Vidi, Mire, nije baš da nije bilo zatvora, i nisu svi kažnavani smrću. Bilo im je ponuđeno da se pokaju, Najveći broj ovih heretika nije bio ubijen. Likvidaciju, koja je bila u nadležnosti svetoivne vlasti, a ne Crkve, kako to ovi nedokazani stvorovi ponavljaju. Mučeni i likvidirani bili su samo vođe kultova. A broj procesuiranih se nije merio tokom celokupnog perioda postojanja Inkvizicije milionima, nego hiljadama.
Takođe je mit da je navodna odluka Crkve dovela do pomora mačaka u Evropi čime je navodno olakšan put bubonskoj kugi koja je prepolovila populaciju Evrope, i olakšala put Osmanlijama i njihovoj invaziji.
Neki jesu ubrzavali smrt (Katari, Bogumili) ali to nije radio vrh "zajednice" nego običan svet, kome su propovedali tako nešto. Problem sa ovim pokretima je bio u njihovom napadu kaku na Crkvu, tako i na samo društveno uređenje, kao i u infiltraciji u same redove plemstva i Crkve. Običan svet, njihova glavna žrtva nije bio pismen, ono malo pismenih pripadalo je višim slojevima (građanstvu, plemstvu), i sve što su mogli da saznaju o svojoj veri saznavali su sa amvona ili sušajući lutajuće monahe. I u tome je i ležala opasnost od ovih pokreta, njihovi članovi su se infiltrirali u Crkvu, oblačili se kao monasi, i propovedali ono što je običnom čoveku bilo slično Crkvenom učenju.
Pazi, niko od njih nikada nije otvoreno pljuvao po Isusu, ili ga negirao, inače bi bili odmah uhvaćeni, čak bi im sam narod sudio. Ne. Oni su svoje hereze uvijali u Hrišćanstvo pominjući Isusa, apostole. Običnom čoveku, nepismenom, ili nedovoljno pismenom, koji je u asketama (a ovi se jesu tako predstavljali) gledao autoritet i mudrost, to je bilo dovoljno. Takođe,pored izvrtanja vere, ovi pokreti su kao i satana igrali na lakovernost žena, koje su u najvećem broju i bile žrtve ovih kultova.
