Laodikeja, zalaziš u mutno i klizavo područje teodiceje.
Ako je već tako možeš li nam ti, ili neki drugi pripadnik adventističke crkve svejedno, ukratko izložiti kakav je teološki stav adventizma po ovom pitanju, ako ste se uopšte bavili istim ?
Ćitajući Sveto Pismo, i Jevandjelje po Jovanu o kojem trenutno raspravljamo, često se nameće pitanje o odnosu prema Zakonu i Reči
tj. onoga šta Zakon dat Jevrejima propisuje i reči i dela Gospoda našeg Isusa Hrista.
Tako i kod Jovana
4. Rekoše Mu: Učitelju! Ova je žena uhvaćena sad u preljubi;
5. A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?
fariseji se konkretno pozivaju na
3. Mojsijeva, glava 20
10. A čovek koji učini preljubu s tuđom ženom, što je učinio preljubu sa ženom bližnjeg svog, da se pogubi i preljubočinac i preljubočinica.
Medjutim Gospod postupa drugačije
11. A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osuđujem, idi, i odsele više ne greši.
Dakle šta je pretežnije Zakon dat u kamenu po tvrdoći srca ili Živa Reč Utehe
31. Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji,
32. I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.
Reci ce ti da je zakon podeljen na tri dela,
na moralni obredni i gradjanski. Iako takve podele nema u bibliji. Cak i pomenuti Radisa Antic profesor teologije filozofije i dekan na njihovom teoloskom fakultetu to priznaje u svojoj knjizi "Put Istina i Zivot" govoreci citiram ga - "
iako u bibliji ne postoji direktna podela zakona Bozjih datih Izraelu, mi cemo pokusati da napravimo jednu mogucu podelu"!
O cemu se ovde zapravo radi? Radi se o "vestacki napravljenoj podeli"!
Dekalog nije odeljen od ostalih zakona, on prestaje da vazi zajedno sa celokupnom Torom. Zato se petoknjizje kod jevreja i naziva jednom recju "zakon"!
Da je dekalog neobavezujuci za Hriscane pokazuje i Apostol Pavle govoreci:
"
Ako je sluzba koja je bila urezana u kamenju bila slavna i donosila je smrt, kako vise nece biti slavnija sluzba Duha.. jer ako je slavno ono sto PRESTAJE mnogo ce vise biti slavnije ONO STO OSTAJE"
Tu je pokazao, da Hristos nevazecim cini sav zakon, jer se na njemu sve ispunjava. Celokupna Tora.
Hriscani nisu pod obavezom zakona uopste, jer Hristos je umesto njih odrzao sav zakon, zato su oni opravdani "zabadava"! Spasenje je "besplatan dar".
Zlocinac na krstu "ulazi u raj" ne po zaslugama drzanja zakona, vec po zaslugama prolivene Hristove krvi! (jer on ni dana jednoga nije drzao zakon, bio je razbojnik).
Mi se dakle spasavamo "miloscu" a ne zakonom. Zakon za nas vise ne vazi!
A onda Pavle konstatujuci to, pita - "
sta dakle, da li da nastavimo da gresimo posto vise nismo pod zakonom vec pod miloscu? Boze sacuvaj! Jer kako cemo mi koji smo umrli grehu i dalje ziveti u njemu"!
Pavle hoce reci, da iako nas zakon "vise ne obavezuje" mi ne smemo zloupotrebljavati Bozji dar milosti i jegov oprostaj i nastaviti da gresimo, jer time Boga vredjamo, to je kao kad ti neko pokloni zivot a ti ga onda mrzis i udaras!
Dakle, mi iz zahvalnosti i ljubavi prema Bogu sto nam je dao ovako veliki dar, zelimo uvek da obradujemo njegovo srce. Zato smo mu poslusni, ne iz moranja vec iz ljubavi. Necemo da se ponasamo kao deca kojoj je oprosteno a koja nisu zahvalna sto im je roditelj oprostio, pa i dalje grese.
Oni to ne razumeju, oni ne razumeju da "ica pica, subote, praznici i ako ima sta drugo.." nista nije obavezno za nas Hriscane, tj. za nase spasenje, zato to i namecu. Bitna je ljubav radost, mir trpljenje. A ljubav je najveca od svih, jer se ljubavlju spasavamo. I koliko smo ljubavi pokazivali drugima toliko ce i Bog pokazati ljubavi prema nama.
Ali oni ce reci "pa mi iz ljubavi drzimo subotu". Medjutim to nije tacno, oni zaista misle da moraju odrzati subotu da bi se spasili, jer ne razumeju zakona, ne razumeju da je zakon samo "odraz Bozjeg karaktera" i da nije subota u Bozjem karakteru, pa subotu ni sam Bog ne drzi! Ni andjeli ne drze dekalog, jer nemaju ni 'oca ni majku da bi ih postovali' na primer. Ne postoji "pisani zakon na nebu"! On je dat nama ljudima, zbog nase "oslabljene savesti", jer smo mi ljudi "pali" i nismo vise bili sposobni po savesti odredjivati sta je ispravno a sta ne, pa nam je Bog dao "smernice"!
To je smisao i "svrha zakona" da bude nas "cuvar do Hrista" (ucitelj).
A kad dodje Hristos, nama vise ne trebaju smernice i zakoni, jer mi dozivljavamo "novorodjenje" a ko je novorodjen, on je po karakteru slican Bogu. Njegova savest dozivljava "promenu", tako da on vise i "ne zeli gresiti" , greh postaje stran njegovom karakteru. Tako on vise ne moze gresiti i gadi se na greh.
Zato i kaze na drugom mestu - "
Dacu zakone svoje u srca njihova i u misli njihove napisacu ih.." (parafraziram).
Ne postoji "zakon spolja na kamenu" ili u bibliji, vec u srcu u covekovom je on zapisan. A to ne znaci "zapisan kao tekst" sto oni misle, vec dolazi do "promene karaktera"!
Zato je Hristos mogao sazeti sve zapovesti u dve - "
Ljubi Boga i bliznjega svoga", jer je to karakter Bozji - "ljubav", a ne nesto spolja nametnuto.
Oni ovo ne razumeju, zato insistiraju na spoljasnjem, na suboti dekalogu i slicno, zato su "pismolatri" i misle da ne smeju prekrsiti slovo i namecu to i drugima, misle da se toga moraju fanaticno pridrzavati kao da im zivot od toga zavisi. A ne zavisi, vec od Bozje milosti!