Mire, ako misliš da su one veštice i satanisti što ih viđaš po medijima pravi, grdno se varaš. To su budale i cirkuzanti koji služe da zavedu naord. Pravi satanisti su u bankama, korporacijama, univerzitetima i medijima. O politici da ne govorim. I svi oni, ne idu na crne mise ili prizivaju demone, o ne, nego idu u svoje "crkve", sinagoge, džamije, ili i ne idu, jer su navodni ateisti, jer zar si zaboravio, da je najveća sotonina prevara u okeanu prevara ona da je ljude ubedioi da on ne postoji, kao što ih je ubedio i da Bog ne postoji.
Naime, dato mu je da zavodi ljude, dozvoljeno mu je , a nama je da mu se odupremo birajući daleko moćnijeg, birajući Boga. Ali, Božije je sporo i zahteva doricanje od sebe, svojih samoživosti, pohlepe, mržnje ... Sotona nudi "slobodu" koja nama odgovara, koja nas, ljude čini važnim, naš razum većim, izvrće i lađe, a mi na to padamo. Jer, prava sloboda, ona koju nam samo Bog može dati ima jednu po nama ljudima veliku manu, a to je da nje nema bez odgovornosti, da ne možemo ako nju izaberemo da danas kažemo jedno, a uradimo drugo i da očekujemo da će to proći nekažnjeno. Želimo moć nad svime. Želimo da budemo Bogovi ali bez odgovornosti. Slobodna volja nam, jer smo slabi jer smo pali postaje volja za moć. I tu opet dolazi sotona koji šapuće nam na uvo :"vidi ovaj prodaje oproste a tebi ne daju da se valjaš po senu sa redovnicom, ti ne činiš nikakav greh, on čini. Pobuni se,kaži šta misliš, bog je na tvojoj strani.... nemaš šta da izgubiš, sav sjaj i moć će biti tvoji, " i dobijamo reformaciju, tridesetogodišnji rat, krvoprolića, ubijanje ljudi čija je jedina krivica bila što su ostali verni Crkvi i nisu hteli da im raznorazni Luteri, Cvingliji, Kalvini i ostali govore šta je ispravno a šta ne. Kao i od iskona, sotona napada kako lažima i ulagivanjima, tako i nasiljem (kada zadobije dovoljno pristalica za svoje ciljeve). Otud i ratovi, kjrvoprolića, stradanja, mržnja.
No da se vratim na temu. Protestantizam je u udžbenicima istorije predstavljen kao odgovor na "vavilonsko ropstvo" i nemoral papa, kao pokret za pročišćenje Hrišćanstva, Luter, Cvingli i ostali "heroji" "reforme" nazivaju se misliocima,. nosiocima progresa i napretka. Ipak, kada se taj zamagljujući sjaj propagande, kako protestantske, tako i ateističko komunističke skine, vidi se mnogo prljavija i ružnija slika. Crkva koju su ovi "heroji" tako zdušno napadali, bila je u prethodnim stolećima zaslužna za očuvanje antičke misli i jezika, zaslužna za to što mračno doba i nije bilo pravo mračno doba, onakvo kakvo je bilo između 11- 6 veka pre Hrista kada su sve do jedne stare civilizacije propale i nastupio period od 6 vekova mraka. Renesansa, na koju se mnogi tako pozivaju, i koja je delom i izazvala "reformu" bila je u velikom obimu delo Crkve, i to kako Zpada, tako i Istoka, gde su poznavaoci Grčkog koji su izbegli pred nadjezdom islama doneli dah svežine i ponovo za kratak period vratili dvojezičnost u zapadnu Evropu. Nauka bi pod tim uticajem napredovala, matematika posebno, kao i geografija. Sve to biće zaustavljeno "reformacijom" i njenim bibličarenjem. Napadnuta sa svih strana, kako spolja od strane protestanata, tako i iznutra od strane nominalnih vernika /plemića, kraljeva, careva koji su jedva čekali priliku da se "oslobode" Crkvenog morala) Crkva na Tridentskom koncilu - saboru, poznatijem kao početak Katoličke Reformacije ili Kontra Reformacije uzima da doslovno tumači Bibliju, na način na koji su to činili protestanti, što će imati ogromne posledice i davati oružje "prosvetitetljima" svih boja da je napadaju i optužuju za nazadnost.
Koji su to plodovi koje je Reforma donela? Bankarstvo oslobođeno stega Biblijskog - Hrišćanskog morala, porast ekspolataciije što robova, što domaćih proletera, moralna dvoličnost usukanih puritanaca kojima je sotona svugde osim u sopstvenom dvorištu, kojima smeta navodni sjaj obreda i litzurgije, a ne smeta im podmuklost, laž i eksploatacija u njihovim redovima. Kapitalizam protiv koga će Marks pisati svoje manifeste i stvoriti komunističku ideologiju, je produkt protestantske etike, a ideja o izbacivanju Boga iz ljudskih srdaca je Luterov moto. Dakle, "reforma" za konačni produkt ima ateizam, što samo govori da joj nije bio cilj "pročišćenje" vere, nego volja za moć, i da nije došlao od Boga nego od sotone.
Uzgred, refome, one prave, Bogom inspirisane bilo je i biće, navešću samo primere dvojice. Svetog Franje Asiškog, na čije je redovnike Luter dobijao napade sotonske mržnje i ubilačkih nagona, i Patrijarha Fotija Carigradskog koji je iako ga mnogi okrivljuju za izazivanje onoga što će se dogoditi 1054, sačuvao Bogobojažljivost i bio Bogom inspirisan da Crkvu na Istoku obnovi nakon vekova, scriptulatorima tako drage ikonoklastičke apostaze. Njegove zamerke nisu bile upućivane samo papi, sa kojim se raspravljao iz sasvim drugih razloga,. nego i kleru Crkve istoka, pa i samom državnom vrhu. Napisaće apanagoge, koje će ga umalo koštati glave, i od kojih je u Crkvi istoka iskorišćen samo delić, onaj koji se odnosi na samostalnost pomesnih arhiepiskopija u odnosu na Carigrad i Rim.
Ono da vam je Hitler Mesija? 
