Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Vest na B92:
"Najsrećnije zemlje sveta: Na kom mestu je Srbija? Prema poslednjem istraživanju o zemljama u kojima žive najsrećniji ljudi (World Happines Report 2016), u kojem je učestvovalo 157 zemalja, najsrećniji ljudi žive u Danskoj, Švajcarskoj, Islandu, Norveškoj i Finskoj."
Moj komentar je da su najsrećniji oni koji su najprosperitetniji i najzahvalniji, a to su protestantski narodi, zbog reformacije koju su imali od XVI do XIX veka. Oni su imali proces neprekidnog duhovnog rada na sebi, borbe protiv svojih slabosti karaktera i to je ostavilo posledice na njima i do danas. A ovako su pisali katolici o njima u XIX veku (godine 1869.) pokušavajući da ospore ono što je i danas njihova odlika:
"Čuli smo da se tvrdi, iznova i opet iznova, da su protestantske zemlje mnogo slobodnije, prosvećenije, vrednije, više preduzimljive, više prosperitetne, više moralne i više srećne, od onih koje su ostale verni katoličkoj religiji; i postalo je moderno da se pretpostavi, da se ova takozvana superiornost prilično pripiše samozvanoj reformaciji. Ova velika religiozna revolucija XVI veka, kako kažu njeni prijatelji, emancipovala je ljudski um iz ponižavajućeg ropstva, i stoga dala novi podstrek čovečanskoj aktivnosti, čiji se rezultati vide u gore navedenim društvenim dobrobitima. Dok su katoličke zemlje ostale nepromenjene pod uticajem nepromenjenog religijskog sistema, protestantske zemlje su, pod uticajem jedne vodeće crte, od koje je progres, napredovale i postale su nemerljivo iznad svojih suseda. Ovo je savremena teorija, koju mi želimo kratko da istražimo u ovom radu. ..." (Martin John Spalding, Miscellanea: Comprising Reviews, Lectures, and Essays, on Historical, Theological and Miscellaneous Subjects, 1869)
"Najsrećnije zemlje sveta: Na kom mestu je Srbija? Prema poslednjem istraživanju o zemljama u kojima žive najsrećniji ljudi (World Happines Report 2016), u kojem je učestvovalo 157 zemalja, najsrećniji ljudi žive u Danskoj, Švajcarskoj, Islandu, Norveškoj i Finskoj."
Moj komentar je da su najsrećniji oni koji su najprosperitetniji i najzahvalniji, a to su protestantski narodi, zbog reformacije koju su imali od XVI do XIX veka. Oni su imali proces neprekidnog duhovnog rada na sebi, borbe protiv svojih slabosti karaktera i to je ostavilo posledice na njima i do danas. A ovako su pisali katolici o njima u XIX veku (godine 1869.) pokušavajući da ospore ono što je i danas njihova odlika:
"Čuli smo da se tvrdi, iznova i opet iznova, da su protestantske zemlje mnogo slobodnije, prosvećenije, vrednije, više preduzimljive, više prosperitetne, više moralne i više srećne, od onih koje su ostale verni katoličkoj religiji; i postalo je moderno da se pretpostavi, da se ova takozvana superiornost prilično pripiše samozvanoj reformaciji. Ova velika religiozna revolucija XVI veka, kako kažu njeni prijatelji, emancipovala je ljudski um iz ponižavajućeg ropstva, i stoga dala novi podstrek čovečanskoj aktivnosti, čiji se rezultati vide u gore navedenim društvenim dobrobitima. Dok su katoličke zemlje ostale nepromenjene pod uticajem nepromenjenog religijskog sistema, protestantske zemlje su, pod uticajem jedne vodeće crte, od koje je progres, napredovale i postale su nemerljivo iznad svojih suseda. Ovo je savremena teorija, koju mi želimo kratko da istražimo u ovom radu. ..." (Martin John Spalding, Miscellanea: Comprising Reviews, Lectures, and Essays, on Historical, Theological and Miscellaneous Subjects, 1869)