Član
- Učlanjen(a)
- 02.11.2009
- Poruka
- 303
Срби су већ били православни када се појавила јерес богумилства међу њима. Информиши се мало о њима познати су под именима манихејци, гностици, патарени...; да су били анархисти, разоритељи породице и сваког друштвеног поретка, да су мрзили материју и уништвали је као дело ђавола. Ћак и своја тела, да им је био врхунац свесно гладовање до смрти...
И види како су се понашали према неистомишљеницима на просторима на којима би узели власт.
А што се тиче Светог Владике.
„Skoro ce se navrsiti sezdeset godina od kraja Drugog svetskog rata, najvece tragedije u istoriji jevrejskog, srpskog i romskog naroda, koji su pretrpeli do tada nezabelezena stradanja, progonstva i mucenja. Posle toliko proteklih godina Vlada Nemacke trazi od prezivelih iz Holokausta dokaze o tome kako su preziveli rat, a u cilju ostvarivanja penzije.
Meni je 73 godine i jedini sam preziveli clan porodice Najhaus. Moj otac Aleksandar Najhaus, po zanimanju doktor stomatologije, živeo je pre rata u Trsteniku. On je bio veliki prijatelj i pobratim sa Vladikom doktorom Nikolajem Velimirovicem. KAda je izbio rat, posle kraceg vremena, Vladika je ocu naredio da bezi i da spasava zivot, a nas kao njegovu porodicu - moju majku Margitu i mene njegovu cerku Elu - je zbrinuo tako što je reskirao i sopstveni zivot. Spasao nas je tako što je majku obukao u monasku odoru, a mene je strpao u dzak. Majka i on su seli u fijaker, a mene je stavio ispod nogu, i namirnice preko dzaka, odnosno mene, da bi bilo sto manje sumnjivo. Prošli smo kroz nemacki obruc okupiranog grada i tom prilikom preziveli veliki strah i stres sve dok nismo stigli u manastir Ljubostinju. Tu nas je Vladika predao Igumaniji po imenu Varvara, koja je imala pratnju, jer je bila slepa. (Igumanija Varvara je imala slabiji vid te je nosila naocari - Prim. uredn.)
U manastiru Ljubostinji ostali smo 18 meseci; u to vreme Vladika je nabavio falsifikovane licne dokumente za moju majku pod imenom Mara Jovanovic, a za mene pod imenom Jelena Jovanovic.
Posle svega navedenog nadam se i molim vas da mi izadjete u susret i izdate potvrdu o mom boravku u manastiru Ljubostinja u periodu od 18 meseci, od samog pocetka rata.
S postovanjem, unapred zahvalna Ela Trifunovic, rodena Najhaus.”
Iz knjige „Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Zicki”
Manastir Zica, Kraljevo, 2003. str. 179
Ovako govori protodakon Ljubomir Rankovic, glavni urednik valjevskog „Glasa Crkve” na ovu temu:
BI¬BLIJ¬SKI AN¬TI¬SE¬MI¬TI¬ZAM
OB¬NA¬VLjA¬JU se kri¬ti¬ke na ra¬cun vla¬di¬ke Ni¬ko¬la¬ja i nje¬go¬vog, na¬vod¬nog, an¬ti¬se¬mi¬ti¬zma?
- Ne¬ma go¬vo¬ra da je bio an¬ti¬se¬mi¬ta, i onaj ko je pro¬ci¬tao i jed¬nu nje¬go¬vu stra¬ni¬cu, br¬zo ce da sa¬zna da on ne mr¬zi ni¬ko¬ga. Sa¬mo bru¬tal¬no ne¬zna¬nje ili pa¬to¬lo¬ška mr¬žnja mo¬gu da pro¬gla¬se za Hi¬tle¬ro¬vog sa¬ve¬zni¬ka co¬ve¬ka ko¬ji je pro¬šao naj¬o¬zlo¬gla¬še¬ni¬ji na¬ci¬stic¬ki lo¬gor Da¬hau i pre¬tr¬peo naj¬ve¬ca po¬ni¬že¬nja. Je¬ste od¬li¬ko¬van ne¬mac¬kim Gvo¬zde¬nim kr¬stom, ali do¬bio ga je za¬to što je tri¬de¬se¬tih go¬di¬na ob¬no¬vio ne¬mac¬ko voj¬no gro¬blje. Sa¬kri¬vao je i hra¬nio de¬cu Je¬vre¬ja, dok su bo¬ga¬ti Je¬vre¬ji, me¬du ko¬ji¬ma je imao do¬šta pri¬ja¬te¬lja, ob¬na¬vlja¬li ma¬na¬sti¬re žic¬ke epar¬hi¬je.
Znam da se po¬je¬din¬ci, u ve¬zi s an¬ti¬se¬mi¬ti¬zmom, osvr¬cu na knji¬gu „Kroz tam¬nic¬ki pro¬zor” u ko¬joj vla¬di¬ka kri¬ti¬ku¬je i je¬vrej¬ski na¬rod. Ako u njoj, me¬du¬tim, i po¬sto¬ji ne¬što što li¬ci na an¬ti¬se¬mi¬ti¬zam, to je bi¬blij¬ski an¬ti¬se¬mi¬ti¬zam. To je an¬ti¬se¬mi¬ti¬zam vo¬da je¬vrej¬skog na¬ro¬da, Moj¬si¬ja i Isu¬sa Na¬vi¬na, pro¬ro¬ka, sv. Jo¬va¬na Kr¬sti¬te¬lja, apo¬sto¬la Pa¬vla i ko¬nac¬no Go¬spo¬da Isu¬sa Hri¬šta ko¬ji je ta¬ko¬de bio Je¬vre¬jin po te¬lu. Ta kri¬ti¬ka ni¬je fa¬ši¬stic¬ki an¬ti¬se¬mi¬ti¬zam, ne¬go kri¬ti¬ka iz lju¬ba¬vi i bri¬ge da taj na¬rod bu¬de bo¬lji. Za¬to se uvek za¬vr¬ša¬va onom Hri¬sto¬vom mo¬li¬tvom sa kr¬šta: „Oce, opro¬sti im, ne zna¬ju šta ra¬de”.
AN¬TI¬HRI¬ŠCA¬NI, ATE¬NI¬JAL¬NI
ZA ži¬vo¬ta je vla¬di¬ka Ni¬ko¬laj go¬vo¬rio da no¬si dve ve¬li¬ke ra¬ne na sr¬cu: žal što hri¬šcan¬stvo ni¬je pro¬dr¬lo u In¬di¬ju, jer je sma¬trao da bi kon¬tem¬pla¬tiv¬ni duh In¬di¬je pro¬du¬bio hri¬šcan¬ski duh, i što je¬vrej¬ski na¬rod ni¬je u Hri¬stu pre¬po¬znao Go¬spo¬da, što ni¬je po¬stao hri¬šcan¬ski. Jer, ako je 12 apo¬sto¬la us¬pe¬lo da za par de¬ce¬ni¬ja ovo¬li¬ko ra¬ši¬ri ve¬ru, da¬nas bi ce¬la pla¬ne¬ta bi¬la hri¬šcan¬ska da je Go¬spo¬da pre¬po¬znao je¬vrej¬ski na¬rod.
Sma¬trao je da su Je¬vre¬ji ge¬ni¬ja¬lan na¬rod, da su bi¬li i osta¬li iza¬bra¬ni na¬rod Bož¬ji, a ci¬nje¬ni¬ca da su bi¬li an¬ti¬hri¬šca¬ni - bi¬la je Ahi¬lo¬va pe¬ta hri¬šcan¬ske re¬li¬gi¬je. Do¬go¬dio se ap¬surd - da na¬rod u ko¬me se ro¬di¬lo Hri¬šcan¬stvo, bu¬de nje¬gov naj¬ve¬ci pro¬tiv¬nik. A go¬vo¬rio je Sve¬ti vla¬di¬ka - te¬ško ono¬me ko Je¬vre¬je do¬bi¬je za ne¬pri¬ja¬te¬lje. To bi isto bi¬lo kao ka¬da bi šta¬nov¬ni¬štvo jed¬ne ba¬nje, u ko¬ju bo¬le¬sni do¬la¬ze na le¬ce¬nje, go¬vo¬ri¬li da je banj¬ska vo¬da štet¬na.
И види како су се понашали према неистомишљеницима на просторима на којима би узели власт.
А што се тиче Светог Владике.
„Skoro ce se navrsiti sezdeset godina od kraja Drugog svetskog rata, najvece tragedije u istoriji jevrejskog, srpskog i romskog naroda, koji su pretrpeli do tada nezabelezena stradanja, progonstva i mucenja. Posle toliko proteklih godina Vlada Nemacke trazi od prezivelih iz Holokausta dokaze o tome kako su preziveli rat, a u cilju ostvarivanja penzije.
Meni je 73 godine i jedini sam preziveli clan porodice Najhaus. Moj otac Aleksandar Najhaus, po zanimanju doktor stomatologije, živeo je pre rata u Trsteniku. On je bio veliki prijatelj i pobratim sa Vladikom doktorom Nikolajem Velimirovicem. KAda je izbio rat, posle kraceg vremena, Vladika je ocu naredio da bezi i da spasava zivot, a nas kao njegovu porodicu - moju majku Margitu i mene njegovu cerku Elu - je zbrinuo tako što je reskirao i sopstveni zivot. Spasao nas je tako što je majku obukao u monasku odoru, a mene je strpao u dzak. Majka i on su seli u fijaker, a mene je stavio ispod nogu, i namirnice preko dzaka, odnosno mene, da bi bilo sto manje sumnjivo. Prošli smo kroz nemacki obruc okupiranog grada i tom prilikom preziveli veliki strah i stres sve dok nismo stigli u manastir Ljubostinju. Tu nas je Vladika predao Igumaniji po imenu Varvara, koja je imala pratnju, jer je bila slepa. (Igumanija Varvara je imala slabiji vid te je nosila naocari - Prim. uredn.)
U manastiru Ljubostinji ostali smo 18 meseci; u to vreme Vladika je nabavio falsifikovane licne dokumente za moju majku pod imenom Mara Jovanovic, a za mene pod imenom Jelena Jovanovic.
Posle svega navedenog nadam se i molim vas da mi izadjete u susret i izdate potvrdu o mom boravku u manastiru Ljubostinja u periodu od 18 meseci, od samog pocetka rata.
S postovanjem, unapred zahvalna Ela Trifunovic, rodena Najhaus.”
Iz knjige „Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Zicki”
Manastir Zica, Kraljevo, 2003. str. 179
Ovako govori protodakon Ljubomir Rankovic, glavni urednik valjevskog „Glasa Crkve” na ovu temu:
BI¬BLIJ¬SKI AN¬TI¬SE¬MI¬TI¬ZAM
OB¬NA¬VLjA¬JU se kri¬ti¬ke na ra¬cun vla¬di¬ke Ni¬ko¬la¬ja i nje¬go¬vog, na¬vod¬nog, an¬ti¬se¬mi¬ti¬zma?
- Ne¬ma go¬vo¬ra da je bio an¬ti¬se¬mi¬ta, i onaj ko je pro¬ci¬tao i jed¬nu nje¬go¬vu stra¬ni¬cu, br¬zo ce da sa¬zna da on ne mr¬zi ni¬ko¬ga. Sa¬mo bru¬tal¬no ne¬zna¬nje ili pa¬to¬lo¬ška mr¬žnja mo¬gu da pro¬gla¬se za Hi¬tle¬ro¬vog sa¬ve¬zni¬ka co¬ve¬ka ko¬ji je pro¬šao naj¬o¬zlo¬gla¬še¬ni¬ji na¬ci¬stic¬ki lo¬gor Da¬hau i pre¬tr¬peo naj¬ve¬ca po¬ni¬že¬nja. Je¬ste od¬li¬ko¬van ne¬mac¬kim Gvo¬zde¬nim kr¬stom, ali do¬bio ga je za¬to što je tri¬de¬se¬tih go¬di¬na ob¬no¬vio ne¬mac¬ko voj¬no gro¬blje. Sa¬kri¬vao je i hra¬nio de¬cu Je¬vre¬ja, dok su bo¬ga¬ti Je¬vre¬ji, me¬du ko¬ji¬ma je imao do¬šta pri¬ja¬te¬lja, ob¬na¬vlja¬li ma¬na¬sti¬re žic¬ke epar¬hi¬je.
Znam da se po¬je¬din¬ci, u ve¬zi s an¬ti¬se¬mi¬ti¬zmom, osvr¬cu na knji¬gu „Kroz tam¬nic¬ki pro¬zor” u ko¬joj vla¬di¬ka kri¬ti¬ku¬je i je¬vrej¬ski na¬rod. Ako u njoj, me¬du¬tim, i po¬sto¬ji ne¬što što li¬ci na an¬ti¬se¬mi¬ti¬zam, to je bi¬blij¬ski an¬ti¬se¬mi¬ti¬zam. To je an¬ti¬se¬mi¬ti¬zam vo¬da je¬vrej¬skog na¬ro¬da, Moj¬si¬ja i Isu¬sa Na¬vi¬na, pro¬ro¬ka, sv. Jo¬va¬na Kr¬sti¬te¬lja, apo¬sto¬la Pa¬vla i ko¬nac¬no Go¬spo¬da Isu¬sa Hri¬šta ko¬ji je ta¬ko¬de bio Je¬vre¬jin po te¬lu. Ta kri¬ti¬ka ni¬je fa¬ši¬stic¬ki an¬ti¬se¬mi¬ti¬zam, ne¬go kri¬ti¬ka iz lju¬ba¬vi i bri¬ge da taj na¬rod bu¬de bo¬lji. Za¬to se uvek za¬vr¬ša¬va onom Hri¬sto¬vom mo¬li¬tvom sa kr¬šta: „Oce, opro¬sti im, ne zna¬ju šta ra¬de”.
AN¬TI¬HRI¬ŠCA¬NI, ATE¬NI¬JAL¬NI
ZA ži¬vo¬ta je vla¬di¬ka Ni¬ko¬laj go¬vo¬rio da no¬si dve ve¬li¬ke ra¬ne na sr¬cu: žal što hri¬šcan¬stvo ni¬je pro¬dr¬lo u In¬di¬ju, jer je sma¬trao da bi kon¬tem¬pla¬tiv¬ni duh In¬di¬je pro¬du¬bio hri¬šcan¬ski duh, i što je¬vrej¬ski na¬rod ni¬je u Hri¬stu pre¬po¬znao Go¬spo¬da, što ni¬je po¬stao hri¬šcan¬ski. Jer, ako je 12 apo¬sto¬la us¬pe¬lo da za par de¬ce¬ni¬ja ovo¬li¬ko ra¬ši¬ri ve¬ru, da¬nas bi ce¬la pla¬ne¬ta bi¬la hri¬šcan¬ska da je Go¬spo¬da pre¬po¬znao je¬vrej¬ski na¬rod.
Sma¬trao je da su Je¬vre¬ji ge¬ni¬ja¬lan na¬rod, da su bi¬li i osta¬li iza¬bra¬ni na¬rod Bož¬ji, a ci¬nje¬ni¬ca da su bi¬li an¬ti¬hri¬šca¬ni - bi¬la je Ahi¬lo¬va pe¬ta hri¬šcan¬ske re¬li¬gi¬je. Do¬go¬dio se ap¬surd - da na¬rod u ko¬me se ro¬di¬lo Hri¬šcan¬stvo, bu¬de nje¬gov naj¬ve¬ci pro¬tiv¬nik. A go¬vo¬rio je Sve¬ti vla¬di¬ka - te¬ško ono¬me ko Je¬vre¬je do¬bi¬je za ne¬pri¬ja¬te¬lje. To bi isto bi¬lo kao ka¬da bi šta¬nov¬ni¬štvo jed¬ne ba¬nje, u ko¬ju bo¬le¬sni do¬la¬ze na le¬ce¬nje, go¬vo¬ri¬li da je banj¬ska vo¬da štet¬na.