- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 3.957
Vrlo je diskutabilan kriterijum po kojem SPC kanonizuje svoje ljude.Na primer, Nikolaj Velimirovic i kralj Milutin. Iako postoji precizno definisan kanon po kojem neko moze da bude proglasen za sveca (svetitelj mora živeti uzorno, da ne učini nikakvo zlo niti u ličnom niti u javnom životu, mora da umre pravednom smrću i moraju na njegovom grobu da se odigravaju čuda), ova dvojica su proglaseni svecima odlukom, onako kako to cine katolici, za razliku od ostalih svetitelja SPC ciji je kult zaziveo u "zivoj crkvi", odn. narodu.
Nikolaj je bio osvedoceni antisemita, i kao takav nije smeo da bude proglasen svecem, a to se jos vise odnosi na kralja Milutina, koji je oslepeo svog sina Konstantina zbog vlasti, zaveo i oteo iz manastira Jelisavetu, svoju priju, sestru Katarine, Dragutinove zene, i kako belezi najveci pravoslavni i srpski istoricar arhimandrit Ilarion Ruvarac, "skinuo s nje resu kaludjersku", u 44. godini pristao da se ozeni petogodisnjom devojcicom itd.
S druge strane, car Stefan Dusan Silni, koji je Srbiju uzdigao na rang carevine,nije uvršten u ikonostas svetih zato što su njegovi zakonski propisi bili vrlo precizni u odnosu na crkvu. Tako da je on imao problema sa crkvom, a i crkva je imala problema s njim. U državno-pravnom smislu, bio je vrlo precizan, pa je određivao mesto crkvi i ograničavao joj prava. Kad se pažljivije čita istorija, vidi se da je Dušan u jednom momentu, kad se službeno potpisivao "car Grka, Srba, Romeja i Arbanasa", bio u pregovorima s rimskim papom koji je tada bio u Avinjonu. Papa mu je predlagao da bude kapetan Evrope u hrišćanskom smislu, faktički da Srbe prevede u katolike, ali se crkva usprotivila tome.
Dakle, evidentno je da crkva proglasava za svece ljude koji su prvenstveno poslovno-politickom udruzenju zvanom SPC doneli korist, a da malo mari za istinske svetitelje i istinske dobrotvore Srbije.
Nikolaj je bio osvedoceni antisemita, i kao takav nije smeo da bude proglasen svecem, a to se jos vise odnosi na kralja Milutina, koji je oslepeo svog sina Konstantina zbog vlasti, zaveo i oteo iz manastira Jelisavetu, svoju priju, sestru Katarine, Dragutinove zene, i kako belezi najveci pravoslavni i srpski istoricar arhimandrit Ilarion Ruvarac, "skinuo s nje resu kaludjersku", u 44. godini pristao da se ozeni petogodisnjom devojcicom itd.
S druge strane, car Stefan Dusan Silni, koji je Srbiju uzdigao na rang carevine,nije uvršten u ikonostas svetih zato što su njegovi zakonski propisi bili vrlo precizni u odnosu na crkvu. Tako da je on imao problema sa crkvom, a i crkva je imala problema s njim. U državno-pravnom smislu, bio je vrlo precizan, pa je određivao mesto crkvi i ograničavao joj prava. Kad se pažljivije čita istorija, vidi se da je Dušan u jednom momentu, kad se službeno potpisivao "car Grka, Srba, Romeja i Arbanasa", bio u pregovorima s rimskim papom koji je tada bio u Avinjonu. Papa mu je predlagao da bude kapetan Evrope u hrišćanskom smislu, faktički da Srbe prevede u katolike, ali se crkva usprotivila tome.
Dakle, evidentno je da crkva proglasava za svece ljude koji su prvenstveno poslovno-politickom udruzenju zvanom SPC doneli korist, a da malo mari za istinske svetitelje i istinske dobrotvore Srbije.
