Све што се ради, ради се против Цркве. Зато и одређена група криминалаца и идолопоклоника по црквама чини безакоње. Разлика између цркве и Цркве је необјашњива јеретицима. Јер нека црква може бити у Цркви, а ако постане световна и идолопоклоничка онда одступа од Цркве Христове, једне једине - непромењиве и неуништиве.
Српска православана црква у доброј мери има безаконика и лоших примера. Али зато има много верника и свештеника који јесу део Цркве. Они сметају овим световним "бизнисменима".
Тако је било и у почетку, у цркви су се појављивали разни примери о којима Павле пише. Пише Петар, пише Лука, пише и Јован. По вашој аналогији, та црква више није Црква јер тамо неки епископ или ђакон чини безакоње. То само значи да ви не појмите шта је Црква Христова и како је неуништива, недељива, јача од ђавољих агената и замки. Да никада није "поново основана" и сл. То вас варају ваши лажни пророци и месије.
Тако ја лично верујем да католик и протестант јесу део Цркве, све док не поставе световне и телесне законе испред закона Божијег, све док не ставе земаљско испред Небеског (испред Христа). То важи и за православце подједнако.
Само што је овде други проблем. Вама, изгледа, неки комплекс ради па морате да пљујете по православљу и да га константно сатанизујете. Качавенда НИЈЕ православље. Православље је нешто најлепше што човеку може да се деси. То је љубав према Христу и заједница у хришћанској љубави, покајању и праштању, здравој науци.
Данас се само говори о спољашњости и дневнополитичком притиску да се црква адаптира овом безбожничком систему. Да се одрекне Христа и игра некакву споредну улогу, да не таласа много. Зато служе ти агенти који дискредитују целу цркву како она не би критиковала све већу сатанизацију друштва. Да се црква искључи из школе, науке... из свега. Ту учествујете и ви из проамеричких секти. Вама су задаци постављени, текстови написани, аргументи намонтирани, па само треба да употребите у бици.
Богу хвала, одолеваше православци свакој јереси и ђаволској замци, тако ће бити до Христовог доласка. Макар остало неколико православаца. А они што себе називају православнима, а не знају ко је апостол Павле, не занима их јеванђеље и црква, говоре о "поповима" још горе од секти, само су плод последње припреме за царство безбожничко. Где нема места за Христа, само за папагаје испраног ума, спремних на компромисе и адаптацију.
Као да се неко учлани у планинарско друштво, а никада не види планину, нити га то стварно занима. Цело друштво се његово учланило, отац или деда били планинари, па онда и он фиктивно буде члан. А не зна ни где је Копаоник, нема ни опрему. Планина му је напорна, не жели да се умара на њој. Ваздух га гуши, тежак је.