Историја се веома лако изврће, исписује од стране многих који имају свој интерес, а све раде уз благослов служби који су зацртале кога треба унизити и затрти. Данас је циљ затрти Србе и све што може пробудити осећај српства. Српство не укључује мржњу према другим народима, већ супротно од тога. А пре свега, српство укључује осећај хришћанске припадности, јер Србију и српство је изнедрила Црква, иако су Срби били у Божијој промисли много раније.
Много тога се прикрива и чува у ватиканским подземним архивама, јер пресудни момент настаје када су Немањићи одбацили римокатоличку цркву и пригрлили православље. За то је најзаслужнији Растко, који је свога брата Стефана (тадашњег краља Србије који је круну добио управо из Рима) на срећу убедио да останемо бедем православља, да се подигне аутокефални погранични православни зид који су многи покушавали да сруше. То је била велика одлука која је аутоматски значила почетак напада са запада, као и са истока.
Зато и данас траје та вишевековна битка за очување, како православља, тако и српског идентитета. Са свих страна иду оптужбе, а у самој Србији се од унутрашњих фактора стварају жаришта која ће наставити да растурају српску државност, историјско право, територијалну целовитост итд. Да се не би десила нека јача реакција српске интелигенције или можда политичара (што је скоро немогуће данас какви су превртљиви и непостојани), Срби су обележени као злочинци, тирани који друге желе да потлаче, окупирају, униште и др. Та пресија не јењава, већ се појачава паралелно са неким одређеним политичким актом. Следећа фаза је Санџак и све је спремно.
Прво се припрема терен лажном историјом, медијском "обрадом" света да не реагују на даље цепање "злих Срба", за шта се користе покатоличени и потурчени - Срби! Дакле, Србе против Срба. Покатоличени и потурчени Срби више нису Срби, али су погодни за растурање једног непокорног народа који никако да потпуно прихвати Рим или ислам. Зато га ваља напасти заједно: из Рима и из Цариграда (Истамбула).
(Фото: sandzacke.rs)
[h=1]Шта је српска елита игнорисала: Британска промоција књиге The Sandžak History[/h] у Актуелно, Вести 17. новембар 2013. 33 Коментара
Нови Пазар – Недавно је у Великој Британији из штампе изашла прва књига о Санџаку на енглеском језику под насловом “The Sandzak – a History”, аутора Kenneth Morrison и Elizabeth Roberts у издању Хурст -а.
Na web blogu There Must be Justice објављен је негативан коментар ове књиге који у целини преносимо без интервенција.
“У сижеу The Sandzak – a History се каже да је књига писана са циљем да расветли историју ове ,,граничне области између две независне државе, Србије и Црне Горе, чија се историја ,,оспорава и која је под окупацијом и у перманентном стању тињајућег сукоба”. Ту се, између осталог, може прочитати и да су Србија и Црна Гора поделиле ‘Санџак’ по окончању Балканских ратова.
Затим је ‘Санџак’ био укључен у Краљевину СХС, затим је, по ауторима, уследио период аутономије ‘Санџака’ 1943. од партизана, али да је неправедно 1945. подељен између Србије и Црне Горе, али је остало снажно урезано сећање на тај кратак период слободе, и како се Југославија распадала деведесетих, тако је и сан о поновној слободи поново пробуђен” (!!!)
Ту се може прочитати да је ‘Санџак’ требало да добије статус републике, али да су најжешћи противници тога били Србија и Црна Гора, те да је идеја о аутономији (слободи) и даље и те како жива у ‘Санџаку’. Скоро истовремено на Оксфорду је гостовао Бакир Изетбеговић, где је, између осталог изјавио како је Ислам у ‘Санџак’ и Босну стигао два века пре хришћанства, те да је ,цела Босна један мезаристан (гробље) невино побијених муслимана а ‘река Дрина је њихова највећа масовна гробница’, те како је Аустроугарска окупација била спасоносан за ‘Бошњаке’ јер су били на ивици истребљења (опет геноцидни Срби), и све у том стилу.
,,Бошњаци су од 1918. до 1992, од завршетка Првог светског рата до почетка агресије на БиХ, живели у четири различите јужнословенске заједнице које су их игнорисале, асимилирале и допуштале агресивне нападе на њихове животе и имовину“, рекао је Изетбеговић…
У времену прве Југославије, којом су доминирали Срби, Бошњацима је одузето преко милион хектара земље, забрањено је име Бошњак, укинут назив босански за језик, чак је и вјера називана мухамеданском умјесто исламом. Читава села су поклана“, навео је, између осталог.
Занимљиво је да се снимак са ове промоције која је одржана на Лондонској школи за економију и политичке науке (ЛСЕ); сем на Твитер налогу ЛСЕЕ, нигде се не може наћи.
Истовремено се на сајту локалних власти Новог Пазара појавила верзија историје ‘Санџака’ која нема благе везе ни са историјском науком ни са истином. Савршена координација. На сајту Н.Пазара се, између осталог каже да Бошњаци, попут Албанаца, воде порекло од Илира, и да су неколико векова старији народ од Срба, те да Рас нема везе са Србијом, а камо ли да је икада био њена престоница, ту су затим богумили и наравно, геноцид!
Геноцид који је над њима извршила Православна црква., итд итд.. Сва места страдања Срба у том делу Србије, како под Турцима и потурицама, тако и под Немцима, су сасвим изостављена и о њима нећете наћи ни слова.
Ипак, овај фалсификат и полуистина ће се у САД појавити већ 1. децембра, а издавач је ни мање ни више него Оxфорд University press. За сада званичне реакције из Србије – нема.”
theremustbejustice.wordpress.com
(Фото: Новости)
[h=1]„Санџак“ хоће своју историју[/h]
Нови Пазар – Градски оци у Новом Пазару одлучили су да на званичном сајту локалне заједнице испричају своју верзију историје и шта се дешавало у Санџаку и на Балкану.
На интернет-презентацији, поред општих информација о локалној заједници, налазе се историјски подаци и важни датуми, који се у појединим деловима не слажу са званичном историјом која се налази у уџбеницима које је одбрила Република Србија.
У спорним текстовима наводи се да су Бошњаци као народ старији од Срба, који су име добили тек током 10. века, односно 300 година касније по доласку на Балкан.
Срби се оптужују да су, након што су примили хришћанство, кренули у „србизацију“ осталих народа, односно словенизацију Илира и Влаха. У делу који се односи на средњи век, пише да су Рашани били посебно словенско племе, као и да се немањићки Рас не може сматрати раном престоницом Србије. Према написаном тексту, Илири су најстарији народ на Балкану, а значајан број Бошњака управо води од њих порекло. Да би се нашла копча народа из средњег века са данашњим Бошњацима, наводи се да су босански богомили имали слично веровање као што је ислам?!
Текстови из новије историје обилују информацијама о угњетавању, расељавању и убијању бошњачког живља. Без иједне речи о страдањима других народа који насељавају ове просторе. Жестоко је нападнута и православна црква, која се оптужује да је 1711. године организовала геноцид на северу Црне Горе, када је уочи Бадње вечери, извршена „истрага потурица“. По њиховим наводима, тада је убијено око 1.000 људи.
На питање који су историјски извори коришћени приликом писања ове историјске читанке, Азем Хајдаревић, начелник Одељења за друштвену делатност Новог Пазара каже да је то литература неколицине доктора наука са простора бивше Југославије, међу којима се издвајају Ејуп Мушовић и Мустафа Мемић.
Српски историчари оштро негирају неке делове текстова. Милутин Живковић, истраживач и сарадник Института за српску културу, посебно се осврнуо на део који је посвећем Аћифу Хаџиахметовићу Бљути, кога део бошњачке јавности посматра као хероја.
„Хаџиахметовић има и контроверзну страну свог политичког деловања, која у тексту није наведена. Он је припремио свечани дочек немачким окупационим снагама у Новом Пазару 16. априла 1941. године и банкет у част окупаторске власти. Био је члан Албанског народносног савеза са Косова и Метохије који је радио на присаједињавању ових крајева Великој Албнији, организотор митинга на којем је проглашено припајање Новог Пазара Великој Албанији у јуну 1941. године“, каже Живковић.
Историчар Урош Шешум осврнуо се на део који каже да је муслиманско становништво на простору Београдског пашалука почетком 19. века било већинско, односно да су у једанаест нахија овог пашалука они представљали 58 одсто становништва.
„Смедеревски санџак, односно Београдски пашалук, како се колоквијално назива, састојао се од 12. нахија. Проценат муслиманског становништва у пашалуку пред избијање Првог српског устанка 1804. грубо је надувавање бројева. Према тврдњама аутора, испало би да је српска мањина у Београдском пашалуку, подигла побуну и протерала већинске муслимане који су контролисали сва стратешка и утврђена места и располагали несагледиво већим арсеналом и финансијским ресурсима“, каже Шешум.
Према проценама српске историографије, пашалук је насељавало између 250.000 и 350.000 Срба, до 30.000 Турака и још неколико хиљада муслиманских и православних Цигана, Јевреја, Грка и Цинцара.
Краљ Твртко
Према неименованим, али „најновијим“ научним истраживањима са новопазарског сајта, каже се да босански бан Твртко И Котроманић није крунисан у Милешеви, за краља „Србљем, Босне, Приморија и Западних страна“, већ да га је за краља Босне крунисао „дјед босанске (богумилске) цркве“. На сајту се наводи и да је према „неким“ историјским подацима Нови Пазар у другој половини 17. века имао око 30.000 становника и да је био један од највећих градова тадашње континенталне Европе.
М. Т. Ковачевић / Новости
