Povrtarstvo

[Nostradamus]

SPECIJALNO POVRTARSTVO


Korenasto povrce

http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/01-korenasto%20povrce.pdf

Lukovicasto povrce

[/B][B]
http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/01-korenasto%20povrce.pdf[/B]

Kupusnjace-lisnato povrce

[B]
http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/01-korenasto%20povrce.pdf[/B]

Plodovito povrce-Paprika

http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/04-plodovito%20povrce-paprika.pdf

Plodovito povrce-Paradajz

http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/05-plodovito%20povrce-paradajz.pdf

Plodovito povrce-plavi patlidzan

http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/06-plodovito%20povrce-plavi%20patlidzan.pdf

Plodovit povrce-krastavac

http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/07-plodovito%20povrce-krastavac.pdf

plodovito povrce-lubenice i dinje

http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/08-plodovito%20povrce-lubenica%20i%20dinja.pdf

Familije Fabaceae-Poaceae

http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/09-fabaceae-poaceae.pdf

Visegodisnje povrce

http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/10-visegodisnje%20povrce.pdf

 

[Nostradamus]

[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]BOSTAN U ZASTICENOM PROSTORU[/FONT]​

​

Lubenica i dinja mogu se gajiti u visokim objektima sa grejanjem, poluvisokim i niskim tunelima ili u toplim kucicama.
Proizvodnja bostana obavlja se sadnjom saksijskog i to obicnog (bez pikiranja) ili kalemljenog rasada.
​

[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Tabela1: Vreme proizvodnje lubenice i dinje
[/FONT][FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif] [/FONT]​

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Kalemljeni rasad prizvodi se specijalnim postupkom. Lubenica se kalemi na tikvu vrg (nategaca, sudovnjaca, Lagenarija vulgaris L), koja ima beo svet, cetvrtasto seme i kruskast ili izrazito dugacak plod (1-2 m), cesto zmijolik ili smokvolisnu tikvu (Cocurbita ficifolia) za koju je karakteristicno da ima crno seme, a u narodu se naziva divlja tikva.
[/FONT]
[TABLE]
[TR]
[TD][FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Dinja se kalemi na muskatnu tikvu (Cucurbita moschata L) ukusnog, slatkog ili aromaticnog ploda, cije je seme reckavog ruba. U novije vreme pocinju da se koriste kao podloge medjuvrsni hibridi tikava kao sto su Macis F1 ili Emphasis F1 koji jesu dobri ali prakticno poskupljuju proizvodnju.
Pri kalemljenju ukus i boja ploda ostaju tipicni za sortu lubenice, odnosno dinje. Okalemljene lubenice i dinje dobro se razvijaju i pri nizim temperaturama (oko 18 stepeni C), jer sticu vecu otpornost (tikve imaju jaci korenov sistem).
[/FONT][/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif] Seme tikve poseje se u saksije (ili PE vrecice, hranljive kocke) zapremine oko jednog litra, a nakon 3-4 dana seme bostana u plitke sanducice. Kalemi se 2-3 dana posle nicanja, u fazi razvijenih kotiledona. Kalemljenje ne sme kasniti.

Lubenica i dinja vade se iz zemlje i stavljaju u sud s vodom na zasenjenom mestu. Prvo se ostrim nozem, ziletom ili svrdlom stablo vrga, odnosno muskatne tikve, rasece, izmedju kotiledona u duzini 1,5-2 cm, a zatim se na lubenici, odnosno dinji napravi klinasti presek stabla ispod samih kotiledona, iste duzine kao sto je rascep na tikvi (1,5-2 cm).

Kalem lubenice (dinje) postavi se u rascep tikve (podloge) tako da kotiledoni lubenice ili dinje nalezu na kotiledone tikve. Mesto spajanja se obavija vatom.
[/FONT]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]Tako okalemljene i zavijene biljke prenose se u leju ili tunel. Prvog dana posle kalemljenja zasticeni prostor se zaseni da bi se sprecilo nepozeljno isparavanje, a zatim se biljke postepeno privikavaju na svetlost.
Zasticeni prostor u kome se gaji kalemljeni rasad mora biti topao (oko 25 stepeni C), a vlaznost vazduha visoka (90-95%). [FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]
Sest - sedam dana posle kalemljenja spoj (kalus) je obrazovan i dalja nega je uobicajena za gajenje rasada. [/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Na tikvi se skidaju svi listovi koji se pojave (sem kotiledona). Rasadjivanje i dalje gajenje isti su kao kad se sadi obican rasad.

Lubenica i dinja proizvode se iz rasada starog 35-40 dana. U dobro pripremljeno zemljiste, pri gajenju uz zicanu potporu, dinje i lubenice najcesce se sade u dvoredne pantljike na rastojanju 100-120 x 60+60 x 50-60 cm, a pri gajenju bez potpore sade se u redove sa razmakom 150 x 60 cm.[/FONT]

 

[Nostradamus]

[h=3]Proizvodnja paprike[/h] Proizvodnja paprike obavlja se pikiranim (u kontejnere, saksije) rasadom. U zavisnosti od zahteva trzista i mogucnosti zagrevanja odredjuje se vreme proizvodnje.
[TABLE]
[TR]
[TD] Za rano prolecnu proizvodnju u zasticenom prostoru paprika se seje od pocetka decembra do polovine januara.Pikira se u fazi kotiledona, a sadi od polovine marta do pocetka aprila. Rasad se sadi u starosti 65-70 dana za rano prolecnu i 45-50 dana za jesenju proizvodnju (setva krajem maja, sadnja polovinom jula). [/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Nove tehnologije gajenja paprike podrazumevaju iskljucivo kontejnerski sistem proizvodnje rasada, sa pikiranjem u kontejnere, (103 otvora) i saksije precnika 7 do 9 cm, ili bez pikiranja (speedling system) u kontejnere sa 84 otvora. Sedam do deset dana pred rasadjivanje obavlja se kaljenje rasada na 10-15? C, kako bi se biljke lakse adaptirale na uslove sredine i izbeglo uvenuce i ozegotine. Mogucnost proizvodnje paprike

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Rasadjuje se kada je temperatura zemljista oko 20 ? C jer u hladnijem zemljistu paprika zaostaje u porastu. U konvencionalnim tehnologijama paprika se sadi u dvoredne i vise redne pantljike. Razmak redova je 35-40 cm (gusci sklop je za slabobujne sorte). Za izuzetno ranu proizvodnju sadnja moze biti vrlo gusta, od 5 do 10 biljaka/m?. Tada biljka ranije formira plodove, ima ih znatno manje po biljci, ali ne i po jedinici povrsine, sto je sa finansijskog gledista veoma znacajno, zbog visoke cene same paprike.

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Proizvodnja salate u zasticenom prostoru

​

​

[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD="width: 46%"]

PROIZVODNJA​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

SETVA​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

SADNJA​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

BERBA​

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 46%"]JESENJA[/TD]
[TD="width: 18%"]

10.VIII-10.IX​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

01-30.IX​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

05.X-20.XI​

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 46%"]ZIMSKA (bez grejanja)[/TD]
[TD="width: 18%"]

10.IX-25.IX​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

10.X-30.X​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

15.XI-10.XII​

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 46%"] ZIMSKA (sa grejanjem)[/TD]
[TD="width: 18%"]

10-20.X​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

15.XI-1.XII​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

15.II-10.III​

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 46%"]RANO PROLECNA(bez grejanja)[/TD]
[TD="width: 18%"]

5.-20.XI​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

15.XII-5.I​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

10-30.III​

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 46%"]RANO PROLECNA(sa grejanjem)[/TD]
[TD="width: 18%"]

1-15.XII​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

15-30.I​

[/TD]
[TD="width: 18%"]

1-20.IV​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

​

o Specificnosti ovakve proizvodnje ogledaju se u pomeranju sezone i gajenju salate i tokom zimskih meseci u objektima pod plastikom.
o Najbolje je koristiti za pokrivanje objekta kvalitetne, visegodisnje UV folije debljine preko 0,15mm. Folije koje imaju antikapajuci efekat omogucavaju laksu kontrolu bolesti.



[TABLE]
[TR]
[TD="width: 50%"]

[/TD]
[TD="width: 50%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

o Sukcesivno prispevanje salate za berbu postize se u toku zime, bez zagrevanja objekta samo planskom setvom i pre svega kombinacijom vise folija (najcesce dve) i agrotekstila.
o Posto se proizvodnja u zasticenom prostoru obavlja u hladnijem delu godine vegetacija salate je duza.
o Visoke temperature u objektu za vreme suncanih zimskih dana (efekat staklene baste) dovode do kondenzacije vlage i stvaranja pogodnih uslova za pojavu pojedinih bolesti. Provetravanje objekta bi bila osnovna mera nege kojom regulisemo temperaturni rezim.




Autor: dipl.ing Djordje Moravcevic

 

[Nostradamus]

[SIZE=-1][h=4]PLAMENJACA KROMPIRA I PARADAJZA[/h]

Prouzrokovac: Phitophthora infestans ( Mont.) de Bary

U vlaznim godinama plamenjaca pricinjava velike stete u proizvodnji krompira i paradajza. U povoljnim uslovima za njen razvoj bolest se brzo siri, unistavajuci najveci deo lisne mase, tako da nastaju veliki gubici u prinosu i kvalitetu plodova i krtola.
Prohladno i vlazno vreme pogoduju razvoju plamenjace. Najbolji uslovi za razvoj bolesti su visoka relativna vlaznost vazdiha i temperatura 18-22*C. Jos veca pogodnost je ako je nocna temperatura ispod rosenja u trajanju od najmanje 4h,nocna temperatura da je iznad 10*C, oblacnost narednog dana, i najmanje 0,1mm vodenog taloga narednog dana.
Suncano i suvo vreme zaustavljasju dalje sirenje plamenjace. [h=3]Simptomi[/h]
Gljiva napada sve organe krompira izuzev korena. Bolest se javlja pocetkom leta u vreme cvetanja krompira. Najpre se javlja na starijim listovima u vidu krupnih vodenastih pega, maslinasto zute boje, bez jasnih kontura, koje brzo postaju zagsite. Na obodu pega i to s nalicja, obrazuje se belicasta plesniva prevlaka koju cine sporonosni organi gljive. Ubrzo potom obolelo lisno tkivo izumire prelazeci u mrko obojenu nekrozu. Na stablu se, takodje, pojavljuju mrke pege, koje pri jakoj zarazi dovode do lomljenja i susenja stabla. Ceo usev dobija izgled kao da je spaljen, pa je i otuda i naziv bolesti plamenjaca. Na obolelim krtolama uocavaju se nekroticne pege razlicite velicine i oblika. Ispod povrsine pega dolazi do nekroze mesa. Pri jacim zrazama dolazi do trulezi krtola. Simptomi se kod paradajza javljaju na svim nadzemnim organima biljke. Na listu su pege svetlo zelene i vodenaste. Nakon pojave prvih simptoma, brzo dolazi do nekroze celog lista. Ptpuno propadanje lista cesto se desava za 10-14 dana. Tkivo ploda zahvaceno parazitom je mrko obojeno, tvrdo i prepokriveno belicastom prevlakom od sporonosnih organa gljive. Nekroza ploda se brzo siri i takvi plodovi lako opadaju.
[h=3]Mere zastite[/h]
Da bi sveli mogucnost zaraze u sto manje okvire, potrebno je pridrzavati se plodoreda, koristiti zdravo seme i zdrav sadni materijal, unistavati samonikle biljake. Kod krompira vrsiti zagrtanje koje doprinosi smanjenju zaraze. Pored navedenog moraju se koristiti i hemijske mere zastite. U nasim uslovima, krompir je dovoljno prskati 1-2 puta. Prvo prskanje je kada krompir pocne da sklapa redove, a drugo u vreme cvetanja. Zastita paradajza otpocinje odmah posle prve pojave plamenjace na krompiru. Ucestalost prskanja zavisi od vremenskih uslova. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti, prskanje se izvodi svakih 7-10 dana. Pri tom voditi racuna o karenci.
Od sredstava - fungicida mogu se koristiti sledeci: CINEB S-65, KAPTAN 50 WP,FOLPET 50 WP, DITHANE M-45, BAKARNI KREC 50, BAKARNI KREC SUPER, MIKAL B, RIDOMIL MZ, SANDOFAN - C, SANDOFAN-F i drugi. [/SIZE]

 

[Nostradamus]

[SIZE=-1][h=2]IZBOR I NABAVKA SEMENA POVRCA[/h]

U toku ovog perioda mozemo poceti da razmisljamo o izboru i nabavci semena povrtarskih kultura, prvenstveno paradajza i paprike koji ce se vec krajem januara sejati u tople leje. Blagovremenom nabavkom semena docicemo do zeljenih sorti i hibrida povrca kao i dovoljnih kolicina. [TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]
U poslednje vreme, kod nas pored domacih proizvodjaca i distributera semena sve je vise i stranih proizvodjaca. Pred nama je da se odlucimo za proizvodjaca, sortu ili hibrid.
Samo dobro seme je uslov za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa. Dobro seme mora da bude cisto, zdravo, klijavo i normalno razvijeno.
Cistoca semena. Ispravno seme nesme da sadrzi primese kao sto su: seme drugih kulturnih vrsta i korova, delove biljnih ostataka, ostecene semenke, cestice zemlje i peska i sl..[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[h=3]Zdravstveno stanje[/h]
Seme mora biti zdravo. Odredjene biljne bolesti se prenose semenom i iz tog razloga je obaveza proizvodjaca da seme ubira samo sa zdravih semenskih useva, koji nisu bili zarazeni bolestima koje se prenose semenom. Potrebno je da seme bude dezinfikovano.
[h=3]Klijavost[/h] Klijavost semena je najvaznija osobina, jer samo klijavo seme moze dati novu biljku. Na osnovu klijavosti se utvrdjuje potrebna kolicina semena za setvu. Pod klijavoscu se podrazumeva sposobnost semena da pod odredjenim uslovima i za odredjeno vreme moze da klija. Sa staroscu semena opada i klijavost. Kod nas je za sve poljoprivredne kulture propisana najniza klijavost koju seme mora imati da bi se stavilo u promet. [h=3]Krupnoca[/h] Krupnije i jedrije seme ima bolju klijavost, brze i ravnomernije nice. [TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]
Prilikom kupovine semena odlucujemo se za one sorte i hibride koji su vec provereni, koji daju dobre rezultate u pogledu kvaliteta i prinosa, otpornosti na biljne bolesti i stetocine i koji su prihvaceni od strane potrosaca. Uvodjenje nove sorte ili hibrida treba da bude postepeno. Dobro seme nikad nije skupo, jer od njegovog kvaliteta zavisi ostvarenje prinosa i prihoda, a njegov udeo u troskovima proizvodnje je neznatan.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Autor teksta:dipl.ing. Mile Gosnjic​

[/SIZE]

 

[Nostradamus]

[SIZE=-1][h=2]Gajenje spanaca[/h]

Spanac je jednogodisnja biljka kratke vegetacije, koja se kod nas, i uopste u zemljama umerenog pojasa dosta gaji. Gaji se u svim nasim krajevima, uglavnom za gradske pijace, a u novije vreme i za konzervnu industriju. Posebni prehrambeni znacaj ove kulture jeste u tome sto prispeva u vreme kada drugog povrca malo ima. Za ishranu se upotrebljava mlado lisce cija se hranljiva vrednost visoko ceni. Ono sadrzi znacajne kolicine lako svarljivih belancevina, vitamina i mineralnih soli, narocito gvozdja, fosfora i kalcijuma.
Gaji se kao prolecni, jesenji i ozimi usev.Postoje mnoge sorte spanaca ali kod nas se najcesce gaje dve sorte: matador i viroflej.

MATADOR razvija snaznu poluuspravnu rozetu sa krupnim, ovalnim, lako naboranim, mesnatim listovima na srednje dugim drskama. Srednje rana sorta s vegetacionim periodom od oko 35 dana. Dobro podnosi niske temparature, pogodna je za jesenju setvu.

VIROFLEJ je stara dobro poznata sorta, s poluuspravnom rozetom i jajolikim glatkim listovima siljastog vrha, svetlo zelene boje. Rano krece u stablo, rano stasava i takodje je otporna na mraz.

Kod nas se spanac gaji uglavnom za rano prolece i to direktno iz semena, tako sto se seje do polovine oktobra meseca.
Spanac uspeva na svim bastenskim zemljistima. Neophodno je da se zemljiste za spanac obradi neposredno posle skidanja prethodnog useva. Ukoliko prethodna kultura nije djubrena stajnjakom, dobro je pod spanac zaorati 0.3-0.4 tone po aru dobro zgorelog stajnjaka, jer spanac dobro reaguje na stajnjak, a ako je prethodna kultura djubrena stajnjakom kolicinu stajnjaka smanjiti, a moze se dodati i malo mineralnog djubriva.
Spanac se seje na medjuredni razmak 20-30 cm i na dubinu 3-4 cm. Treba posejati 0.20-0.25 kg semena po aru. Zasejana parcela se mora povaljati. Na velikim povrsinama, narocito ako se spanac gaji za industrijsku preradu, seje se gusto - 0.80 - 1.00 kg semena po aru. U tako gustom usevu listovi stoje uspravno pa se usev moze pokositi masinom. Na taj nacin dobija se znatno veci prinos, pogotovu ako se seju hibridi snaznijeg rasta. Spanac posejan polovinom oktobra - ozimi spanac dospeva za oko 180 dana. Od mera nege primenjuje se: prihranjivanje, suzbijanje korova uz odrzavanje povoljne vlaznosti zemljista. Ozimi spanac se prihranjuje u rano prolece. Azotno djubrivo (5 - 10 grama po m2) unosi se izmedju redova, a posle djubrenja spanac treba zaliti i obaviti prasenje izmedju redova.
Od bolesti se najcesce javlja plamenjaca, narocito ako je vlazno vreme. Hemijske mere borbe protiv plamenjace u spanacu se ne preporucuju.
Berba spanaca zapocinje kad biljke dobiju 5-6 dobro razvijenih listova i traje sve dok ne poteraju u cvetonosna stabla. Usevi iz jesenje setve - ozimi spanac obicno prispevaju u martu i aprilu. Berba se obavlja kidanjem listova, kada je berba duza, ili cupanjem cele biljke. Berba se obavlja u svezijim casovima dana - izjutra kada opadne rosa i predvece. Usevi iz jesenje setve daju prinos 10 - 15 kg na 10 m2.

dipl.ing Zeljko Dolijanovic
Poljoprivredni fakultet Beograd ​

[/SIZE]

 

[Nostradamus]

[SIZE=-1][h=3]PODSETNIK ZA MART[/h]
U martu pocinjemo sa intenzivnim radovima u povrtnjaku. Otpornije vrste povrca na mrazeve mozemo sejati direktno na otvoreno, a za rane kupusnjace i toploljubive vrste povrca proizvodimo rasad u toplim lejama. [TABLE]
[TR]
[TD] Cim vremenske prilike to dozvole mozemo otpoceti sa setvom na otvorenom crnog i belog luka, sargarepe, persuna, pastrnaka, graska, salate, spanaca… Grasak i spanac mozemo sejati u vise navrata kako bi imali duzu berbu. Sto ranija setva pomenutih vrsta dace vece prinose. [/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Setva ranog kupusa, kelja, karfiola, kelerabe, celera, paradajza, paprike i plavog patlidjana vrsi se u tople leje. Vec posejani paradajz i papriku za ranu proizvodnju treba negovati. Nega rasada sastoji se u redovnom provetravanju, zalivanju, prihranjivanju, zastiti od biljnih bolesti i stetocina… [/SIZE]

 

[Nostradamus]

[SIZE=-1]
[h=3]POVRCE IZ PLASTENIKA[/h]
Plastenik je opsti naziv za veci broj razlicitih, po obliku i velicini, objekata namenjenih proizvodnji povrca, cveca, jagoda i aromaticnih vrsta u vreme kada se oni ne mogu gajiti na otvorenom polju. Proizvodnja pod plastikom je uvek intenzivnija od drugih oblika proizvodnje, jer se uz neophodno opste i specificno znanje, ostvaruju veci prinosi. [TABLE]
[TR]
[TD] Zasticeni prostor sa plastikom treba da obezbedi optimalne uslove za gajenje biljaka u jesenje-zimskom-prolecnom periodu, koji omogucuju planiranu berbu u vreme manje ponude na trzistu, sto osigurava vecu cenu. Zato ekonomicnost proizvodnje u zasticenom prostoru zavisi pre svega od vremena pristizanja na trziste. Klimatski uslovi i trziste uslovljavaju izbor vrste zasticenog prostora, vrstu i sortu povrca i vreme proizvodnje.[/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nedostatak sunceve, prirodne toplote, moguce je nadoknaditi dodatnim zagrevanje m objekta, a nedostatak sunceve svetlosti dodatnim osvetljenjem za vrste koje zahtevaju veci intenzitet svetlosti ili pomeranjem rokova proizvodnje.
Kod plastenika je bitno koristiti kvalitetan materijal (konstrukcije i materijal za pokrivanje). Danas su na trzistu pored starih tipova folija, polietilen polivinilhlorid i novi tipovi ovih ali i drugih sintetickih materijala kao sto su akril poliestar i poli karbonat. [TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD] Proizvodnja u plastenicima omogucuje punu kontrolu uslova uspevanja sto znaci i mogucnost da se dobije povrce dobrog kvaliteta i zdravstveno bezbedno. Neodgovarajuce djubrenje i zastita i nekvalitetna voda moze imati za posledicu nekvalitetan proizvod koji moze da ugrozi zdravlje coveka. Zbog toga proizvodnja u plastenicima treba da se zasniva na ekoloskim proncipima, uz postovanje mera preventive i predostroznosti.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ekoloski princip obuhvata izbor lokaliteta na neophodnoj udaljenosti od zagadjivaca (500-5000m) kontrolu kvaliteta zemljista, vode i vazduha.
Proizvodnja u zasticenom je veoma ekonomicna za porodicno gazdinstvo, a u celini moze da obezbedi dovoljno kvalitetnog povrca i za potrebe domaceg trzista i za izvoz.

Ovo je skracena verzija istoimenog teksta objavljenog u Zborniku radova "Savremena prozvodnja povrca ", prof.dr Branke Lazic.[/SIZE]

 

[Nostradamus]

[h=1]Салата у јесењој сетви[/h]

У току периода јесен-зима од малог броја повртарских култура које се гаје знацајно место заузима салата.​

Производња се одвија на отвореном уз употребу агротекстила , као покривке и у застићеном простору (пластеници, стакленици). Највеће површине под овом културом су у близини великих градова.
Захваљујући својим биолошким особинама, у првом реду захтевима за топлотом, салата је веома гајена у овом периоду. Пораст и развиће одвијају се на температури 10-18[SUP]o[/SUP]C, а у време формирања главице довољна је температура 5-8*Ц. Добро подноси краткотрајне мразеве -8[SUP]o[/SUP]C Високе температуре изнад 25[SUP]o[/SUP]C, а нарочито изнад 30[SUP]o[/SUP]C неповољно делују на салату и она брзо прелази у генеративну фазу, исцветава.

Салата као једногодишња биљка одликује се кратком вегетацијом 50-120 дана. Дужина вегетације зависи од типа, сорте, сезоне и услова гајења
Најбоље успева на лаким, плодним, растреситим земљиштима са pH вредношћу 6-7.
Производња салате

Време сетве салате за производњу у зимско-пролецном периоду одвија се од краја августа до краја октобра.
Сортимент је веома разноврстан. Највише се гаје сорте у типу путерице. За јесен/зиму одабирају се сорте селекционисане за овај период гајења.
Расад се припрема у хладним и топлим лејама, сандучићима, контејнерима и тресетним коцкама. Све је више произвођаца који се опредељују за производњу расада у контејнерима (пластични или од стиропора) и за готове мешавине супстрата, јер то у многоме олакшава и убрзава производњу.
У току припреме земљишта за садњу уносе се минерална НПК ђубрива у количини 500-700 Kg/ha. Најбоље је да буду следећег односа 8:16:24 или 10:20:30.
Расад салате старости 20-40 дана сади се у припремљено земљиште на растојању 20 x 20-25cm. У току зиме потребан је већи вегетациони простор.
За успешнију производњу (ранији и већи принос и бољи квалитет) могу се користити и малч фолије (фолије којима се прекрива-застире земљиште) испод или изнад којих се може поставити систем за наводњавање, најчешће систем кап по кап. На постављеној фолији избуше се рупе и обави се садња.
После обављене садње усев се наводњава умерено ради бољег развоја кореновог система, а касније обилније и по потреби. Прихрањивање се врши 10-15 дана после садње са 100 Kg/ha азотног ђубрива. У време интензивног пораста розете и завијања главице прихрањује се са неким комлексним ђубривом које у себи може имати и неке микро елементе. На тржисту постоји више произвођача, а за којег ће те се определити зависи од Вас и Васе праксе. Уобичајене дозе су 300-400 Кг/ха. Прихрањивање се може вршити фолијарно или кроз систем за наводњавање.
Температура у заштићеном простору треба да буде, колико је год могуће, у границама захтева 6-7[SUP]o[/SUP]C ноћу и 12-20[SUP]o[/SUP]C у току дана. За време облачних дана температура објекта не би требала да прелази 12[SUP]o[/SUP]C.
Обавезна мера неге је проветравање, које у првом реду има за циљ спречавање појаве болести. За време хладних дана проветравање се обавља у току преподнева.
Добрим избором сорте, правилном агротехником смањићемо могућност појаве болести.
Уколико доће до појаве болести треба да користимо хемијска средства са сто краћом каренцом.

Берба

Први листови или главице салате из ране јесење производње одсецају се већ крајем октобра и почетком новембра па све до априла месеца у зависности од времена сетве и врсте простора за гајење (отворено или заштићен простор).
Код главичастих сорти берба се одвија одсецањем главица кад достигну масу 200-400g, а лисне сорте када розета достигне масу 100-250g.
Салата тражи доста светлости. У условима слабе осветљености продужава се вегетација и образује се растресита главица. Такође, услед недостатка светлости повећава се садржај нитрита и због тога у периоду када је доста облачних дана не треба вршити прихрањивање са азотним ђубривима која ће додатно повећати њихов садржај.

Аутор: дипл. инг. Миле Гошњи