Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Ми се греха клонимо увек. Што се тиче неких задовољстава која су дозвољена и нормална (укусна храна, месо, вино, музика итд.), ми се у време поста одричемо и тога. Циљ је победа духовног над телесним. Ко види само здравствену корист поста, не живи духовним животом и стран му је појам поста.
Борбом са искушењима за време поста, човек слаби своје тело уздржавањем од хране, али јача свој дух (карактер). Ми нисмо само у искушењима што се хране тиче, а то је прво Христосово искушење:
Матеј 4
1. Тада Исуса одведе Дух у пустињу да Га ђаво куша.
2. И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне.
3. И приступи к Њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану.
4. А Он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.
Ми смо и на другим искушењима. Храна је споредна ставка у посту. За време поста ми умирујемо своје мисли, речи, понашање уопште. Не значи да треба да "савијемо нос" или да се показујемо пред људима као покуњени.
Матеј 6
16. А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
17. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18. Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
Заправо, прави пост је умиривање срца и ума, поред уздражавања од хране. То чинимо и у сећање на Христоса и на оно што је учинио за нас. И све по Његовом примеру. Јер и сам рече:
14. Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15. А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
Многи посте са храном, али не посте мишљу и делом. Лицемерно се хвале посном храном, а прави пост не познају. Чак Исаија пише како ваља постити, како је тај пост са храном споредан у односу на духовну победу:
3. Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан.
4. Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш.
5. Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу?
6. А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?
7. Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?
8. Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража.
9. Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло;
10. И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне.
Борбом са искушењима за време поста, човек слаби своје тело уздржавањем од хране, али јача свој дух (карактер). Ми нисмо само у искушењима што се хране тиче, а то је прво Христосово искушење:
Матеј 4
1. Тада Исуса одведе Дух у пустињу да Га ђаво куша.
2. И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне.
3. И приступи к Њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану.
4. А Он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.
Ми смо и на другим искушењима. Храна је споредна ставка у посту. За време поста ми умирујемо своје мисли, речи, понашање уопште. Не значи да треба да "савијемо нос" или да се показујемо пред људима као покуњени.
Матеј 6
16. А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
17. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18. Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
Заправо, прави пост је умиривање срца и ума, поред уздражавања од хране. То чинимо и у сећање на Христоса и на оно што је учинио за нас. И све по Његовом примеру. Јер и сам рече:
14. Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15. А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
Многи посте са храном, али не посте мишљу и делом. Лицемерно се хвале посном храном, а прави пост не познају. Чак Исаија пише како ваља постити, како је тај пост са храном споредан у односу на духовну победу:
3. Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан.
4. Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш.
5. Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу?
6. А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?
7. Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?
8. Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража.
9. Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло;
10. И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне.