Пост

Učlanjen(a)
08.02.2009
Poruka
3.957
po meni je merodavan osećaj...yes3
Izvini jel ovo tvoja recenica li nije?Iz kog kontexta sam ja ovo izvadio,kad prethodna recenica nema veze sa ovom?:dntknw:

MIslim da jos nismo dosli do odgovra sta je post,cemu sluzi post,kako se posti koja je svrha posta.Kizo gde mozemo u sv.pismu da procitamo o ovome sto kazes da je sada apostolski post?:dntknw:
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
13.05.2009
Poruka
114
цоби ако се не варам мислим да сам рекао да цела библија је пуна примера људи који су
постили ја се сад баш не могу сетим све
(много тражиш када би могао на све да ти одговорим где би ми био крај) ево колико могу на
пример имаш у старом завету мојсија који је постио 40 дана на синају (за то време ништа није јео)...
и још многи људи као што знаш су постили да не наводим сада још примера ваља се нешто и прочитати,
а то мислим и на себе не би ли се подсетио .тако нам је довољан и пример господа исуса христа који
је постио на гори кушања 40 дана као и мојсије а свети апостоли и они су исто постили, само треба
да читамо. ето толико, нешто сам сморен (од нета), па ћемо да наставимо ако бог да.
све што сам пропустио а јесам много тога позивам друге да допуне све што знају.
 
Učlanjen(a)
08.02.2009
Poruka
3.957
Dobro,a zasto nisu uzimali hranu ako je to potrebno,imamo i Primer drugih u Bibliji npr.Jestire carica koja je postila 3 dana i njen narod pre nego sto je izasla pred cara.Biblija nam nigde ne govori o postu kao dijetalnom nacinu ishrane,radi naseg zdravlja.Vec je post jedno zrtvovanje, kada je prazan stomak krv je u mozgu i prazan stomak nas uvek podseca,zasto smo gladni,tj.zasto postimo,a potreba za postom treba biti odredjenja potreba za koju se obracamo Bogu u tom zrtvovanju kroz molitvu i tako stalno tokom dana.Takodje u Bibliji kaze "od sumraka do sumraka,mucite duse svoje"sto znaci post pocinje sa zalakom sunca i zavrsava se sa zalaskom sunca,sto znaci 24h
 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Припремне недеље за велики пост

Велики пост, који се састоји из свете Четрдесетнице и Страсне седмице која се на њу надовезује, укупно седам седмица, служи као припрема за највећи хришћански празник - Васкрсење Христово, које се назива Пасхом Господњом, чију је праслику представљала старозаветна јудејска Пасха (сама реч "Пасха" - πασχα, од јеврејског phesach, значи "пролазак поред", "избављење"), када је анђео убијао египатске првенце, пролазећи поред јеврејских кућа (Изл. 12). Овај назив Јевреји употребљавају да би означили свој празник, установљен у спомен на њихов излазак из египатског ропства у обећану земљу хананску. Велики пост представља време које је Црква наменила превасходно за покајање: то је време свеопштег духовног очишћења и освећења. Стога су све богослужбене песме Великог поста и целокупно богослужење усмерени ка томе да у нама пробуде скрушеност због наших грехова. Али покајна осећања и потребно покајно расположение духа не дају се увек свима, нити одмах и лако. Потребно је унапред припремити душу за покајно расположение. Знајући ово, света Црква знатно пре почетка Великог пост почиње да нас припрема за покајни подвиг. Она је за то наменила посебне припремне недеље за Велики пост:
1. Недеља о митару и фарисеју
2. Недеља о блудном сину
3. Недеља месопусна или О страшном суду
4. Недеља сиропусна, или Изгнание Адамово, која се уобичајено назива још и "Недељом праштања", или "даном праштања".
На тај начин Црква још три седмице унапред почиње да припрема верујуће за Велики пост, и од прве припремне недеље - Недеље о митару и фарисеју - богослужење се обавља према Посном триоду, све до Велике Суботе.


Недеља о митару и фарисеју

Недеља о митару и фарисеју се назива тако зато што се на Литургији из Јеванђеља чита прича о царинику (митару) и фарисеју, док се у црквеним песмама које се налазе у Посном триоду истиче пример цариниковог смирења, а куди гордост и хвалисавост фарисеја. Основна идеја богослужења овога дана иста је она коју изражавају завршне речи приче: Сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се (Лк. 18,14). Од тог дана па на даље, током читавог поста закључно са петом недељом на сваком васкршњем јутрењу после Јеванђеља певају се умилни покајни тропари: "Покајанија отверзи ми двери, Жизнодавче...", "На спасенија стези настави мја, Богородице..." и "Множества содјејаних мноју љутих помишљаја окајаниј трепешчу страшнаго дње суднаго..." Служба ове недеље, као и наредних, обавља се према Осмогласнику, али се из Триода додају стихире и канон. Служба светоме (из Минеја) који падне у све те недељне дане, пева се у петак на повечерју, осим, наравно, спомена великог светог, чија се служба сједињује према упутству Маркових глава. Нормално, Недеља о митару и фарисеју треба да буде 33. по Духовима, али у зависности од тога да ли је "вње Пасха" или "внутр Пасха", она може да буде касније или раније. Стога у таблици читања Јеванђеља на јутрењу од те недеље се више не указује на обично јутарње Јеванђеље, као што се не указује ни на обични глас. Одређено је да се суботом, од оне која следи после Недеље о митару и фарисеју, до недеље Свих светих, на Литургији најпре чита обично суботње Јеванђеље, и тек потом Јеванђеље светоме. Ова седмица је трапава, то јест у среду и петак се не пости, на посрамљење фарисеју који се гордио тиме што пости два пута седмично и, како је речено у Триоду, на посрамљење јеретика Јермена, који те седмице држе пост "звани арцивуријев".

Недеља о блудном сину

Ова недеља се назива тако зато што се на Литургији чита јеванђелска прича о блудном сину, а у црквеним песмама се истиче пример праштајуће љубави његовог оца, која символизује бескрајно милосрђе Божије према грешнику који се каје. Идеја ове недеље јесте да ниједан грех не може да победи човекољубље Божије, те стога, тугујући због својих грехова, човек никада не треба да падне у очајање. У ову недељу, као и у следеће две, месопусну и сиропусну, на јутрењу после певања полијелејних псалама "Хвалите имја Господње" и "Исповједајтесја Господеви" пева се још и псалам који следи за њима: "На рјеках вавилонских" (Пс. 136) са алилујом. Појање овог псалма треба да подсети нас грешне на жалосно стање у коме смо, на ропство ђаволу и греху, како бисмо се кајали онако како су се Јудејци некада кајали, свесни свог јадног, ропског положаја у Вавилону. Ова тужна химна данас јасно изражава нашу туту због тога што смо изгубили своју небеску отаџбину и подсећа нас на неопходност да се кајемо како бисмо се удостојили радости повратка у ту небеску отапбину. У недељу о блудном сину, месопусну и сиропусну недељу пева се нарочита "катавасија Триода" која је наведена на одговарајућем месту.

Седмица после Недеље о блудном сину назива се месопусном, зато што се њом окончава једење меса и бива "меса отпуст", то јест престаје се са једењем меса. На повечерјима током ове седмице изоставља се читање канона Богородици, а изостављају се и међучасја.


Субота месопусна

Месопусна субота посвећена је спомену упокојених. Ово су такозване задушнице, када се служи нарочита заупокојена служба. Те суботе Црква се посебно моли за оне упокојене, који, по речима синаксара, "прописане псалме и песме спомена не добише", то јест за оне који, услед неких изузетних околности у којима су умрли, нису били удостојени одговарајућег хришћанског погреба. Помињање упокојених одређено је за ову суботу зато што се следећег дана, на месопусну недељу, Црква сећа Страшног суда, на који ће изаћи сви људи, како живи тако и умрли. По дугу хришћанске љубави, молећи се за своје избављење од осуде на том последњем суду Божијем, ми се молимо да Бог помилује и наше покојнике.

За ову заупокојену службу карактеристично је то да се на вечерњу уместо прокимена пева "Алилуја" са заупокојеним стиховима, на јутрењу уместо "Бог Господ" такође се пева "Алилуја" са заупокојеним стиховима, после обичне 16. катизме пева се 17. катизма, која се зове "Непорочни" и дели се на две статије (два дела) са посебним припевима и уз певање заупокојених тропара: "Свјатих лик" после друге статике. После прве статије, после друге статије и тропара, после шесте песме канона, произноси се заупокојена јектенија уз помињање свих упокојених поименце (јереј говори: "Још се молимо за упокојење душа умрлих слугу Божијих - помињу се имена - и свих праотаца, отаца и браће наше, који овде леже и православних хришћана свуда, и да им се опрости..."). У средину храма поставља се сточић за парастосе са распећем и упаљеним свећама. У канону Триода пева се и друга песма. Ако у ту суботу падне Сретење Господње или храмовни празник, помињање упокојених обавља се у претходну суботу, или у месопусни четвртак.


Недеља месопусна

Месопусна недеља посвећена је сећању на Страшни суд, зато да се грешници, у нади на безгранично човекољубље Божије, не би препуштали лењости и немару за своје спасење. На Литургији се чита Јеванђеље о Страшном суду, које нас подсећа да је Господ не само бесконачно милосрдан, него и бесконачно праведан, и да Он није само Отац Који љуби, него истовремено и праведни Судија, који свакоме даје по његовим делима.

Сирна седмица

После месопусне недеље, када престаје једење меса, следи такозвана "сирна" седмица, током које је дозвољено да се једе сир, то јест уопште млеко и млечни производи, као и јаја. У све дане сирне седмице певају се нарочита молитвословља која су за сваки дан наведена у Поеном триоду. Ова седмица представља непосредну припрему за Велики пост, и као некакав постепени прелазак ка њему, па се у богослужбеним песмама назива "предворјем Божанственог покајања", "светлим претпразништвом уздржања" и "светлим уводом у пост".

У дане сирне седмице (осим суботе) на јутрењу се не певају песме канона Осмогласника уз оне песме уз које "доспева" Трипјеснец. У среду и петак на јутрењу пева се и канон Триода.

За сирну среду и петак одређена је служба која је налик великопосној, али ипак уз неке разлике у односу на њу. На вечерњу после "Ниње отпушчајеши" певају се тропари: "Богородице Дјево" "Креститељу Христов" и "Молите за ни" са земним поклонима, а уместо сугубе јектеније: "Помилуј нас, Боже" чита се 40 пута "Господи, помилуј"; после возгласа јереја "Сиј благословен", чита се "Небесниј Царју" и произноси се молитва преподобног Јефрема Сиријског: "Господе и Владико живота мога" са 16 поклона; после поклона, а пре отпуста, чита се Трисвето, "Оче наш" и "Господи, помилуј" 12 пута. После вечерња служи се Велико повечерје. Али на њему нема певања, као у Великом посту, а после "Достојно" читају се исти они тропари као и обично на Малом повечерју. Ово велико повечерје завршава се обичним малим отпустом. Полуноћница бива са поклонима. На јутрењу се уместо "Бог Господ" пева "Алилуја" а затим се, уместо тропара светоме и богородична, певају "Тројични гласа".

Осим трипјесњеца који су одређени за сваки дан сирне седмице, у среду и петак се певају потпуни канони, при чему се за оне песме за које постоји трипјесњец, канони Осмогласника и Минеја изостављају. Песме Осмогласника се изостављају сасвим, а песме Минеја певају се са другим песмама тога дана; свака од њих се сједињује са претходном: трећа са првом, осма са шестом, девета са седмом. После девете песме пева се Светилен Тројичан гласа. После читања "Благо јест" уместо јектеније "Помилуј нас, Боже", чита се 40 пута "Господи, помилуј". После возгласа јереја: "Сиј благословен" чита се "Небесниј Царју" и чини се 16 поклона са молитвом преподобног Јефрема Сиријског "Господе и Владико". Часови се служе, као и у Великом посту, са молитвом преподобног Јефрема и великим поклонима, али на њима не ударају у звона, нема катизми и тропари часова се не певају, него читају. После деветог часа одмах следе Изобразителен, али не почињу певањем "Блажен" као у Великом посту, него читањем самих изобразитељних псалама 102. и 145; "Блажени" се читају, чита се и Символ вере. После изобразитељних служи се обично свакодневно вечерње, али са паримијом, а после сугубе јектеније "Помилуј мја Боже" следе три велика поклона, уколико следећег дана нема никаквог празника. У сирну среду и петак Литургија се не служи. Повечерје на четвртак и на суботу је мало.

Ако у сирну среду или петак падне празник Света три Јерарха (30. јануар) или Обретење главе светог Јована Претече (24. фебруар), онда се служба ових празника преноси на сирни уторак или четвртак. Али ако падне Сретење Господње или храмовни празник, онда се обавезно служи празнична служба: само се на крају вечерња, јутрења и сваког часа чине по три велика поклона са молитвом преподобног Јефрема Сиријског.

Сирна субота посвећена је спомену Свих светих који су у испосништву или подвигу засијали. Слично као што "војсковође пред наоружаном и постројеном војском говоре о подвизима древних јунака и тиме бодре војнике, тако и свети Оци онима који ступају у пост указују на свете мужеве који су у посту засијали и уче их да се пост не састоји само у одвајању од хране, него и у обуздавању језика, срца и очију" (Синаксар). Јутрење се служи са Великим славословљем. На јутрењу бива и друга песма канона.


Недеља сиропусна

Сиропусна недеља, на којој се "отпушта сир", то јест престаје се са једеньем сира, непосредно пре наступања Великог поста, посвећена је спомену на "Изгнање Адамово". У песмама ове недеље спомиње се пад наших прародитеља Адама и Еве у грех, чиме се појашњава неопходност подвига поста. Адам и Ева су пали кроз неуздржање и непослушност, и ми сада кроз добровольно примање подвига уздржања и послушности Цркви на себе можемо да се подигнемо и повратимо рајско блаженство које су они изгубили. На Литургији се чита Јеванђеље које нам сугерише да праштамо увреде ближњима и да постимо не само да други виде, као фарисеји, него нелицемерно, ради Бога (Мт. зач. 17).

Ступајући у Велики пост, верујући се, по древном хришћанском обичају, сећају поуке Господње о томе у Јеванђељу, и међусобно траже опроштај. Овај чин праштања обавља се на крају вечерња. Ово вечерње има низ специфичности. Његова прва половина, до вечерњег входа, има празнични карактер и служи се у светлој, празничној одежди. Стихира на "Господи возвах" има десет: од њих су четири "покајне" - две из Осмогласника обичног гласа на стиховње, а две јутарње на стиховње - затим три стихире из Триода и три стихире из Минеја, Слава, И ниње, богородичан истога гласа из Минеја. После вечерњег входа и "Свјете Тихиј" посебно умилним напевом пева се четири и по пута Велики прокимен: "Не отврати лица Твојего от отрока Твојего, јако скорбљу, скоро услиши мја: вонми души мојеј и избави ју". После певања прокимена одмах се затварају Царске двери и чита се "Сподоби, Господи, в вечер сеј", јереј скида празничну одежду, облачи црни епитрахиљ и излази на амвон произносећи прозбену јектенију: "Исполним вечерњују молитву нашу Господеви". Служба даље већ носи великопосни карактер. После "Ниње отпушчајеши" певају се, уз велике поклоне, тропари "Богородице Дјево" "Креститељу Христов" и "Молите за ни". Уместо сугубе јектеније чита се 40 пута "Господи, помилуј" после возгласа јереја "Сиј благословен" чита се молитва "Небесниј Царју" и затим молитва преподобног Јефрема Сиријског "Господе и Владико живота мога" уз три земна поклона. Одмах после тога следи отпуст. Уместо обичног отпуста прихваћено је да се чита молитва: "Владико многомилостиви", како се обично чита током читавог Великог поста на крају Великог повечерја "нама који смо се бацили на земљу" ничице. После ове молитве обично се произноси одговарајућа беседа о праштању увреда, након чега јереј који служи, а у саборним црквама архијереј, поклонивши се ничице, тражи од верујућих опроштај, а потом му сви прилазе и уз земни поклон траже опроштај од њега, клањајући се и целивајући иконе и крст који држи свештенослужитељ, да би затим стали у ред и уз земне поклоне тражили опроштај једни од других. "Дан праштања - какав је то велик небески дан Божији" вели светитељ Теофан Затворник. "Кад бисмо га сви искористили како треба - наставља он - данашњи дан би од хришћанских заједница начинио рајске заједнице, и земља би се слила са небом..." ("Мисли за сваки дан у години").

Овај дан је нарочито дирљиво и умилно протицао у древним манастирима. У светој Земљи многи подвижници су после тога одлазили да читав Велики пост проведу у пустињи, а у свој манастир би се вратили тек за Лазареву суботу. Многи не би ни доживели повратак. Управо ради таквих било је прихваћено да се приликом овог дирљивог обреда међусобног праштања певају стихире Васкрса: "Да воскреснет Бог" ("Нека васкрсне Бог") и "Пасха Свјашченаја нам дњес показасја" ("Пасха свештена, данас нам се показа"). Певање ових песама и даље је уобичајено у многим манастирима. Оно бодри слабост људи, који као да страхују прёддугим данима строгог поста, и доводи нас до саме границе светлог славља празника Васкрсења Христовог.

извор: сајт Светосавље
 
Član
Učlanjen(a)
06.02.2010
Poruka
164
da li se moze postiti zadnjih 7 dana i pricestiti se? Ja mislim da moze....
 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Uvek se moze postiti i pricestit se:)Jer sustina posta nije samo u izboru hrane.Ipak, ako mozes, pokusaj da postis onoliko koliko mozes.Idi postepeno i ne opterecuje se namirnicama nego onim sto duhovni post podrazumeva.
 
Član
Učlanjen(a)
06.02.2010
Poruka
164
aha, naravno... jako mi je tesko da postim.... a kako i ne bi pored cokoladica,kekseva i slicnih stvari? :D ali sam postio na Badnji dan i vrh mi je islo, bas mi je bilo super... I onda sam resio da postim 7 dana pred Uskrs... I taman ce mi se poklopiti sa jednim putovanjem za uskrs i super... :) :dance2:
 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
пост, бдење, молитва, милосрђе и свако друго добро дело, које бива христа ради, представља начин за задобијање духа светог (који је истински циљ хришћанског живота)...
само добро дело које бива христа ради, доноси полод духа светог. ниједно дело које се не чини ради христа, чак и да је добро, неће имати награду у животу будућег века, јер ни у садашњем животу не доноси благослов божији.
григорије ниски
пост је један од класичних облика подвига и главни израз телесног подвига. његов јединствени значај налази се у томе да хришћане подсећа на њихово пало стање у којем ће се налазити до дана другог доласка христовог, иако се истовремено на њима већ показује потпуна увереност спасења (ј. мајендорф).
пост је средство, а не циљ по себи. пост је сам по себи похвалан, али не пред богом, будући да је средство које помаже онима који хоће да буду целомудрени. побожни не треба високо да мисле о себи због њега, него да са вером у бога прихватају остварење циља (диадох фотијски). пост је свети пут божији, пут ка богу. управо, циљ поста, као и сваког телесног уздржања, није самовлашће - власт ума над материјом, зауздавање и потчињавање бунтовне природе, него практично порицање могућности да тело и његове жеље буду циљ за себе. пост је директна веза тела са богом, учешће у саборном послушању човека вољи божијој, лични принос његових настојања да своју природу непосредно потчини богу (х. јанарас).
 
Član
Učlanjen(a)
13.02.2011
Poruka
343
O postu

Hrišćanski post vodi poreklo od Isusa Hrista. On je sam postio, govorio o postu i rekao
da će Njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili, a
tako je bilo kroz svu istoriju Crkve do danas. "Post je sve svete rukovodio u životu po
Bogu" (sv. Vasilije Veliki). Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad
tela, a više od svega, proslavljanje Boga i poštovanje Njegovih svetih. Pravi post ima
dve strane, telesnu i duhovnu, a sastoji se kako u uzdržavanju od mrsne hrane, tako i u
uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstva i vršenju
sviju evanđelskih vrlina. Stoga, sveti Vasilije Veliki opominje: "Korist od posta ne
ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih
dela".

Ep. Nikolaj
Srce uz Časni post


Prva nedelja


Sine moj, daj mi srce svoje! govori Gospod
(Priče 23,26)

1. O Bogu misli pre svega, jer i Bog misli o tebi pre svega. Kao što čobanin misli o jednoj
izgubljenoj ovci više nego o celom stadu, tako i Bog tvoj misli o tebi, koji se gubiš u
grehu, nego o svima anđelima na nebu.

2. Misliti o Bogu ne znači ispitivati biće Božje, nego ispitivati i doznavati šta Bog traži od
čoveka.

3. Ko kupuje orahe, ne ceni po ljusci nego po jezgru. Tako isto i onaj ko kupuje jaja. I
bezbroj drugih stvari u svetu ljudi cene po nevidljivom, a ne po vidljivom. I Bog tvoj ceni
tebe po srcu. Kroz telesnu ljusku on gleda u tvoju srž, u srce tvoje, i traži ti srce. Sine
moj, daj mi srce svoje!

4. U srce je Tvorac položio osnov života. U srcu se život zameće, počinje, razrasta, i
nosi do groba i preko groba. Šta vredi čoveku za koga svi kažu: pametan je ali bez srca!
Bog neće od njega tražiti pamet nego srce. Jer je rečeno: i ludost Božja mudrija je od
ljudi (I kor. 1,25).

5. Ili šta koristi čoveku za koga kažu: bogat je ali bez srca! Hoće li poneti svoje bogastvo
u onaj svet na dar Onome čija su bogastva sve nebo i zemlja, i sunce i zvezde i sva
carstva znana i neznana!

6. Ili šta pomaže čoveku telesna snaga i lepota? Ne susrećemo li mi svaki dan one koji su u mladosti bili snažni i lepi kako se sad pogureni i sasušeni poštapaju ili drže za ruku vođe? Telesna snaga i lepota mnogima je kobno poslužila trulenju srca pre trulenja kože i kostiju.

7. Blago onima koji se od mladosti ne zaljubiše ni u kakvu smrtnu i prolaznu lepotu nego
u Tvorca svoga, čija snaga ne malaksava i čija se lepota ne menja! Na njihovu ljubav
odgovoriće Bog ljubavlju stostrukom, i srce njihovo priljubiće On k srcu Svome.

8.Post znači slabljenje veze srca sa svetom i jačanje veze srca s Bogom. Zapamti to, i
misli o tome u prvoj nedelji Časnog posta.

9. Jačanje veze s Bogom stvara veselje u srcu. Zato se u crkvenim knjigama čita na
početku posta: "Evo nasta veselo vreme posta!"

10. Seti se imena onih duhovnih velikana koji su postom oslabili svoje veze sa svetom, a
ojačali svoje veze sa živim Bogom, kao što su: sv. Antonije, Pavle, Jeftimije, Aksentije,
Avramije, Visarion, Vitalije, Gerasim, Kiriak, Zosim, Hariton, Jefrem, Arsenije, Karion,
Zaharije, Sava Osvećeni, Simeon i Alimpije stolpnici, Onufrije, Pahomije, Petar i
Atanasije Atonski i drugi.

11. Seti se i bogonosnih devojaka i žena, čija srca behu ispunjena ljubavlju ka Hristu,
kao što su: sv. Tekla, Ksenija, Evpraksija, Anastasija, Matrona, Sara, Marija Egipćanka,
Pelagija, Taisa, Teodula, Vasilisa i druge.

12. Ako su ti oni daleko bili po mestu ili vremenu, a ti se seti onih slavnih imena iz svoga roda i naroda, kao što su: sv. Petka Srpska, sv. Sava srpska slava, Janićije Devičanski, Petar Koriški, Vasilije Ostroški, Prohor, Gavril, Joakim, Jovan Rilski, Naum Ohridski, Nektarije Bitoljski, i mnogi, mnogi drugi, koji postom osvetiše svoja tela, a molitvom osvetiše zemlju u kojoj ti živiš.

13. Svi su oni jedan glas čuli: Sine moj, daj mi srce svoje! tome se glasu odazvali i srce
svoje predali potpuno u svojinu Bogu i Tvorcu svojemu.



Druga nedelja

Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje,
jer iz njega izlazi život
(Priče 4,23)

1.Domaćin čuva posejanu njivu od tica; i čuva svoj voćnjak od gusenica; i čuva svoje
stado od zverova, no ništa tako domaćin ne čuva kao svoj dom od razbojnika, od
požara, od poplave, od groma, i od svake nečistote. Što je dom u domazluku, to je srce
u čoveku. Zato je rečeno: Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje.

2. Iz srca izvire krv, a u krvi je duša. Kakva je duša u srcu, takva je u celom čoveku. Ako
je voda na izvoru slana, ona je slana i u potoku; ako li je slatka na izvoru, slatka je i u
potoku. Što ima na izvoru, to i na uvoru.

3. Ako zmija ujede za prst, otrov njen ne bi škodio, kad ga krv ne bi prenela u srce. Kad
lekar ubrizga lek u prst, lek ne bi pomogao, kad ga krv ne bi prenela u srce. Na srce
pada i otrov i lek. Sve što truje život i što leči život, mora dopreti do srca i proći kroz srce.

4. Tamo gde je središte telesnog krvotoka, tamo je i središte i duhovnog krvotoka.
Mesano srce organ je duhovnog srca. i ako je ovo stvarnost, ipak je ta stvarnost velika
tajna.

5. Zaista je to nedokučiva tajna za naš razum, pošto je razum manji od srca, i srce
obuhvata razum, a ne razum srce. Deo ne razume celinu, niti ono što je niže razume
ono što je više. Bog je tako hteo i tako ustrojio. Blago onom ko manje ispituje tajne bića
Božijeg, a više sluša zapovesti Božije i više oseća ljubav božiju u srcu svome!

6. Duša je obučena u porfiru krvi: pa kad je odeća tako osetljiva, kako li je tek ono što je odećom odenuto! Kao što jedan trun može zaraziti i pokvariti krv, tako jedna reč, jedan pogled, jedna pomisao, može zaraziti i pokvariti dušu.

7. Poslušaj zbog toga čoveka lekara kad te uči: čuvaj krv svoju! Ali mnogo više poslušaj Boga lekara kad ti naređuje: svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život. Čuvaj srce u srcu, srž u ljusci, plamen u krvi, život u telesnoj kopreni. Iznad svega što se čuva čuvaj srce svoje, sine moj, Govori Gospod.

8. Kad zmija ugrize ruku, ruka se zavezuje i steže, da otrovna krv u ruci ne bi otišla u
srce i zarazila izvor krvi. Kad zlu reč čuješ, stegni sluh svoj, da otrov od reči ne bi sišao u
srce tvoje i zarazio izvor života tvoga, sine moj.

9. Kad bogatstvo protiče, ne prilepljuj srce svoje uz nj, govori Premudrost u Knjizi Života.
Ogradi srce svoje od bogatstva svoga visokom ogradom do nebesa, da se srce tvoje,
neuprljano i čisto, sačuva za Onoga koji ga ište govoreći: Sine moj, daj mi srce tvoje.

10. Rečeno je još u Knjizi Života: Srce carevo u ruci je Božjoj. Ako caruješ nad strastima,
onda si pravi car. Tada je srce tvoje u ruci Božjoj. A ta ruka nepogrešno upravlja srcem
tvojim i uznosi ga u carstvo večne svetlosti i večnog života.

11. ako si u prvoj nedelji Časnog posta utvrdio u sebi saznanje, da srce tvoje pripada
Bogu i Ocu tvome i rešio se odlučno da ga Njemu dadeš, to u onoj drugoj nedelji
Časnog posta nauči se braniti srce svoje. Nauči se hrabroj borbi za neporočnost i čistotu
srca svoga, da bi ga smeo ponuditi kao uzdarje Onome koji ti ga je darovao.

12. Osvetli srce svoje verom, ukrepi ga nadom, zagrej ga ljubavlju, okadi ga molitvom,
operi ga suzama, nahrani ga krvlju Hristovom, i drži ga uzdignuto k nebu kao zapaljeno
kandilo. Samo tako moći ćeš mirno sačekati prelaz iz ovog zemaljskog sveta u svet
nebesni, bez grešničkog trzanja i griže savesti. Zbog toga ove druge nedelje Časnog
posta često ponavljaj savet očev: Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega
izlazi život.




Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------​


Treća nedelja

Srce tvoje neka ne zavidi grješnicima,
pre budi u strahu Gospodnjem vazda
(Priče, 23,17)

1. Ti si kršten čovek, to jest opran od prvobitne nečistote i otrebljen od prastarog korova.
Prvobitna nečistota i prastari korov nastali su od prvobitnog i prastarog praroditeljskog
greha. Da li ti ceniš milost i preveliki dar što ti je darovan krštenjem?

2. Od prljavog obora krštenje je stvorilo u tebi hram. Kakvu zavist možeš, dakle, imati u srcu prema onima koji obraćaju božanski hram ponovo u prljavi obor? Srce tvoje neka ne zavidi grješnicima.

3. Ili ako se nekom počisti dom, osvetli, okadi i ukrasi, a on mesto da održava dom svoj u takvom poretku, uzme lopatu pa počne ubacivati u počišćeni dom svaku nečistotu kroz vrata i prozore - hoćeš li takvom zavideti ili ćeš ga žaliti?

4. Niko manje, nego Gospod Bog počistio je krštenjem svakog krštenog čoveka. Neka te strah obuzme pri toj pomisli, strah od Boga, koji se javio da bi očistio, osvetio, prosvetio i spasao ljude.

5. Kao što suze teku od velike žalosti, ali i od velike radosti, tako strah obuzima čoveka
od velikog zločina, ali i od velike žrtve. Bog se javi u Hristu kao sluga da počisti dom tvoj,
da od obora nnapravi hram u srcu tvom. Zar te ne obuzima strah od tolikog
poniženjaCara nad carevima? I zar te ne obuzima žalost kad vidiš krštena čoveka kao
greši? vaistinu teško da ima šta luđe od zavisti prema grešniku? Luda je i zavist prema
pravedniku, veoma luda, ali zavist prema grešniku je nešto najjluđe.

6. Šta je grešnik? To je nesvesni samoubica. To je čovek koji kao i svaki čovek želi sebi
život, međutim neprestano unosi u sebe smrt. Ili: to je čovek koji želi sebi zdravlje, a
stalno uzima otrov. Hoćeš li takvom zavideti?

7. Ako zavidiš grešniku koji juri za prolaznim senkama ovoga sveta, drug si mu u
bezumlju. on je bezuman što hvata ono što ne može održati, a ti opet što zavišću truješ
srce svoje. Ako li ga žališ i ispravljaš, činiš dobro i sebi i nnjemu; svoje srce snažiš, a
njegovo lečiš.

8. Po nekoj legendi, živela dva bogata čoveka u susedstvu. Jedan je patio od
srebroljublja, a drugi od zavisti prema prvome. Obojica umru u isti dan. Njihovi prijatelji
posvađaju se oko toga, koji je od njih dvojice bio bolji čovek. Pa se reše da okončaju
svađu time što će rasporiti oba tela, izvaditi srca njihova, pa po srcima oceniti. Kad
raspore srebroljupca, nađu kamen mesto srca; a kad raspore zavidljivca, nađu zmiju
mesto srca. Skoči zmija i podvuče se pod onajj kamen. O, brate moj, srce tvoje neka ne
zavidi grješnicima! Jer je zavist zmija koja se tvojim srcem hrani.

9. Ove treće nedelje Časnog posta rasprostrani srce svoje, da iz njega izađe svaka
zavist. Znaš, kako premudri Pavle govori Korinćanima: usta naša otvoriše se k vama i
srce naše rasprostrani se (II Kor. 6,11). Gde je zavist, usta se stežu i neđe da govore
bližnjemu, a srce se steže i grči i smanjuje.

10. Zamisli, koliko bi hiljada zločina bilo manje u tvojoj otadžbini, kad bi nestalo zavisti
čoveka prema čoveku? I koliko manje svađa, suđenja i spletkarenja? I koliko manje
buna, i ratova, i prolivanja krvi, i rušenja u svetu - kad samo ne bi bilo zavisti!

11. Pazi da se ne obmaneš. Zavist ne ide pod svojim pravim imenom. Blud pod imenom
ljubavi, srebroljublje pod imenom samoodržanja, kockanje pod imenom zabave,
pijanstvo i lumpavanje pod imenom druželjublja, a zavist pod imenom pravde i
ravnopravnosti. I u samom tebi zavist se pretstavlja kao bunt protiv nepravde i
neravnopravnosti. O sine moj, pazi da se ne obmaneš. Svaki zlotvor kkucajući na vrata
viče: ja sam tvoj dobrotvor i prijatelj! Čuvaj se, da te ne prevari glas njegov, i ne otvaraj
vrata svojih.

Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------​

Četvrta nedelja

Iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.
I ovo je što pogani čoveka
(Mat.15,19)

1. Ove reči govori Gospod tvoj, sine moj. Ovo je On rekao nekrštenim Jevrejima, čija su
srca zbog prvorodnog i ličnog greha bila pretvorena u izvor ne života no smrti i svake
truleži.

2. Srce je izvor, a usta su potok. A da je ovo ovako svedoći Sveznajući, koji je u telu po zemlji hodio, ovim rečima: usta govore od suviška srca (Mat. 12, 34). Naš jezik je, dakle, glasonoša srca našega. Kakva slova u srcu takva slova i na jeziku, i kakav gad u srcu takav gad i na jeziku. Ono što je u srcu, preliva se i izliva na usta.

3. Duboko je srce čovečje, rekao je prorok. O Bože, kako je duboko srce čovečje! U srce
čovečje može sve stati, a ono jedino u Tebe, Bože naš. I čistota angelska i nečistota
paklena može naći stana u srcu čovečjem. Barometar srca čovečjeg nosi svoje brojke
od dna pakla do vrha nebesa.

4. Zato je receno: Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izvire život. Izvire
život, ako ga očuvaš; izviraće sav onaj nabrojani gad, ako ga ne očuvaš.

5. I ovo i ono. Pazi, dakle, i čuvaj izvor života u sebi, da se ne zamuti. Ti si kršten, a
krštenje je velika stvar. Okupan si vodom i duhom. Sin Božji spustio se i okupao te kao
majka prljavo čedo svoje. On je očistio srce tvoje i učinio ga izvorom života. Šta ti radiš?
Zar nisi bezuman kad grešiš? Zar grehom obraćaš izvor života u izvor smrti?

6. O Sveprisutni Bože naš, koliko je bolje čoveku da preda srce svoje u ruke Tvoje nego da sam rukuje njime! Vaistinu, srce je opasna stvar za rukovanje smrtnom rukom! To si Ti od uvek znao. Pa kad si darovao čoveku srce, to beskrajno tajanstveno čudo. Ti si mu odmah roditeljski posavetovao: sine moj, daj mi srce svoje! To jest daj mi kao uzdarje moj dar, da ga ne izgubiš.

7. Govore mnogi o slobodi volje kod čoveka. Ima ljudi dobroslobodnih i zloslobodnih.
Dobroslobodan je onaj ko svoju slobodu slobodno ustupi Slobodnijem, Najslobodnijem,
da bi je on na dobro upotrebio. Zloslobodan je onaj ko hoće sam da rukuje svojom
slobodom pa je nesvesno ustupi Tiraninu, Najneslobodnijem.

8. Zar nisi video dete kome majka da nož da seče hleb, pa dete drži nož, a majka drži
nož deteta. Tako u stvari majka upravlja nožem i ako dete misli drukčije. Ako dete
odgurne ruku majčinu, ono će poseći ne hleb nego sebe. Nije li to slika slobode ljudske?
Nije li to priča o dobroslobodnim i zloslobodnim?

9. O dobroslobodni, upotrebi datu ti slobodu na to da predaš srce svoje Gospodu na
rukovanje. Tvoje će ostati, i ti češ ga nositi u sebi, a On će rukovati njime.

10. Ove četvrte nedelje Časnog posta sećaj se strašnih, ali tačnih reči Spasitelja tvoga o
srcu kojim ne rukuje Bog, i šta sve iz takvog srca izlazi. Sećaj se, i sećajući užasavaj se.

11. Pa se predaj sav Bogu i reci Mu u molitvi: Oče, u Tvoje ruke predajem srce. Čini od srca moga što znaš, da bi iz njega izlazile dobre misli, i život, i vernost bračna, i sveta ljubav, i poštovanje tuđeg imanja, i istinito svedočanstvo, i slava i pohvala imenu Tvome svetom. Amin.

Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------​

Peta nedelja

Posla Bog duha sina svojega u srca vaša koji vapije: AVVA? Oce!
(Galat. 4,6)

1. Zašto nam je naređen post? Mislim zato da bi se setili boljega srodstva svoga. Da bi se setili da nismo samo srodnici zemlje nego i nebesa, i to najpre nebesa. Da bi se setili da smo plemićskog porekla, i da je Otac naš sam Car nebesa i zemlje.

2. Zašto nam je nareden tako strog post od majke Crkve Pravoslavne? Nesumnjivo zato,
da bi svoju misaonu snagu skrenuli sa svakodnevnih sitnih briga i zamislili se o onome
što je glavno i što je osnovno. Da bi se setili svoga porekla i svoga pravoga puta i svoje
prave večne otadžbine.

3. Znaš li, dete moje, zašto nam je majka Crkva Pravoslavna naredila post? Svakako
zato da bi se setili, da iako smo od zemlje stvoreni nije nas zemlja stvorila, jer je i nju
neko morao stvoriti. Da bi se setili neba koje nosimo u sebi, u zemljanoj opni telesnoj. I
da bi umeli odvojiti nebesko od zemaljskog u nama, i besmrtno od smrtnog, i neprolazno
od prolaznog, i putnika od putnikovih kola.

4. Glavno i osnovno u čoveku jeste srce. U srcu je krv, u krvi je duša, u duši je duh.
Mešano srce i krv su od zemlje i k zemlji teže; duša i duh su od nebesa, zato k
nebesima teže. Otuda se i može govoriti o srcu u srcu, to jest o srcu duhovnom u srcu
mešanom. Jer da nije tako, kako bi Sveznajući mogao reći: iz srca izlaze zle pomisli, laž
i hula? Kako bi to moglo izaći iz mesa i krvi? Gle, to samo može izaći iz duše i duha.

5. U duši je duh, i duh pokreće dušu. Kakav duh, onakva duša. Ako je duh ropski i
duša je ropska. Ako li je duh božanski, sva duša je božanska. Ako duša tvoja primi od
Oca Hristovog onaj isti duh koji je bio u Hristu, onda taj duh čini i tebe sinom Božjim. Isti
duh u duhovnom srcu tvome, u srži duše tvoje, vapije k Bogu: Ava, što će reći - Oče!

6. No ima i duhova ne od Boga koji pokreću dušu protiv Boga. Nauči se razlikovati
duhove. Moliti se Bogu neprestano, da ti daruje Svoga Svetoga Duha, to jest onoga
istoga koji je bio u Sinu Božijem Isusu Hristu, i koji je sišao na apostole u dan
Pedesetnice, i koji je bio pokretač duša svih svetih i pravednih ljudi do danas.

7. Uz ovu petu nedelju Časnog posta ti ćeš ponuditi Bogu srce svoje. I kad se duša tvoja uspokoji, Bog će ti poslati Duha Svetoga da primi srce tvoje. Da se useli u srce tvoje i da ga uzme i zauzme.

8. Po čemu ćeš osetiti da je pravi Duh Božji došao u srce tvoje? To je lako i prosto, kažu sveti duhonosci. Po radosti i utesi koja će se razliti po celom biću tvom. Po miru i tišini u srcu svome. Po sili i snazi i svetlosti u tebi. A naročito po tome što nećeš moći drukčije govoriti o Bogu nego: Oče!

9. Zbog toga ćeš blagosiljati ovu nedelju Časnog posta, i blagosiljaćeš one svece Božje, koji ustanoviše post. I bićeš blagodaran majci Crkvi Pravoslavnoj što te je naučila postu. Jer ćeš uvideti dobit od posta, a post će biti opravdan pred razumom tvojim. Bogu neka je slava i hvala na vek veka. Amin.

Dodato posle 8 minuta:
--------------------------------------------------------------------------​

Šesta nedelja

Blaženi čisti srcem jer će Boga vidjeti
(Mat. 5,8)

1. Čisto oko gleda svet i sve što je u svetu; a utrunjeno oko ne može da gleda ni da vidi. Tako je i sa srcem čovečjim. Bog je obdario srce čovečje naročitom vidovitošću. Kad je srce pokriveno trunjem greha, ono postaje slepo i ne vidi ništa. Kad se srce potpuno očisti, ono vidi nevidljivi svet u vidljivom svetu, i vidi nevidljivi svet sam po sebi, i vidi Onoga koji je Srce nevidljivog sveta, vidi Boga.

2. Moli Boga da ti očisti srce, i videćeš neslućena čudesa u ovome fizičkom svetu, koje
si do sad gledao samo očima bez srca.

3. Srce čisto sazdaj u mene, Bože! Tako se molio prorok i pesnik David. I ti se tako moli.
Ponavljaj i ponavljaj tu molitvu, i Bog će ti dati čisto i vidovito srce, te ćeš videti smisao u
svakom događaju, i zbivanju, i poznaćeš simvolički značaj svake stvorene stvari na
svetu.

4. Čime se može i čime Bog može očistiti srce čovečje? Samo Duhom. I ako budeš umilostivio Boga da ti sazda čisto srce u tebi, On će to učiniti pomoću Duha Svojega Sina Isusa Hrista, to jest pomoću Svoga Svetoga Duha, koji je jedan, nedeljiv,
nepromenljiv, nasuprot svakom drugom duhu što predstavlja mnoštvo, deljivost i
promenljivost.

5. Zbog toga je naša mudra majka Crkva Pravoslavna, propisala da se od Polunoćnice
do Povečerja, svaki dan i na svakom bogosluženju i molebnu, ona silna molitva: Care
Nebesni, Utešitelju, Duše istiniti, koji si svuda i sve ispunjavaš, Skrovište dobara i
Životodatelju, dođi i useli se u nas i očisti nas od svake skverni, i spasi, Blagi duše naše!

6. Jesi li bio na guvnu kad vejač veje žito svoje? Kad je omorina i zatišje, on stoji i čeka da dune vetar. Jer ne može bez vetra da odvoji plevu od pšenice. A kad vetar dune, on je pun radosti. Jer vetar mu je najbolji čistač. Za tili čas vetar odnese plevu i ostavi čistu pšenicu na guvnu.

7. Sam Gospod naš Isus, Spasitelj naš i Vaskrsitelj naš, rekao je za Božji duh da je
slobodan: duh diše gdje hoće (Jov. 3, 8). Vaistinu, i gde hoće i kad hoće. Zato je i
zapovedio apostolima Svojim o Vazneselju na nebo, da čekaju u Jerusalimu gde će
primiti silu kad siđe, veli, Duh Sveti na vas (Del. apost. 1, 8).

8. U ovoj šestoj nedelji Časnog posta, kad ćeš čuti jevanđelje o vaskrsenju Lazara iz
mrtvih, saberi i upravi misli svoje na čisto srce koje Bog vidi. I probaj čistotu srca svoga
na ovome čudu vaskrsenja četvorodnevnog mrtvaca. Nečisto srce neće na ovome
događaju videti Boga ni čudo Božje, nego će sricati svoju klapnjavu o hipnotizmu,
sugestiji i drugim vračarijama, koje su stekle svoje naučne rubrike. I ti, ako ne budeš
ovde video Boga (u licu Hrista Vaskrsitelja) i čudo Božje u vaskrsenju Lazara, znači imaš
još nečisto srce.

9. No ni u kom slučaju ne očajavaj. Ako samo iskreno želiš čisto srce - Bog je Darodatelj
svih dobara - daće ti ga. Ne sumnjaj - daće ti Bog čisto srce, i tvojoj radosti neće biti
mere ni kraja.

10. Tada će se dogoditi u tebi ono unutarnje predivno čudo Božje koje apostol opisuje
kod prvih i pravih hrišćana ovako: Bog koji reče da iz tame zasvijetli vidjelo, zasvijetli u
srcima našim na svjetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista (II Kor. 4, 6). I
radovaćeš se, i tvojoj radosti neće biti ni mere ni kraja. Jer ona svetlost božanskog duha
u srcu tvome osvetliće sve u tebi i oko tebe; osvetliće blešteći čak i smrt i grob, te niti
ćeš videti smrti ni groba nego samo živoga Boga, Oca svog, i život večni, beskrajni,
pobedonosni, svesilni.

Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------​

Sedma nedelja

Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim
(Mat. 22,37)

1. Ove nedelje sleduj stradalnom Gospodu Hristu u stopu, i budi stalno na Njegovoj
strani nasuprot sudijama i mučiteljima Njegovim. I ljubi ga svim srcem svojim.

2. Duhovno se prenesi u one dane i događaje, i ljubi mu skute i rukave, ne udaljuj srca svoga od Njega. Kad čuješ da gonitelji Njegovi šapnu: kriv je, ti im vikni u uši: prav je! Ljubi Ljubitelja svoga svim srcem svojim!

3. Kad Ga Jevreji šamaraju ti pruži ruku svoju u odbranu i primi šamar mesto Njega. Kad Ga pljuju, ti reci: Upljuvci, šta ćete baciti jedan drugom u lice, ako na Njemu istrošite sve pljuvačke svoje, svu sadržinu svoju?

4. Kad Pilat pita Ćutljivog Gospoda: šta je istina, ti ispovedi i reci: evo On je živa
vaploćena Božja Istina. Kad Ga vojnici rimski šibaju, ti stoj uz Njega i reci zverovima:
Sinovi vučice, večiti smrtonosci, nemojte šibati Jagnje Božje Živonosno, koje nudi život
vašem carstvu smrti.

5. Idi za Njim ulicom Bola, i pridržavaj Krst Njegov, zajedno sa Simonom Kirinejcem; i
zajedno sa blaženom Veronikom briši lice Njegovo od prašine i krvi; i zajedno sa
mironosicama plači i prinesi Mu čašu hladne vode zasušenim ustima, i rashladi Mu vrelo
čelo. Predaj Mu celo srce svoje i ljubi Ga svim srcem svojim u časovima poniženja
Njegovog.

6. Kad čuješ zvek čekića na prečistim rukama Njegovim, ti vikni jaoh! Kad ukivaju eksere
u prečiste noge Njegove, ti opet jaukni, kao da se gvožđe ukiva u tvoje telo.

7. Pokloni se Presvetoj Materi Njegovoj i poljubi joj skute i rukave. Ne govori joj ništa; ne pitaj je ništa. Pokloni se još jednom Njenom svetom bolu. I još jednom - Njenom svetom ćutanju. U sebi reci: Majko prečista i ja Ga ljubim svim srcem svojim.

8. Izvadi srce svoje i stavi ga u Njegovo telo, i budi kao da te nema. Budi u Njemu i
podnosi ono što On podnosi i umri sebi potpuno. Umri pre Njega.

9. Kad Ga Josif i Nikodim polože u grob, ti smatraj da si sa Njim u grobu. Smatraj da te nema živog u svetu. Kao senka stoj gdegod u blizini groba, a život svoj gledaj u grobu. I biće ti slatka, veoma slatka smrt sa Njim i u Njemu.

10. Koliko će ti tek biti slađe vaskrsenje s Njim i u Njemu, kad te trećeg dana zasijaju anđeli na grobu! Vojnici Carevi idu pred Carem; lice im kao munje ognjene, a odelo im kao sneg belo. Pa kad zablistaju angeli Božji u tami Golgote i u tame tvoje duše, tada ćeš se ti osetiti kao nov čovek.

11. I kad u trepetu budeš gledao čudo čudesa, u nedoumici da li da se sakriješ ili da
pobegneš ili da Mu se javiš, gle, On će prvi prići tebi, i, kao Mariji, osloviće te po imenu.
A kad te On oslovi, kroz Njegov glas, kao kroz električnu žicu, ući će u tebe nova struja,
nov život, nova snaga. I On će ti povratiti tvoje srce, daće ti i - Svoje. I ti ćeš u trepetu
pasti pred noge Njegove i grcajući uzviknućeš kao i Toma: Gospod moj i Bog moj, slava
tebi!
"Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vređaju" (Luka 6, 28)
"I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće
vam se" (Luka 6, 37)
"Dobar čovek iz dobre klijeti srca svojega iznosi dobro, a zao čovek iz zle klijeti srca
svojega iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca" (Luka 6, 45)
"Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroz nj"
(Jovan 3, 17)
"Mrzost zameće svađu, a ljubav pokriva sve prijestupe" (Priče 10, 12)


Znaš li dete moje?

Zašto se zatvaraju oblaci onda kada su polja žedna kiše, a otvaraju onda kada polja kišu
ne žele? Od zločina ljudi zbuni se priroda, i napusti red svoj. Znaš li, dete moje, zašto
njive ponesu teški plod u proleće, a u leto daju jalovu žetvu? Zato što i kćeri ljudske
omrzoše na plod utrobe svoje i ubijaju ga u cvetu. Znaš li, dete moje, zašto izvori
presušuju i plodovi zemaljski nemaju više slasti one koje imadoše? Zbog greha ljudskog,
od koga uđe nemoć u svu prirodu. Znaš li, dete moje, zašto pobedonosni narod trpi
poraze od svoje nesloge i razdora i jede hleb zagorčan suzama i pakošću? Zato što
pobedi krvnike oko sebe, a ne pobedi ih u sebi. Znaš li, dete moje, zašto majka hrani i
ne može da nahrani decu svoju? Zato što dojeći ih ne peva im pesmu ljubavi no pesmu
mržnje prema susedu. Znaš li, dete moje, zašto ljudi postadoše ružni i izgubiše lepotu
svojih predaka? Zato što odbaciše lik Božji što iznutra iz duše delja lepotu lika i
navukoše obrazinu zemlju. Znaš li, dete moje, zašto se bolesti umnožiše i pomori
strašni? Zato što ljudi počeše smatrati da je zdravlje otmica od prirode, a ne dar od
Boga. A što se otima s mukom, s dvojnom mukom se mora braniti. Znaš li, dete moje,
zašto se ljudi bore za zemlju i ne stide se svoga ravenstva s krticama? Zato što im
zemlja proraste kroz srce, te oči vide samo ono što u srcu raste. I zato, dete moje, što ih
greh suviše onemoća za borbu za nebo. Ne plači, dete moje, skoro će Gospod doći i
urediće sve.
Ep. Nikolaj



Dodato posle 1 14 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

SVETI VASILIJE VELIKI - O POSTU


Post je mnogoceni dar Božji. Ustanova prastara, koja se očuvala kao otačko nasleđe i stigla do naših dana. Primite post sa radošću. Primite siromašni svoga drugara. Primite sluge vaš odmor. Primite bogati njega koji vas spasava od opasnosti prejedanja i koji čini ukusnim ono što od stalne upotrebe postaje bezukusno.


Bolesnici primite majku zdravlja. Zdravi - osiguranje vašeg zdravlja. Upitajte lekare, i reći će vam kako ništa nije toliko sumnjivo i nesigurno kao zdravlje. Zbog toga savesni pomoću posta nastoje da sačuvaju svoje zdravlje i da se izbave od razrušavajuće težine ugojenosti tela.

Ne tvrdi kako ne možeš da postiš, navodeći kao izgovor bolest ili telesnu nemoć, pošto, s druge strane, celog života svoga mučiš telo svoje sa proždrljivošću. Znam vrlo dobro kako lekari mnogo češće nalažu bolesnicima oskudnu dijetu i post nego raznovrsnost i obilnost hrane.

Uostalom, šta je lakše za telo, da provede noć sa jednom lakom večerom ili da legne u krevet opterećeno mnogojedenjem? Može li tako da se odmori ili će se svu noć okretati pretovareno i namučeno? Kojim brodom jedan kapetan može lakše da upravlja i da ga spasi u morskoj buri, onim koji je pretovaren ili onim koji nosi normalan teret? Onaj pretovareni neće li potopiti i sasvim mala bura? Tako i tela, kada se muče od mnogo hrane, lako podležu bolestima. Dok kada se hrane lako, održavaju svoje dobro zdravlje.

Pogledajmo istorijsko pitanje posta, da vidimo kako je poštovan od strane Svetitelja i kolika je dobra doneo.

Bogovidac Mojsije posle posta od četrdeset dana usudio se da se popenje na vrh gore Sinaja i da primi od Boga ploče sa deset zapovesti. Ne bi imao tu smelost da se približi vrhu, koji se dimio od božanskog prisustva, da se nije bio naoružao postom. Postio je, i tako je mogao da razgovara sa Bogom.

Prorok Samuilo bio je plod posta. Njegova majka Ana, pošto je postila, pomolila se Bogu: “Gospode sila, pomiluj me i podari mi dete, pa ću ga posvetiti Tebi”.
Kod velikog junaka Sampsona, šta je bilo ono što ga je činilo nepobedivim? Post! Preko posta je začet u utrobi matere svoje. Post ga je rodio. Post ga je odojio. Post ga je odhranio. Onaj post kojeg je odredio anđeo: “Dete koje ćeš roditi, ne treba da okusi ništa od plodova vinograda. Neće piti vina niti bilo koje drugo opojno piće”. Dok je Sampson živeo sa postom, pobeđivao je na hiljade Filistejaca, rušio vrata utvrđenih gradova, zadavio rukama lava. Međutim kada je napustio post i Dalilda ga navela na pijanstvo i u blud, bio je zarobljen, oslepljen i ismejan od svojih neprijatelja.

Post rađa Proroke. Ojačava moćne. Umudruje zakonodavce. Naoružava junake. Vežba borce. Odbija iskušenja. Stanuje zajedno sa trezvenošću i čistotom. U ratovima čini podvige a u vreme mira uči tihovanju. Osvećuje posvećene i usavršava sveštenike. Niko ne može da se približi Žrtveniku i da završi božansku Liturgiju, a da prethodno nije postio.

Posle posta od četrdeset dana udostojio se prorok Ilija da se sretne sa Gospodom licem u lice. Posle posta vaskrsao je umrlo dete i pokazao se jačim od smrti. Posle posta zatvorio je nebo da ne pada kiša za tri i po godine. To je učinio da bi omekšao tvrdokornost srca Izrailjaca koji su se bili predali razvratu i bezakonju. Tako je izazvao prinudni post u celom narodu, dok se ne pokaju i isprave svoje grehe, koji su proistekli od udobnog i razneženog života.

Prorok Danilo, koji za dvadeset dana nije okusio hleba niti pio vode, poučio je čak i lavove da poste. Gladni lavovi nisu ga rastrgli, kao da je imao telo od kamena ili bakra ili nekog drugog tvrdog materijala. Post je ojačao telo Proroka i učinio ga nepovredivim za zube zveri, kao što boja čini gvožđe nepovredivim za rđu.

Post pojačava molitvu. Postaje krilo njeno na putu ka nebu. Post je majka zdravlja, vaspitač omladine, ukras staraca, On je saputnik putnika i sigurnost onih koji žive zajedno.
Muž nimalo ne sumnja u supružansku vernost svoje žene, kad je vidi da druguje sa postom. Žena ne kopni od ljubomore, kada vidi svoga muža da posti.

Ko je ikada pretrpeo štetu od posta? Proračunaj ekonomski stanje kuće svoje za jedan dan posta. A izračunaj i za jedan običan dan. Tako ćeš se lako uveriti, koliko veliku dobit imaš od posta.
Pomisli da i poreznici ostave poreske obveznike da malo vremena žive mirno i ne ometani. Neka dozvoli dakle i telo jedan mali predah ustima. Neka učini jedno malo primirje ono, koje kada se najede, mudruje nešto oko uzdržanja, a kad gladuje, zaboravlja ono što je ranije primilo.

Onaj koji posti nema potrebe za pozajmicom. Niti je prinuđen da plaća kamatu. Post postaje razlog da se čovek veseli. Jer kao što žeđ čini slatkim piće i glad prijatnom trpezu, tako i post čini jela ukusnim.

Ako hoćeš, dakle, da ti trpeza bude prijatna, prihvati promenu koju donosi post. Ako si, pak, uvek okružen bogatim jelima, činiš nepravdu sebi, jer uništavaš prijatnost neumerenim uživanjem.
Ništa nema, što ne dosadi stalnom upotrebom. Dok, nasuprot, često želimo ona jela, koja retko okušamo. Stoga nam je i Tvorac naš izmislio raznovrsnost u našem životu, tako da bi smo osetili prijatnost od svih blaga Njegovih. Pogledaj šta se događa u prirodi: Sunce zar nije svetlije posle noći? San zar nije slađi posle bdenja? Zdravlje zar nije više poželjno posle stradanja od bolesti? Tako i trpeza biva prijatnija posle posta. Ovo dabome važi za sve. I za bogate, koji imaju obilje jela. I za siromahe, koji raspolažu oskudnijom hranom.

Da se sećaš i da se bojiš primera onog bogataša iz jevanđelske priče. Stalna uživanja odvela su ga u večni oganj. Ovaj bogataš nije bio osuđen za bilo kakvu nepravdu. Međutim zbog komfora i razneženosti koju je uživao, kao i zbog njegove indiferentnosti za siromaštvo Lazara, kažnjen je tako teško. Nasuprot tome, post i trpljenje u stradanju zar nisu bili, ono što je darovalo pokoj Lazaru? Priča ne govori za njega (neke) druge vrline, do samo za ove navedene. One (post i trpljenje) uzdigle su ga i uspokojile u naručju Avraama.

Pazi, dakle, i ti, možda, dok sada piješ različita pića i odvraćaš se od vode, kasnije ćeš zaželeti jednu kap njenu, kao onaj bogataš. Nikome ništa nije bilo što je pio vodu. Niko se nije opio. Niko nije osetio glavobolju i vrtoglavicu. Dok, nasuprot, loše varenje, koje nužno prati neumerene i luksuzne večere, stvara strašne boleštine.

Život Časnog Preteče bio je jedan neprekidni post. Nije imao ni kreveta, ni trpeze, ni imanja, ni stoke, ni magacine hrane, niti bilo šta drugo od onoga što se smatra neophodno za život. No upravo zbog toga Gospod je posvedočio da je on “najveći od rođenih od žene”.

Post je podigao do trećeg neba i apostola Pavla. Njega čak ubraja u nevolje i stradanja koja je podneo u svome misionarskom radu za slavu Božiju i spasenje ljudi.
Međutim, za sve vrline, za vrhunski primer i obrazac imamo samoga Gospoda. Gospod Isus Hristos, dakle, posle četrdesetodnevnog posta počeo je svoje delo na zemlji. Prvo je utvrdio i naoružao telo, koje je primio nas radi, postom, a zatim dopustio kušanja od strane đavola. Slično i mi, postom da se pripremimo i uvežbamo u našoj borbi protiv duhovnih neprijatelja.
U jednom sumnjivom ratničkom sukobu, prisustvo nekog saveznika uz stranu jednoga, dovodi do poraza drugoga. Dakle, duh i telo nalaze se u stanju (stalnog) sukoba. Kome ćeš biti saveznik? Ako si saveznik telu, oslabićeš duh. Dok, ako si saveznik duhu, podčinićeš telo. Ukoliko želiš da ojačaš svoj duh, kroti telo postom. Apostol Pavle piše: “Ukoliko se naš spoljašnji čovek (dakle telo) raspada, toliko se unutrašnji (dakle duh) obnavlja”.

Mojsije da bi po drugi put primio tablice zakona, morao je ponovo da posti. Ninevljani, da nisu postili i oni sami i njihova stoka, ne bi izbegli katastrofu.

Ali i Isav, šta je bilo ono što ga je unizilo i učinilo slugom brata njegova? Nije li to bilo jedno jelo? Eto, za njega je i prodao svoje prvenaštvo.
Koji su, opet, ostavili svoje leševe po pustinji? Nisu li ih ostavili oni koji su tražili meso da jedu i udobni život Egipta? Dok su dakle Izrailjci bili zadovoljni samo sa manom, pobeđivali su svoje neprijatelje i niko se od njih nije razboleo. Međutim, kada su se setili lonaca sa mesom i poželeli ponovo ropstvo egipatsko, kažnjeni su. Pomrli su u pustinji i nisu se udostojili da vide zemlju obećanu.
Zar se ne bojiš i ti toga primera? Zar ne misliš da ćeš možda zbog mnogojedenja ostati ispred zaključanih vrata nebeske zemlje obećane?

Prorok Danilo ne bi video božanska viđenja, da nije očistio dušu svoju postom. Uživanje obilne i mrsne hrane stvara u duši isparenja, koja, kao neki gusti oblak dima, smetaju umu da vidi sijanje Presvetoga Duha.

Post je moćno oružje protiv demona. “Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ničim drugim, do samo molitvom i postom”, rekao je Gospod povodom đavoimanog mladića.
Nasladom, pijanstvom i raznim spremanjima zapaljuje se i svaka vrsta raskalašnosti. Trka za uživanjima pretvara ljude u “pastuve”. Pijanstvo izaziva i strašne izopačenosti, postaje uzrokom da razvratinici traže ženu kod muškarca i muškarca kod žene (tj. da padaju u muželoštvo i lezbejstvo).

Post reguliše i bračni život. Sprečava raspustnost i nameće usaglašeno uzdržanje, da bi se supružnici posvetili molitvi.
Ne ograničavaj, međutim vrlinu posta samo na ishranu. Istinski post nije samo odricanje od različite hrane, nego odricanje od strasti i grehova: Da nikome ne učiniš nepravdu. Da oprostiš bližnjemu svome za uvredu koju ti je naneo, za zlo što ti je učinio, za dug što ti je dužan. Inače, ne jedeš meso, ali jedeš samoga brata svoga. Ne piješ piće, ali unižavaš drugoga čoveka.
Sveto Pismo navodi: “Teško onima koji se opijaju bez vina”. Takvo pijanstvo je, primera radi, gnjev, koji navodi dušu da prezire. I strah takođe, koji parališe razum. Uopšte, svaka strast koja pomračuje um, jeste pijanstvo. Gnevljiv čovek se opija svojom strašću. Ne misli koga ima ispred sebe. Kao da se bori u noći, grabi šta stigne, spotiče se o svakoga. Ne zna šta govori, psuje, udara, preti, proklinje, viče…

Ako, dakle, hoćeš da stvarno postiš, treba da izbegavaš svaku strast.

Pazi i još nešto: Da sutrašnji post ne bude povod za bančenje danas. Ne uništavaj današnjom raspustnošću sutrašnje uzdržanje. Niko, kada želi da se oženi zakonitom i čednom ženom, ne prima najpre u svoju kuću lica sumnjive moralnosti. Jer čedna i poštena žena ne pristaje da stanuje zajedno sa osobama izopačenim i nemoralnim.

Tako dakle i ti. Sa očekivanjem posta, ne primaj razvratno pijanstvo, koje je majka bestidnosti, prijateljica sramotnih šala, spremno na svaku nemoralnost. Post i molitva neće hteti da stanuju u duši koja je uprljana bančenjem. Gospod prima u božanske obitelji onoga koji posti. A gnuša se pijanca kao bogohulnog i grešnog. Ako, dakle, sutra dođeš ovde i zaudaraš na vino, kako da smatram za post tvoje bančenje? Gde da te postavim? Među pijance ili među uzdržljivce? Bančenje koje je prethodilo, pokazuje te kao pijanicu, dok uzdržanje koje si počeo, kao postnika. Sa ostacima pijanstva, od tvog posta nema koristi.

Post ne vrši uticaj samo na pojedince. Utiče i na celu zajednicu. Usaglašava i umiruje brzo sve ljude. Nameće tišinu neartikulisanim glasovima i vici, izgoni svađe i prepirke, udaljuje (od ljudi) osuđivanje i ogovaranje.

Prisustvo kojeg učitelja zaustavlja tako brzo nered i viku dece? Čim se pojavi post, svaki nemir u gradu automatski prestaje.
Ko može da nastavi lumperaj i zabavu u vreme posta? Ko može da spoji post i razvratne igre? Nedoličan smeh, razbludne pesme i neuračunljive igre, udaljuju se od grada, čim stigne post kao neki strogi sudija.

Kada bi svi poslušali savete posta, vladao bi savršeni mir u čitavom čovečanstvu. Ne bi ustajala jedna država protiv druge. Ne bismo imali ratne sukobe niti proizvođače oružja. Ne bi postojali sudovi niti zatvori. Pusta mesta ne bi držala zločince, niti gradovi klevetnike, niti mora gusare.

Kada bi vladao post, naš život ne bi bio prepun uzdaha. Jer on bi naučio sve ne samo ograničenju rasipničkog života, nego uklanjanju i od mnogih drugih zala. Naučio bi ih potpunom izbegavanju i uklanjanju od srebroljublja i gramzivosti, slavoljublja i slastoljublja. Ako se oslobodimo svega ovoga, živećemo u miru i svetinji.
Ako nam, dakle, takva dobra daruje ova carica vrlina, primimo je bez ikakve namrštenosti, bez ikakvog gunđanja. Svi vatreno ispoštujmo duhovnu trpezu koju nam postavlja post, čisteći nas i pripremajući nas za večnu božansku radost u raju.

Amin.
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top