Пост

[RIS BG]

Matej 6 glava
16 A kad postite, ne budite žalosni kao licemeri; jer oni načine bleda lica svoja da ih vide ljudi gde poste. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.
17 A ti kad postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij,
18 Da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.
Iz ovoga se da videti da je ruzno,ako se neko hvali time sto posti.Postiti se moze kad ko hoce,i kad god hoce,a ne po necijoj uredbi!!!

 

[Blackarow]

Поштовани,


Прва заповест коју је Бог дао људима била је заповест поста (1 Мој 2, 16 - 17). Човек је прекршио ту заповест и од тада се бори да буде поново сједињен са Богом како би се вратио у првобитну благодат коју је имао и наравно како би се вратио у живот, јер нам без заједнице са Богом нема живота.

Живот сваког хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег труда и без Божје благодати не постоји могућност да се људи другачије ослободе греха и да се сједине са Богом.

У православној духовности пост заузима врло важно место (овде мислим како на физички облик поста, тако и на духовну страну која је смисао поста као таквог) и без њега у најширем смислу нема напретка ни у једној хришћанској врлини.

У најстарије време (Старозаветно) пост је значавао потпуно уздржавање од јела и пића. Касније па и данас он представља (у физичком смислу) уздржавање од хране животињског порекла.

У хришћанском (православном) предању пост добија свој пун смисао и не односи се само на телесно уздржање, већ подразумева оруђе којим јачамо Дух и на тај начин узрастамо у врлинама. Јер уколико се само уздржавамо од хране, а не и од рђавих дела и мисли (и то не само у време поста) онда нисмо ништа бољи од фарисеја и књижевника. Нама је Господ поручио да када постимо не треба од тога да правимо рекламу, већ да је то наш однос са Њим, наша жртва коју приносимо Њему (Мат 6, 16). Циљ поста је да се Духовно приближимо Богу, а пошто смо телесна бића, да би се Духовно уздигли неопходно нам је да спутамо тело како би Дух могао да узрасте. А како Спас наш каже, Душа је претежнија од јела (Лук 12,23).

Тачно је да можемо постити када год осетимо потребу за тим. Црква је живи организам, који дише и узраста неких 2000 година. Током тог времена, дошло се до неких закључака и данас у православљу пост изгледа овако. Он није имао ову форму и облик раније, вероватно ће она бити мењана у блиској будућности, међутим, заповест поста је нешто што ће постојати све до Царства Небеског.

Уколико је неко православни вериник, то подразумева да живи живим Црквеним животом (да је у заједници), да је активан учесник у богослужењима, а сама богослужења имају свој циклични круг (сво празновање је усмерено од Ускрса и ка Ускрсу) и оно увек почиње и никада се не завршава стално стремећи ка недељи, као осмом дану, ка есхатону, ка вечности, ка Царству Небеском. Пост је тако конципиран да прати ритам и круг самих богослужења, у којима је Црква прописала одређене периоде када човек треба да је посебно будан (буднији) и да јаче бдије над својом Душом и својим већним спасењем сећајући се током тог периода одређеног дела живота и проповеди како Господа и Спаса нашега тако и самих светих Апостола...

Од свих постова, најважнији је Ускршњи, Велики Пост. Не само због строгости самог поста, већ и због значаја и величине самог празника (1 Кор 15, 14) и сећања свих страдања која су се Господу и Спасу нашем догодила за време његовог овоземаљског живота. Због величине, важности и мука као и свих догађаја који су се тада одиграли, Црква је прописала овај пост и цео период поста је посвећен појачаној молитви Богу. Колику важност Васкс има за православне говори и да се током самог поста од понедељка до петка не служи сама литургија (јер је сама литургија радостан догађај, а у време када се сећамо овоземаљских страдања Господа и Спаса нашега нема места слављу, славље долази после Васкрсења), већ се она служи само суботом и недељом и на празник Благовести (дан када је Дјеви Марији архистратиг Гаврило саопштио да ће зачети од Духа Светога и родити спаситеља света).

Дакле, уколико неко живи Црквеним, богослужбеним животом, нормално је да ће пратити и сам ритам, како богослужења тако и поста који је Црква прописала. Свакако да нико није у обавези да пости онда када не осећа како потребу за тим, тако и саму спремност (нека болест, или било који други разлог). На самом почетку поста, на литургиском сабрању у недељу покладну (последњи дан пред почетак васкршњег поста), чита се зачало 112 посланице Римљанима (13, 11 - 14, 4) од кога желим да издвојим овај стих: „Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.“ (Рим 14, 3)

Свако од нас има своју савест, према њој треба да се равна. Бог је тај коме треба да дамо одговор и откуп за душу своју (Мат 16, 26; Мар 8, 37).

Мир Вам,
Blackarow

 

[zjovan29]

Šest nedelja velikog posta-cvetna

Шеста недеља Великог поста - Цветна

​

У шесту недељу Великог поста, која се назива Цветном недељом, празнује се Улазак Господњи у Јерусалим - царски пут нашег Господа и Спаситеља на страдања и крсну смрт, "ради нас људи и ради нашег спасења". Пред Господом, као пред царем победником, носили су палмине гране. По тим гранама и сам празник је добио назив "Цвети".

То је Господњи празник, један од дванаест великих, и читава служба односи се само на празник. Он нема ни претпразништво, ни попразништво. Служи се Свеноћно бденије са уобичајеним поретком. Особеност представља само освештање палмових грана, односно код нас грана врбе, као биља које рано даје пупољке. Одмах након Јеванђеља чита се 50. псалам, за време чега свештеник крстообразно са свих страна кади у средини храма припремљене врбове гране (врбице). Затим, после возгласа ђакона: "Господу помолимсја", свештеник чита из Триода нарочиту молитву за благосиљање врбице и кропи је светом водом. Типиком је одређено да се за време певања Полијелеја целива свето Јеванђеље, а не икона која стоји на средини храма. У пракси се допушта да верни поред Јеванђеља целивају и икону, а затим свештеник, приликом миросања (помазивања освећеним јелејем), свакоме даје освећену врбицу и запаљену свећу. Са врбицама и свећама у рукама верни потом стоје до краја јутрења. У Јерусалиму са палмовим гранама стоје и до краја Литургије. Служи се Литургија светог Јована Златоуста.
Увече на вечерњу има само 6 стихира на "Господи возвах", а не 10, као током првих 5 недеља Великог поста. И мада има Входа, нема више Великог прокимена, него се произноси прокимен дана: "Се ниње благословите Господа вси раби Господњи". Даље следи преодевање у црне одежде приликом читања "Сподоби, Господи" и великопосни крај вечерња, као и током свих претходних недеља поста. Произноси се нарочити отпуст прва три дана Страсне седмице: "Грјадиј Господ на вољнују страст нашего ради спасенија..."

izvor:bogotrazitelj

 

[zjovan29]

Nedelja peta velikog posta-glavna

Недеља пета Великог поста - Глувна




Ова седмица обележена је посебним богослужењима и за њу постоји нарочит распоред читања катизми Псалтира. У четвртак 5. седмице на јутрењу, које се служи у среду увече, чита се Велики канон преподобног Андреја Критског у целини, заједно са каноном преподобној Марији Египатској, услед чега се ова служба у народу назива "Андрејево" или "Маријино стајање". На јутрењу је одређено да се чита житије преподобие Марије Египћанке, и то први део после катизми и сједална, а други после треће песме канона. На вечерњу уочи овог дана, то јест у среду на Пређеосвећеној литургији, осим пет стихира преподобног Јосифа Студита које се певају на шест, певају се по азбучном реду и 24. стихире преподобног Андреја Критског. Ове стихире се одликују посебном умилношћу и по своме садржају личе на Велики канон. Све поменуте покајне стихире завршавају се истим речима: "Господи, прежде даже до конца погибну, спаси мја" ("Господе, пре но што до краја погинем, спаси ме"). На дан канона повечерје је мало и то у келијама, као и полуноћница. И после јутрења "читаву службу читамо брже", то јест без певања и поклона, а молитву преподобног Јефрема Сиријског прате само три поклона, а не шеснаест, "ради напорног бденија". У четвртак се, због Великог канона служи литургија Пређеосвећених Дарова.

Ако у среду и четвртак пете седмице падне празник Благовести, онда се певање Великог канона преноси на уторак исте седмице и, сходно томе, обавља се у понедељак увече.
У суботу пете седмице празнује се "Похвала Пресвете Богородице" уз читање акатиста који је подељен на четири дела, услед чега се та субота назива такође "суботом акатиста". Ова служба је установлена у спомен на више дозбављења Константинопоља од непријатеља заштитом и заступништвом Богомајке, Која се у акатисту зато и прославља као "Изабрана Војвоткиња". Ово богослужење се назива "акатистом", што на грчком значи "несједалан", јер током њега није дозвољено да се седи. Није тачно познато ко је саставио овај акатист: једни га приписују хронографу из IX века Георгију Амартолу, други патријарху Сергију, који је живео за време цара Ираклија у VII веку, трећи преподобном Роману Слаткопојцу, а неки и патријарху Фотију. На дан суботе акатиста повечерје је мало и чита се у келијама као и полуноћница. Сам акатист се чита на јутрењу, из четири дела, замењујући обичне сједалне, кондак и икос. Први део почиње певањем кондака: "Взбраној Војеводје побједитељнаја" и кађењем, при чему се приликом првог певања обавља кађење читавог храма, док се уз остала три дела обавља само мало кађење. Сваки пут се прочитају по три икоса и три кондака, а читање се завршава поновним певањем кондака "Взбраној Војеводје". Ово јутрење завршава се певањем Великог славословља.
У пету недељу Великог поста слави се спомен преподобие мајке наше Марије Египћанке, и то само у случају ако у тај дан не падне претпразништво, попразништво или празник Благовести, као ни Младенци. У Јеванђељу на Литургији опет се наводи пророштво Господа о Његовом страдању, смрти и васкрсењу. Преподобна Марија Египћанка се тога дана спомиње као пример истинског покајања, које потпуно препорађа човека, чак и када је дубоко огрезао у блату греха.
izvor:trg-cuda.leonardo

 

[zjovan29]

Nedelja četvrta Velikog posta

Недеља четврта Великог поста - Средопосна




Четврте недеље Великог поста слави се спомен преподобног оца нашег Јована Лествичника, који је читав пут духовног, подвижничког живота представио у својој чувеној књизи "Лествица духовна, која узводи на небо" и на примеру сопственог изузетног подвижничког живота пружио узор како треба пролазити тим путем.
У Јеванђељу које се чита на Литургији тога дана (Мк. 9,7-31), спомиње се пророштво Господа о томе да ће бити убијен и да ће васкрснути.

Свети Јован Лествичник је био монах отшелник, а потом игуман Синајског манастира.

​

Хришћанин је сушта слика Христова, колико је могуће човеку, у речима, делима и мислима, са правом и непогрешивом вером у Свету Тројицу. Богољубац је онај који учествује у свему што је природно и безгрешно, и који не пропушта да према својим могућностима чини добра дела.
izvor:bogotrazitelj

Свети Јован Лествичник​

 

[zjovan29]

Treća nedelja Velikog posta

Трећа недеља Великог поста - Крстопоклона

​

Треће недеље Великог поста обавља се служба у част Крста Господњег, који се на свеноћном Бденију, после Великог славословља, свечано износи на средину храма ради поклоњења, услед чега не само та недеља, то јест тај недељни дан, него и читава седмица која следи, носе назив Крстопоклона.

У средини поста крст се износи како би ободрио и окрепио духовне силе оних који посте, подсећајући их на страдања Господња претрпљена ради нашег спасења и преславно васкрсење Његово које је затим уследило. Због тога Црква, прослављајући Крст Господњи, пева: "Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим".
Изношење Крста обавља се на исти начин као за празник Воздвижења, али нема подизања, већ само поклоњење Крсту уз појање: "Кресту Твојему". Ово поклоњење Крсту понавља се такође у понедељак и среду Крстопоклоне седмице на Првом часу, уместо појања: "Стопи моја направи по словеси Твојему..." и у петак након отпуста свих часова, када се, након целивања Крста, он односи у олтар. Приликом поклоњења крсту увек се певају стихире: "Придите, вјернији, Животворјашчему Древу поклонимсја..."
Током читаве ове седмице у богослужбеним песмама прославља се Крст Господњи. У среду и петак ове седмице служба је по Триоду, а светоме из Минеја чита се на Повечерју.
izvor:bogotrazitelj

 

[zjovan29]

Druga nedelja Velikog posta

Друга недеља Великог поста - Пачиста




Друге седмице Великог поста Црква моли Господа за благодатно просвјећење свих који посте и који се кају. У богослужењу ове седмице упоредо са жаљењем због греховног стања човјека уздиже се пост као пут ка унутрашњем благодатном просвјећењу.

Православно учење о посту се са посебном силом открива у току друге седмице када се сјећамо св. Григорија Паламе. Св. Григорије, велики светогорски подвижник, познат као бранилац Православља и изобличитељ јеретичког учења Варлаама, калабријског монаха који је одбацивао православно учење о благодатној свјетлости која просвјећује унутрашњег човјека и која се понекада открива и видљиво. Варлаам је говорио да то просвјећење није могуће постићи молитвом, постом и другим духовним подвизима самоодрицања. На Сабору који је тим поводом сазван у Цариграду 1341. године, свети Григорије Палама, назван сином Божанске свјетлости, изобличио је јеретике и одбранио учење о Божанској Свјетлости, нествореној, увијекприсутној, којом је сијао Господ на Тавору и којом се просвјећују подвижници постом и молитвом.
Црквена служба у част св. Григорија Паламе и његово житије саставио је Филотеј Цариградски (14. в.), а канон Генадије Схоларис (15. в.).
izvor:bogotrazitelj

 

[zjovan29]

O postu i blagočešću

О посту и благочашћу





Постом човек показује своју добру вољу. Услед благочашћа, он прихвата подвиг, аскезу, и Бог му помаже у томе. Међутим, ако човек присиљава самога себе и каже: „Шта да радим? Ево, опет је петак и треба да постим“, он онда мучи самога себе. Ако, пак, проникне у смисао поста, и ако пост упражњава због љубави према Христу, он ће се том посту радовати. „На тај дан“, размишља такав човек, „Христос је био разапет, и Њему нису дали чак ни воду да пије, него су га напојили оцтом. Ни ја данас читавога дана нећу пити воду!“ Ако тако поступи, човек ће у себи осетити већу радост него онај који пије најбоље освежавајуће напитке.
Ево, погледај, многи мирјани не могу да издрже строг пост чак ни на Велики петак. Могу, међутим, да седе на платоу испред неког министарства и да прогласе да штрајкују глађу – услед тврдоглавости или истрајности – да би се нечега домогли. Ђаво им даје снагу за то, јер је то што они чине – самоубиство. Други, опет, када дође Васкрс, громогласно певају: „Христос васкрсе“, мислећи при том како ће се сада добро најести. Ови људи подсећају на Јудејце, који су хтели да прогласе Христа за цара, пошто их је нахранио у пустињи (в. Јн. 6; 5–15).

А сећате ли се шта говори пророк: Нека је проклет који са немаром твори дело Божије (Јер. 48; 10). Једна је ствар, ако је човек расположен за пост, али не може да пости зато што ће му, ако не буде јео, подрхтавати ноге, што ће се онесвешћивати и слично. Другим речима, његова снага и његово здравље не допуштају му да пости. Друга је ствар ако човек не пости, а има снаге за то. Где ћеш ту пронаћи расположење за пост? Напротив, ожалошћеност и огорчење онога човека који хоће, али не може да се подвизава, замењују многе подвиге и он има већу плату него онај који има снаге и подвизава се. Наиме, онај који има снаге и подвизава се, осећа и неко задовољство. Данас је, на пример, овамо долазила једна несрећна жена, стара педесет пет година. Плакала је, јер не може да пости. Муж се развео од ње. Имала је једног сина, који је доживео несрећу и погинуо. Мајка јој је такође умрла, и ова жена нема ни кров над главом, ни комадић хлеба. Догађа се да ова или она познаница одведе ову жену у свој дом, где јој дају неки посао. „На савести ми је тешко бреме, оче“, рекла ми је ова несрећница, „јер ја ништа не радим. Најгоре од свега је што не могу да постим. Једем оно што ми дају. Понекад, средом или петком, још ми и дају посно јело, али чешће добијам мрсну храну и принуђена сам да је једем, јер, ако не једем, губим снагу и не могу да стојим на ногама!“ Према томе, човек мора да мотри на себе. Ако види да нема довољно снаге, нека више једе. „Одреди себи меру“, рекао је преподобни Нил Посник.
Ако човек поседује простодушност и смирење, он прима багодат Божију, смирено пости и божански се храни. Он тада поседује божанску силу и у време дуготрајних постова он располаже „залихом истрајности“. У Аустралији је један двадесетседмогодишњи младић дошао до тога да је био у стању да ништа не једе двадесет осам дана! Духовник га је послао код мене, да ми исприча о томе. Овај младић био је веома побожан и имао је подвижнички дух. Исповедао се, одлазио у цркву, читао светоотачке књиге, а највише од свега – Нови Завет. Једном је у Јеванђељу читао о томе како је Христос постио четрдесет дана. Младић је у срцу осетио умилење и помислио: „Ако је Господ, будући Бог, а по људској природи – безгрешан Човек, постио четрдесет дана, шта би онда требало да учиним ја, који сам толико грешан?“ Тада је од духовника затражио благослов да пости, али при том није ни помислио да духовнику повери своју помисао да намерава да, током четрдесет дана, ништа не пије и не једе. Поред тога, радио је у фабрици и обављао врло тежак посао. Када је наступио 28. дан поста, осетио је благу несвестицу, па је прекинуо посао и сео. Затим је попио чај и појео комад двопека, јер је помислио: „Ако се онесвестим и ако ме одведу у болницу, тамо ће разумети да сам изгубио снагу због поста, па ће рећи како хришћани умиру услед поста“. Младић је помало почео да једе, иако га је мучила помисао да није окончао четрдесет дана поста који је започео. Духовник је разумео да младића мучи та помисао, па га је послао код мене. Желео сам да се уверим да су разлози, који су овог младића подстакли на овако строг пост, били чисти, па сам га упитао: „Да ли си се заклео да ћеш тако постити четрдесет дана?“ „Не“. „Када си од духовника узео благослов за пост, ти једноставно ниси ни помислио да му откријеш своју намеру да ништа не једеш и не пијеш четрдесет дана или си ову, тобоже добру помисао, свесно сакрио од њега?“ „Не, старче, нисам је свесно сакрио од њега!“ „Разумем, наравно, твоје расположење“, додао сам, „али сам те испитивао због тога да би и ти разумео да ћеш за оне дане, када си тако строго постио, добити небеску плату! И немој себе више мучити помислима да ниси могао да издржиш четрдесетодневни пост! Следећи пут, исповеди духовнику и оне добре помисли које ти се јаве, а он ће одлучити да ли ћеш на себе прихватити неки подвиг“. Овај младић је поседовао велико смирење, и то управо захваљујући оним смиреним помислима које је неговао у себи. Он је и тако строг пост прихватио услед великог благочашћа, због љубави према Христу, и сасвим је природно што га је Христос крепио Својом божанском благодаћу. Ако, пак, неко, ко нема такво смирење, пожели да прихвати такав пост, помишљајући у себи: „Зашто ја не бих могао да учиним исто, што су учинили и многи други“, издржаће овај строги пост дан или два, а затим ће одустати. Поред тога, ум таквог човека ће се помрачити, па ће чак почети и да жали због времена које је утрошио на такав пост.
Посредством поста човек се претвара у јагње, у јагњешце. Ако се, пак, претвара у звер, то значи само једно од ово двоје: или да подвиг који је прихватио превазилази његову снагу, или да га је прихватио услед гордости и да услед тога не добија божанску помоћ. Пост може да припитоми и да смири чак и дивље звери. Погледај животиње кад су гладне: оне се тада приближавају човеку. Животиње инстинктивно разумеју да ће умрети од глади а да ће, ако се приближе човеку, моћи да пронађу храну и да остану у животу. Једном сам имао прилику да видим вука који је због глади постао питом као јагње. Током зиме, када је нападао снег, спустио се с планине и ушао у наше двориште. Брат и ја смо изашли да нахранимо стоку, и када је брат угледао вука, почео је да га удара, али вук уопште није реаговао!
Ако човек не дође до тога, да то што чини – чини због љубави према Богу и због љубави према човеку – свом ближњем, узалудно ће расипати своју снагу. Ако пости и при том има горду помисао да чини нешто важно, његов пост ничему не служи. Зато такав човек личи на пробушен крчаг – покушај да у њега налијеш воду и видећеш да ће она, мало-помало, потпуно истећи из таквог крчага.
izvor:bogotrazitelj

 

[zoxy888]

Без благослова свог духовника или парохијског свештеника никако немојте сами постити скоро сви мирјани посте у принципу прва и задња недеља је на води као и свака среда и петак , остали дани су на уљу а на риби по благослову сада зависи од типика , по ком типику се пости, мада зависно од поста до поста, такође зависно од здравственог стања , од посла којим се бавите... иде и типик или пак разрешење .

Када се каже на води подразумева се сво поврће се спрема тј. кува на води , што значи нема меса, нема уља , нема рибе , нема млечних производа, нема јаја , нема никаквих зачина осим соли.

А када се каже на уљу то значисве је исто као ово горе осим што то поврће можеш пржити , кувати , пећи на уљу.

када се каже на риби то значи све исто као горе само што је сада дозвољена и риба .

Такође пост означава уздржање од хране која се не једе у том периоду али и такође се количински једе веома мало рецимо скували сте посан пасуљ на води и ви поједете 5 тањира и то није дозвоњено.

Воће се може јести без проблема .

Ово је најчешћи начин поста код мирјана. Овај телесни део поста је добра основа да се концентришете на сам пост, на онај много значајнији део, а то је духовни , а то значи датреба да се уздржавамо од свих лоших дела , али и контролу сопствених мисли и помисли такође треба се у дане поста чињењу добрих дела попут давања милостиње , посетама болесних , посетама у затворима, помагању старим и болесним особама и сва она Бого-угодна дела и све то радите Христа ради и не мојте дозволити да вас гордост понесе приликом неког учињеног доброг дела , него прославите Господа, и ако вам се ко зхвали немојте то узимате као своју заслугу јер заправо то није ваше дело већ је дело Господа преко вас, висте само оруђе у рукама Божијим .

Слава Богу на оваквим душекорисним темама !

 

[tum5e]

Post

Kao sto vecina vas vec zna hriscanski post je uzdrzavanje od mrsne hrane zlih misli i zlih dela i sam isus je cesto postio. u ponedeljak je poceo vaskrsnji post koji postuje manjina i jos manje njih posti ceo post ja sam poceo da postim od ponedeljka cega bi trebalo da se pridrzavamo za vreme posta:

prvo nebi trebalo da psujemo i govorimo ruzne reci
drugo ne treba da budemo nervozni i da se tako ophodimo prema bliznjima
trebalo bi da postujemo pravila uzdrzavanja od mrsne hrane vaskrsnji post se posti na vodi svaki radni dan bi trebalo da je na vodi a vikend na ulju i vinu dva dana pred vaskrs trebalo bi da postimo suhojedenje
za vreme posta nikako nebi smeli da imamo seksualne odnose ukoliko se to dogodi Bog opominje osobe koje su to ucinile i dete se radja sa poremecajima mantalnim i fizickim sto je upozorenje roditeljima dece

Suhojedenje-je post na hlebu i vodi i nicem drugome
Voda-post na vodi ukljucuje jela spremana iskljucivo na vodi bez ulja
Ulje i vino-post na ulju i vinu ukljucuje ulje u sastavni deo hrane za vreme posta kao i konzumiranje alkohola sto znaci da osim jela na vodi su dozvoljena i jela koja sadrze biljno ulje i alkohol kao i konzumiranje alkohola
Riba-kada je u pitanju post na ribi to znaci da je osim hrane koja se sprema na ulju i vodi dozvoljena i riba
Beli mrs i riba-nedavno sam cuo za ovu vrstu posta postoje dani kada se na trpezi ne nalazi teska hrana vec je osim posnih jela na trpezi i piletina sir mleko idr.

Podela posta:

Post se deli na cetiri posta dva velika i dva manja veci su Vaskrsnji post i Bozicni post a manji petrovdanski i gospojinski
takodje se posti sredom i petkom na vodi

ukoliko vam je slava za vreme posta a dan je na vodi na trpezi se moze nalaziti i riba i jela spremana na ulju i alkohol ukoliko je slava u sredu ili petak trpeza obavezno mora biti posna

Abortus-osobe koje su abortirale sto je naravno ogroman greh ubiti dete moraju 7 godina da osim sto poste za vece praznike i sredu i petak poste i ponedeljkom