Neiscrpna tema koja se ovde može voditi jeste upravo POREKLO PORODICA I PREZIMENA.Tragajući za svojim korenima pročitao sam mnogo stručne literature,ulazio u mnoge arhive,kako domaće tako i strane arhive.Od arhiva sam najviše koristio Bečki,Dubrovački, Sarajevsk i vojnii.Bilo je lutanja,pogrešnih tragova i gubljenja vremena.Da bih došao do rezultata rukovodio sam se isključivo činjenicama i delom porodičnim predanjem,koje sam uvek uzimao sa rezervom.Pored svega potrudio sam se da potražim direktnu pomoć ili savet od stručnih ljudi.Tako sam posle nekoliko godina sklapanja kockica dobio sliku o familiji Bomeštar.
POSTOJBINA I POREKLO FAMILIJE BOMEŠTAR
Predanje govori da nam je postojbina bila stara Hercegovina iz koje smo prešli u Liku,a iz Like u Bosansku Krajinu.
U svetlu novih podataka,a na osnovu dobijenih DNK nalaza,naša prapostojbina je negde na području današnje Švedske, Norveške ili Danske,a balkanska postojbina pre dolaska u Liku je Drobnjak ( Stara Hercegovina )
Bilo je ovde reči da smo se ranije,za vreme boravka u Lici,prezivali Matijević. To sam odbacio jer sam došao do dokumenata iz Austrougarske,gde se govori o popisu stanovništva u Lici i njihovoj imovini,gde se u vlasničkim listovima iz 1712 god. pominju boxmestar Luka Jurisich i boxmestar Jovan Iuvezich
Tada sam shvatio grešku i istraživanje počeo ispočetka proveravajući svaki detalj i svaku priču. Zavela me je ta stara priča i načinio sam grešku u prvom pisanju,te se zbog toga izvinjavam svima.
Dakle,nekada smo se najverovatnije prezivali ĐURIŠIĆ ali to se ne može tvrditi sa stopostotnom sigurnošću iako deo dostupnih dokumenata upućuje na to.To je najverovatnije jer slavu nismo menjali,a Jurišiće,kako ih hrvatski etnografi beleže, u Drobnjaku nisam našao i oni ne slave Đurđevdan,a takođe se sa Đurišićima poklapa prostor na kome su živeli i radili Bomeštri u Lici.Ivezići sa kojima sam stupio u kontakt su sa prostora Podgorice i ne slave Đurđevdan,niti im je poznato da su ga nekad slavili. ĐURIŠIĆI i IVEZIĆI,su upisani kao boxmeštri što se vidi iz austrougarskog popisa stanovništva i iz imovinskih karti,gde se Boxmeštri- Đurišići, i Ivezići,vode kao posednici zemlje i to: Luka je posedovao 300 duluma zemlje,a Jovan 500 duluma.
Jovan je imao 4 sina: Mihajla (30 god),Petra(26),Filipa(20),Jovana Jova(16) i 4 kćeri.U austrougarskom popisu iz 1712 god.stoji zapisano boxmestar Luka Jurisich,pa Jovan itd. U knjzi Radoslava Grujića RJEČNIK LIČKO-KRBAVSKE ŽUPANIJE iz 1915 god. na strani 345,pominje se oko 200 izumrlih plemena na području Like,među kojima i pleme Bomeštrovići. To možemo uzeti kao tačno jer već do 1878 god.ni jedan Bomeštar nije ostao u Lici.Etnografi smatraju da se pleme Bomeštrović tako nazvalo po pretku koji je bio bohmeštar,a kasnije su iz generacije u generaciju to isto radili drugi pripadnici plemena.Pošto su u pitanju bili Srbi,neko je dodao IĆ,pa je postalo pleme Bohmeštrović i kasnije Bomeštrović.
Došao sam do saznanja da su Đurišići pored glavne slave ĐURĐEVDANA,prislavljali ARANĐELOVDAN. Na napomenu Božidara Kljajevića da su Đurišići starinom iz stare Crne Gore,uradio sam istraživawe tog područja po plemenskim zajednicama i nahijama.Našao sam Đurišiće u Katunskoj Nahiji,pleme Zagarače,zaselak Mijogost,onda Lješanska Nahija selo Parci,pleme Graca i Crmnička Nahija selo Boljevići zaselak Zabes, pleme Boljevići. Da ne bi bilo zabune,ta sela danas pripadaju: Boljevići - Virpazaru, Parci - Podgorici, Zagarač - Danilovgradu.Međutim,ti Đurišići slave petkovicu i kažu da nemaju vezu sa drugim Đurišićima. Đurišiće koji slave Đurđevdan,našao sam u Drobnjaku gde su po svoj prilici došli u 8 veku iz okoline Travnika. O tome piše i Andrija Luburić u svom radu o Drobnjacima.
U Liku smo naseljeni u 16 veku od strane Turaka.O tom vremenu ću malo reći u delu o prvim migracijama,ali ta vremena će biti prikazana kao istorijske činjenice o naseljavanju prostora Like i Krbave. Vremenom ću sve objasniti.
Neki istraživači tvrde da smo ostaci normanskih osvajačkih pohoda. Da je tako vidi se iz mog DNK koji je haplogrupa I1P109 i pripada zapadnoevropskoj haplogrupi.
Pošto je najjača koncentracija moje haplogrupe na jugu Švedske i Norveške,kao i krajnji sever Danske,tu se trebaju tražiti srodna plemena.Genetičari sa Harvarda su utvrdili da se naša haplogrupa I1 pojavila na Balkanu ,kako su oni naveli, u prvoj polovini prvoga hiljaduleća,što bi bilo verovatno krajem 4 ili početkom 5 veka.Etnografi tvrde da je dolazak izvršen na prostore današnjeg Travnika. Oni se drže teorije o doseljavanju Slovena te spominju 7 vek. Ipak,genetika pobija tu teoriju. U 8 veku smo došli na područje današnjeg Drobnjaka kao pleme Novljana koje se podelilo na dva dela,jedan deo je ostao u Drobnjaku,a drugi deo je naselio prostor Banjana. Tako su od jednog plemena nastala dva nova plemena.Veliko je pitanje kako se to pridošlo pleme zvalo i odakle to ime Novljani. Dolazak tog plemena ili grupe plemena pod tim nazivom, dovodi se u vezu sa Gotima i periodom pada zapadnog rimskog carstva,a neki istraživači dovode našu haplogrupu sa normanskim osvajanjima u 10 v. iako je koncentracija haplogrupe I1 P109 najveća u Drobnjaku,čije se naseljavanje veže za 8 vek.
VREME PRVIH MIGRACIJA
Padom srpske despotovine pod tursku vlast 1459 god.počinju prve migracije sa Kosova i Metohije ka zapadu na prostore današnje Crne Gore i Hercegovine.Pokretom Turaka u zapadne krajeve,srpski živalj počinje migraciju dalje na zapad i na jug bežeći od zuluma.
Kada su Turci 1463 god.došli u Bosnu,izazvali su prve migracije ka zapadu i jugu.
Dalje napredovanje Turaka ka zapadu rezultiralo je osvajanjem Like 1527 god.Od tog perioda turske vlasti postepeno naseljavaju srpski živalj u Liku,a najveće doseljavanje je izvršeno od 1576 do 1577 god.U ovom periodu je verovatno doseljeno i bratstvo Bomeštar-Đurišić,koje je naselilo Mogorić,Brezik i Perušić.
POREKLO PREZIMENA I NJEGOVE KARAKTERISTIKE
Sada je potrebno da objasnim postanak prezimena BOMEŠTAR. Prezime Bomeštar možemo izvesti iz čina,odnosno zvanja BOXMESTAR kako je upisano u popisu stanovnika Like i Krbave iz 1712 god. Tragajući za originalnim zvanjem došao sam do knjige Radoslava Lopačića u kojoj su sabrane prepiske bečkog dvora sa oblasnim dostojanstvenicima i u kojima sam našao da se u jednoj naredbi generala J.J.Herberštajna pominju BOHMEŠTRI i to više puta.Dakle,izgovorno,zvanje je bilo bohmeštar.
U konsultacijama sa Miroslavom Niškanovićem zaključeno je da se radi o nižem vojnom zvanju u rangu podoficira koji je imao dužnost nadzora nad prometom potrošnih dobara.
Dakle,ovim podatkom nepobitno dokazujemo da naše sadašnje prezime Bomeštar vuče koren iz vojnog zvanja bohmeštar.
Kod nas je upisano: boxmestar Luka Jurisich,dakle bohmeštar Luka Đurišić i boxmestar Iovan Iuvezich,odnosno boxmestar Jovan Ivezić . Austrijanci i Italijani nemaju slovo Dj pa prezime Jurisic,kako je upisano,treba čitati kao Đurišić. Postoji prezime Stražmeštar,a potiče od zvanja staražmeštra koje označava zapovednika straže. Po toj logici i bohmeštar je zapovednik.Da li smo svi iz jednog bratstva,to ne mogu tvrditi,ali po postojećim dokumentima izgleda da nismo svi u krvnom srodstvu ili bar ne u bliskom srodstvu.Pretpostavka je da kod nas postoje tri grane Bomeštara,a to se najbolje vidi u spiskovima naseljavanja sela Banjani,gde se sedam kuća Bomeštara naseljava na tri različita područja u selu Banjani ( Bulećane,Novakoviće i Banjane ).Pošto nemamo dokumenta koja bi nam odredila srodnost,potrebno je da svi urade DNK analizu, Očekujem takođe da mi DNK poklapanja pomognu da tačno i nepobitno odredim staro prezime. Pokazalo se više puta da su ljudi mislili da su u nekom daljem srodstvu sa nekom familijom,a kad su svi uradili DNK ispostavilo se da to nije tačno. Prvo pominjanje prezimena Bomeštar nalazimo u etnografskom radu Milana Karanovića gde navodi da smo se pod prezimenom Bomeštar naselili u Bosansku Krajinu.
MIGRACIJA U BOSNU
U vreme drugog tursko-austrijskog rata bila su opustošena sela po Bosanskoj Krajini,pre svega mislim na Otoku sa okolinom.Svištevskim mirom počinje nova migracija stanovništva.Te 1791 god.familija Bomeštar iz Mogorića i Brezika dolazi u selo Banjani.U Banjane je doselilo sedam kuća Bomeštara,a tri kuće su odselile u potkozarje od kojih se jedna porodica preselila u okolinu Dvora.Od potkozaraca su kasnije dve porodice prešle u Banja Luku.Da je to tačno saznao sam sasvim slučajno preko jednog nekompletnog bankarskog indeksa iz Londona gde se pominju imena:Bomeštar Patricija
Bomoštar Petar
Bomoštar Vesna
Bomoštar Vladimir
Indeks je iz 1865 god.Kao što se primećuje,ovde su dve varijante prezimena. Postoje greške kada prezime piše stranac,ili kada se desi nenamerna štamparska greška.Na primer,moja braća stričevići se prezivaju različito zbog greške u pisanju.Jedan se preziva pravilno BomEštar,a drugi nepravilno BomAštar.Razlika je u slovima E i A.Ima još varijanti kao Bomestar,Bonestar,ali ove porodice decenijama žive u inostranstvu i zato nema slova Š.
U novom mestu prebivališta, Bomeštri nastavljaju da se bave zanatom,trgovinom i u skladu sa novim prirodnim okruženjem,zemljoradnjom i stočarstvom.Bomeštri su imali i svoj mlin na rečici Baštri.Jedna ili dve porodice ili članovi njihovih porodica odlaze u Ameriku polovinom 19 veka.gde i danas žive.Ovom prilikom pozdravljam rođaku Mihaelu Bomestar,čiji su preci otišli u Ameriku 1926 god.
Ta zapadna granica je uvek bila nemirna zbog čestih ratova i buna. Nama je interesantan veliki seljački ustanak u otočkom kraju od 1875 god. do 1878 god. Jedan ustanički logor je bio u šumi Ćorkovači,a vođa je bio Petar Mrkonjić,pseudonim pod kojim se krio budući kralj Petar Karađorđević.Posle snažnog napada na Ćorkovaču 7 Jula 1876 god.četovođa Petar Mrkonjić morao je napustiti ustanak.Znalo se da je Petar Karađorđević u šumi i prioritetan cilj je bio da se on likvidira.Da bi se spasao budući kralj Srbije,obavezu i rizik na sebe preuzima Bomeštar Todor Jovica,inače moj pradeda po kome je moj otac dobio ime.Pošto je pradeda bio vođa komitskog odreda,kako se to tada zvalo,poveo je njemu odane saborce i ostvario svoj naum tako što je nabavio ogromno bure i sačinio duplo dno,te u njemu prevezao Petra kroz straže.Ova se priča prenosi generacijama ali nema dokaza da je prevezen u buretu. Bitno je da se zna da je prebačen u Žirovac popu Ostojiću,a odatle dalje ka Švajcarskoj. Sa kućom Ostojića smo u kumovskim odnosima.
Do drugog svetskog rata Bomeštri su ostali na svojim ognjištima.
PRVI SVETSKI RAT
Kada je počeo prvi svetski rat iz Banjana su u Srbiju otišli dobrovoljci kako bi se priljučili srpskoj vojsci.
To su bili:Bomeštar Todor Jovica
Jovan Dakić
Stojan Dakić
Đurađ Nikolić
Vid Bašić
Joviša Dakić
Risto Dakić
Stevan Drobac
Mile Gaković
Mile Kerkez
Ostoja kljajić
Perkan Nikolić
Mile Popović
Lazo Stojisavljević
Rade M Stojisavljević
Rade L Stojisavljević
Stevan Stojisavljević
Ilija Stojisavljević
Luka Štikovac
Marko Vajagić
Posle rata preživeli borci se vraćaju svojim kućama i obnavljaju zapuštena imanja.Neki su iskoristili mogućnost i preselili se u Srbiju na nova imanja.
Naj zaslužniji i naj hrabriji među borcima odlikovani su KARAĐORĐEVOM ZVEZDOM SA MAČEVIMA tadašnjim visokim vojnim odlikovanjem.
Bili su to junaci:Bomeštar Jovica Banjani
Stojan Dakić Banjani
Jovo Dakić Banjani
Đurađ Nikolić Banjani
Risto Vajagić Baštra
Trivo Karan Baštra
Božo Popović Baštra
Lazar Rašeta Baštra
Lazar Šiljak Baštra
Glišo Mijić Ljusina
Stojan Ćirić Ljusina
Darko Ćirić Ljusina
Blažo Bjelić Glavica
Simo Jovičić Ivanjska
Savo Starčević Jezerski
Trivo Lovrić Dobro Selo
Pero Popović Dobro Selo
Jovica Bomeštar je pored odlikovanja dobio i ogroman posed kao zahvalnost vladara za posebne zasluge prema kruni Karađorđevića.Posle njegove smrti,a umro je u Banja Luci u bolnici,izvršena je deoba zemlje među naslednicima.I pored usitnjavanja zemlje svi su i dalje imali velika imanja za ondašnje prilike.
DRUGI SVETSKI RAT
Bomeštri su 1941 god.pohvatani od strane ustaša i predati Nemcima.Oterani su u radni logor kod nemačkog grada Hesena.Ti logoraši su bili moji stričevi:Đuran,Mirko,Đuka,Božikan i moj otac Jovo.Pet braće Bomeštara.Ostali deo porodice je proteran u Srbiju u selo Lužnice kod Kragujevca.Primljeni su u porodicu Živanović i bila mi je čast da tu porodicu upoznam na čelu sa domaćinom ( sada pokojnim ) Nikolom Živanovićem.Otac i stričevi su nekako uspeli da se vrate u zemlju i da nađu svoje.Deo Bomeštara je otišao u borbu u tu su poginuli u periodu od 1941 do 1945 god.Bili su to:Bomeštar I Dragan
Bomeštar M Ljuban
Bomeštar P Milan
Bomeštar P Gojko
Bomeštar P Stanko
Bomeštar S Branko
Jedna grupa Bomeštara je bila žrtva ustaškog terora,a to su bili:Bomeštar V Stevo ubijen u Jasenovcu 1943 god.
Bomeštar P Lazo ubijen u Jezerskom 1945 god.
Bomeštar Đuja žena Lazina ubijena u Jezerskom 1945 god.
Bomeštar I Mile ubijen u Grmeču 1943 god.
Bomeštar M Ilija ubijen u Banjanima 1943 god.
U londonskom arhivu sam našao spisak žrtava u Jasenovcu od 1943 do 1945 god. Pa krenimo redom.
Bomeštar Petar Jovan
Bomeštar Stojan Miloš
Bomeštar Jovan Petar
Bomeštar Petar Ružica
Bomeštar Lazo Ana
Bomeštar Nikola Đuja
Bomeštar Mihajlo Ilija
Bomeštar Petar Lazo
Bomeštar Mile Ljubomir
Bomeštar Petar Milan
Bomeštar Ilija Mile
Bomeštar Stojan Mile
Bomeštar Petar Stanko
Bomeštar Vaso Stevo
Bomeštar Ilija Dragan
Bomeštar Ilija Gojko
Bomeštar Stojan Ilija
Jedan deo Bomeštara koji je preživeo rat,postadoše nosioci partizanske spomenice.
To su bili sledeći borci:Bomeštar I Petar
Bomeštar O Branko
Bomeštar O Čedo
Bomeštar P Branko
Bomeštar P Vajkan
Bomeštar P Lazo
Bomeštar P Rade
Bomeštar J Branko
Bomeštar J Dragan
Nakon završetka drugog svetskog rata došlo je do novih migracija.Naj veći deo Bomeštara je naseljen u Vojvodini.Drugi deo je ostao u Bosni na svojim imanjima ili uz neznatna pomeranja.
Raseljavanje je teklo ovako:u Novu Topolu je otišao Đukin Bomeštar
-u Rumu su otišli Dragan Bomeštar
Čedo Bomeštar
-u Kucuru su otišli Mihajlo Bomeštar
Todor Bomeštar
Petar Bomeštar
Marko Bomeštar
Đuran Bomeštar ( stric )
- u Odžake su otišli Antonije Bomeštar ( deda )
Ostoja Bomeštar
- u Apatin su otišli Mihajlo Bomeštar
Nikola Bomeštar ( stric )
Stevo Bomeštar
Slavko Bomeštar
Rade Bomeštar ( stric )
- u Futog je došla Marija Bomeštar
- u Golubince je otišao Vaso Bomeštar
- u Putince su otišli Branko Bomeštar
Dragan Bomeštar
Kasnije se familija širila i postepeno raseljavala iz ekonomskih razloga.
Ovo je jedan izvod iz radne verzije istorijata familije BOMEŠTAR
Bomeštar Jove Vojislav u Beogradu
13 juna 2010 god.
POSTOJBINA I POREKLO FAMILIJE BOMEŠTAR
Predanje govori da nam je postojbina bila stara Hercegovina iz koje smo prešli u Liku,a iz Like u Bosansku Krajinu.
U svetlu novih podataka,a na osnovu dobijenih DNK nalaza,naša prapostojbina je negde na području današnje Švedske, Norveške ili Danske,a balkanska postojbina pre dolaska u Liku je Drobnjak ( Stara Hercegovina )
Bilo je ovde reči da smo se ranije,za vreme boravka u Lici,prezivali Matijević. To sam odbacio jer sam došao do dokumenata iz Austrougarske,gde se govori o popisu stanovništva u Lici i njihovoj imovini,gde se u vlasničkim listovima iz 1712 god. pominju boxmestar Luka Jurisich i boxmestar Jovan Iuvezich
Tada sam shvatio grešku i istraživanje počeo ispočetka proveravajući svaki detalj i svaku priču. Zavela me je ta stara priča i načinio sam grešku u prvom pisanju,te se zbog toga izvinjavam svima.
Dakle,nekada smo se najverovatnije prezivali ĐURIŠIĆ ali to se ne može tvrditi sa stopostotnom sigurnošću iako deo dostupnih dokumenata upućuje na to.To je najverovatnije jer slavu nismo menjali,a Jurišiće,kako ih hrvatski etnografi beleže, u Drobnjaku nisam našao i oni ne slave Đurđevdan,a takođe se sa Đurišićima poklapa prostor na kome su živeli i radili Bomeštri u Lici.Ivezići sa kojima sam stupio u kontakt su sa prostora Podgorice i ne slave Đurđevdan,niti im je poznato da su ga nekad slavili. ĐURIŠIĆI i IVEZIĆI,su upisani kao boxmeštri što se vidi iz austrougarskog popisa stanovništva i iz imovinskih karti,gde se Boxmeštri- Đurišići, i Ivezići,vode kao posednici zemlje i to: Luka je posedovao 300 duluma zemlje,a Jovan 500 duluma.
Jovan je imao 4 sina: Mihajla (30 god),Petra(26),Filipa(20),Jovana Jova(16) i 4 kćeri.U austrougarskom popisu iz 1712 god.stoji zapisano boxmestar Luka Jurisich,pa Jovan itd. U knjzi Radoslava Grujića RJEČNIK LIČKO-KRBAVSKE ŽUPANIJE iz 1915 god. na strani 345,pominje se oko 200 izumrlih plemena na području Like,među kojima i pleme Bomeštrovići. To možemo uzeti kao tačno jer već do 1878 god.ni jedan Bomeštar nije ostao u Lici.Etnografi smatraju da se pleme Bomeštrović tako nazvalo po pretku koji je bio bohmeštar,a kasnije su iz generacije u generaciju to isto radili drugi pripadnici plemena.Pošto su u pitanju bili Srbi,neko je dodao IĆ,pa je postalo pleme Bohmeštrović i kasnije Bomeštrović.
Došao sam do saznanja da su Đurišići pored glavne slave ĐURĐEVDANA,prislavljali ARANĐELOVDAN. Na napomenu Božidara Kljajevića da su Đurišići starinom iz stare Crne Gore,uradio sam istraživawe tog područja po plemenskim zajednicama i nahijama.Našao sam Đurišiće u Katunskoj Nahiji,pleme Zagarače,zaselak Mijogost,onda Lješanska Nahija selo Parci,pleme Graca i Crmnička Nahija selo Boljevići zaselak Zabes, pleme Boljevići. Da ne bi bilo zabune,ta sela danas pripadaju: Boljevići - Virpazaru, Parci - Podgorici, Zagarač - Danilovgradu.Međutim,ti Đurišići slave petkovicu i kažu da nemaju vezu sa drugim Đurišićima. Đurišiće koji slave Đurđevdan,našao sam u Drobnjaku gde su po svoj prilici došli u 8 veku iz okoline Travnika. O tome piše i Andrija Luburić u svom radu o Drobnjacima.
U Liku smo naseljeni u 16 veku od strane Turaka.O tom vremenu ću malo reći u delu o prvim migracijama,ali ta vremena će biti prikazana kao istorijske činjenice o naseljavanju prostora Like i Krbave. Vremenom ću sve objasniti.
Neki istraživači tvrde da smo ostaci normanskih osvajačkih pohoda. Da je tako vidi se iz mog DNK koji je haplogrupa I1P109 i pripada zapadnoevropskoj haplogrupi.
Pošto je najjača koncentracija moje haplogrupe na jugu Švedske i Norveške,kao i krajnji sever Danske,tu se trebaju tražiti srodna plemena.Genetičari sa Harvarda su utvrdili da se naša haplogrupa I1 pojavila na Balkanu ,kako su oni naveli, u prvoj polovini prvoga hiljaduleća,što bi bilo verovatno krajem 4 ili početkom 5 veka.Etnografi tvrde da je dolazak izvršen na prostore današnjeg Travnika. Oni se drže teorije o doseljavanju Slovena te spominju 7 vek. Ipak,genetika pobija tu teoriju. U 8 veku smo došli na područje današnjeg Drobnjaka kao pleme Novljana koje se podelilo na dva dela,jedan deo je ostao u Drobnjaku,a drugi deo je naselio prostor Banjana. Tako su od jednog plemena nastala dva nova plemena.Veliko je pitanje kako se to pridošlo pleme zvalo i odakle to ime Novljani. Dolazak tog plemena ili grupe plemena pod tim nazivom, dovodi se u vezu sa Gotima i periodom pada zapadnog rimskog carstva,a neki istraživači dovode našu haplogrupu sa normanskim osvajanjima u 10 v. iako je koncentracija haplogrupe I1 P109 najveća u Drobnjaku,čije se naseljavanje veže za 8 vek.
VREME PRVIH MIGRACIJA
Padom srpske despotovine pod tursku vlast 1459 god.počinju prve migracije sa Kosova i Metohije ka zapadu na prostore današnje Crne Gore i Hercegovine.Pokretom Turaka u zapadne krajeve,srpski živalj počinje migraciju dalje na zapad i na jug bežeći od zuluma.
Kada su Turci 1463 god.došli u Bosnu,izazvali su prve migracije ka zapadu i jugu.
Dalje napredovanje Turaka ka zapadu rezultiralo je osvajanjem Like 1527 god.Od tog perioda turske vlasti postepeno naseljavaju srpski živalj u Liku,a najveće doseljavanje je izvršeno od 1576 do 1577 god.U ovom periodu je verovatno doseljeno i bratstvo Bomeštar-Đurišić,koje je naselilo Mogorić,Brezik i Perušić.
POREKLO PREZIMENA I NJEGOVE KARAKTERISTIKE
Sada je potrebno da objasnim postanak prezimena BOMEŠTAR. Prezime Bomeštar možemo izvesti iz čina,odnosno zvanja BOXMESTAR kako je upisano u popisu stanovnika Like i Krbave iz 1712 god. Tragajući za originalnim zvanjem došao sam do knjige Radoslava Lopačića u kojoj su sabrane prepiske bečkog dvora sa oblasnim dostojanstvenicima i u kojima sam našao da se u jednoj naredbi generala J.J.Herberštajna pominju BOHMEŠTRI i to više puta.Dakle,izgovorno,zvanje je bilo bohmeštar.
U konsultacijama sa Miroslavom Niškanovićem zaključeno je da se radi o nižem vojnom zvanju u rangu podoficira koji je imao dužnost nadzora nad prometom potrošnih dobara.
Dakle,ovim podatkom nepobitno dokazujemo da naše sadašnje prezime Bomeštar vuče koren iz vojnog zvanja bohmeštar.
Kod nas je upisano: boxmestar Luka Jurisich,dakle bohmeštar Luka Đurišić i boxmestar Iovan Iuvezich,odnosno boxmestar Jovan Ivezić . Austrijanci i Italijani nemaju slovo Dj pa prezime Jurisic,kako je upisano,treba čitati kao Đurišić. Postoji prezime Stražmeštar,a potiče od zvanja staražmeštra koje označava zapovednika straže. Po toj logici i bohmeštar je zapovednik.Da li smo svi iz jednog bratstva,to ne mogu tvrditi,ali po postojećim dokumentima izgleda da nismo svi u krvnom srodstvu ili bar ne u bliskom srodstvu.Pretpostavka je da kod nas postoje tri grane Bomeštara,a to se najbolje vidi u spiskovima naseljavanja sela Banjani,gde se sedam kuća Bomeštara naseljava na tri različita područja u selu Banjani ( Bulećane,Novakoviće i Banjane ).Pošto nemamo dokumenta koja bi nam odredila srodnost,potrebno je da svi urade DNK analizu, Očekujem takođe da mi DNK poklapanja pomognu da tačno i nepobitno odredim staro prezime. Pokazalo se više puta da su ljudi mislili da su u nekom daljem srodstvu sa nekom familijom,a kad su svi uradili DNK ispostavilo se da to nije tačno. Prvo pominjanje prezimena Bomeštar nalazimo u etnografskom radu Milana Karanovića gde navodi da smo se pod prezimenom Bomeštar naselili u Bosansku Krajinu.
MIGRACIJA U BOSNU
U vreme drugog tursko-austrijskog rata bila su opustošena sela po Bosanskoj Krajini,pre svega mislim na Otoku sa okolinom.Svištevskim mirom počinje nova migracija stanovništva.Te 1791 god.familija Bomeštar iz Mogorića i Brezika dolazi u selo Banjani.U Banjane je doselilo sedam kuća Bomeštara,a tri kuće su odselile u potkozarje od kojih se jedna porodica preselila u okolinu Dvora.Od potkozaraca su kasnije dve porodice prešle u Banja Luku.Da je to tačno saznao sam sasvim slučajno preko jednog nekompletnog bankarskog indeksa iz Londona gde se pominju imena:Bomeštar Patricija
Bomoštar Petar
Bomoštar Vesna
Bomoštar Vladimir
Indeks je iz 1865 god.Kao što se primećuje,ovde su dve varijante prezimena. Postoje greške kada prezime piše stranac,ili kada se desi nenamerna štamparska greška.Na primer,moja braća stričevići se prezivaju različito zbog greške u pisanju.Jedan se preziva pravilno BomEštar,a drugi nepravilno BomAštar.Razlika je u slovima E i A.Ima još varijanti kao Bomestar,Bonestar,ali ove porodice decenijama žive u inostranstvu i zato nema slova Š.
U novom mestu prebivališta, Bomeštri nastavljaju da se bave zanatom,trgovinom i u skladu sa novim prirodnim okruženjem,zemljoradnjom i stočarstvom.Bomeštri su imali i svoj mlin na rečici Baštri.Jedna ili dve porodice ili članovi njihovih porodica odlaze u Ameriku polovinom 19 veka.gde i danas žive.Ovom prilikom pozdravljam rođaku Mihaelu Bomestar,čiji su preci otišli u Ameriku 1926 god.
Ta zapadna granica je uvek bila nemirna zbog čestih ratova i buna. Nama je interesantan veliki seljački ustanak u otočkom kraju od 1875 god. do 1878 god. Jedan ustanički logor je bio u šumi Ćorkovači,a vođa je bio Petar Mrkonjić,pseudonim pod kojim se krio budući kralj Petar Karađorđević.Posle snažnog napada na Ćorkovaču 7 Jula 1876 god.četovođa Petar Mrkonjić morao je napustiti ustanak.Znalo se da je Petar Karađorđević u šumi i prioritetan cilj je bio da se on likvidira.Da bi se spasao budući kralj Srbije,obavezu i rizik na sebe preuzima Bomeštar Todor Jovica,inače moj pradeda po kome je moj otac dobio ime.Pošto je pradeda bio vođa komitskog odreda,kako se to tada zvalo,poveo je njemu odane saborce i ostvario svoj naum tako što je nabavio ogromno bure i sačinio duplo dno,te u njemu prevezao Petra kroz straže.Ova se priča prenosi generacijama ali nema dokaza da je prevezen u buretu. Bitno je da se zna da je prebačen u Žirovac popu Ostojiću,a odatle dalje ka Švajcarskoj. Sa kućom Ostojića smo u kumovskim odnosima.
Do drugog svetskog rata Bomeštri su ostali na svojim ognjištima.
PRVI SVETSKI RAT
Kada je počeo prvi svetski rat iz Banjana su u Srbiju otišli dobrovoljci kako bi se priljučili srpskoj vojsci.
To su bili:Bomeštar Todor Jovica
Jovan Dakić
Stojan Dakić
Đurađ Nikolić
Vid Bašić
Joviša Dakić
Risto Dakić
Stevan Drobac
Mile Gaković
Mile Kerkez
Ostoja kljajić
Perkan Nikolić
Mile Popović
Lazo Stojisavljević
Rade M Stojisavljević
Rade L Stojisavljević
Stevan Stojisavljević
Ilija Stojisavljević
Luka Štikovac
Marko Vajagić
Posle rata preživeli borci se vraćaju svojim kućama i obnavljaju zapuštena imanja.Neki su iskoristili mogućnost i preselili se u Srbiju na nova imanja.
Naj zaslužniji i naj hrabriji među borcima odlikovani su KARAĐORĐEVOM ZVEZDOM SA MAČEVIMA tadašnjim visokim vojnim odlikovanjem.
Bili su to junaci:Bomeštar Jovica Banjani
Stojan Dakić Banjani
Jovo Dakić Banjani
Đurađ Nikolić Banjani
Risto Vajagić Baštra
Trivo Karan Baštra
Božo Popović Baštra
Lazar Rašeta Baštra
Lazar Šiljak Baštra
Glišo Mijić Ljusina
Stojan Ćirić Ljusina
Darko Ćirić Ljusina
Blažo Bjelić Glavica
Simo Jovičić Ivanjska
Savo Starčević Jezerski
Trivo Lovrić Dobro Selo
Pero Popović Dobro Selo
Jovica Bomeštar je pored odlikovanja dobio i ogroman posed kao zahvalnost vladara za posebne zasluge prema kruni Karađorđevića.Posle njegove smrti,a umro je u Banja Luci u bolnici,izvršena je deoba zemlje među naslednicima.I pored usitnjavanja zemlje svi su i dalje imali velika imanja za ondašnje prilike.
DRUGI SVETSKI RAT
Bomeštri su 1941 god.pohvatani od strane ustaša i predati Nemcima.Oterani su u radni logor kod nemačkog grada Hesena.Ti logoraši su bili moji stričevi:Đuran,Mirko,Đuka,Božikan i moj otac Jovo.Pet braće Bomeštara.Ostali deo porodice je proteran u Srbiju u selo Lužnice kod Kragujevca.Primljeni su u porodicu Živanović i bila mi je čast da tu porodicu upoznam na čelu sa domaćinom ( sada pokojnim ) Nikolom Živanovićem.Otac i stričevi su nekako uspeli da se vrate u zemlju i da nađu svoje.Deo Bomeštara je otišao u borbu u tu su poginuli u periodu od 1941 do 1945 god.Bili su to:Bomeštar I Dragan
Bomeštar M Ljuban
Bomeštar P Milan
Bomeštar P Gojko
Bomeštar P Stanko
Bomeštar S Branko
Jedna grupa Bomeštara je bila žrtva ustaškog terora,a to su bili:Bomeštar V Stevo ubijen u Jasenovcu 1943 god.
Bomeštar P Lazo ubijen u Jezerskom 1945 god.
Bomeštar Đuja žena Lazina ubijena u Jezerskom 1945 god.
Bomeštar I Mile ubijen u Grmeču 1943 god.
Bomeštar M Ilija ubijen u Banjanima 1943 god.
U londonskom arhivu sam našao spisak žrtava u Jasenovcu od 1943 do 1945 god. Pa krenimo redom.
Bomeštar Petar Jovan
Bomeštar Stojan Miloš
Bomeštar Jovan Petar
Bomeštar Petar Ružica
Bomeštar Lazo Ana
Bomeštar Nikola Đuja
Bomeštar Mihajlo Ilija
Bomeštar Petar Lazo
Bomeštar Mile Ljubomir
Bomeštar Petar Milan
Bomeštar Ilija Mile
Bomeštar Stojan Mile
Bomeštar Petar Stanko
Bomeštar Vaso Stevo
Bomeštar Ilija Dragan
Bomeštar Ilija Gojko
Bomeštar Stojan Ilija
Jedan deo Bomeštara koji je preživeo rat,postadoše nosioci partizanske spomenice.
To su bili sledeći borci:Bomeštar I Petar
Bomeštar O Branko
Bomeštar O Čedo
Bomeštar P Branko
Bomeštar P Vajkan
Bomeštar P Lazo
Bomeštar P Rade
Bomeštar J Branko
Bomeštar J Dragan
Nakon završetka drugog svetskog rata došlo je do novih migracija.Naj veći deo Bomeštara je naseljen u Vojvodini.Drugi deo je ostao u Bosni na svojim imanjima ili uz neznatna pomeranja.
Raseljavanje je teklo ovako:u Novu Topolu je otišao Đukin Bomeštar
-u Rumu su otišli Dragan Bomeštar
Čedo Bomeštar
-u Kucuru su otišli Mihajlo Bomeštar
Todor Bomeštar
Petar Bomeštar
Marko Bomeštar
Đuran Bomeštar ( stric )
- u Odžake su otišli Antonije Bomeštar ( deda )
Ostoja Bomeštar
- u Apatin su otišli Mihajlo Bomeštar
Nikola Bomeštar ( stric )
Stevo Bomeštar
Slavko Bomeštar
Rade Bomeštar ( stric )
- u Futog je došla Marija Bomeštar
- u Golubince je otišao Vaso Bomeštar
- u Putince su otišli Branko Bomeštar
Dragan Bomeštar
Kasnije se familija širila i postepeno raseljavala iz ekonomskih razloga.
Ovo je jedan izvod iz radne verzije istorijata familije BOMEŠTAR
Bomeštar Jove Vojislav u Beogradu
13 juna 2010 god.
Poslednja izmena:
etar Vasojević Danilović itd..... U prevodu je ovo: Lično ime,ime plemenske pripadnosti,patronim kao prezime.