Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Poreklo porodica i prezimena

  • Začetnik teme bomestar
  • Datum pokretanja
G

Gryphon

Član
Mene interesuje poreklo prezimena Čokić, ali i poreklo familije koja se tako preziva. Doseljeni su početkom 18 veka u Šumadiju iz okoline Skadra. Slave Đurđic.
Postoji jedan jedini tekst dr. Vladana Čokića o ovom prezimenu i familiji, vrlo detaljan i svestrano napisan, ali bez odgovora na ova osnovna pitanja; ko su, kom plemenu pripadaju, i zašto se prezivaju tako kako se prezivaju...

Toponimi tipa Čoka, Čokešina ili Čokalije možda imaju veze sa njihovim prezimenom, tj. imaju isto poreklo kao i njihovo prezime. Možda su sve ove reči nastale od turske reči çok koja otprilike znači mnogo, gomila i sl.

Molim nekog ko o ovome nešto više zna da napiše.

Hvala na ustupljenom prostoru.
 
B

BoskoCojcic

Dragi prijatelji... Ne znam da li bi neko mogao da mi pomogne, ali me jako interesuje poreklo moje porodice kao i prezimena Cojcic (Chojchic). Ukoliko neko od vas ima neke informacije, bio bih mu veoma zahvalan... ili makar da me uputi gde da trazim...
Hvala svima.
Pozdrav.
 
uskee1512

uskee1512

Član
Ajde pomoć...Uštević prezime.Čuo sam da sve kreće od Prizrena(okoline)
 
O

Omikronix

Pozdrav,
Zanima me ako imate nešto više saznanja o porjeklu prezimena Ćudić iz Crnće kod Dervente BiH, gdje su strosjedioci. Slave slavu Sv. Ignjatiju. Također me zanima da li imaju nekih veza ili su možda ogranak plemena Pilipović. Ako imate više informacija o ovom prezimenu bio bih Vam zahvalan.

Pozdrav!
Ћудићи су као што кажете староседиоци у Црнчи. Тамо су дошли вероватно негде са простора Средње Босне или Крајине, а тамо није искључено и са простора Далмације како помену bojsane85. Ипак, треба бити опрезан, јер Ћудића као и Чудића има више родова, који нису у међусобном сродству. Најбољи одговор би дало ДНК тестирање по мушкој лози, тако нешто се може урадити преко "Порекла", које у сарадњи са ДНК Центром у Београду организује тестирања испилон хромозома. Тренутно је и акција тестирања са попустом од 50% поводом Светског ДНК дана. Занимљиво је за Ћудиће и то што славе Св. Игњатија, што је врло ретка слава и углавном се везује за род Малешеваца, пореклом из данас пустог села Малине, код Билеће у Херцеговини.
 
A

Anasearch

POREKLO FAMILIJE LJUBOJEVIĆ Pronašao sam da su koreni Ljubojevića u okolini Dečana.Ljubojevići se prvi put pominju u dečanskim hrisovuljama 1330 god.Zatim se pominju u šibenskim arhivama u14 veku.,u Brskovu se 1357 god.pominje dubrovački trgovac Ljubojević. Posle kosovske bitke 1389 god.srpski narod počinje lagano raseljavanje u svim pravcima.Pre svega ka Starom Vlahu i Dubrovniku.Ljubojevići su došli u Stari Vlah,a onda su jednim delom nastanjivali Bosnu.Ljubojevići su držali krsnu slavu Đurđevdan,a kako su se raseljavali i odvajali došl je do toga da Ljubojevići pored Đurđevdana slave i sv.Luku.
Padom Bosanske države 1463 god.nastavlja se raseljavanje srpskog življa više ka zapadu.Ljubojevići se uglavnom zadržavaju na starim ognjištima u Vlahu i Bosni.Jedna ili dve porodice Ljubojevića primaju islam za svoju veru i ostali su da žive uglavnom u severnom podrinju. Padom Like pod tursku upravu 1527 god.počinje novo doseljavanje Srba u zapadne krajeve.Tako i jedan deo Ljubojevića naseljava Liku.Ove porodice slave Đurđevdan.
U srbiji Ljubojevići sa Kosova kreću ka severnim krajevima.Neke od tih porodica su po odvajanju preuzele slavu sv.Luka,koju i danas slave.

Padom Korduna pod tursku vlast 1605 god.počinje naseljavanje srpskih porodica,među kojima i familija Ljubojević koja se naseljava u selo Mrežnice i okolinu.
Od Ljubojevića koji su ostali u Bosni pominje se 1682 god.vladika dobro-bosanski Ljubojević.Zatim se pominju u Baranji 1696 god.što nam govori o raseljavanju iz Starog Vlaha.
Nakon odlaska dela Ljubojevića u Kordun,u Lici u Počitelju ostaju da živi jedna familija i ona se vodi u crkvenim knjigama iz 1700 god. Godine 1736,jedan deo Ljubojevića prelazi u Srem tačnije u Sremske Laze.
Do drugog svetskog rata Ljubojevići uglavnom žive na svojim imanjima.Posle ustaškog pogroma Ljubojevići,kao i sav ostali srpski živalj beže sa svojih imanja,a nakon rata naseljavaju nove krajeve kao kolonizatori.1948 god.Ljubojeviće nalazimo u Gospiću,Petrinji,Osjeku,Slavonskom Brodu i Ogulinu.
Moji ujaci su se naselili u Vršcu i Kljajićevu.

U stranim arhivama sam našao imena Ljubojevića kao ustaške žrtve u Jasenovcu,pa ću ih ovde navesti,jer smatram da je to važno zbog mladih generacija.Navodiću Prezime,ime oca,ime i mesto.

Ljubojević Aleksa Dušan Ćukali
Ljubojević Aleksa Mitar Ćukali
Ljubojević Mitar Čedo Ćukali
Ljubojević Pero Jovo Čađavica Donja
Ljubojević Miloje Đole Čelice
Ljubojević Nikola Pajo Aleksa Šantić
Ljubojević Steva jovan Bački Sokolac
Ljubojević Ljubomir Živorad Badovinci
Ljubojević Stevan Nikola Beograd
Ljubojević Atif Mustafa Bijeljina
Ljubojević Danilo Vaso Bijeljina
Ljubojević Marko Ljuboje Bjeloševac
Ljubojević Panto Ilija Bjeloševac
Ljubojević Jovan Mirko Bosanski Kobaš
Ljubojević Jovan Branko Bosanski Kobaš 1910
Lubojević Jovan Branko Bosanski Kobaš 1917
Ljubojević Jovan Pero Bosanski Kobaš
Ljubojević Jovan Mirko Bosanski Kobaš
Ljubojević Jovan Dragutin Bosanski Kobaš 1924
Ljubojević Jovan Dragutin Bosanski Kobaš 1921
Ljubojević Jovo Ostoja Bukinje

Vremenom su stvorene varijacije prezimena kao što su:Ljubojević,Ljuboja,Ljubović,Ljubotina.
Ljubojević
Dobar dan, Ljubojevici na ovoj listi iz Bosanskog Kobasa su braca od moje Bake. Ona nikad nije znala sta je se sa njima desilo. Vi kazete da su zrtve logora Jasenovca. Da li bi mi mogli dati informacije koje imate? Hvala vam puno.

Pozdrav od Ane
 
B

bomestar

Član
POREKLO JANJIĆA


Janjići vode poreklo od Popovića iz donjih Banjana,a od kojih su u Komarnici i Grabovici ( Šavnik ) stari Janjići,odakle su se dalje raseljavali u svim mogućim pravcima.
Odvajanje od bratstva Popovića dogodilo se u srednjem veku,kao i kod većeg broja ostalih bratstava sa tog područja.naj češći povod su bile ratne migracije i ekonomski interes. U Grabovici i danas žive stari Janjići.

Izvorna slava svih Janjića je Nikoljdan,ali kako su se raseljavali,neke porodice su uzimale drugu slavu.Slave su se menjale na sledeći način:
1. Dešavalo se da siromašan mladoženja bude prinuđen da prihvati slavu bogate mlade.
2. U slučaju da u mladinoj kući nema muškog potomstva koje bi nastavilo da slavi porodičnu slavu,preuzimao je ulogu domaćina zet.
3. Slava se menjala i kada se stvara novo bratstvo,a uzimao se svetac u čijim se danima stvaralo bratstvo.Taj svetac je onda postajao zaštitnik bratstva i svake porodice koja pripada tom bratstvu.
4. Dešavalo se da jedna ili dve porodice tragajući za novim domom,dođu u neko selo i prihvate seosku slavu kao svoju.

Janjići su specifični po ovom pitanju i očigledno su se priklanjali svim varijantama koje je crkva odobravala.Zato danas Janjići slave pored izvornog Nikoljdana još i Đurđevdan,Aranđelovdan,Krstovdan,Jovanjdan,sv.Mihaila,Mratindan,a čuo sam da u Srbiji jedna porodica slavi Blagočasne Verige.

Naj veće migracije Janjića su se odigrale tokom 18 i 19 veka,a početna manja kretanja su se dogodila posle poraza Turaka pod Bečom 1689 god.Razmišljajući o kretanju ljudi,došao sam do zaključka da su Janjići došli u Dalmaciju i severozapadnu Bosnu negde u 18 veku.

Janjići u Divuši kod Dvora na Uni,doneli su sa sobom staru slavu Nikoljda iako su se odvojili od Janjića koji slave Jovandan.Nikoljdan slave i Janjići iz Biočića kod Drniša ( radeći ovo poreklo pratio sam njihova kretanja ).
Janjići iz okoline Sarajeva ( Nišićka Visoravan ) slave Đurđevdan,kao i Janjići iz okoline Mostara.
Janjići iz okoline Rogatice i Užica slave Aranđelovdan.
Janjići iz Doboja i Kupresa slave Jovanjdan. itd,itd.................

Mora se znati da isto prezime ne znači i isti koren.Zato je važna krsna slava zajednice.Ovde su Janjići specifični po brojnosti uzetih slava,ali nisu usamljeni.Koliko sam shvatio,Janjići su naj češće uzimali slavu sela u koje su došli i slavu ženine kuće.

Jedan deo Janjića je prešao u katoličku veru,što nije bila retkost,naročito u tursko doba.Znam za slučajeve Janjića koji se izjašnjavaju kao Srbi katoličke veroispovesti.Svi oni uglavnom znaju svoje poreklo,kao što znaju i muslimani.Pitanje je samo ko je od njih spreman da prizna svoje poreklo.


Navešću sada dve interesantne priče o poreklu prezimena Janjić,a koje sam čuo raspitujući se o poreklu familije.
Neki seljak iz Banjana se odvažio i ubio Turčina zbog zuluma,a potom je pobegao u Hercegovinu do Bogodola,gde se oženio ženom po imenu Janja.Posle dosta vremena Turci su uspeli da ga nađu i pogube,a seljani iz sažaljenja prema deci,počeše ih zvati po majci Janji Janjići.

Druga priča glasi da je prezime nastalo od imena Janja.Naime,grčki ovčar ( sarakastan ) po imenu Janja,je u vreme turskog carstva sa ostalim ovčarima napustio Grčku i doselio na planinu Goč ( Vrnjačka Banja - Kraljevo ). Tu žive i danas i slave Jovandan.
Ovde moram reći da stvarno postoje stočarske zajednice u Grčkoj koje se zovu Sarakastani,kao i u Bugarskoj i istočnoj Srbiji na Staroj Planini,ali ih mi i Bugari zovemo Karakačani.

Ovde ću ukratko objasniti načine nastanka prezimena.
Pretimena prvobitno nisu postojala,već su se ljudi oslovljavali po imenu i plemenskom imenu.Da bi se bliže odredila pripadnost,počeli su se koristiti patronimi kao što su na primer: Jovan - Jovanović, Petar - Petrović, Miloš - Milošević, Živan - Živanović itd,itd......
Dr.Jovan Deretić mi je rekao da su se nekada koristila dva prezimena kao kod Rusa.To bi otprilike izgledalo ovako:petar Vasojević Danilović itd..... U prevodu je ovo: Lično ime,ime plemenske pripadnosti,patronim kao prezime.
Kasnije je u 18 veku uvedeno stalno prezime radi još lakšeg raspoznavanja.Prezimena su se onda uzimala kako je ko smatrao da treba i kako su bili poznati širem krugu ljudi,a to je izgledalo ovako:
1.Patronim kao osnov za prezime,što je bio naj češći slučaj
2.Prezime po principu plemenske pripadnosti
3.Prezime po zanatskoj delatnosti kao na primer: kovač-Kovačević,ćurčija-Ćurčić,dunđer-Dunđerski,sarač-Saračević,samar-Samardžija,majstor-Majstorović i sl.................
4.Prezime po zvanju kao na primer: pop-Popović,prota-Protić,kapetan-Kapetanović i sl......
5.Prezime po osobinama ljudi kao što su:Trtica,Šaponja,Guzina,Glavonjić,Toljaga,Papak,Vrtikapa,Vještica,Mudrinić,Ćosić,Divljak i sl...
6.Prezime po stranom nadimku kao što su: Vrtikapa,Papak,Ćosić,Guzina, Tintor od reči tinta ( mastilo ) i sl..
7.Prezime po mestu porekla kao što su: Banjac,Banjanac,Bosanac,Crnogorac,Drvarac i sl......[/QUOTE]
 
Poslednja izmena od urednika:
Top