POREKLO JANJIĆA
Janjići vode poreklo od Popovića iz donjih Banjana,a od kojih su u Komarnici i Grabovici ( Šavnik ) stari Janjići,odakle su se dalje raseljavali u svim mogućim pravcima.
Odvajanje od bratstva Popovića dogodilo se u srednjem veku,kao i kod većeg broja ostalih bratstava sa tog područja.naj češći povod su bile ratne migracije i ekonomski interes. U Grabovici i danas žive stari Janjići.
Izvorna slava svih Janjića je Nikoljdan,ali kako su se raseljavali,neke porodice su uzimale drugu slavu.Slave su se menjale na sledeći način:
1. Dešavalo se da siromašan mladoženja bude prinuđen da prihvati slavu bogate mlade.
2. U slučaju da u mladinoj kući nema muškog potomstva koje bi nastavilo da slavi porodičnu slavu,preuzimao je ulogu domaćina zet.
3. Slava se menjala i kada se stvara novo bratstvo,a uzimao se svetac u čijim se danima stvaralo bratstvo.Taj svetac je onda postajao zaštitnik bratstva i svake porodice koja pripada tom bratstvu.
4. Dešavalo se da jedna ili dve porodice tragajući za novim domom,dođu u neko selo i prihvate seosku slavu kao svoju.
Janjići su specifični po ovom pitanju i očigledno su se priklanjali svim varijantama koje je crkva odobravala.Zato danas Janjići slave pored izvornog Nikoljdana još i Đurđevdan,Aranđelovdan,Krstovdan,Jovanjdan,sv.Mihaila,Mratindan,a čuo sam da u Srbiji jedna porodica slavi Blagočasne Verige.
Naj veće migracije Janjića su se odigrale tokom 18 i 19 veka,a početna manja kretanja su se dogodila posle poraza Turaka pod Bečom 1689 god.Razmišljajući o kretanju ljudi,došao sam do zaključka da su Janjići došli u Dalmaciju i severozapadnu Bosnu negde u 18 veku.
Janjići u Divuši kod Dvora na Uni,doneli su sa sobom staru slavu Nikoljda iako su se odvojili od Janjića koji slave Jovandan.Nikoljdan slave i Janjići iz Biočića kod Drniša ( radeći ovo poreklo pratio sam njihova kretanja ).
Janjići iz okoline Sarajeva ( Nišićka Visoravan ) slave Đurđevdan,kao i Janjići iz okoline Mostara.
Janjići iz okoline Rogatice i Užica slave Aranđelovdan.
Janjići iz Doboja i Kupresa slave Jovanjdan. itd,itd.................
Mora se znati da isto prezime ne znači i isti koren.Zato je važna krsna slava zajednice.Ovde su Janjići specifični po brojnosti uzetih slava,ali nisu usamljeni.Koliko sam shvatio,Janjići su naj češće uzimali slavu sela u koje su došli i slavu ženine kuće.
Jedan deo Janjića je prešao u katoličku veru,što nije bila retkost,naročito u tursko doba.Znam za slučajeve Janjića koji se izjašnjavaju kao Srbi katoličke veroispovesti.Svi oni uglavnom znaju svoje poreklo,kao što znaju i muslimani.Pitanje je samo ko je od njih spreman da prizna svoje poreklo.
Navešću sada dve interesantne priče o poreklu prezimena Janjić,a koje sam čuo raspitujući se o poreklu familije.
Neki seljak iz Banjana se odvažio i ubio Turčina zbog zuluma,a potom je pobegao u Hercegovinu do Bogodola,gde se oženio ženom po imenu Janja.Posle dosta vremena Turci su uspeli da ga nađu i pogube,a seljani iz sažaljenja prema deci,počeše ih zvati po majci Janji Janjići.
Druga priča glasi da je prezime nastalo od imena Janja.Naime,grčki ovčar ( sarakastan ) po imenu Janja,je u vreme turskog carstva sa ostalim ovčarima napustio Grčku i doselio na planinu Goč ( Vrnjačka Banja - Kraljevo ). Tu žive i danas i slave Jovandan.
Ovde moram reći da stvarno postoje stočarske zajednice u Grčkoj koje se zovu Sarakastani,kao i u Bugarskoj i istočnoj Srbiji na Staroj Planini,ali ih mi i Bugari zovemo Karakačani.
Ovde ću ukratko objasniti načine nastanka prezimena.
Pretimena prvobitno nisu postojala,već su se ljudi oslovljavali po imenu i plemenskom imenu.Da bi se bliže odredila pripadnost,počeli su se koristiti patronimi kao što su na primer: Jovan - Jovanović, Petar - Petrović, Miloš - Milošević, Živan - Živanović itd,itd......
Dr.Jovan Deretić mi je rekao da su se nekada koristila dva prezimena kao kod Rusa.To bi otprilike izgledalo ovako
etar Vasojević Danilović itd..... U prevodu je ovo: Lično ime,ime plemenske pripadnosti,patronim kao prezime.
Kasnije je u 18 veku uvedeno stalno prezime radi još lakšeg raspoznavanja.Prezimena su se onda uzimala kako je ko smatrao da treba i kako su bili poznati širem krugu ljudi,a to je izgledalo ovako:
1.Patronim kao osnov za prezime,što je bio naj češći slučaj
2.Prezime po principu plemenske pripadnosti
3.Prezime po zanatskoj delatnosti kao na primer: kovač-Kovačević,ćurčija-Ćurčić,dunđer-Dunđerski,sarač-Saračević,samar-Samardžija,majstor-Majstorović i sl.................
4.Prezime po zvanju kao na primer: pop-Popović,prota-Protić,kapetan-Kapetanović i sl......
5.Prezime po osobinama ljudi kao što su:Trtica,Šaponja,Guzina,Glavonjić,Toljaga,Papak,Vrtikapa,Vještica,Mudrinić,Ćosić,Divljak i sl...
6.Prezime po stranom nadimku kao što su: Vrtikapa,Papak,Ćosić,Guzina, Tintor od reči tinta ( mastilo ) i sl..
7.Prezime po mestu porekla kao što su: Banjac,Banjanac,Bosanac,Crnogorac,Drvarac i sl......[/QUOTE]
