LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ne kaže se navrndeda, nego navrdeda
Poreklo porodica i prezimena
- Začetnik teme bomestar
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 10.02.2012
- Poruka
- 6
Poslednja izmena:
Pozdrav,
Milutinovice sam nasao u tom delu RS,ali samo grane koje slave Sv. Djordja i Sv. Nikolu.Prvi su iz plemena Drobnjak,drugi iz Kuca(pleme).
Takodje su poznati Milutinovici poreklom iz Pipera(pleme) i poznato je da su se selili u Bosnu,ali oni slave Arandjelovdan.
Moze biti da su i Vasi rod sa nekim od ovih Milutinovica koje sam nabrojao,ali su iz nekog razloga u medjuvremenu promenili slavu.
Ipak,gledajuci po slavi Sv. Stefan,milsim da Vasi Milutinovici poticu ili iz Raske ili sa Kosova,posto porodice sa tom slavom uglavnom vode poreklo odatle.
(Mislim da su i Nemanjici slavili Sv. Stefana)
Vase prezime je patronim i moglo je da nastane i relativno kasno,tako da ga ne treba usko povezivati sa Milutinovicima iz ovih Brdskih plemena,koja uglavnom cuvaju svoju slavu,ali i tradiciju o poreklu.
Nemam podataka o Zlatiborskom okrugu.
Ali sam medju Crnogorskim prezimenima pronasao Janovic i tamo stoji da su iz primorja isli dalje i naseljavali razna mesta.
To mogu biti Vasi Janovici,s obzirom da su Zlatiborski kraj naselili uglavnom Srbi iz Hercegovine i Crne Gore.
Za te Janovice se navodi da su daljim poreklom iz Albanije.To ne treba da Vas buni,zato sto je srednja i severna Albanija ranije pripadala srednjovekovnoj Srpskoj drzavi.Kao uostalom i zapadna Makedonija,sve je to nekad bila Stara Raska.
Ako nadjem konkretno za Vase Janovice,javicu.
Imate vec na internetu lepo obradjeno prezime Ljuboja,dacu vam pored toga i podatak o tome gde se jos pominje i kad.
LJuboje
"Gđa Dragica Šogura, iz Australije, gde - kako piše - živi "privremeno od poslednjeg građanskog rata u Bosni", interesuje se za svoje devojačko prezime LJuboje. NJen otac Ilija LJuboje (kaže nikako LJuboja) - a isto ime i prezime imali su i njegovi deda i otac - živeo je u selu Presjenica, u opštini Trnovo. Slave Sv. Jovana, ali imaju uokvirenu i ikonu Svetog Đorđa, iako ga nisu slavili. Prema nekim saznanjima, dalje poreklo vode iz Hercegovine.
Po ustaljenom tumačenju porekla porodičnih prezimena koje je prihvatio i podržao i Jevto Dedijer, LJuboje su od nekadašnjih LJubovića iz Stoca. Prezime su dobili po nekom dvoraninu Hercega Stjepana koji se zvao LJubo. To piše u begovskim poveljama LJubovića koji su primili islam.
Isto predanje ima i srpska porodica Tamindžića u Kljenu pod Volujcem. Zanimljiv je i podatak o daljem poreklu Tamindžića (nekad Kašikovići, sa Vranjskih) koji su od LJubovića. Oni su daljom starinom Riđani od Nikšića i slave Đurđevdan. Možda bi to bilo objašnjenje o ikoni Sv. Đorđa koja se čuva u kući naše čitateljke, a slavi se druga slava - Jovanjdan! Mi smo, pak, mišljenja, da je to tek naknadno tumačenje, a da im je prvobitno prezime bilo LJubojević, pa su ga poislamljeni skratili, a to kasnije prihvatili i neki koji su ostali pravoslavni. Predak je, dakle, bio LJuboje.
Oblik LJuboja, pa i prezimena istog oblika, nastao je kasnije, što ne mora da znači da prvobitno nisu bili LJuboje (u jednini).
Iz Hercegovine (mesta Slat, koje je postojalo i u vreme Hercega Stjepana), već poislamljeni LJubovići su se nastanili u Odžake, u Livanjskom polju (ime sela, Odžaci, nastalo je po kućama, odžacima LJubovića), gde su se vratili u pravoslavlje. Ovo njihovo doseljavanje poklapa se sa padom Hercegovine, krajem 15. veka pod tursku vlast.
Oni koji nisu hteli da prime islam verovatno su se tada vratili starom prezimenu LJuboje, pa je jedan njihov krak otišao prema Ključu. Poznato je da je ovo bila tvrđava koja se poslednja predala Turcima. Verovatno da je stoga i zabeleženo predanje da su LJuboje u nekoliko mesta u Livanjskom polju poreklom od Ključa.
Čak je i slava druga - Markovdan. Ovo je, međutim, slava većine vlastelinskih familija u okolini Ključa, moguće i zato što je to bio svetac zaštitnik utvrđenog srednjovekovnog grada Ključa. Tako se porodice sa prezimenom LJuboje u Livanjskom polju, u selima Odžaci, Nuglašica, Crni Lug, Jaruga i Pržine smatraju najstarijim "plemenom" koje slavi Sv. Marka.
A, izričita tvrdnja nosilaca prezimena LJuboje da nemaju nikakve veze sa onima kojima je prezime LJuboja uopšte nije redak slučaj, već tipičan za srpskog međuporodično nadmudrivanje, nadgornjavanje i inaćenje."
"- Љубоја: у селу Козаревићи у Сарајев-
ском пољу („Љубојем се прозвао што га
je малена узела и одхранила Љубојуша
у Просјеници"); у Хрпатској: код Винко-
ваца, у Вуковару, Пули и Загребу (два-
десет особа 1948. године). Према запажа-
н>у Миленка Филиповић, Љубоја je јед-
но од најчешћих личних имена у Височ-
кој нахији.
- Љубоје: Gluboye у Котору у XIV-XV
веку; српска породица у Будиму 1702.
године. Идентично je ca личним именом
Љубоје које je први пут примећено у
Дубровнику 1282. године, дечанским
хрисовуљама 1330. и у Нишком кадилу-
ку 1498. године."
Zanimljivo prezime,ovo sam pronasao:
"-Лелек:, православие породице код Рога-
тице. Лијевна и Сарајева у Босни 1882.
године; у селу Царина у Соколској на-
хији почетком XX века: савремено у
Вишеграду (Босна); у Хрватској 1948. код
Винковаца и Осијека. Уп. топоним Леле-
ци у Подригьу као и микротопоним Ле-
лек у Србији 1873. године. Уп. и старо-
лужичко лично име Lclck из 1305.
године."
Interesantna je i veza sa prezimenom Lelekur:
"Лелекур: православна породица на Па-
лама крај Сарајева 1882. године. Према
Миленку Филиповићу. православии
Мајкаловићи у селу Неправдићу су ста-
рином Лелекури из Црне Горе."