Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Priprema: Izmešati margarin, šećer i brašno. Mešati prstima dosta dugo, dok se margarin sasvim ne stopi s brašnom. Ostavite testo da odstoji 30 minuta u frižideru.
Istisnuti pola testa u okruglu tepsiju široku oko 30 cm. Staviti da se peče oko 10 minuta na 225 stepeni. Voće pošećerite po volji i ulijte u koru od testa. Prekrijte s ostatkom testa.
Peći na 225 stepeni oko 20-30 min, dok pita ne dobije boje.
Priprema fila: Mešajte žumance i šećer penasto. Zatim umutite pavlaku penasto i dodajte u prvu smesu. Dobro izmešajte i servirajte uz pitu.
Tijesto:
25 dag brašna
½ paketića praška za pecivo (6 g)
10 dag šećera
1 vanilin šećer (1 dag)
15 dag maslaca
3 žumanjka
Prvi nadjev:
15 dag mljevenih oraha
3 žlice šećera
malo ruma
Drugi nadjev:
50 dag svježeg sira
15 dag šećera
2 žlice griza
snijeg od 3 bjelanjka
Odvojite žumanjke od bjelanjka. U zdjelu stavite brašno pomiješano s praškom za pecivo, obje vrste šećera, maslac i žumanjke. Umijesite glatko tijesto, podijelite na dva dijela i ostavite na hladnom neka miruje pola sata.
Promiješajte mljevene orahe i šećer. Svježi sir dobro izmiješajte pa promiješajte sa šećerom i grizom, bjelanjke istucite u čvrsti snijeg pa ih dodajte svježem siru uz lagano i nježno miješanje.
Ukljičite pećnicu na 180°C.
Namažite lim za pečenje (ovo je pečeno u limu veličine 35×20 cm) i pospite ga brašnom
Razvaljajte jednu polovicu tijesta, položite u lim za pečenje, zatim razvaljajte drugu polovinu tijesta, neka pričeka na radnoj površini . Tijesto u limu za pečenje pospite mješavinom oraha i šećera pa na kraju poprskajte rumom. Preko oraha izlijte nadjev od svježeg sira, poravnjate i na to položite drugi dio tijesta. Da vam bude lakše poslužite se valjkom, jednostavno “namotajte” tijesto na njega stavite iznad lima i “odmotajte” preko nadjeva. Na nekoliko mjesta tijesto nabodite vilicom ili nožem kako se ne bi napuhnulo tokom pečenja.
Stavite u zagrijanu pećnice i pecite oko 40 minuta.
Gotov kolač po želji pospite šećerom u prahu.
p.s. ne volim bas slatke pite, ali ovu obozavam....
Sastojci: 1 banana
4 pune kašičice nutele
1 kora za pitu
1 puter za premazivanje
Priprema:
Koru za pitu iseći na 4 dela i premazati ih puterom.
Bananu iseći na pola i opet iseći na pola po dužini.
Na svaku četvrtinu kore staviti po kašičicu nutele, preko staviti četvrtinu banane i koru sa leve i desne strane preklopiti prema unutra i uviti ih u male rolnice.
Premazati ih spolja sa puterom
Rernu zagrejati na 200°C. Rolnice naređati na neku rešetku (da bi vam podjednako porumenele sa svih strana da bi korica bila hrskava) staviti u pleh i peći oko 15 min. dok vam blago ne porumene
Baklavdžinice se lagano šire po Evropi, stigle su i u centar Beograda, ali za ove slatke zalogaje zna se odavno i na mnogim meridijanima
Slatka, sočna i prosto se lepi za nepca. A zovu je sarajevska, mostarska, svadbena, stambolska, đul-baklava, bademli-baklava, kajmak-baklava, džandar-baklava, divit-baklava, sevdidžan-baklava, mada imamo i tursku, grčku, makedonsku, egipatsku odnosno arapsku, azerbejdžansku, jermensku, turkmensku, kazahsku, avganistansku... i naravno srpsku. Za ovu „našu” kažu da mora obavezno da odstoji posle spremanja, pa ko uspe da se uzdrži poješće na kraju pravi slatki greh, ma koliko se nutricionisti mrštili „nad tolikom količinom šećera i masnoće”. Seoba Srba na teritoriju Ugarske posle kosovskog boja a i tokom cele otomanske uprave odvela je srpsku baklavu preko Save i Dunava. Budući da je srpska baklava bila poslastica za posebne prilike, njeni istorijski tragovi nalaze se u sremskoj, bačkoj, banatskoj, božićnoj česnici, ispečenoj od tankih kora posutih orasima medom ili šećerom. Srpska baklava se očuvala kao deo božićne trpeze i u Srba starosedelaca jugoistočne Srbije, tačnije onog dela autohtonog stanovništva koje je ostalo u tim krajevima – posle turskih vremena. Olga Zirojević, istoričar, posebno upućena baš u tursku prošlost na ovim prostorima, kaže da je teško govoriti precizno o određenim jelima, pa i baklavi. Jer, hroničari su beležili kada se koja bitka dogodila, koji je vladar sedao na presto svog prethodnika, ko je kome zabo nož u leđa, ali niko nije zapisivao do tančina kako su „rasukane” kore i penasto mućen neki krem. – Prolazeći, 1660. godine kroz Beograd, čuveni turski putopisac Evlija Čelebija pominje, među domaćim specijalitetima, i beogradsku baklavu. U velikim kulama, svedočio je, pravljena je neka vrsta baklave, velika kao točak od kola, a savijana „od hiljadu jufki”, razvijenih od nišeste (skroba) i čistog belog brašna sa mladim maslom i bademima, „tako da bude vrlo slatka, velika i krhka”. U Beograd je opet nedavno stigla baš turska baklava, ima je u tri novootvorene baklavdžinice, jer ovaj slatkiš sve više osvaja zapadnoevropske zemlje, pa ni mi nismo odoleli – podseća Olga Zirojević. Počeci pripreme ove, kako je rado nazivaju, kraljice svih pita, kao i njeno ime, zasad ostaju u domenu pretpostavki, dodaje naša sagovornica. Polazeći od toga da se peče u peći mnogi njen nastanak vezuju za urbanu kulturu. Prihvatljivija bi, međutim, bila druga teza – ona o nomadskom poreklu ove poslastice, a polazeći od jufki odnosno veoma tankog testa, proizvoda nomadskih naroda. – Po nekim izvorima pripremana je još u osmom veku pre naše ere, na način starih Asiraca. Prve baklave pravili su tako što su stavljali između više tanjih listova hlebnog testa, seckane orahe, pistike i med i to pekli u svojim primitivnim pećima. Onda su je verovatno grčki trgovci preneli u Grčku. Tamo je većrazvijana kora tanka kao list, ni nalik na onu asirsku grubu koru. Svojataju je i Jermeni, za koje je njeno ime čak i jermenska reč – navodi Olga Zirojević. Jermeni su dodali cimet i karanfilić u listove baklava.Arapi su uveli ružinu vodicu i kardamom u recept „njihove” baklave. Ova slatka pita menja se kako recept prelazi granice država. Severno od mesta rođenja baklava je bila pečena u palatama drevnog persijskog carstva, na zapadu je bila spravljana u kuhinjama bogatih kuća rimskog carstva, a u kuhinjama vizantijske imperije do njenog pada 1453. bila je pečena i u kuhinjama dvora Mrnjavčevića,Dušana Silnog pa i Hrebeljanovića do kosovskog boja.Opšte je poznata srpska baklava sa dvora proklete Jerine čiji se recept održao do današnjih dana... Neki tvrde po receptu koji se čuva u manastiru Svete Trojice u Pljevljima. U arapskom Kuvaru čuvenog al-Bagdadija (iz 1226) pominje se jedna poslastica po načinu pripremanja veoma slična baklavi, ipak najstariji poznati recept za neku vrstu proto-baklave nađen je u kineskom kuvaru iz 1330. godine. Današnja varijanta sa mnogo tankih jufki najverovatnije je nastala, posle 16. veka, u carskim kuhinjama Topkapi saraja. – Sama reč baklava javlja se već u staroturskom jeziku (u obliku baklagi odnosno baklagu, s tim što njeno krajnje poreklo nije izvesno) i pod tim, ili sličnim imenom, preuzeli su je potom Persijanci, Arapi, svi balkanski, kao i susedni narodi, a danas još i mnogi drugi širom sveta. Kad je reč o spravljanju ove poslastice nema, naravno, jedinstvenog recepta, postoje samo mnogobrojne regionalne varijante. Pa otud sarajevska, mostarska, svadbena, stambolska... – pojašnjava istoričarka. Ipak, osim ukusom baklava privlači sladokusce i lepim izgledom. Zapečena, neobično isečena, sjajna po površini, još kada je napravljena tako da svaki komad bude jedan zalogaj, šta čovek da poželi više. – Reže se, najčešće, u obliku romba („na dilume”), ali u Bosni još i „na đulove”, „na makaze” i „na karpuzu” (za šta su postojali odgovarajući žičani kalupi). Na Kipru i u Avganistanu, opet, na trouglove – dodaje Olga Zirojević. Sakupljač narodnog blaga, Luka Grđić-Bjelokosić, zapisala je početkom minulog veka da „svečane baklave i kod nas zauzimaju vidno mjesto u jelovniku, a sastoje se od 50 do 60 jufki”. Baklave za svečanosti, saznajemo iz poznatog Lukišićevog Bosanskog kuhara,prave se u demirlijama, od kojih su neke imale prečnik od neverovatna dva metra. Te velike baklave morala su da nosečetiri čoveka, a pečene su u posebno napravljenim velikim pećima. Otuda, valjda, i zaključak nekih autora da baklava nije poslastica koja se gotovi u kući. To će naravno potvrditi i Mustafa Avdžija, jedan od majstora za ovaj slatkiš, koji je pre godinu dana otvorio baklavdžinicu u centru Beograda i sa saradnicima razvija svakodnevno kore od ranog jutra i pravi baklave na 18 načina. Recepte je poneo iz turskog gradića Gazijantep, prapostojbine baklave i adrese najvećih filigrana ovog zanata, gde je, kakva sreća, Mustafa rođen. Počeo je kao šegrt u mestu u blizini Istanbula, pa se preselio u Novi Pazar da započne sopstveni biznis. Kako su mu stalne mušterije bile mahom Beograđani, slao im je kolače autobusom, a kada je zaključio da Beograd vapi za prodavnicom baklava – doputovao je i on sam. Uostalom u Pazaru, gde svaka domaćica koja drži do svog ugleda, zna da sprema baklave i mantije, prodaja baklava je isto što i nastojanje da se Eskimima utrapi led. U Turskoj se, inače, baklave nosena poklon, kao znak poštovanja, kada se ide na neki veseli događaj ali i kao podrška saučestvuje u tuzi i muci. Iako svaki majstor i domaćica najčešće kriju „ono nešto” što baklavu čini finom, evo i nekih recepata koje smo prepisali iz velikih kuvara, pa kome se svidi....
------------------------------------------------------ Baklava sa pistaćima
Potrebno je:
300 gr kora za baklavu 200 gr maslaca 350 gr mlevenih pistaća Za preliv:
200 gr šećera 7 dl vode limun i sok narandže ili ekstrakt od narandže U namašćenu tepsijupoređati dve kore i premazati ih rastopljenim maslacem. Posuti delom pistaća, pokriti s dvekore i opet premazati maslacem. Slagati nadev i kore dok se sve ne potrošiti. Odozgo premazati maslacem i iseći na kocke. Peći na 170 stepeni 35 minuta, zatim pojačati temperaturu na 210 stepeni i peći još 10 minuta. Šećer otopljen u vodi izmešati sa limunom narezanim na parčiće i kuvati uz neprekidno mešanje da se dobije gust sirup. Na kraju dodatisok ili ekstrakt narandže. Gotovu baklavu preliti sirupom i ostavite da odstoji nekoliko sati da bi u potpunosti upila tečnost. Služite je hladnu.
Potrebno je: 1 čaša (2 dl) mleka 1 čaša (2 dl) ulja 4 žumanca i 1 celo jaje 1 prašak za pecivo 700 gr brašna 500 grskroba 1 kg seckanih oraha 500 gr putera 1 vanilin šećer 1 limun 1 kg šećera Penasto umutiti jaja, mleko i ulje. Dodati brašno i prašak za pecivo, pa zamesiti glatko testo. Dobijenu masu podeliti na 50 kuglica veličine većeg oraha. Ostaviti da stoje pola sata na podlozi posutoj skrobom, potom kuglice razviti oklagijom. Testo sve vreme posipati štirkom. Brašno više ne upotrebljavati. Razvijene korice staviti jednu preko druge, po pet korica u jednu, tako da se dobije novih 10 kora sa po 5 korica u svakoj. Tako dobijene kore razviti oklagijom na potpuno tanke kore. Sve vreme upotrebljavati štirak da bi se kore što bolje i tanje razvile. Naseckane orahe staviti uzduž na početak kore i saviti u rolnu. Koru tokom zavijanja treba stezati, ali ne previše. Naređati u četvrtast pleh, iseći na parčiće i preliti lagano prethodno rastopljenim puterom. Rerna bi trebalo da bude dobro zagrejana i kad se baklava stavi u nju, temperaturu smanjiti na 100-150 stepeni i peći 2-3 sata. Kad baklava dobije zlatnožutu boju i bude skoro pečena, skuvati šerbet od 1 kg šećera i 4 čaše vode. Prokuvan šerbet skloniti sa vatre, naliti još šoljicu (od kafe) vode, narendanu koru i sok od jednog limuna i jedan vanilin šećer. Baklava i šerbet treba da budu vrući prilikom poparivanja. Tako napravljena baklava trebalo bi da odstoji bar jedan dan da bi šerbet dobro upio.
Potrebno je: 1 kg brašna za jufke 600 gr oraha skrob za posipanje jufki puter ili ulje Za tirit (fil): do 1 kg brašna 3 jajeta 200 gr maslaca Za šerbe (sirup): 2 kg šećera, 1,25 l vode i limunov sok Brašno, jaja i puter umesiti tako da se dobije tvrdo testo. Testo se protera kroz đevđir i dobiju se sitne mrvice koje se prosuše (a ne prže). Razviti veoma tanke jufke (treba da ih bude 25). Podmazanu tepsiju prekriti sa pet jufki i svakupodmazati. Ovaj sloj jufki se zatim pospe tankim slojem tirita. Tirit se prekrije sa pet jufki, tako da se svaka jufka začini rastopljenim puterompa i ovaj sloj jufki pospe orasima. Na orahe složiti novi sloj jufki. Dakle, ukupno 5 puta jufke, 2 sloja tirita i 2 sloja oraha. Gornji sloj jufki se začini maslacem i baklava peče na srednjoj temperaturi (paziti da ne zagori). Od šećera i vode kuvati sirup oko 10 minuta, na kraju dodati limunov sok. Toplupečenu baklavuzaliti i ostaviti da upije sirup i da se ohladi.
----------------------------------------------------------------- Baklava (po jevrejskom receptu iz Sarajeva)
Potrebno je: 500 gr oraha 500 gr jufki sok od pola limuna 2-3 dl ulja 800 gr šećera 3 dl vode U pomašćeni pleh slagati jufku po jufku. Svaku premazati uljem i posuti mlevenim orasima sve dok se ne utroši materijal da bude visoko 4-5 cm. Tada baklavu izrezati na kocke i zaliti s malo ulja. Staviti u zagrejanu pećnicu i peći. Za to vreme ukuvati šećer sa 3 dl vode. Kada se postigne gustina sirupa, dodati sok od pola limuna. Kada je baklava pečena, preliti je vrelim sirupom i prekriti dok se hladi.
Potrebno je: jufke kao za baklavu Za tirit (fil): 6 jaja 6 kašika šećera 250 gr mlevenih badema Za sirup: 500 gr šećera 2 dl vode i malo vanile Umutiti 6 žumanaca i 6 supenih kašika šećera. Belanca umutiti u sneg i dodati žumancima kao i 250 gr mlevenih (seckanih, tucanih) badema, pa sve dobro izmešati. Pomastiti tepsiju, prekriti jufkom, začiniti i na isti način postupiti još dva puta. Na jufku se izlije polovina fila, zatim začini, prekrije jufkom, začini i još jednom prekrije jufkom i začini. Zatim se izlije druga polovina fila, začini, te prekrije dva puta jufkama, koje se začine rastopljenim puterom. Kada je pečena, zaliti je sirupom skuvanim od 500 gr šećera i 2 dl vode uz dodatak vanile ili cimeta.
Za kore: 60 gr putera 1 jaje brašna po potrebi puter ili ulje Za nadev: 250 gr mekog neslanog kajmaka ili pavlake 250 gr badema ili oraha 2 dl mleka 1 kg šećera za sirup Zamesiti testo i razviti dve kore uz pomoć oklagije tako da se naprave cevi od testa i ostave da se suše tokom noći (neki jufku suše i po nekoliko dana). Suve se svuku sa oklagije, izrežu na komade dužine 10 do 12 cm, slože u zamašćenu tepsiju i peku (okrećući u tepsiji da porumene sa svake strane). Pripremi se fil od slatkog kajmaka i badema (ili se mleveni orasi skuvaju u mleku). Pripremi se sirup. Kada je jufka pečena zalije se sirupom, ohladi, a potom filuje.
Potrebno je: 4 šolje blanširanih mlevenih badema 2 šolje kristal šećera pola kašike kardamona 500 gr gotovih kora za baklavu 500 gr putera 1 šolja vode 1 kašika ružine vodice Blanširati bademe, pustiti ih da se osuše. Samleti ih u mašini. Staviti mlevene bademe u činiju, dodati šećer i kardamon i sve dobro izmešati. Podmazati pleh. Staviti tri sloja kora i sva tri premazati puterom. Ravnomerno posuti bademe preko svake kore. Prekriti korom. Poslednju koru takođe premazati puterom, iseći na rombove i ravnomerno posuti rastopljenim puterom. Peći na 180 stepeni oko 35 do 40 minuta (dok baklava ne dobije zlatastu boju). Prokuvati vodu sa šećerom i pustiti da vri na tihoj vatri oko 20 minuta. Dodati ružinu vodicu i ostaviti malo da odstoji. Kada je baklava pečena, sipati preko nje sirup i ostaviti da se ohladi (umesto ružine vodice može se uzeti i kašika limunovog soka uz dodatak nekoliko štapića cimeta kuvanih sa šećerom u vodi).
Razviti 2-3 omanje jufke kao za baklavu. Oko 100 gr mlevenih oraha skuvati u mleku. Pustiti da se malo prohlade i dodati oko 100 gr đulbešećera (slatko od ruže). To izmešati i po jufki uzduž ređati fil. Saviti jufke kao čibuke i po dužini staviti u tepsiju i peći. Reže se u komade dužine 10-20 cm. Nakon pečenja zalije se sirupom kao i druga baklava. Rajna Popović Objavljeno: 19.09.2011. Izvor: Politika magazin
POTREBNO JE 500 g suvih šljiva bez koštice, 600 g brašna, pola šoljice ulja, pola kašičice soli, 3 kašike šećera, pola kesice cimeta
PRIPREMA
Zamesite testo od brašna, malo vode, ulja i soli. Podelite ga na dve jufke i ostavite ih da odstoje 15 minuta. Suve šljive pospite kašikom šećera, cimetom i ostavite ih da odstoje pola sata. Razvucite testo, poređajte šljive i savijte u rolne. Stavite u pleh, sa spoljne strane jednu, unutra drugu i pecite 30 minuta u zagrejanoj rerni. Ušpinujte dve kašike šećera sa 2 dl vode i poprskajte pečenu pitu.
POTREBNO JE
9 tankih kora za pitu, 100 g maslaca, 3 kašičice đumbira u prahu, 750 g krušaka, limun, 3 kašike žutog šećera, 6 kašika prezli Za umak od vanile: 6 žumanaca, 100 g šećera, 500 ml mleka, pola šipke vanile Za posipanje: 100 g šećera u prahu
PRIPREMA
Kruške očistite, isecite na krupnije kocke i pospite sokom od limuna da ne potamne. Ređajte po tri kore jednu na drugu, a svaku poprskajte otopljenim maslacem. Treću koru pospite kašičicom đumbira, kašikom šećera i dvema kašikama prezli. Na obod kore stavite seckane kruške i urolajte. Napravite tri jufke, stavite ih u podmazan pleh i pecite pola sata na 200 stepeni. Za umak od vanile izmešajte žumanca, šećer i mleko koje ste prokuvali sa šipkom vanile. Uz stalno mešanje kuvajte na pari da se blago zgusne i pazite da umak ne provri. Ohlađenu pitu obilno pospite šećerom u prahu, isecite i servirajte s umakom od vanile.
SASTOJCI:
* 500g kora za pitu
* 380g + 8 kašika šećera posebno
* 600ml sveže isceđenog soka od pomorandže
* 200g očišćenih pistaća
* 200g lešnika
* 2 kašičice mlevenog cimeta
* 200g margarina
PRIPREMA:
Za sirup pomešati sok od pomorandže sa 380g šećera i staviti na vatru. Kuvati dok se šećer ne rastopi i sirup malo ne iskuva.
Samleti ugrubo pistaće i lešnike sa ostatkom šećera i pomešati sa cimetom.
Premazati list kora rastopljenim margarinom i posuti smesom od lešnika i pistaća, zarolati i tako ponoviti dok se ne potroše kore i nadev. Savijaču ređati u podmazan pleh.
Naseći savijače na manje komade i peći na 180 stepeni, 50-ak minuta, dok ne poprime zlatnu boju. Izvaditi iz rerne i tople savijače preliti sirupom. Ostaviti da se ohladi, a zatim iseći do kraja.
Izvor: S media
Асирци су уживали у посластици од коштуњавог воћа и меда, као и стари Персијанци, Грци и Римљани. Баклава је преживела и пад Византије, завирила у Француску револуцију, заузевши важно место на дворовима турских султана, освајајући непца и срца све до данашњих дана…
„Док су митски путници слушали пој сирена од кога би онда губили разум, ја стално чујем зов баклава, а последица је мање-више иста”, тужно је приметио познати писац стојећи опуштених рамена и погнуте главе испред продавнице ципела у Македонској улици, у Београду. Ту је донедавно била посластичарница, једна од последњих из редова оних „старих” у којима је могла да се окуси не само баклава, већ и суџук, халва, локум, кадаиф и остале источњачке слатке ђаконије.
За писца је нестанак старе посластичарнице био као нека врста шамара носталгије, жал за посластичарницама које су га подсећале на детињство, баш као што је за познату италијанску књижевницу Антонију Арзлан, писца награђиваног романа „Мајур шева”, носталгија за земљом из које су Јермени протерани, за укусима и мирисима који су ишчезли са тужним поворкама прогнаних…
Да ли су на Семирамидиним вртовима служене баклаве?
Али, не! Баклаве нису нестале. Ни из наших градова, уколико сте тако нешто помислили. Руку на срце, баклаве су, и то без икакве сумње, узвратиле ударац чизкејковима и мафинима који су током последње деценије постали слатки хитови, производ глобалног ширења укуса. Ничу читави ланци источњачких кафе-посластичарница и покоравају, као што су то њихови турски творци својевремено чинили сабљама. Попут ветра у леђа подстицај им дају бројне и веома омиљене турске телевизијске серије. Јер, овде су сви мање или више убеђени да је баклава турски колач и да је код нас нашла плодно тло, после вишевековне отоманске владавине.
Баклава на редове
Не може сваки сладокусац да буде страствени поклоник баклава. Искључиво они којима претерана сласт не смета! Што слађе то боље. Угледни спортски новинар, коментатор једне наше телевизије, једва чека божићни, односно ускршњи пост како би се озбиљно усредсредио на баклаве. Наравно, јер су посне. А када га његов духовник угледа онако заокругљеног после поста, увек му понови, уз благи прекор:
„Драги господине А, пост не значи само не појести по сваку цену нешто мрсно, већ уздржавати се од хране!”
Али, то није баш тако једноставно за онога коме се стално „причињава зов баклава”. Професор на Одсеку за историју уметности београдског Филозофског факултета увек се веома зачуди када види човека који једе једну или две баклаве. Не може да сакрије изненађење. Иако већ средовечан, он је од најранијег детињства убеђен да се баклаве једу на редове. Плех са баклавама се онако хладан извади из фрижидера, а онда се лопатицом за торту вади цео ред. И поједе. Од неколико комада не може да се доживи прави ужитак, тврди професор који студенте подучава лепотама уметности. И тако један ред он, други ред његова сестра, па сестрић и за госте не остане ништа! Осим ако се хитро не умешају.
Дакле, овде сви мање или више мисле да је баклава турски или грчки изум. То је делимично тачно јер се многе земље Блиског истока боре око тога ко је направио прву баклаву.
Султан који је имао харем, због снаге је требало да једе баклаву
Гастрономске енциклопедије наводе баклаву као претка воћне штрудле. У Мађарску су је донели Турци у 16. веку. Дакле, постојала је и раније, пре 16. века, негде на Блиском истоку. За велико чудо, то је једна од ретких ствари која нема кинески корен! Баклава се састоји од тридесетак (мање или више) танких кора попрсканих бутером, уљем, и посутих орасима, бадемима, пистаћима, сувим грожђем. После печења, сируп од меда (шећера), ружине водице, односно сока од лимуна, уз могући додатак цимета, кардамома – бива преливен преко вруће пите. Онда ваља сачекати да баклава упије сируп.
Занимљиво је да италијанска гастрономска енциклопедија као место настанка баклаве наводи – Србију, истичући да је то колач изузетно богат шећерима, коштуњавим воћем и медом. Осим у Србији, посластица је, каже се на истом месту, омиљена у Турској, односно у свим арапским и балканским кухињама.
Многима је познато да постоје различите врсте баклава – турске, грчке, бугарске, либанске, албанске, персијске, јерменске, босанске… Некада се разликују само по облику сечења, а фил је једнак. Секу их на троуглове, коцке, правоугаонике, а у Либану имају облик ромба (дијаманта)!
Асирски изум
Чини се, ипак, да су Асирци још у 7. веку пре наше ере били први народ који је одлучио да испече мешавину сецканих ораха са медом, увијену у неку врсту теста. Тако је настала претеча баклаве. Можда су се њом сладили уживајући у вавилонским вртовима, свакако не слутећи да ће колач надживети и једно од седам светских чуда старог века!? Према овој теорији, грчки морепловци и трговци, путујући на Исток, открили су чари месопотамске посластице. Рецепт су донели у Атину. Највећи грчки допринос било је прављење танких кора од брашна и воде. Ми их данас називамо корама за питу, односно баклаву. Тако је било могућно искористити више слојева танких кора и фила од сецканих бадема и ораха. Било како било, од 3. века пре наше ере баклава је била на трпезама у Грчкој, а потом и у Риму.
У време процвата Византије која је, такође, неговала гастрономски култ баклаве, Јермени су се први пут усудили да у питу од кора и коштуњавог воћа додају цимет, а понекад и каранфилић. Назив колача је почаст арапској култури и кухињи, будући да на арапском баклави значи – орах. Међутим, читав низ народа и култура имају различито тумачење како назива, тако и рецепта.
Баклаву треба исећи пре печења
Пропашћу Византије, баклаве су постале миљенице султана и осталих највиших поданика Отоманског царства. Наиме, Турци су веровали да су мед и ораси најснажнији од свих афродизијака. Због тога су и били на високој цени. А ономе ко је имао да брине о целом харему, афродизијак није био наодмет! И данас у Турској постоји изрека: „Нисам довољно богат да једем баклаву (и бурек) сваки дан.”
Бившем главном кувару царице Марије Антоанете који је провео део живота у избеглиштву на турском двору, такође је запала за око баклава… Изворни рецепт донекле је изменио и направио колач који је називао „Baklava Francaise” („Френк баклаваси”).
Како то воле Персијанци
Проучавајући стару музику Блиског и Далеког истока, наша позната музиколошкиња Ивана Комадина пратила је и пут баклаве. Према њеном мишљењу, без обзира на историјски примат, најзначајније место, пре свега по изузетном укусу, могло би да припадне персијској баклави, односно баклави која се прави за Нову годину – Норуз.
За припрему персијске баглаве потребно је пола килограма бадема, латице јасминовог или поморанџиног цвета, пола килограма шећера, пола килограма меког брашна, шоља и по врућег уља, седам кашика млека, два јајета. Сируп може да се прави од шећера или меда.
Занимљиво је да бадеме за баглаву треба прелити кључалом водом и ољуштити двадесетак дана пре припрема посластице. Треба их оставити да се суше са латицама цветова поморанџе или јасмина. Када се осуше, ваља их затворити у теглу и свакодневно додавати нове латице. После десетак дана бадеми поприме мирис латица, а тада их треба истуцати у авану са шећером.
Коре се праве на следећи начин. Сипајте брашно у чинију. Додајте седам супених кашика млека и јаја, промешајте добро и постепено додајте воду, док не добијете меко и сјајно тесто. Покријте крпом и оставите да на топлом одстоји 30 минута. Онда га изручите на даску посуту брашном и поново добро премесите.
Одвојите део теста, величине мање поморанџе, и развијте га у круг пречника 50 центиметара, дебљине папира. Исеците круг у четири једнака дела, правећи четири троугла. Стављајте један по један троугао на дрвену даску, посипајући их мешавином истуцаног бадема и шећера. Онда их увијте у ролницу широку 3,5, а дугачку око 18 центиметара, почињући од шпица. Ставите ролницу у посуду за печење дубоку 3,5, а широку 16 центиметара, остављајући крајеве ролнице да висе са стране. Слажите ролнице као сардине, тесно једну уз другу. Када напуните суд, одсеците крајеве ножем премазаним уљем, а ролнице пресеците попречно, тако да направите коцке са страницама од 3,5 центиметара.
Лако попрскајте остатком врућег уља, дозвољавајући да склизне између зареза, тако што ћете померати посуду. Пеците у загрејаној рерни на 200 степени око 30 минута или док корица баглаве не постане црвенкастосмеђа.
Слатки ромбови са орасима
Док се баглава пече, помешајте шећер и воду (пола шоље воде и шоља шећера), те кувајте док од сирупа можете да извучете дугу нит. Када је баглава печена, извадите је из рерне, и брзо прелијте сирупом. Уместо бадема могу да се користе и пистаћи.
Неки нови рецепти баклава подразумевају и чоколаду, кајмак и све врсте коштуњавог воћа, па чак и ананас. Поклоници традиционалне кухиње згражавају се над оваквим рецептима. Али, нека свако одлучи шта му се свиђа. Стара изрека нас учи да о укусима не вреди расправљати, посебно када је о кулинарству реч. Свако непце јединствено је уметничко дело!
