Čovekov mozak primi i pošalje bar 100.000 poruka u minuti istovremeno vršeći selekciju tih informacija, upoređuje ih, analizira, dešifruje, izvlači zaključke iz njih i šalje ih na skladištenje u memoriju. On obavlja taj veliki posao u tišini i samo se naizgled odmarajući za vreme našeg sna. Da li je moguće da takav mozak nastane sam od sebe navodnim evolucionim procesima, po kojima je NEŠTO nastalo iz NIŠTA?
Postoje ljudi koji govore da u prirodi postoje pojave koje nemaju svrhu. Zašto postoje pustinje i polarni predeli?
Pogrešno je to što ljudi misle da je njihova lična korist jedina svrha u prirodi. Ljudi bi voleli da na Antarktiku seju pšenicu, pa zato kažu da Antarktik nema svrhu. Nered u prirodi može postojati samo zato što su ljudi uneli nered u ono što je bilo savršeno stvoreno.
Postoji priča o lenjivcu koji je ležao pod velikim hrastom i razmišljao o svrsi života:
"Ovaj svet je skroz nakaradno postavljen. Evo, čemu služi ovaj veliki hrast? Proizvodi ovako mali žir, a ovoliki hrast. Trebalo bi da proizvodi plod velik barem kao bundeva".
U tom trenutku padne mu jedan žir pravo na glavu. Lenjivac je tada shvatio kako je priroda fantastično uređena. Zamislite da mu je na glavu pao žir veličine bundeve. On više ne bi razmišljao ni o svrsi života, niti o bilo čemu drugome...
Pre nego što krenemo da kritikujemo Boga koji je stvorio svet, treba dobro da razmislimo šta mi radimo u tom svetu, da li naš život ima smisao i ispravan cilj.
Pošto životinje nemaju intelegenciju da osmisle svoje ponašanje da ima svrhu nego se ponašaju onako kako im je zacrtano u genima, to znači da je morala da postoji osoba koja je taj smisao unela u životinju i programirala je da joj ponašanje bude logično. Jedino čovek ima intelegenciju i slobodnu volju, pa zato često izabere loš cilj i besmisao, nasuprot volje njegovog Tvorca. Nesvesne biljke i životinje koje ostvaruju neki cilj, upozoravaju čoveka na Boga koji nas je stvorio. Svaka ćelija ostvaruje svrhu svog postojanja čak i u čoveku čiji je život besciljan.
Evoluciona teorija pokušaja i pogrešaka ne može da objasni ovu 100% preciznost.
