raspolozen sam da pisem, pa reko da nastavim svoj post o nauci gde sam stao na strani 79, na koju mi naravno niko nije dao odgovor a verovatno nece ni ovde na ovoj
fizicari tvrde da je sve materijalno, materija je nastala iz prvobitne tacke koja je eksplozijom stvorila citav svemir sireci se do sadasnjih razmena
kojim trikom su trilioni tona zvezdano planetarne supstance stali u prvobitnu tacku? kazu da se iz te tacke istovremeno poceo siriti vreme i prostor, gde se nalazila ta tacka ako pre nje nije bilo prostora? kakvo je stanje bilo te materije u tacki pre nego sto je dobila napad besa i eksplodirala?
da li je i pre explozije postojala vecnost i bezvremenost? moze li iko zamisliti tacku bez prostora? zasto bi ta tacka radila tako nesto ako nije svesna? hajde da vidimo da li mi uopste znamo o cemu pricamo kada spominjemo tacku
fizicari kao i biolozi imaju svoje mitove koje uspevaju da nametnu kao naucne cinjenice zahvaljujuci lenjosti mmozga siroke publike koje su odavno navikle da sve sto dolazi sa etiketom nauke vide kao neprikosnovenu stvarnost.
ovo ubedljivost nauke potice od njenog velikog uspeha da stvara tehnoloska dostignuca, problem nastaje kada naucnici krenu da saopstavaju neke teorije o temeljnim temama zivota, tada pribegavaju mitovima, mitovi nisu samo stvar proslosti, oni stvaraju i danas ali se ne prepoznaju kao takve, nije sve sto govore naucnici nauka, vec su neke stvari cista vera jer su ne dokazive niti cinjenicne i ako o tim stvarima govore kao stvarnost.
vreme je da fizicari prepoznaju svoje budne snove kao takve i shvate da je materija stanje uma, ako mi neko od njih kaze neku materiju izvan mog uma ja cu progutati citav kosmos, neko ce reci, eto je spolja svuda oko tebe, a sta je to svuda oko mene? odnosno gde je granica toga oko mene i uma u meni? zar ne sanjamo materiju u snovima koja je jednako cvrsta kao ova u budnom stanju, ali odmah posle budjenja nestaje, mogu li nam fizicaro odgovoriti gde nestaje ova materija iz nasih snova kada se mi probudimo? gde nestaje ova materija kada napustamo ovaj zivot? verovatno ce da odgovore ostaje i dalje ovde za nas koji smo ovde, ostaje jer se nastavlja hipnoticko dejstvo materijalnog uma te njegovo projektovanje od bica koje se nalaze ovde,
ako prihvatimo da je sva materija naduvani balon iz jedne tacke kao sto to tvrde fizicri, onda se moze verovati da ce se nekad taj balon vratiti u tu tacku sto znaci da materija nije uvek materijalna jer tacka postoji samo kao pojam u umu, dakle materija na pocetku nije bila materijalna sto proizasla iz neceg drugom nematerijalnog, iz cega?
tacka je nesto sto nema dimenziju po tvrdnjama matematicara a prema tome ono sto nema dimenzije na pocetku nema ni na sredini ni na kraju, ne moj te zaboraviti da je tacka majka svemira potvrdjuju fizicari, dimenzija je pojam koji postoji u odnosu na nesto, sto znaci da ni jedna dimenzija ne postoji sama po sebi ni za sebe, reazmisljanje pomocu dimenzije je konstrukcija privida, dimenzija nema apsolutno postojanje vec relativno.
hajde da vidimo sta je temperatura odnosno toplota? ono sto je veoma zagrejano svetli a ono sto je hladno tamni, da li je svemir odmah nakon eksplozije zasvetleo ili nesto kasnije? fizicari tvrde da se dogodio veliki prasak iz jedne tacke jer mi vidimo da se svemir siri ali nema dokaza da je svemir odmah zasvetleo, pa prema tome nema dokaza da ga mozemo videti u pocetnom stadiumu te da je zaista nastao iz jedne tacke, cime fizicari dokazuju da je svemir nastao iz jedne tacke velikim praskom kada ne mogu dokazati da je citav svemir zasvetleo da bi ga je u toj fazi milo moguce videti, ako se materija zagreva tokom vremena postaje svetlost, sto znaci da prestaje biti ono sto o njoj znamo dok je hladna, materija sa visokoj temperaturi za koju niko ne zna sta je, postaje ne materijalna, ja mislim da je svetlos vrsta transformisanog uma jer je mogu stvoriti zamisljanjem, takodje to mogu raditi sa zvukom, dakle moj um moze cuti i videti svetlost kao nesto sto ne dolazi iz spoljnjeg sveta, takve stvari se i onako dogadjaju u snovima kod svih ljudi
sva materija i citav svemir zajedno sa nama postoji i traje u vremenu, sta je to vreme? nikada nisam cuo odgovor od fizicara
koriscenje vremenske dimenzije je jednako besmisleno kao i koriscenje prostornih ali je korisno u svakodnevnom zivotu, mozemo misliti o vremenu u odnosu na prvobitno vreme kada je pocelo sirenje svemira, ali nema dokaza da pre toga nije bilo nekog drugog vremena odnosno drugog i drugacijeg svemira, u svakom slucaju ni vremenska dimenzija ne postoji sama po sebi, vec uvek u odnosu jedna na drugu, da li postoji vreme nezavisno od kretanja? prvo se trebamo zapitati kretanje cega? kako god kretanje bilo njega pora pokrenuti naka osnovna sila ali zasto? opet se vracamo na pocetak i na to zasto je veliki prasak nastao? nisam nikada cuo sta o tome kazu fizicari, za njih jednostavno namera ne postoji jer namera predpostavlja svesni um a svesni um je nepozeljan u fizici jer ona upravo izbegava psihe, ona trazi neko znanje stvarnosti bez psihe, uvek me zapanjuje potreba fizicara da odbacuju svest, fizika je sizofrena nauka koja stvara i odrzava sizofreno covecanstvo, posle svega mozemo zakljuciti da je zemlja cvrsta voda meka i tecna, vatra vrela vazduh lak a prostor prazan.
ova civilizacija veruje da su ljudi u proslosti bili primitivni i glupi a dokaz za to izvode cinjenice da nasi drevni preci nisu poznavali tehnologiju, nasi drevni preci su poznavali tehnologiju uma koja je danasnjim fizicarima nepoznata a dokaz tome je da su imali znanja iz kojeg danasnnji i ne samo danasnji fizicari kradu ideje prikazuju ci ih kao svoja otkrica, nasi preci nisu bili sizofrenicari i nisu odvajali spoljasnji um od unutrasnjeg, za njih je postojala samo celina i spoljasnji i untrasnji um su privid, nastao zbog dejstva cula i mehanizama psihofiziologije, platon i pitagora nisu ziveli u udobnosti u kojoj mi sada zivimo pa su itekako bili pametni
nama tehnologija pomaze samo do nama kratkih ovo zemaljskih zivota a potom je besmislena i nepotrebna, tehnologija uma je vredna i sada i ovde a narocito posle, mit o tehnologiji kao spasenju covecanstva je precenjen, i ta takva tehnologija ne moze vise ici dalje bez preobrazajnog pogleda na svet i stvarnost, materija se mora vratiti svojoj pravoj prirodi odnosno mora se sagledati kao vrsta uma, tada cemo uci u novu epohu i vratiti se kulturi kakva je bila pre vise desetina hiljada godina, vreme nije linearna dimenzija vec kruzna zbog cega cemo kretanjem u buducnost stici u proslost, vreme stvara materiju um stvara vreme a dusa svemira um
nase tumacenje sveta zavisi od iskustva koje smo stekli u ovome svetu, zato su takva tumacenja ne potpuna ne pouzdana ogranicena i podsvesna u odnosu na visi plan bivanja, fizicari trebaju shvatiti da postoji um
