Nema mi ništa milije nego da dotučem vašu nauku na vašoj temi, koju ste vi otvorili.
Da ispendrečim vaše izmišljotine.
Kako vi pendr. Bibliju, tako Bog vama pendr. države.
- Bog naređuje da se načine dve statue anđela (heruvima) u Hramu Božijem:
(2Moj. 25.18-22 ; 1Knj. Dn. 28.18 ; 1Knj. Car. 6.23-29 ; 8.6-7)
- Bog naređuje da se urade rezani likovi u Hramu:
(1Knj. Car. 6.29-35 ; 7.29,36 ; 2Knj. Dn. 3.7)
- Bog naređuje da se izvezu likovi anđela na porfirnoj zavesi svetilišta:
(2Moj. 26.31 ; 2Knj. Dn. 3.14)
- Bog naređuje da se izvezu likovi anđela na deset zavesa šatora:
(2Moj. 26.1 ; 36.8)
- Bog pokazuje Mojsiju sliku Svoga Hrama i svega što je u njemu:
(2Moj. 25.9,40)
- U samoj Nebeskoj Crkvi nalaze se kipovi anđela, kao i rezani likovi:
(Jez. 41.18-26)
Iz pamfleta Crkva i sekte Zorana Jovanovića.
Hajde budite posteni pa navedite gdje je Bog preko nekog predmeta imao princip cinjenja cuda kao sto to ima u pravoslavlju i katoličanstvu?
Hristos je učinio cudo iscjeljenja slijepog covjeka kroz svoju pljuvacku koju je pomijesao sa zemljom i napravio od nje blato, koje je stavio na oci slijepog,
pa hoćemo li onda da koristimo to sveto blato kao princip da bi ljude time iscjeljivali, ili ćemo im govoriti kako Hristos i njih može da iscjeli, ako Mu se u molitvi obrate za pomoć?
Bog je učinio cudo kroz bronzanu zmiju prikovanu na stapu, naravno, samo jedan jedini put, jer je imao odredjenu poruku da pruzi tim cinom.
A šta se desilo onda kada su se nasli ljudi koji su kao u pravoslavlju poceli da se oslanjaju na taj cin, kao na princip isceljenja, umesto na Boga koji je cudo učinio?
Tada je vjerni car Jezekija razbio zmiju da ne bi više predstavljala povod za magijske rituale (2.Carevima 18,4). Ljudi treba Boga da slave, a ne da velicaju orudja.
Kada je hvalisanje Jevreja Solomunovim hramom dostiglo svoj vrhunac, hram im je do temelja bio razrušen.
„Potrću ponos sile vaše; oboriću idole vaše; i obratiću gradove vaše u pustoš, i razoriću svetinje vaše. I opusteću zemlju da će joj se čuditi neprijatelji vaši koji će živeti u njoj.” (3.Mojs.26,19.30-33)
Sve ono u šta se ljudi uzdaju umjesto u Boga, postaje glavni predmet prokletstva, da bi ljudi shvatili iracionalnost i nepravičnost svog uzdanja.
Pogledajmo samo koliko je pravoslavnih crkava i ikona do sada stradalo od lopova ili u raznim ratnim razaranjima.
„Kao što posuda kojom se čovek služi postaje beskorisna kada se razbije, tako je i s njihovim bogovima koji su postavljeni u hramovima. Oči su im pune prašine što je dižu noge onih koji ulaze. ... Ako ljude pogodi rat ili nevolja, sveštenici se međusobno savetuju gde da se s njima sakriju; kako ne uvideti da to nisu bogovi kad ni sami sebe ne mogu izbaviti od rata i od nevolja? ...
Ne mogu se odbraniti ni od kradljivaca ni od razbojnika, ... Bolja su i vrata u kući koja čuvaju ono što je u njoj, nego lažni bogovi.” (PISMO JEREMIJE PROROKA, apokrif Varuh 6,15-23)
Kada su Jevreji poneli u rat sa Filistejima kovčeg sa Deset zapovjesti, nadajući se da će im on doneti sreću, bio im je otet.
Da ne bi tražili psiholosku satisfakciju u paljenju tamjana, bilo im je pod pretnjom smrtne kazne zabranjeno da ga sami pale, na primjer, kod svoje kuce.
Da ne bi tražili spasenje u jedenju svetih hljebova, ono je bilo zabranjeno pod smrtnom kaznom.
Da ne bi tražili sigurnost u slikama ili kipovima koji ukazuju na Boga, one su bile zabranjene Bozjim zakonom.
Da ne bi ljudi povjerovali da ih sam ritual može na neki magijski način približiti Bogu,
Sveto pismo nam skreće pažnju na to kako je sam Hristov izdajica Juda lično od Hrista primio pričešće, pa opet ostao bez Hristovog Duha: „I umočivši zalogaj, dade Judi Simonovom Iskariotskom. I po zalogaju tada uđe u njega satana.” (Jovan 13,26-27)
Naravno da ne bi bilo pravedno da naše spasenje zavisi od bilo čega drugoga nego od ličnog pokoravanja naše volje duhu ljubavi i dobrote i odupiranju grijehu u trenucima iskušenja.
A umjesto da se ljudi bore protiv grijeha, oni vode borbe na potpuno pogresnom planu koji nemaju veze sa pitanjem dobra i zla, i tako samo zavaravaju sebe raznim psiholoskim efektima.
