Наравно, једино по науци адвентиста и "сведока". Нико никада није тако говорио сем вас, и вама то није чудно? Ви разумете план Спасења боље и од апостола.
19. Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима. (1.Петрова 4)
5. У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити! (Псалам 31)
46. И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. (Лука 23)
9. И кад отвори пети печат, видех под олтаром душе побијених за реч Божију и за сведочанство које имаху.10. И повикаше гласом великим говорећи: Докле, Господару Свети и Истинити! Не судиш и не кајеш крв нашу на онима што живе на земљи?11. И дане бише свакоме од њих хаљине беле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они. (Откривење 6)
Како душе могу да вичу ако по вашој науци говорите другачије? Почивају у Господу (Јеврејима 4) и чекају Васкрсење јер јасно говоре о онима који живе на земљи. Заједно су са Христом, што сведочи и Павле који каже да му је смрт добитак јер ће од тела отићи и с Господом бити.
4. И видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њеној, и не примише жиг на челима својим и руци својој; и оживеше и цароваше с Христом хиљаду година.5. А остали мртваци не оживеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење.(Откривење 20)
8. Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу. (2.Коринћанима 5)
21. Јер је мени живот Христос, а смрт добитак.
22. А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати.
23. А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било;
24. Али остати у телу потребније је вас ради. (Филибљанима 1)
Дакле, не ради се о часу Васкрсења како ви тврдите, већ о смрти када идемо ка Господу да будемо са њим. Почивамо у Богу (Јеврејима 4) до часа Васкрсења када ћемо добити нова тела која нису грешна, већ света и нераспадљива.
40. И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
41. Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
42. Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43. Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
44. Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
45. Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
46. Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
47. Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
48. Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
49. И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
50. А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује. (1.Коринћанима 15)