Šta je novo?

Parada ponosa ili srama?

  • Začetnik teme Jurivaka
  • Datum pokretanja
R

rollmilan

Član
Učlanjen(a)
19.08.2009
Poruka
988
NARTH



Na ovom sajtu udruženja NARTH se daje prikaz radova i stavovi onog dela psihološke i psihijatrijske struke u zemljama Zapada, koji se zalaže za „tezu“ da je homoseksualizam bolest u svim situacijama i pod svim uslovima te da je kao bolest izlečiva što dokazuju brojni slučajevi bivših homoseksualaca koji otvoreno i javno o tome govore. Zbog toga su izloženi stalnim napadima agresivnih LGBT ekstremista.

Na sajtu možeš pročitati veliki broj naučnih, stručnih i publicističkih tekstovi o toj tematici – uključujući tu i„Handbook of Therapy for Unwanted Homosexual Attraction“ (grupa autora) iz 2009.

Tu ćeš rollmilane naći i odgovore na pitanja koja si postavio meni.
Znači došlo je do toga da si počela bezočno izmišljati i manipulisati . Ukaži na jednu jedinu rečenicu sa sajta udruženja kojeg si sama dala da pominju da su svi homoseksualci u svim uslovima bolesni ?
Skroz si se pogubila , evo kratkog dela gde objašnjavaju njihove ciljeve i odnos prema homoseksualcima;

4. What is the ethical basis for offering change options to people with unwanted homosexual attractions?

NARTH promotes self-determination, individual liberty, and the right to respond to one’s own moral conscience; these are the hallmarks and fundamentals of our modern democratic societies. NARTH has advocated self-determination as a primary value in all of our policies. We are focused on the right of persons to deal with unwanted sexual attractions as well as the right of therapists to offer psychological care to those who wish to deal with these attractions by diminishing or eliminating them rather than just identifying with and acting upon them. We acknowledge and respect the right of individuals to claim a gay identity. People have various personal, interpersonal, health, religious, and other reasons for wanting to pursue change in their unwanted same-sex attractions and behaviors. They have every right to have their values respected.
ili

7. Is NARTH an anti-gay hate group?
Absolutely not. We affirm the right of individuals to claim a gay identity. Our clinical members specialize in assisting persons with unwanted same-sex attractions as they pursue change. Some of our members have been homosexual themselves. While we have been a target of gay activism at times, we reject any notion that we foment hate or disparagement of gay-identified individuals. On the contrary, we respect a homosexual person’s freedom to pursue the path they choose, whether that means embracing a gay identity or seeking change of sexual orientation. Charges of “hate” appear aimed to demonize and silence viewpoints that deviate from those of the activists, and this is significantly hindering the advancement of science in this area.
Zar neko ko smatra da su homoseksualci u svim uslovima i svim situacijama bolesni može da napiše u svom zvaničnom proglasu da nema ništa protiv toga da homoseksualci ostanu to što jesu ? Ako je nešto bolest u svim situacijama , to svakako treba lečiti a ne tolerisati.
I pored toga što se radi o udruženju konzervativaca, u svim tekstovima nigde ne pominju da su svi homoseksualci bolesni. Terapija, lečenje pominje se samo za ego distoni homoseksualizam.



Naravno nemam ništa protiv da homoseksualci sami odluče da li žele da menjaju svoju seksualnu orjentaciju, uostalom kao i obrnuto. Takvih slučaja ima no uglavnom se radi o nesrećnicima koji su zbog pritiska porodice i sredine primorani na taj korak , takva lečenja su u velikoj meri neuspešna a nesretni ljudi se čine još nesrećnijim. O takozvanom izlečenju osvrnuću se kasnije.



A sada da malo pogledamo kako si se ti potrudio da "naučno" opovrgneš fantastičan tekst hrvatskog psihologa Alena Peruška (preporučujem svima da ga pročitaju... vredi) :







http://serbianforum.org/psihologija/151078-parada-ponosa-ili-srama-21.html#post775402


U nedostatku da bilo šta pametno i smisleno prokomentarišeš odgovor se vrlo "naučno" sveo na jednu mediokritetsku rečenicu:

http://serbianforum.org/psihologija/151078-parada-ponosa-ili-srama-21.html#post775453

Nisam te nešto nalazila na ovoj temi kako snagom autoriteta naučne misli patosiraš sagovornike, niti da ulaziš u rasprave i diskusije kada bi se pojavio neko iole pametniji sa stavom koji je suprotstavljen tvom, homoseksualno afirmativnom.

Nisi u stanju da uočiš razliku između publicističkog teksta lošeg kvaliteta i naučnog rada a želiš o nečemu da raspravljaš :stupid:
Peruškin tekst je publicistički, pamfletski sa prepuno poluistina a u sebi sadrži nekoliko oblasti vezanih za pitanje homoseksualizma. Sumanuto je očekivati da ja na svaki takav tekst (kakvih je pun internet), za svaku iznetu stavku u njemu koristim argumentaciju zasnovnu na naučnim istraživanjima . Moj komentar je bio usputan i adekvatan kvalitetu samog teksta.

Evo samo par zamerki na taj tekst kao dopunu onoga što je pisao @100Dinara;


Da bi se pojačala argumentacija u tekstu se mešaju stvari koje u ozbiljnim analizama ne treba mešati a to su stari autori, izjave običnnih ljudi (bivših homoseksualaca) sa novim autorima i istraživanjima. Stavovi starih autora poput Frojdovih, Adlera , Junga itd., u ovom kontekstu mogu se pomenuti ali ne mogu biti relevantni jer oni sa novijim istraživanjima koja govore o urođenom genetskom uticaju nisu bili upoznati . Ta nova istraživanja potpuno demantuju njihove teze o isključivom sredinskom i psihičkom uticaju kod većine homoseksualaca (svakako homoseksualizam je multifaktorski uslovljen pa i sredinski uticaj postoji - to niko ne negira ). U tom smislu Peruškin boluje od očiglednog slepila kad može da tvrdi da su sva istraživanja o genetskoj predodređenosti homoseksualnosti propala. Istina je da postoje protivrečna istraživanja ali zadnjih godina postoji toliko istraživanja koja govore o genetskoj predodređenosti kod većine homoseksualaca da čovek mora da bude uveliko ostrašćen pa to da ne primeti . Evo jednog zanimljivog rada koji sublimira uglavnom sva takva istraživanja:

http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780199838820.001.0001/acprof-9780199838820

Knjiga sadrži 27 strane popisa literature i radova istraživanja na koje se autor poziva, ponavljam 27 strane. Kako diletantski i smešno izgledaju onih nekoliko radova koje Peruška navodi.

Zatim, kada je u pitanju takozvano izlečenje , oduvek se znalo da postoje i takvi slučajevi , međutim radi se o malom procentu (Spitzer) i visokomotivisanim pojedincima (Spitzer) i hajde ja ovde da dodam , sa verovatno manjim urođenim homoseksualnim afinitetom . A o Spitzerovim istraživnjaima koje pominje Peruška tvrdeći da je ovaj (Spitzer) promenio mišljenje najbolje može reći sam Spitzer (koji inače po Peruški ne daje intervjue wacko2) :

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=gIifMxPcRnI">



Zato što mnogo volim da nerviram pedere i nabeđene poluinteligente koji su pročitali do tri knjige a takvih na ovoj temi ima par.
Koliko se može primetiti ovde se samo ti nerviraš , s razlogom razume se.
 
Poslednja izmena od urednika:
Maja78

Maja78

Član
Učlanjen(a)
08.09.2010
Poruka
242
Zagovornicima primjene "naučnog metoda" u raspravama i istraživanjima vezanim za homoseksualnost:

Kada se status neke pojave, u ovom slučaju homoseksualnosti promijeni "dogovorom" (čitaj, preglasavanjam, korupcijom, ucjenama, medijskim spinom) tada pozivanje na "naučni metod" kod rasprava o toj temi jednostavno "ne pije vode" zbog toga što sama suština problema nije na naučan način ni postavljena kao problem.
Ne postoji ta naučna metodologija koja će od falsifikata da napravi original.

Bez obzira na "dogovorne" trendove i naručena i dobro plaćena istraživanja ona uvijek ostaju u sferi kvazi nauke a ne pravog naučnog rada. to je pseudo nauka.

Problem homoseksualnosti je uvijek bio i ostaće (bez obzira na trenutne trendove) u domenu socijalne i medicinske patologije.

I kao PYC i kao Maja sam dosta toga rekao na ovu temu u kojoj se već osjeća ponavljanje. Ukoliko se pojavi neki novi detalj i činjenica poput one o procentu homoseksualaca u SAD postaviću je ali ne vidim više svrhu raspravljanja u temi u kojoj je sve više puta rečeno.

Poučan tekst Vladimira Dimitrijevića koji malo šire sagledava zlo globalističkih tendencija Elite. Dotiče se i homoseksualnosti.
"Патологију треба прогласити за норму, а норму за патологију – и тако ћемо срушити буржоаско друштво“

Херберт Маркузе



Tekst Vladimira Dimitrijevića:

Под претњом се налази независност породице, право родитеља да одређују приоритете васпитања и устројства породичног живота, традиционални односи деце и родитеља, засновани на послушању млађих старијима.


Родитељи не само да се фактички одстрањују од заштите права своје деце, него постају објекат непрестаног надзора од стране „надлежних“ органа. Године 1968, Херберт Маркузе, славни „еротски револуционар“, поручио је париским студентима: “Патологију треба прогласити за норму, а норму за патологију – и тако ћемо срушити буржоаско друштво“. То, што ће тако бити срушено СВАКО, а не само буржоаско друштво, Маркузеа се није тицало. Као и многи интелектуалци, од јакобинског хушкача Мараа наовамо, он се представљао као „пријатељ народа“, то јест као онај који, боље од самог народа, зна шта су његови интереси. Уосталом, сваки тоталитаризам је такав: ако нећеш да се утопиш у утопијску заједницу, ми ћемо те утопити, макар с каменом о врату. А тоталитаризам, као што је доказао руски философ Иван Иљин, не зависи од облика, него од ОБИМА власти. Он је присутан свуда где држава хоће да непрестано надзире приватни живот својих грађана. Једна од најсрамнијих епизода из историје тоталитарних режима је повест о Павлику Морозову, дечаку који је потказао своје родитеље као непријатеље совјетског режима. Родитељи су послати у ГУЛАГ, а мали Павлик је ушао у све уџбенике Стаљиновог доба као пример „совјетског патриотизма“. НАТО-измећари на власти у Србији, скупа са НВО делатницима сорошевског порекла, у последње време се показују као евро-стахановци, ударнички спремни да ураде чак и оно што се не тражи, да би нас што пре поевроунијатили. Одричу се Космета и одвајају Војводину, доносе „pro-gay“ законе, спремају се да легализују проституцију и да одузимају децу родитељима који их шљицну по стражњици (такав закон, који и најблаже телесно опомињање проглашава кривичним делом, постоји у само 18 земаља света, али НАТО-ударници желе да покажу како су „напреднији“ од „напредних“). Значи, удариће на породицу, обрачунаваће се са основним верским слободама и традиционалним моралним законима.

Волите ли брзу вожњу?


That’ s not all, folks, то јест: „Децо, волите ли брзу вожњу?“ (што рече teenage – ђаво у првом делу филма „Ми нисмо анђели“). Куда ће нас одвести брза вожња с Мефистом прерушеним у возача на линији Београд – Брисел? Прошетајмо мало по свету, тек да знамо шта нас чека. Европски суд за људска права наредио је 2009. године Италији да уклони распећа из свих државних школа на основу тужбе једне грађанке ове земље, која је истакла да та распећа сметају њеној деци, коју она васпитава атеистички. Грађанка је пореклом из Финске. Против одлуке Суда дигли су глас и Ватикан и премијер Берлускони и италијанска јавност, али… Али стразбуршки необољшевици се не дају: једна грађанка јача је од целе католичке Италије.

Да ли је то све?


Није, наравно. У Шкотској је изведена представа у којој је Христос представљен као „транссексуалац“ (политички некоректно, рећи ћу: Боже, опрости!) Пољски суд је наложио свештенику који је абортус упоредио са холокаустом да се извини и плати казну. И то није обичан свештеник, него главни уредник највећег католичког недељника „Gosc Nedzielny“, Марек Ганцирчик; а и казна није била мала: 11.000 долара. Свештеник је у једном од бројева свог часописа, октобра 2007, критиковао одлуку Европског суда за људска права. Наиме, тај суд је наложио држави Пољској да исплати 25.000 евра жени која је 2000. године родила „нежељено“ дете (девојчица је, у време писања чланка, била седмогодишње здраво дете), зато што су лекари својевремено одбили да над њом обаве абортус, јер порођајем здравље мајке не би било угрожено. (То је, по пољском закону, било легално.) Или, скори случај из Велике Британије. Двадесетшестогодишња Кари Вултортон извршила је самоубиство сазнавши да не може да има децу. Хитна помоћ је стигла на време и могла је да је врати у живот, али то нису урадили, па је Кери умрла. Разлог? Године 2005, власти „гордог Албиона“ усвојиле су „Акт о психичкој правној урачунљивости“, који право пацијента да умре по својој жељи ставља изнад лекарске обавезе да спасу нечији живот. Кери Вултертон је, у стању суицидног помрачења свести, оставила поруку да је не реанимирају. Плашећи се да их не похапсе (због кршења „права самоубице“), лекари су је послушали. У тој истој Великој Британији усвојен је нови правилник за наставнике који им налаже, чак и ако предају у приватним хришћанским школама, да морају најпохвалније да говоре о исламу и хомосексуализму. Мултикултни култ! У негда римокатоличкој Шпанији, Врховни суд је наредио да деца која одбијају да иду на часове грађанског васпитања, јер се на истима пропагира хомосексуализам (родитељи су им практикујући римокатолици), морају да похађају дате часове, без обзира на верско убеђење.


У вртићима Литваније пропаганда хомосексуализма спроводи се у складу с пројектом „Gender Loops“ у оквиру међународног програма „Gender Mainstreaming“. Литванским предшколцима се предлаже да анализирају бајку у којој се два принца заљубљују један у другог, венчавају се и постају краљ и краљ. Тражи се да се деци објасни „схватање важности сексуалне разноликости људи“. Само у Виљнусу је новом методу обучено преко 200 васпитача у вртићима. У Украјини се, за 2010, планира увођење у школе факултативног курса „Толерантност“. Циљ – васпитање деце у духу толеранције према хомосексуалцима и људима другачије боје коже. Али, најважније је одузимање деце у оквиру тзв. „јувенилног система права“: казните дете, оно вас пријави социјалним радницима – и ви у затвор, а дете у интернат или на усвајање. А ви га, рецимо, казните тако што му не дате да 24 сата игра видео игрице, или га спречите да излази у град до три по поноћи.

Чија ће бити наша деца?


„Ви мислите – бунца маларија?“, рекао би Мајаковски у „Облаку у панталонама“. Било је то, било – али не у Одеси, као у поеми Мајаковског, него, рецимо, у Француској, где је од 2000. године наовамо родитељима одузето два милиона деце, чега се ужасава чак и председник Саркози, али каже да ту ништа не може учинити. Или, рецимо, било је то, било, у Израелу, где сваке године родитељима држава одузме 2000 дечака и девојчица. Марина Сомодкина, посланик у Кнесету, говори како социјалне службе децу највише одузимају Јеврејима – репатријантима из Русије, при чему се „одузимање деце спроводи на основу потпуно наопаког схватања дечје добробити“. Резултат је да социјалне службе отимају децу из нормативних породица, које им се обраћају у тренутку потешкоћа, не очекујући да могу да остану без детета. Како ће тек у „political corectness“ евро-НАТО Србији одузимати децу „националистима“ и „антиевроинтегративцима“! А? Шта мислите? „Неће ваљда“, говоре Срби већ две деценије, а они хоће, хоће, хоће! И те како хоће! Руски публициста, Иван Леонов, јасно указује на опасност тзв. „јувенилног права“: „Под претњом се налази независност породице, право родитеља да одређују приоритете васпитања и устројства породичног живота, традиционални односи деце и родитеља, засновани на послушању млађих старијима. Родитељи не само да се фактички одстрањују од заштите права своје деце, него постају објекат непрестаног надзора од стране „надлежних“ органа.





На тај начин, социјалне службе, локалне самоуправе и невладине организације ће у суштини надзирати родитеље и њихово вршење родитељских дужности, а деца ће, у суштини, моћи да дижу тужбе против родитеља“. Шта то, по Леонову, даље значи? То је „изградња технологије одузимања било ког детета из породице под изговором заштите његових интереса. Притом породица уопште не мора да буде асоцијална или таква да било чиме угрожава дете. Таква судбина може снаћи било коју породицу“. Евро-Срби, спремајте се: прво су вам одузели земљу од Вардара до Триглава; онда су вас протерали из Славоније, Барање, западног Срема, из Лике, са Кордуна, Баније и Книнске Крајине; отели су вам Дрвар и Горажде, прогнали вас из Мостара и Травника; на Косово идете с пасошем, а сад вам и Војводину претварају у иностранство. После свега, хоће и децу да вам узму. Владика Николај Велимировић је, у песми „Небеска Литургија“, пророковао да ће у Србији доћи на власт они „којих би се марва застидела / и вепрови дивљи посрамили“. Они ће поробити Србе тако да неће смети „децу своју својом звати / ни слободно мислит’ ни дисати“. Чини ли вам се да се то пророчанство испуњава? Живи били, па видели!

А одакле им идеје?

Француски револуционари су, во времја оно, били врло јасни: Луј Антоан де Сен Жист, чувени букач и идеолог гиљотине, говорио је: Деца припадају држави, и препоручивао да држава одузима децу од родитеља чим малишани напуне пет година. А члан француског револуционарног комитета за јавну безбедност, Бертран Берер, тврдио је: Деца припадају заједничкој породици, држави, пре но што припадају појединачним породицама. Џон Дјуи, отац савременог америчког школства, кога је Лењинов комесар просвете, Луначарски, звао да створи револуционарни совјетски образовни систем, говорио је да је најбољи начин да се спречи утицај родитељске религије и погледа на свет то да се деца држе што дуже у школи: од 7:30 до 15:30 да буде настава, од 15:30 до 18:00 спорт, а остало домаћи задаци. Кад родитељи буду имали пола сата дневно за децу, то ће их спречити да лоше утичу на најмлађе. А Адолф Хитлер? Да га чујемо, 6. новембра 1933, изјавио је: Немачке школе од првог разреда до универзитета брзо су нацификоване… Кад опозиционар каже: Нећу прећи на вашу страну, ја спокојно одговарам: Твоја деца нам већ припадају… Ко си ти? Ти ћеш проћи. Твоји потомци су, пак, у новом табору. За кратко време они неће знати ни за шта друго осим ове заједнице. А 1. маја 1937, Фирер додаје: Нови Рајх ником неће дати омладину и пружиће младима сопствено школовање и сопствено васпитање.






Глобалисти су, очито, само наставили стару причу свих тоталитараца, оно што је Џорџ Орвел назвао паролом: Слобода је ропство. Под изговором приче о дечијим правима, постиже се следеће:

Рушење родитељског ауторитета;
Држава одређује шта је у интересу детета;
Сва деца морају бити под надзором државе;
Родитељима се ограничавају права на васпитање;
Држава се меша у васпитање;
Родитељи који се не слажу биће гоњени;
Родитељи ће бити гоњени због злостављања детета, чак и ако га пљесну по задњици;
Деца ће бити васпитавана против верских и националних убеђења својих родитеља.


Велика борка за дечија права, Хилари Клинтон, својевремено је објавила књигу Треба ти цело село или Друге лекције којима нас деца уче. Наслов књиге потиче од одричне изреке Треба ти цело село да одгајиш дете. Наравно Африканци су мислили на морал села (то јест, завичајну обичајност и солидарност комшија у борби за одгајање доброг човека), а не на уплитање државе у породицу. Хилари Клинтон у виду има глобалистички тоталитарни систем који ће децу одузети родитељима. То јест, мислила је на глобално село. Чувени Кристофер Лаш, аутор књиге Побуна елита и издаја демократије, поводом ове књиге запазио је: Хилари Клинтон не верује да родитељи треба да усмеравају животе своје деце; она сматра да деца и родитељи морају имати једнака права пред законом, и бори се против начела родитељског ауторитета у било ком облику. Она врло јасно каже да деца морају да одлучују о томе да ли ће да роде (ванбрачно дете, наравно) или ће да абортирају, да ли ће да иду у школу или неће, да ли ће да имају пластичне операције, лече се од полних болести, итд. Она је, по мишљењу Керол Бејкер, лобисти за права породице из Арканзаса (где је Бил Клинтон био гувернер), захтевала да се при школама отварају гинеколошке амбуланте и да деца обавезно иду у вртиће од треће године. Дакле, од Сен Жиста, преко Хитлера, до Хилари Клинтон, циљ је да држава отме децу и покуша да их преобликује у складу са својим захтевима. Чим је Европски суд за људска права устао против Крста Христовог у Италији, и чим је премијер Берлускони рекао да се Италија неће повиновати, Патријарх Руске православне Цркве Кирило подржао је Берлусконија. У писму, послатом крајем новембра 2009, Патријарх је изразио забринутост због одлуке овог суда, истичући да хришћанско наслеђе Италије и других земаља Европе не сме да постане предмет који ће разматрати европске правне установе. Хришћански религиозни симболи, присутни у европском јавном простору, то је део општеевропског идентитета, без којег се не може замислити ни прошлост, ни садашњост, ни будућност овог континента. Не сме се, под изговором обезбеђивања секуларног карактера државе, успостављати антирелигиозна идеологија, која нарушава мир у друштву, дискриминишући Хришћане као религиозну већину Европе. Истичући своју подршку Влади Италије, Патријарх Кирил је истакао да европска демократија не сме да подстиче христијанофобију, постајући слична богоборачким режимима прошлости. У јануару 2010. Уставни суд Рима је истакао да, кад су хришћански симболи у питању, италијанско право је изнад правног система Савета Европе. Одлука Суда у Стразбуру не може приморати државу Италију да симбол крста уклони из школа и судова. Пре но што се Уставни суд бавио овим питањем, италијански Сенат је такође водио расправу о стразбуршким необољшевицима, маскираним у судије. Сенатор Стефан Чеканти, професор Уставног права, истакао је да је симбол крста чврсто повезан са италијанском државом. Италијанска Влада је одбила решење Суда у Стразбуру, позивајући се на седми члан Устава Италије и тзв. Латеранске споразуме с Ватиканом.



Патријарх Кирил се у борби за моралне вредности друштва, истакао, наравно, и у Русији. Када је, 2009. године, кроз покушај да се у процесу ратификације Европске социјалне повеље, у руске школе уведе обавезно сексуално васпитање, руска јавност (од родитеља, преко наставника, до националних НВО) реаговала је оштро. Истичући да је, на основу препорука Савета Европе (тачка 2, члан 11 Повеље), у Шведској, Словенији, Румунији, Молдавији, Литванији и на Кипру инсистирано на масовном увођењу сексуалног васпитања у школе, Руси су се обратили свом Патријарху истичући да обавезно сексуално васпитање противуречи традицијама породичног васпитања, нарочито традицијама православне породице, у којој се велика пажња обраћа васпитању деце у вери и чистоти; менталитету народа Русије, Уставу РФ и руском законодавству.
Уношење сексуалног васпитања негативно ће утицати на морално и етичко понашање омладине, подривајући тек започету демографску политику подстицања рађања, то јест, развраћена деца тешко да ће градити јаке породице. Такође, чуо се одлучан глас против тзв. система јувенилног права, чији је циљ разарање породице. Патријарх Кирил је чуо глас свог народа и 8. јула 2009. срео се са представницима врха владајуће партије Јединствена Русија, Вјачеславом Володином и Андрејем Исајевим, и изложио им ставове руских људи. Био је државни празник Дан породице, љубави и верности, и Володин и Исајев су обећали Патријарху Кирилу да ће се супротставити таквом тумачењу европске социјалне повеље који би значио уношење сексуалног васпитања и система јувенилног права. Андреј Исајев је тим поводом изјавио: С разумевањем смо примили забринутост Патријарха у вези са ратификацијом Европске социјалне повеље, и истакао да је ратификација повеље не захтева никакве промене већ постојећег руског законодавства, па ни увођење сексуалног образовања.

Право на приватност


Патријарх Кирил се истакао и у одбрани права на приватност руских грађана. Опуномоћенику Руске федерације за људска права, В. П. Лукину, упутио је 28. јула 2009. писмо у коме у стаје у одбрану грађана који, због разлога савести, не желе да се укључе у системе електронских докумената и база података, што их баца на маргине друштва. Патријарх Кирило је истакао да је углавном реч о православнима, који се брину да би употреба нових технологија могла да води тоталној идеолошкој и другој контроли над личношћу.



Такав развој може да буде вероватан, јер већ сада техничке могућности допуштају праћење личних контаката, кретања и куповина помоћу платних картица. Подаци о човеку који се тако саберу могу се смештати у јединствену базу. Имајући у виду несавршенство правне основе и коришћених технологија, њихову рањивост за криминално деловање, посвудашње крађе информација, што ствара реалну претњу не само за живот и безбедност појединих грађана, него и за државу у целини, сва преимућства датих технологија, укључујући лакоћу коришћења и економичност, могу бити тренутно прецртана због непрецизности административног персонала. У вези с тим, извесни грађани би желели да се користе алтернативним системом скупљања података (без личних идентификационих бројева, као и уређаја који би дозвољавали идентификацију човека без његовог знања на јавним местима, приликом куповине, итд). Такође, одречну реакцију изазивају документи који имају одређене симболе, чија целисходност и намена изазивају сумњу. Дакле, борба за човека и породицу је свагда корисна. Примери из Италије и Русије то јасно показују.
 
F

frzelin

Član
Učlanjen(a)
21.02.2010
Poruka
12
Homoseksualizam ili nastranost je stvarna psihička bolest, ali ljudi koji boluju od te bolesti toga nisu svjesni. Oni sebe doživljavaju kao da su nacionalne manjine. Oni sami za sebe kažu da su posebni, što znači da su različiti od većine ljudskog roda. kad sam rekao da je homoseksualizam nastranost i da je to bolesno stanje duha, to znači da se homoseksualci moraju liječiti. Kako liječiti homoseksualce, mnogi će se zapitati. Ispovijest izliječenog homoseksualca koji je predstavljao ženu u tom nastranom odnosu glasi : jedini način da se homoseksualac izlijeći je terapija s elektrošokovima različitih intenziteta. Ispričao je čitavoj grupi ljudi iz susjedstva da je u Americi bio na liječenju tri mjeseca , a da su ga liječili na način da bi njemu i ostalima puštali filmove i da bi im davali elektro šokove kod dodirivanja malo slabije , kod ljubljenja malo jače, a kog čistog spolnog odnosa najjače. nakon tri mjeseca on se je sretno oženio i danas ima četvero djece. dakle, on je izliječeni homoseksualac što dokazuje da je homoseksualizam psihička bolest. Takvih ljudi je bilo oduvijek, ali nikada nisu bili toliko naprasiti, drski i bezobrazni kao što su danas. Dok su živjeli sa svojim problemom u tišini svoga života nitko ih nije dirao niti im se rugao. Ako bi im netko nešto dobacio to je bilo više smiješno nego uvrijedljivo. Oni sada naprasito mijenjaju normalnu ljudsku i sve normalne ljude prave idiotima uz pomoć pokvarenih političara koji su i sami u mnogo čemu nastrani.
 
Mr.Daky

Mr.Daky

Cupidon
VIP
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
5.211
Ne smatram da je homoseksualnost bolest, po meni, to je nešto što čovjek sam izabere. Kao lopov, on je svestan da će opljačkati nekoga, i može da bira da li će to da uradi ili ne. Doduše, možda možda postoji neki okidač u prošlost, zlostavljanje od strane muškarca..i to je možda slučaj za psihijatra i psihologa.

Ono što me užasno nervira su parade. Ne znam šta žele time postići: rade, imaju sva građanska i ljudska prava. Čemu dižu toliku galamu.
Sutra će paraadu držati obolji od jetre, žuči u bubregu...u nedogled.

Još me više nerviraju ovi što se spremaju da ih mlate. Želio bih upitati, koliko njih je roditelj? Šta bi bilo kad bi, ne daj Bože, njihovo dijete obolilo od neizlječive bolesti, i može ga izliječiti doktor koji je homoseksualac? Da li bi i dalje tjerale svoje, pustili da djete umre, ili bi promjenili stav.

Sve dok homoseksualizam nije zakonom zabranjen, i dok ne glumataju previše, nemam ništa protiv njih. Druga je priča sa pedofilima, ali to nije tema.
 
awax22

awax22

Član
Učlanjen(a)
26.07.2012
Poruka
455
da bi se uverio u poštovanje ljudskih sloboda na zapadu jedan homoseksualac sa područja ExYu zaputi se u Pariz i ispred Ajfelovog tornja počne vikati "Ja sam homoseksualac! Ja sam homoseksualac!". razočaran što niko ne obraća pažnju na njega počne još glasnije vikati, na to mu priđe slučajni prolaznik i reče "Pa ko ti je kriv! Ne moraš zbog toga toliko vikati!"

nadam se da će ljudi iz ove šale izvući zaključak!

pozz!
 
F

frzelin

Član
Učlanjen(a)
21.02.2010
Poruka
12
Poštivam vaše mišljenje i sve bi potpisao što ste rekli osim da je homoseksualizam izbor ljudi , pa ste naveli primjer lopova. Ne to nije izbor. Ako se netko po svom vlastitom izboru želi od heteroseksualca promijeniti u homoseksualca onda mora da ga je nešto strašno pogodilo ili neka bijeda pa se mora prostituirati ili je homoseksualac i bio u podsvijesti pa mu je to izbilo na vidjelo. Po meni sve što se liječi je bolest. Zdravo tijelo ne treba liječiti. Postoje logički načini razmišljanja kao što postoje i prirodni zakoni koji vladaju kozmosom i s nama ljudima. Kako su prvi stvoreni ljudi bili androgeni ili dvospolci, prije mislim da su kod homoseksualaca izraženi neki atavizmi prošlosti. Može biti i još nešto drugo. Kako mi ljudi imamo osim ovog krutog materijalnog tijela još i eterično i astralno tijelo koje obavijaju naš EGO, a znamo da je eterično ili životno tijelo kod muškaraca žene, a kod žena eterično tijelo predstavlja muškarca, da je u tom segmentu došlo do poremećaja odnosa. Drugim riječima mislim da je razbijena harmonija svera između krutog fizičkog i eteričnog tijela.

Slobode ljudske se ne smiju zabranjivati zakonima isto kao što se ne bi smjelo paradama homoseksualaca vrijeđati slobode heteroseksualaca i svih onih vjernika kojima vjera pokazuje put normalnog prirodnog življenja. porodica je stup društva. Homoseksualci ne mogu stvoriti vlastitu porodicu i rađati djecu. porodica je širi društveni pojam od dvoje ljudi koji žive zajedno. Po honoseksualcima brak regulira samo materijalna stečena dobra u toj zajednici. koliko je meni poznato nitko nije nikome zabranio da ima u stanu nekog cimera ili neka žena cimericu.
 
Poslednja izmena od urednika:
100Dinara

100Dinara

Član
Učlanjen(a)
24.09.2010
Poruka
544
Oni sami za sebe kažu da su posebni, što znači da su različiti od većine ljudskog roda.
To bismo mogli da kažemo i za sve druge grupe na Zemlji, zar ne?

kad sam rekao da je homoseksualizam nastranost i da je to bolesno stanje duha, to znači da se homoseksualci moraju liječiti. Kako liječiti homoseksualce, mnogi će se zapitati. Ispovijest izliječenog homoseksualca koji je predstavljao ženu u tom nastranom odnosu glasi : jedini način da se homoseksualac izlijeći je terapija s elektrošokovima različitih intenziteta.
Zašto bi se "morao" lečiti? Čak i ako bismo uzeli da je to bolest, što nikako nije, zbog čega bi morali biti lečeni kada njihovo funkcionisanje ničim nije narušeno samo zato što su homoseksualci?

Ispričao je čitavoj grupi ljudi iz susjedstva da je u Americi bio na liječenju tri mjeseca , a da su ga liječili na način da bi njemu i ostalima puštali filmove i da bi im davali elektro šokove kod dodirivanja malo slabije , kod ljubljenja malo jače, a kog čistog spolnog odnosa najjače. nakon tri mjeseca on se je sretno oženio i danas ima četvero djece. dakle, on je izliječeni homoseksualac što dokazuje da je homoseksualizam psihička bolest.
Bilo bi dobro da navedeš izvor. Ako je neko nakon averzivne terapije promenio predmet seksualnog nagona to je vrlo interesantan podatak. Iz tvog načina zaključivanja sledi da, ako ja tretiram nekoga averzivnog terapijom svaki put kada pogleda u knjigu i, nakon nekog vremena on prestane da čita knjige, ja mogu da zaključim da je čitanje knjiga psihička bolest jer, eto, uspeo sam da je "izlečim" averzivnom terapijom.

Takvih ljudi je bilo oduvijek, ali nikada nisu bili toliko naprasiti, drski i bezobrazni kao što su danas. Dok su živjeli sa svojim problemom u tišini svoga života nitko ih nije dirao niti im se rugao. Ako bi im netko nešto dobacio to je bilo više smiješno nego uvrijedljivo. Oni sada naprasito mijenjaju normalnu ljudsku i sve normalne ljude prave idiotima uz pomoć pokvarenih političara koji su i sami u mnogo čemu nastrani.
Dobro, da li je sad homoseksualnost psihička bolest ili lični problem? I kako se to neko "pravi idiotom"?


Ono što me užasno nervira su parade. Ne znam šta žele time postići: rade, imaju sva građanska i ljudska prava. Čemu dižu toliku galamu.
Sutra će paraadu držati obolji od jetre, žuči u bubregu...u nedogled.
Nemaju sva građanska prava.

Da, ako smatraju da imaju potrebu da paradiju neka paradira ko god hoće dok god time ne širi mržnju i nasilje. To je osnova slobodnog društva (o čemu sam već pisao ovde). Ko smo mi da određujemo ko sme a ko ne sme da pravi parade samo zbog toga što nam se ono što oni promiču sviđa, odnosno ne sviđa? Kao što rekoh, jedini kriterijum jeste ugrožavanje slobode i prava drugih, to jest, širenje mržnje i nasilja.

Još me više nerviraju ovi što se spremaju da ih mlate. Želio bih upitati, koliko njih je roditelj? Šta bi bilo kad bi, ne daj Bože, njihovo dijete obolilo od neizlječive bolesti, i može ga izliječiti doktor koji je homoseksualac? Da li bi i dalje tjerale svoje, pustili da djete umre, ili bi promjenili stav.
Slažem se sa tobom. Ovi što "mlate" su ljudi sa pravim psihičkim poremećajima i poremećajima ličnosti. Nisu u stanju da prihvataju različitost i da adekvatno reaguju na stvari koje ih okružuju i, posebno, na stvari koje im se ne sviđaju.

Sve dok homoseksualizam nije zakonom zabranjen, i dok ne glumataju previše, nemam ništa protiv njih. Druga je priča sa pedofilima, ali to nije tema.
Pedofilija, tj., seksualni nagon usmeren na osobe predpubertetske starosti jeste ozbiljan i vrlo opasan seksualni poremećaj iz razloga koje ne moram ni da pominjem. Sa druge strane, homoseksualci koji imaju dobrovoljne seksualne odnose sa drugim odraslim osobama nikoga ne ugrožavaju.

Slobode ljudske se ne smiju zabranjivati zakonima isto kao što se ne bi smjelo paradama homoseksualaca vrijeđati slobode heteroseksualaca i svih onih vjernika kojima vjera pokazuje put normalnog prirodnog življenja. porodica je stup društva.
Prvo, vređanje je prvenstveno stvar subjektivne percepcije i razmišljanja.

Drugo, u slobodnom društvu sloboda govora je nešto što mora biti zagarantovano. Zbog čega bi religije trebale biti izuzete od "vređanja"? Pogotovo kada se uzme u obzir koliko gluposti religija svaki dan širi preko svojih sledbenika.

Treće, parade ponosa nisu usmerene protiv pravoslavlja.

Četvrto, ako je porodica stup društva zašto onda ne lečite svoje monahe i monahinje koji bezočno krše taj prirodni zakon o porodici i usuđuju se da žive ne razmnožavajući se?

Homoseksualci ne mogu stvoriti vlastitu porodicu i rađati djecu. porodica je širi društveni pojam od dvoje ljudi koji žive zajedno. Po honoseksualcima brak regulira samo materijalna stečena dobra u toj zajednici. koliko je meni poznato nitko nije nikome zabranio da ima u stanu nekog cimera ili neka žena cimericu.
Kao ni mnogi drugi ljudi koji nisu homoseksualci, pa šta?
 
Jurivaka

Jurivaka

MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
100Dinara, ti bi ovakom "odbranom" homoseksualizma izgubio na svakom sudu. Degutantno je, logički i moralno neprihvatljivo, izjednačavati uzrok sa posledicama, kao što ti, u ovom slučaju, radiš izjednačavajući posledice neprodužavanja vrste kod monaha i monahinja i homoseksualaca. Možemo o religiji misliti šta god hoćemo, ali se ne može poreći i njena pozitivna uloga u razvoju ljudskog društva i današnje civilizacije. Dakle, monasi i mopnahinje su "radnici" u službi čovjeku i društvu, u službi ideji koja je prihvaćena od većine čovječanstva, a jesu li to homoseksualci?
 
100Dinara

100Dinara

Član
Učlanjen(a)
24.09.2010
Poruka
544
100Dinara, ti bi ovakom "odbranom" homoseksualizma izgubio na svakom sudu. Degutantno je, logički i moralno neprihvatljivo, izjednačavati uzrok sa posledicama, kao što ti, u ovom slučaju, radiš izjednačavajući posledice neprodužavanja vrste kod monaha i monahinja i homoseksualaca. Možemo o religiji misliti šta god hoćemo, ali se ne može poreći i njena pozitivna uloga u razvoju ljudskog društva i današnje civilizacije. Dakle, monasi i mopnahinje su "radnici" u službi čovjeku i društvu, u službi ideji koja je prihvaćena od većine čovječanstva, a jesu li to homoseksualci?
Glavno polazište vernika u napadima na homoseksualce jeste ta nemogućnost da se razmnožavaju što, po njima, krši "prirodne i Božije zakone". Upravo zbog toga smatram da imam pravo da postavim stvari tako kako sam ih postavio.

Iako nije tema, religija jeste imala i pozitivnog doprinosa razvoju civilizacije ali je on vrlo mali kada se uzme u obzir sve ono negativno što je religija, posebno hrišćanska, sa sobom kroz istoriju nosila.

Ako su monasi i monahinje "radnici" u službi čoveku i društvu (iako ne mogu da se setim ni jedne jedine stvari koje oni čine za korist društva, pa i samih sebe) onda za homoseksualce možemo reći da, ako ništa drugo, rade na prihvatanju različitosti.
 
Jurivaka

Jurivaka

MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
Glavno polazište vernika u napadima na homoseksualce jeste ta nemogućnost da se razmnožavaju što, po njima, krši "prirodne i Božije zakone". Upravo zbog toga smatram da imam pravo da postavim stvari tako kako sam ih postavio.
Ja nisam vjernik, ali imam isto mišljenje o homoseksualcima kao i vjernici. I ne vjerujem uopšte da sam usamljen. Šta više, znam da nisam. Isto tako, ne bih rekao da je glavni prigovor vjernika, kada su u pitanju homoseksualci, nemogućnost razmnožavanja. Glavni prigovor je ovo drugo što si naveo - neprirodan odnos. Iz toga, naravno, proizilaze i sve druge posledice, pa i nemogućnost produžavanja ljudske vrste.

Iako nije tema, religija jeste imala i pozitivnog doprinosa razvoju civilizacije ali je on vrlo mali kada se uzme u obzir sve ono negativno što je religija, posebno hrišćanska, sa sobom kroz istoriju nosila.
Ja sam zato i rekao "...i njena pozitivna uloga...", što implicira da postoji i negativna.
Ako su monasi i monahinje "radnici" u službi čoveku i društvu (iako ne mogu da se setim ni jedne jedine stvari koje oni čine za korist društva, pa i samih sebe) onda za homoseksualce možemo reći da, ako ništa drugo, rade na prihvatanju različitosti.
Različitost da, ali ne po svaku cijenu. Različitost je poželjna samo onda, kada podstiče pozitivne pomake u ljudskoj djelatnosti bilo koje vrste. Različitost koja podstiče dekadenciju, stagnaciju i nazadak, u bilo kojoj oblasti ljudskog djelovanja, apsolutno nije poželjna.
 
Top