Srbin, pravoslavac, Lazar Prokić (pod pseudonimom R. Oraški) kao emigrant u Njemačkoj, nekoliko godina nakon smrti kardinala Alojzija Stepinca piše:
Dva pravoslavca podigla su javno glas protesta
protiv montiranog procesa Kardinalu Stepincu – američko kanadski episkop SPC Dionisije i zagrebački episkop Dositej (kojeg je Stepinac spasio od sigurne smrti u NDH, op.a). Srbi u Jugoslaviji bejahu nemoćni da reaguju ukoliko su i znali pravu istinu. Srbi u emigraciji pak ne učiniše ništa sem što prihvatiše Titove teze. Kardinal Stepinac je zaklopio oči ali ostaje njegova živa legenda u hrvatskom narodu i jedan
neisplaćen dug časti pravoslavnih Srba u emigraciji, a to je rehabilitovati pokojnog Kardinala u očima onih čiji martirijum bejaše bar nešto manji od njegova. Krajnje je vreme.
To smo dužni u ime istine koja je na strani pokojnog Kardinala. Zato niže potpisani (R. Oraški, op.a)
pravoslavac i Srbin, iako sa zakašnjenjem
pali voštanicu svom bivšem robijaškom drugu, velikom Hrvatu,
ali još većem hrišćaninu, pokojnom nadbisklupu, dru Alojziju Stepincu.
Neka bi u njenom plamenu sagorele sve stare zablude, neka bi njena svetlost obasjala sve nove i stare istine…“
Napomena: boldanje teksta je moje.