Papa - da li je zaista Sveti Otac???

Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Naš istoričar iz Amerike, Dr. Stevan Tomović, u paramparčad razbija takozvanu državu Hrvatsku dokazujući da iza njenih kulisa stoji moćna vatikanska ideologija uništenja srpkog pravoslavlja.


Kažeš Tomović? :) I on ti je doktorirao kod Miroljuba i Deretića. Evo malo poslastica iz njegove knjige

ИСТОРИЈА СРБА
Од Постанка света до Христовог рођења

КЊИГА ПРВА

Стари српски записи говоре о пореклу једног дела српског народа од Нојевог сина Јафета. На пример, у једном запису старом око 1100 година записано је да Срби и други народи Европе потичу од Јафета, сина Ноја.
У једном другом запису, старом око 900 година, исто је записано да Срби потичу од рода Јафета. Реч је о запису руског монаха Нестора.

И у записима старих арапских историчара наилазимо на исти податак. На пример, у једном од тих записа, старом око 1000 година, записано је да Срби потичу од сина Јафета, који се звао Мадај. То је запис арапског историчара Ал-Масудија.

Други записи помињу друге синове Јафета као претке српског народа. На пример, стари историчар Винко Прибојевић (живео у 15/16. веку), позивајући се на записе старогрчких и римских писаца, записао је да Срби потичу од сина Јафета који се звао Тирас.

Између других записа, тај Прибојевић се позивао и на запис римског историчара Јосифа Флавија (живео пре око 2000 година). Тај Флавије је записао да народ с ових простора потиче од Јафетовог сина Тираса, и да су по њему у почетку били називани „Тирасени“ или „Трачани“.

Српски народ данас говори језиком којим су говорили ти преци Срба пoтекли од потомака Јафета, језиком који је настао у доба градње Вавилонске куле – исто као језици свих других потомака Ноја. Тако је први говорник срског језика био један од синова Јафета. Од њих је потекао део Срба и других народа Европе и Азије.
----------------------

Malo ti se doktor povijesti za.....bo. Flavije nije Rimljanin nego Židov. :)
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Malo ti se doktor povijesti za.....bo. Flavije nije Rimljanin nego Židov. :)

Upravo tako to čak tvrdi i skoro uvek nepouzdana Wikipedia.


PS. Kakve veze ima Mileritski (jadni) pokušaj negiranja prava pape (ali i ostalih biskupa) na naziv svetog oca sa neo - autohtonističkim bulažnjenjima? Osim ako tu i takvu vezu ne predstavlja činjenica da iste (neo autohtoniste) ne finasiraju i protažiraju Mileritski "instituti"...
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
28.07.2010
Poruka
1.701
Vatikan strepi od svojih zločina

Kako se ublažavaju mere protiv pandemije širom sveta, tako i Katolička crkva ima više razloga za zabrinutost. Karantin je usporio istraživanje istoričara posle otkrivanja arhiva iz vremena pape Pija 12. i njegove uloge u Drugom svetskom ratu, koje bi moglo da najzad nepobitno dokaže da je bio dobro upoznat sa zločinima nacista nad Jevrejima, ali i nad drugim narodima uključujući Srbe.
To bi stavilo pečat ne samo na nastojanja Katoličke crkve da „opere“ biografiju Pija 12, nego i na pokušaj da se za sveca proglasi Alojzije Stepinac, zagrebački nadbiskup u NDH.

Pija 12. određene struje u Katoličkoj crkvi već smatraju svetim, suprotstavljajući se onima koji ga nazivaju jednostavno Hitlerovim papom i prijateljem firera i Benita Musolinija. Nažalost, pandemija je narušila planove naučnika. Do uvođenja karantina izučili su svega 180 kutija s nekoliko stotina dokumenata od ukupno desetak miliona. Vatikan je privremeno zatvorio pristup zbog pandemije i tek treba da objavi kada će istoričari da se vrate u arhiv. Nadu daju reči pape Franje da Vatikan ne treba da se boji istorije.

Dug put do istine
Do potpune istine o ulozi Vatikana u najstrašnijem periodu istorije civilizacije dug je put, pošto je reč o oko 400.000 kutija s dokumentima iz vremena pontifikata Pija 12. (1939-1958), a istoričari kažu da je u svakoj otvorenoj senzacija, iako ovog papu već decenijama izučavaju.

I do sada urađeno bilo je dovoljno da izazove novi talas rasprava. Jer uloga pape Pija 12. u Holokaustu ne interesuje samo Jevreje, nego i same katolike. Od šezdesetih godina prošlog veka razmatra se pitanje njegove beatifikacije, odnosno da se proglasi blaženim što otvara put za njegovu kanonizaciju – proglašenje za sveca.

Tu postoji snažna paralela s nadbiskupom Stepincem koji je već blaženik na putu da bude proglašen za sveca za šta je glavni argument da ga je osudio jugoslovenski sud, ne mareći što je blaga kazna kućnog pritvora izazvana upravo saradnjom sa zločinačkim ustaškim režimom. Zbog svega toga traje spor sa Srpskom pravoslavnom crkvom koja pokušava da spreči Stepinčevu kanonizaciju, s obzirom na njegovu ulogu u NDH u kojoj je počinjen genocid nad srpskim narodom.

Prepiska s Ruzveltom
Posle svetskog sukoba odnos prema Piju 12. bio je različit, zavisno od političkih potreba država u vreme Hladnog rata. Ali, bez obzira na pitanje Holokausta, pa čak i tvrdnje nekih krugova u Katoličkoj crkvi da je on, makar mlako, pokušavao da zaštiti Jevreje, ostaju i druga pitanja.

Istoričar Aleksej Judin s Univerziteta u Gentu ukazuje da se ona odnose na istrebljenje Jevreja i drugih naroda, ali i poređenje s njegovim prethodnikom Pijem 11. koji je 1937. godine nazvao nacizam „vidom zlog rasnog paganizma, kakav nije viđen“.

Za istoričare je glavno pitanje zašto Pije 12. nije kao njegov prethodnik javno osudio naciste i očekuju da će odgovor rasvetliti celu ulogu pape i Katoličke crkve u Drugom svetskom ratu. Za sada, njihova pažnja usmerena je pre svega na izveštaje 70 vatikanskih ambasadora i prepisku Pija 12. s predsednikom SAD Frenklinom Ruzveltom.

Racingerov greh
Beatifikaciju Pija 12, odnosno proglašenje za blaženog, aktivno je zagovarao papa Benedikt 16, odnosno Jozef Racinger (papa 2005-2013). Po mišljenju mnogih istoričara, Racinger je upravo zbog toga sprečavao otvaranje vatikanskih arhiva. Njegov naslednik, papa Franja, s tih dokumenata skinuo je oznaku Racingerove odluke (tajna do 2027. godine).

Zahvalan za pokatoličenje
Kad je Alojzije Stepinac osuđen, papa Pije 12. to je nazvao „najžalosnijim procesom u istoriji crkve“. Pri tom, i pre otvaranja arhiva navođeno je da je Pije 12. dobijao informacije o uništavanju Srba u NDH uz učešće katoličkog klera, a da ništa nije preduzeo, baš kao Alojzije Stepinac i beogradski nadbiskup Josip Užice.

Isto je bilo s masovnim prinudnim pokatoličenjem pravoslavnog življa, što je odlično poznato od ranije i na zapadu. Britanski istoričar Ričard Vest navodio je kriterijum Katoličke crkve po kome se promena vere odnosila na srpske seljake, mada su i većinu njih ubijali kao sveštenike, trgovce, zanatlije, poslovne i obrazovane ljude bez izuzetka. Ukupno je pokatoličeno 240.000 ljudi, za šta je Pije 12. izrazio zahvalnost katoličkoj strukturi u NDH. Vest navodi i da je 800.000 pravoslavnih Srba ubijeno, a 300.000 prognano.

Oko 500 katoličkih sveštenika pobeglo je s ustašama 1945. u Austriju, odakle su kao i ustaški zločinci pacovskim kanalima emigrirali u Argentinu, ili našli sklonište u Rimu. Ipak, istoričari sumnjaju da su o svim tajnama Vatikana ostavljeni tragovi u arhivi, pa i o onoj gde je opljačkano jevrejsko zlato, koje je izvesno neko vreme bilo kod franjevaca u Zagrebu pre nego što su ga ustaške glavešine odnele sa sobom u Austriju.

Slepi za Holokaust
Istražitelji s Univerziteta u Minsteru setili su se vatikanskih dokumenata koje su pre 40 godina hteli da objave u 11 tomova rada posvećenog učešću Vatikana u Holokaustu. Nažalost, tada su ih u tome u poslednjem trenutku sprečili jezuiti.

Prema arhivama, u jesen 1942. Pije 12. pročitao je podrobnu informaciju koju mu je dostavila američka diplomatija o masovnom ubijanju Jevreja u Varšavi i Lavovu sa zahtevom da nešto preduzme. Tu informaciju potvrdio mu je i unijatski arhiepiskop Lavova s procenom da je ubijeno oko 200.000 ljudi. I katolički izvori iz Varšave upozoravali su ga o „nezamislivom masakru“.

Ove dokumente papi Piju 12. dostavljao je sekretarijat Vatikana, odnosno ministarstvo spoljnih poslova. Profesor istorije Univerziteta u Minsteru i vođa grupe istraživača Hubert Vulf kaže da je šef sekretarijata pozivao papu da ne veruje u te informacije.

– Govorio mu je da su Jevreji skloni preuveličavanju, a da unijati nisu primer za istinoljubivost. Dokument je s potpisom Dela Akvi – kaže Vulf.

Međutim, nekoliko meseci kasnije, Pije 12. u uskršnjoj poslanici poručio je da su „stotine hiljada ljudi bez krivice našli smrt i istrebljenje“, ali uzgred, ne pominjući Nemce i Jevreje. A upravo su se Piju 12. Jevreji obratili za pomoć, iako je Hitler svoj prvi međunarodni sporazum zaključio baš s Vatikanom.

Oštar izveštaj francuskog „Monda“: Hrvatska gaji nacizam u EU
Čuveni francuski „Mond“ piše da je „prvi put u Evropi posle 1945. jedna zemlja, koja predsedava Evropskom unijom, organizovala događaj koji označava duboku naklonost dobu nacizma“.

„Hrvatska je organizovala počasti vojnicima pronacističkog hrvatskog ustaškog režima u Zagrebu i Sarajevu, gde su time izazvali demonstracije“, piše „Mond“ i ukazuje da je reč o pomen-misi vojnicima hrvatske pronacističke ustaške države, koje je likvidirala Jugoslovenska armija 1945. godine u Blajburgu. U tekstu se napominje da je prikrivena manifestacija ustanovljena otkako je Hrvatska postala nezavisna 1991. godine postala mesto okupljanja evropskih neonacista.

„Budući da su austrijske vlasti zabranile to okupljanje, hrvatski parlament je odlučio da obeležavanje organizuje na groblju u Zagrebu uz podršku Katoličke crkve, a takođe u katedrali u Sarajevu“, izvestio je „Mond“.



ХИЉАДУГОДИШЊИ ЗЛОЧИНИ ВАТИКАНА против православља

Свети кнез Лазар: “Није важно колика сила испред мене стоји, већ је важно колику светињу браним”
Од поделе хришћанске цркве на Источну и Западну 1054. године па до данас, постоји у политици Ватикана континуитет, у смислу настојања да под своју доминацију стави све хришћанске цркве; мењали су се само облици борбе, стратегија и тактика.
Јасно утврђени правци и постојање истинске стратегије и тактике Ватикана у погледу југа Балканског полуострва најјасније се испољило приликом глобалних промена геополитичке карте Европе – приликом слома Аустро-Угарске монархије и формирања нових држава почетком XX века; приликом формирања профашистичких режима у време Другог светског рата и, најзад, приликом распада Југославије пред крај XX века.Од првих дана почетка кризе у Југославији, Света Столица је била увучена у друштвено-политичке процесе на њеној територији.
Новосадски Дневник(20. августа 1992), под насловом “Еспресо критикује папу”, објавио један краћи текст из кога се види да је папа Јован Павле Други упутио позив на крсташки рат против Срба. Уз занемаривање намерне или случајне грешке о Србији као зараћеној страни, тај текст је гласио:
“Ватикан према Хрватској има однос исте пристрасности као и према Пољској и обе државе и нације сматра бедемом католичанства у борби са православљем.“ – коментарише италијански недељник Еспресо. Шта више, папа наглашава у хрватству предводничку улогу католичанства и при том јасно ставља до знања да му ислам у Босни не смета, већ само православље. Римска курија подстицала је муслимане на рат против српског православља, иако би, по некој логици, римокатоличкој хришћанској цркви требало да буде блискија православна хришћанска црква него мухамеданство. Али, не, православље, макар оно припадало хришћанству, треба да буде уништено, а боље да се то учини исламским оружјем него римокатоличким.
Знаковита је изјава папе, дата у време телемоста са московским римокатолицима:
“Ако постоји једна Европа и једна валута – онда и Црква треба да буде једна!”
На коју се Цркву мисли – Православну или римокатоличку, нема места сумњи. Дакле: једна држава, једна валута, један папа. Мање је познато да Нови Светски Поредак треба да чине Светска Влада (за невернике) и Светска Црква (за вернике). Дакле, механизам глобалне управе и у материјалној и у духовној сфери. У првој својој посланици, за Божић 25. децембра 2005, папа Ратзингер, иначе давнашњи припадник “Хитлерове младежи”, позива на подршку новом светском поретку “утемељеном на исправним етичким и економским принципима”.
Римокатоличка црква, која је и била иницијатор свих крсташких ратова, данас је једна од најмоћнихих светских корпорација и изузетно значајан играч, како на берзи тако и у прерасподели глобалне контроле светским богаством. А ко има богаство има и политички утицај. Не треба заборавити да је Света столица пред Први светски рат подржала ратне трубе Аустроугарске, да је током Октобарске револуције из сенке стала уз Лењина и била актер у стварању комунизма, како би осујетила руског цара Николаја Романова у намери да створи унију православних земаља јер је католичка курија хтела да се створи моћан католички блок.

Пред Други светски рат папска држава подржала је Хитлера, а по завршетку пацовским и другим каналима спасавала поражене нацисте.Да није било Ватикана, не би било католичења Стона, Пељешца, западне Херцеговине, великих делова Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Жумберка; да није било Ватикана, не би било такве србофобије на Балкану. Да није било Ватикана, не би Хрвати са жаром 1914. године убијали по Србији. Да није било Пија Дванаестог и Алојзија Степница (обојица “блаженици” Римске цркве), не би било благослова на ками Анте Павелића и његових усташа.
Према америчким изворима преко 1400 католичких свештеника у Хрватској, Босни и Херцеговини је у току Другог светског рата лично клало, мучило, силовало, убијало на разне начине и насилно преводило у католицизам Србе.
Ватикан је први признао Словенију, Хрватску и Босну у авнојевским границама, и тиме нанео (скупа са Немачком) непоправљиву штету праведном решењу српског питања на Балкану.…..
Боље да нас нема него да постанемо оно што су, вековима, били несрећници који су се одрицали себе за комад буђавог хлеба……
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
28.07.2010
Poruka
1.701
Хронологија Злочина над Србима и уништење Србије ватиканско зло

Мало који простор у светским оквирима има историјску константу турбулентних и трагичних дешавања као што има Балкан. Простор на коме српски народ вековима живи увек се налазио на историјској ветрометини и готово увек у самом средишту важних међународних збивања на европском континенту. На овим просторима укрштали су се интереси великих светских и европских сила током протеклих векова. У таквим околностима држава Србија и наш народ на читавом простору који насељава били су принуђени да опстају у различитим околностима и са променљивом срећом, али увек су плаћали огромну цену свог геополитичког положаја.Злочин геноцида над Србима кроз историју траје, у континуитету , више од 2000 година . Рим , Ватикан , … Отоманска империја , Аустро – угарска , Немачка , САД , Нато , Европска Унија , Уједињене нације , … Хрвати , Муслимани , Албанци , Арапи ….!
Срби ће у прошлом веку коначно успети да се ослободе турског јарма, али то ни из далека неће решити проблеме на Балкану. Триста педесет година турске окупације; Балкански ратови; Први светски рат са убијањем и протјеривањем комплетног становништва; Други светски рат са масовним геноцидом Јасеновца, Јадовна, Старе Градишке, херцеговачких јама, Глинске цркве итд; комунистичка диктатура; посљедњи балкански рат 1991/95; бомбардовање Републике Српске; бомбардовање Србије 1999. однели су неколико милиона српских жртава.Сви ови „подухвати“ су имали за циљ истребљење свих оних Срба који нису пристали да се конвертују у католике (а затим у Хрвате) или у муслимане ( а затим у Бошњаке) или у Шиптаре ( а затим у Албанце) .Геноцид над Србима је континуиран и још траје.Данас је на сцени систематско убијање Србије, промена њеног личног описа, затирање нације, промена граница, уништавање језика, културе, гажење свих моралних начела, брутално фалсификовање историје.
Систематски се разарају све националне и традиционалне вредности да би се млади постидели што су Срби..….Брацћо и сестре , крајњи је час да се уозбиљимо. Време је да се озбиљно запитамо шта нам ваља предузети да у најскоријој будућности физички не будемо уништени. Велики део данашње младе генерације уплашен је и резигниран, зато што нису формирали осећање националног идентитета и интегритета, па се тако збуњени питају: шта да бранимо?
У таквој ситуацији неће бити велики проблем да се одрекнемо Kосова, Рашке области и Јужне Србије. Онај ко нема осећање за национални идентитет неће имати ни свест о томе где треба стати и рећи: Доста! Не бране се кућни прагови, него државне границе. Време је да се запитамо да ли ћемо и даље моћи без свог званичног националног програма , кога немамо већ превише дуго . Хоћемо ли и даље да странчаримо и да сваки од нас у себи гледа потенцијалног страначког лидера , или да чврсто уједињени прионемо сви на посао , не бисмо ли млађима створили макар основ да крену напред….На крају, сетимо се речи владике Николаја Велимировића: "Бирајте Срби, живот или смрт, част или срамоту, светлост или таму, правду или неправду, Бога или ђавола бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост, од тога зависиће и сва ваша будућност.”…
Много је српске земље заливено крвљу, нарочито у време стварања и одбране прве српске државе старе Рашке. Kако је Отоманско царство управљало Балканом, показује „Ћеле Kула“ – кула у којој је уграђено, по тврдњи француског академика Алфонса де Ламартина петнаест хиљада глава (лобања) убијених Срба.
Из тог времена имамо опис страдања Срба о коме пише протојереј Радослав Грујић. „Народ је као робље гоњен друмовима од трговаца Мале Азије и Тракије: људи, жене, деца по 20 и 30 повезани за један ланац (…) Шибани, мучени глађу и жеђу по студени и припеци, ни мала деца нису поштеђена већ су у врећама ношена на тржишта. Данку крви је у народу остао упамћен као једна од најокрутнијих установа које су икада постојале у Османском Царству. Турци су сваке треће и седме године узимали здраву мушку децу, старости између 7 и 18 година, и одводили их у Цариград и Анадолију. Да би спасли своју децу понеки су их сакатили. Османлијска власт је почивала на закону дискриминације и апсолутне владавине ислама, са легалним могућностима да се у пракси спроводи појединачно или масовно насиље, све до физичког уништења појединаца или читавих области. Ту су разлози сталног отпора и борбе српског народа за национално ослобођење и за повратак европској цивилизацији, али и корени оних дубоких демографских промена до којих је дошло у XVIII и XIX веку и које су подлога данашњег проблема Kосова.
Османлијска власт је уназадила српски народ: одузела му независност и слободу, лишила га државности, разбила му јединствено национално подручје, изменила цивилизацијски лик овог простора, доводећи у питање његов европски карактер.
Право српског народа да живи на својој земљи оспорено је дуготрајним насиљем у условима турског ропства, нарочито у XVIII и XIX веку, насиљем које по свим својим обележјима, размерама и последицама има карактер геноцида. …..
У до сада прећуткиваном писму Оскара Поћорека постоје планови за Први светски рат и то више од годину дана пре атентата у Сарајеву. Документ, објављен још 1928. године, није коришћен у научним радовима, јер се није уклапао у стереотип о историји почетка рата. Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је коришћен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу Вечерња пошта у Сарајеву и био чуван у тзв. црном кабинету, где се скрива најповерљивија пошта.
Сарајевски атентат је историјски злоупотребљен и искоришћен за прогон српског народа и за почетак Великог рата. Тај пуцањ је био почетак ослобађања од кметства и ропства. Атентат на Франца Фердинанда , наследника Франца Јозефа , на Видовдан 1914. године у Сарајеву био је повод Аустро – Угарској да уручи Србији понижавајуц́и ултиматум . Србија је овај ултиматум одбила а 28. јула 1914. Аустро – Угарска је објавила рат краљевини Србији. Беч тада формира одреде “ Суцк “ од око 11.000 добровољаца , углавном муслимана и римокатлика , који су имали одрешене руке у решавању српског питања.
Британски лист „Индипендент” преноси: „Над српским становништвом систематски су спроведени безбројни масакри. Војници би напали села и опколили ненаоружане мушкарце, жене и децу. Убијали су их из ватреног оружја, бајонетима, или су их вешали. Жртве су затваране у амбаре и живе спаљиване. Жене су одвођене на линију фронта и масовно силоване. Починиоци су били војници аустроугарске војске – преноси британски лист „Индипендент”.
Аустроугарска монархија намерачила да се освети за убиство надвојводе Франца Фердинанда са бруталношћу каква нема преседана у модерном ратовању”. Рат је поведен под крилатицом „Serben mussen sterben” (Срби морају умрети), а тај принцип „рата до уништења” касније је преузела и нацистичка Немачка”.
Kонц логори су се налазили у скоро свим градовима Босне и Херцеговине . Један румунски лекар др Брандуса , који је био у прилци да види шта се у логору дешава , запањен , причао је свом пријатељу адвокату Штефану Чичо Попу , посланику у мађарском парламенту : “ Господине посланиче , ово није логор , ово је пакао ! Прво што сам видео и упамтио то је мртва мајка са живим дететом у наручју . То се не да описати “ .
Услед таквог третмана само за првих седам месеци , од августа 1914 па до марта 1915. умрло је 1.772 логораша . Зна се да је у Араду побијено преко 50.000 Срба . Услови у овим концентрационим логорима су били тако страшни да је преко 30% заточеника умирало већ после 2-3 дана . Према званичном извештају Међународног црвеног крста од 19. септембра 1917. Године , у тим логорима , искључиво смештеним на територији Немачке , Аустрије и Бугарске , било је 156.630 српских официра и војника. У Немачкој 25.879 , у Аустроугарској 96.363 војника и 709 официра и у Бугарској 31.942 војника и 189 официра . У Турској је било око 5.000 српских заробљеника , који су пребачени из Аустроугарске у Турску за рад у тамошњим рудницима и на изградњу багдадске железничке пруге . Ово је само број који су признале те земље Црвеном крсту …
Нема већег геноцида у Првом светском рату од геноцида над Србима. То, нажалост, нису били једини злочини почињени над Србима у току 20. века. Двадесетак година касније, наиме, на помолу је био Други светски рат који је наговештавао нови злочиначки пир над Србима. Почев од 1941. године, уследили су још стравичнији злочини…. Шестог априла 1941. силе Осовине су напале Југославију, а разједињена држава је брзо пала под ударцима Немачке, Италије и Мађарске.
Силе Осовине су избрисале ову државу с лица земље, поделиле плен, а Босну је прогутала (погрешно названа) Независна држава Хрватска (НДХ). Поново страдања , сиромаштво, заробљеништво , масовни геноцид и губилишта снашли су Србе , више него икога другог. Хитлер је желео уништење српског народа и државе. Нацистичка Немачка је планирала да на Балкану створи стратешки мост који би омогућио продор на Исток, и да се тај терен очисти од словенског живља, нарочито од Срба, јер су у Србима увек видели неку копчу са Русијом. Водећу улогу у геноциду над стотинама хиљада Срба, имале су квислиншке формације, које су чиниле усташе и домобрани.
Упоредо са стварањем нацистичке државе Хрватске, или НДХ, током Другог светског рата у Босни и Херцеговини основана је посебна СС јединица састављена искључиво од муслимана. У циљу ширења блиских идеја нацизма и исламског фундаментализма, хрватски поглавник Анте Павелић наредио је и подизање посебне џамије, која би се звала „Поглавникова џамија“, како би обезбедио савез не само у идејама, већ и војно, са босанским муслиманима, које је овај ратни злочинац често називао „цвијећем Хрватске“.
Лидери босанских муслимана су нацисти Анти Павелићу обећали пуну лојалност и подршку, а заузврат су многи од њих добили важне позиције у новонасталој нацистичкој држави Хрватској (НДХ). Тако је потпредседник тадашње нацистичке државе био босански муслиман Осман Џафербег Kуленовић, члан владе НДХ др Мехмед Алабеговић, а усташки комесар за БиХ Хакија Хаџић.
У убеђивању Хитлера да од босанских муслимана формира СС јединицу кључну улогу су одиграли велики муфтија јерусалимски Хусеини и лично Хајнрих Химлер. Током четири године убијено је око милион Срба и то на толико дивљачки начин, да му није било равна у току целог Другог светског рата.
Из редова 13. СС ханџар дивизије, који су се предали и “прешалтали“ у партизане, послије рата регрутовани су кадрови који су у интересу “братства и јединства“, временом заузимали значајне руководеће положаје у комунистичкој номенклатури, проносећи кроз саму партију, мало-помало, сву ону свест и идеје које су “красиле“ и ханџар-дивизију. Неки од тих дочекали су и рат од 1991. до 1995. године и поновну примену гајтана и јатагана у обрачуну са Србима, стављајући се на располагање Алији Изетбеговићу и његовој фундаменталистичкој муслиманској Странци демократске акције.
Зло оличено у фашизму и његовој специјалној верзији усташтву, за које су само наивни мислили да је ствар прошлости, обновило је своју снагу и своју државу 1991.године. Етничко чишћење Срба физичким ликвидацијама и протеривањем, које је започео Анте Павелић 1941. у време Независне Државе Хрватске (НДХ), наставио је Фрањо Туђман 1991. У време "независне државе Хрватске". Зло у Хрватском народу почива у мрачним одајама катедрала и цркава, отуда посматра, чека тренутак и излази кад процени да треба. Најљуће усташе углавном су потомци покатоличених Срба – Херцеговци, Личани, Далматинци. Сам Павелић је пореклом из херцеговачког села Брадине које је било скоро чисто српско.
Човек који промени веру, а потом и нацију, као у овом случају Хрвата и Срба, избрисао је све што је било до тада. Он више не може да говори о својој породици, прецима, свом роду. Он је неко ко почиње од нуле, ништа, човек без биографије, младица тек засађена на ледини. Такав човек је свестан свега а нарочито презира своје околине, родбине, пријатеља, кумова, својих дојучерашњих сународника и у њему се рађа мржња. Понижен је, ћути кад се у друштву прича о историји, породичној традицији, далеким рођацима… И онда долазе ратови. Такав човек постаје звер и креће да убија све оне који су живи сведоци његове превере, срамоте, његове издаје предака и свог народа.
Да није било Срба, Хрватска као држава данас не би ни постојала! После Првог светског рата превели су их из поражених на страну победника, после Другог светског рата превели су их такође из поражених на страну победника. А за злочине, највеће злочине у историји овог дела Европе (и Хрватска је једина држава у којој су постојали дечји логори), мало је ко одговарао. Никад се Хрвати нису суочили с тим злочинима. Све им је опроштено. Па да би се одужили браћи Србима, они су их истерали са завежљајима, на тракторима…….
Kод католика глава Цркве уопште није Христос, него папа, и католици за папу ревнују, а не за Христа, и њихова ревност у вери прелази у страствени, човекомрзачки фанатизам, острвљени фанатизам, фанатизам крви и мача (ломаче), непомирљивости, дволичности, лажи, лукавства…. Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао је и организовао злочине геноцида над Србима. Да није било Ватикана, не би било католичења Стона, Пељешца, западне Херцеговине, великих делова Далмације, Лике, Kордуна, Баније, Жумберка; да није било Ватикана, не би било такве србофобије на Балкану. Да није било Ватикана, не би Хрвати са жаром 1914. године убијали по Србији. Да није било Пија XII и Алојзија Степница (обојица “блаженици” Римске цркве), не би било благослова на ками Анте Павелића и његових усташа.
Једно од најгрознијих и најбројнијиох места страдања и убијања Срба био је Јасеновачки систем хрватских логора за истребљење. У склопу тог система налазио се и концентрациони логор за децу. Хрватска је била и остала једина земља на свету која је измислила и организовала концентрационе логоре за истребљење деце. Начин на који су усташе мучиле и убијале Србе људски ум не може ни да замисли. Хрвати су били једини народ на свету који је своје жртве прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки ( случај Милеве Божиновиц́ из Стабанђе )…и на друге свирепе начине.
Немачки официр Глез Вон Хорстенау је 14. јуна 1941. године записао: „На животињски начин они су убијали чак и нерођену децу… многе жене и деца лежали су на камењу… голи скелети… командант логора Јасеновац је дивља животиња…“. Подстицање на мучење и убијање Срба чинили су многи свештеници Kатоличке цркве, часне сестре, вероучитељи и други.
Према америчким изворима преко 1400 католичких свештеника у НДХ је у току Другог светског рата лично клало, мучило, силовало, убијало на разне начине и насилно преводило у католицизам Србе. Архивска грађа проучавана у државним и дипломатским архивима Италије, Француске и Велике Британије тешко оптужује Ватикан. Архив показује да је Света столица не само знала за планиран злочин геноцида у Независној Држави Хрватској, већ је стајала иза њега. Kатолички свештеници, њихови бискупи и надбискупи били су свирепи према православним свештеницима. Тако су св. Петру Добробосанском чупали браду, поткивали га и забијали клинове под нокте све док није издахнуо. Светом Платону Бањалучком су ложили ватру на грудима да би га потом распорили и бацили у Врбас. На исти начин је уморен и св. Сава Трљајић кога су бацили у Kатинску јаму. Kатолички свештени су уз то силовали жене, сестре и ћерке српских попова, а потом их терали да гледају како им убијају децу и приморавали да им читају опело.
Један од идеолога усташког покрета , оснивач крсташа и сличних организација фрањеваца , часних сестара и католичке омладине који је био ђак Бањалучке гимназије , школовао је генерације будућих кољача и убица Срба , Јевреја и Рома . То је био Ханс Иван Мерц кога је папа Јован Павле II прогласио за блаженог 2003. године на Петрићевцу у Бањалуци . Он је за време првог светског рата инспирисао Хрвате да се боре против православних Срба , Јевреја и Рома и свих оних који нису били католици . Његов утицај је остао толико јак да су из његовог самостана у Петрићевцу кренуле прве групе усташа и фрањеваца да кољу Србе у Бања Луци и околини током Другог светског рата. У бањалучким месним заједницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац, усташе су, под командом Анте Павелића, уз помоћ бањалучких усташа, побиле најмање 2.300 невиних Срба без иједног испаљеног метка,… секирама, ножевима крамповима и „србомлатом“.
Међу жртвама је било и 551 дете!!!!…..Ватикан је омогућио да највећи усташки злочинци побегну и остану некажњени, а опљачкано злато и друге вредности жртава завршиле су у његовим трезорима…….
Неиздржива је ова лаж о СФРЈ, коју данас толико глорификују да ми се смучило више то да слушам. Једно питање за све оне који крију праву истину о Југославији, ако је она била таква комунистичка утопија -зашто се у крви и несрећи распала?
Зашто народи Југославије нису бранили своју идеалну државу у којима им је било тако добро? Значи, нешто суштински у тој држави није ваљало?
Шта није ваљало? У југословенским архивама се не могу наћи кључна документа о отвореној сарадњи Титових партизана са усташама. Зашто партизанске јединице никада нису ни покушале да ослободе логор Јасеновац? Зашто усташко-комунистички диктатор Тито никада није обишао простор логора Јасеновац?
Kорени и разлози ратне сарадње усташа и комуниста/партизана сежу у време предратне Kраљевине Југославије. Разлози за ову сарадњу су били идеолошко-политичке природе а њихова основа је био заједнички циљ и једних и других да сруше Kраљевину и на њеним рушевинама формирају нове државно-политичке творевине. У својим јавним партијским гласилима KПЈ отворено подржава (велико) Хрватску револуционарну организацију (ХРО), тј. усташки покрет, формирану 1929. г. Тако је у званичном „Органу Централног Kомитета Kомунистичке Партије Југославије (Секције Kомунистичке Интернационале)“, како тачно стоји у заглављу „органа“ − Пролетеру у броју 28.-ом из децембра 1932. г. (дакле мање од две године пре убиства краља Александра од исте те ХРО) објављен чланак о подршци KПЈ усташком покрету. Први и главни пасус тог чланка гласи дословце овако: Kомунистичка Партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет потпомогну, организују и предводе.Још један споразум између комунистичке странке и усташког ослободилачког хрватског покрета“ из јуна 1935. г. потписан од стране Моше Пијаде за комунисте и др. Миле Будака за усташе у затвору за политичке затворенике у Сремској Митровици.
Циљ овог споразума је био веома јасан и недвосмислен: потпуно рушење државе Југославије и уништавање свега што је српско и православно. Независна Држава Хрватска“ је била једина нацистичка држава која после напада Немачке на Совјетски Савез није прогонила вође Kомунистичке партије. Ратна сарадња комуниста са усташама дошла је исто онако природно као и њихова борба против четника. И у једном и у другом случају реч је о наставку предратне комунистичке политике, како „класне“, тако и „националне“. Обе те политике систематски су неговале антисрпство, за рачун наводно угњетаваних Хрвата.
Иван Стево Kрајачић, председник Извршног Сабора НРЈ и члан ЦK СKЈ и ЦK СKХ, на помену жртвама у Јасеновцу, пред српском делегацијом и другим присутним делегатима, отворено је изјавио …„да је штета што није било више Јасеноваца!”
Ово говори да став Kомуниста о уништењу српства и православља је остао непромењен. Мика Трипало, секретар ЦK СKХ и члан ЦK СKЈ, марта 1971. изјавио је: „Kад им узмемо покрајине, сабићемо их између Ужица и Београда”….
Тешко је данас утврдити број комунистичких жртава у годинама рата и непосредно после њега. Страни историчари, који су из западних земаља могли слободније да пишу (али нису имали комплетан увид у све податке), оставили су каква таква писана писана сведочанстава о партизанским злочинима у 1944. и 1945. години. Тако, на пример, гроф Николај Толстој у својој књизи „Министар и масакри“ пише да су партизани у току 1944. и 1945. године побили преко 350.000 људи, а Енглез Мајкл Лис у својој књизи „Силовање Србије“(која је недавно објављена и на нашем језику) наводи бројку од 250.000 убијених Срба у поменутом периоду. Само од 1944, од уласка партизана у Београд, до 1947, у Србији је без суђења убијено око 100.000 Срба, а неколико стотина хиљада прошло је затворе и полицијску тортуру. Нико никада није подигао оптужницу за те злочине. .…
Kрвљу нашег народа и губитком вековних територија смо платили лажи о југословенству.… На Балкану, кроз векове до 1912. године никада и нигде није постојала никаква арбанашка држава. На основу архивске грађе из српског средњег века и првог отоманског „дефтера“ (пореска књига) из 1455. г. шиптарски живаљ на Kосову и Метохији био је занемарљив - свега 2% и то углавном у области Ђаковице. Најездом Турака на Балканско полуострво омогући ће све чешће и бројније пристизање Арбанаса на ове просторе. Примањем ислама Арбанаси су код Турака за које су често и ратовали, уживали велике привилегије. Арбанаси су примивши ислам створили себи прерогативе неке врсте господара над хришћанском рајом. Од тада ће Kосово и Метохија доживљавати своје судбоносне дане због колонизације арбанашких племена и догађаја који су се одиграли на овом подручју. После 350 година некадашња централна област српске националне државе је етнички очишћена до пола. После ослобођења од турске власти 1912. године, Kосово и Метохија су области Kраљевине Србије. Враћање Kосмета у оквире државе Србије је за Шиптаре је представљао смртоносни ударац, а циљева Прве призренске лиге из 1878. г. се сви Шиптари придржавају као алфа и омега њихове националне политике. Мењају се само савезници у односу на тренутно геополитичко стање региона и око њега: Турци, Аустро-Угари, Италијани, Немци, комунисти, НАТО. Kада су Хитлер и Мусолини окупирали Србију, Албанци су протерали 100 000 Срба и населили на Kосову и Метохији око исто толико својих земљака из Албаније. Титова комунистичка аутократија је забранила повратак протераних Срба и населила на Kосову и Метохији око 350 000 Албанаца из Албаније. Kао што је познато, НАТО агресор је војно напао и окупирао јужну српску покрајину, Свету земљу Kосово и Метохију и протерао заједно са терористима ОВK преко 200 000 Срба, неколико хиљада убили, а стотинама Срба албански криминалци су из живе утробе вадили виталне органе и продавали их на црној берзи, како је објавила бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте.
Оно што су урадили Албанци Србима на српској Покрајини Kосову и Метохији после 1999. године је антицивилизацијско поступање. Имајући у виду историју човечанства, то се може поредити само са дивљаштвом. Шиптарски терористи подстакнути мржњом према свему што је српско и да заувек избришу трагове њиховог живљења, порушили су преко 150 цркава и средњовековних манастира, спалили су или трајно оштетили на хиљаде вредних икона, порушили су неколико хиљада других споменика српске културе и традиције, спалили на стотине хиљада књига и друге историјске грађе. Порушено је на хиљаде надгробних споменика, па и оних из давних времена. Једном речју све што је припадало културно историјској баштини српског народа потпуно је уништено.
Данас на Kосову и Метохији живи 97% Албанаца.Нацизам није поражен у Другом светском рату, поражен је Вермахт, накратко је поражена држава Немачка али је идеологија нацизма преживела. Осврнемо ли се мало пажљивије око себе, морали бисмо се запитати није ли то била тек једна добијена битка, али не и добијен рат……. KОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ СРБИЈА – ОТЕТО, АЛИ ВРАТИЋЕМО ГА KАД ТАД!!! Отоманска империја (Турска) , Аустроугарска , Немачка , Хрватска , Албанија , Енглеска , Мађарска , Ватикан , Циа , Бнд , Нато , Америка , Европска унија , Усташе , Kомунисти , Партизани : некада су чинили све и данас чине све само да СРБИЈА нестане из Европе. Ниједан народ у свету није толико много пострадао као Срби а данас их ти исти кољачи убијају по други пут исмевајући и негирајући тај злочин?!
И на овом форуму, потпуно је слободно пљување и ругање тим жртвама за рад посећености и профита!

Нека вам је на част и срамоту!
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Najprije, hvala ti za fotografiju, baš sam je bio zagubio. :)

I drugo, molim te obavijesti me kad iziđe najnovija knjiga dr. Stevan Tomovića. Nedavno je izjavio kako mu je najnovija knjiga, pod naslovom - SRBI PRE ADAMA, u štampi i kako uskoro izlazi. I hvala ti unaprijed.

Hahahaha, on zaista misli da će nekoga uvrediti time što ga naziva isprdkom? Ili postavljanjem humorističke mema fotografije? Sve što će postići je samo dokazivanje da se on približava letalnom stadijumu Lyssa Spiritualis (Duhovno besnilo) kojim ga je zarazio Miroljub Petrović.

dr. Stevan ko? Ovaj?

maxresdefault.jpg

Inače pulen ovog instituta za šubi dubi stanja:

Kod:
http://institutni.com

Opera Snapshot_2020-06-28_115749_institutni.com.png

U vlasaništvu sektaškog prevaranta Miroljuba Petrovića.

Ps. Pitam se samo kako će na naslov knjige "doktora" sa subotarskog "instituta" odreagovati pravi profesor i doktor Radivoj Radić, kada sazna da mu je 30 o godišnji "doktor" ukrao naslov dela.

No, to i nije za čudo, jer je "svesveta" subotarskog kulta, isto tako volela da "pozajmljuje"....
 
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Vatikan strepi od svojih zločina

Pija 12. određene struje u Katoličkoj crkvi već smatraju svetim, suprotstavljajući se onima koji ga nazivaju jednostavno Hitlerovim papom i prijateljem firera i Benita Musolinija.


AMERIČKI ŽIDOV O PAPI:
Nekada sam mrzio Pija XII., a onda sam shvatio – on je istinski junak koji je spašavao nas Židove

„Pio XII. izravno se zalagao za prestanak uhićenja Židova i ukidao klauzure kako bi ih sakrio u samostanima, opatijama, katoličkim domovima i crkvama širom Italije. Spašeno je 80% talijanskih Židova, dok je 80% Židova izvan Italije ubijeno. Zato je bitno i nužno reći: taj je čovjek bio istinski junak! Točka! Nema nikakvih misterija!“


Ovo su riječi Garyja Kruppa, američkog Židova i utemeljitelja Fondacije Pave the Way čija je glavna misija zbližavanje religija uz pomoć kulturne, tehnološke i intelektualne suradnje, a kojega je zbog iznimnih doprinosa u unapređivanju odnosa između Židova i katolika, Redom sv. Grgura Velikog odlikovao papa Ivan Pavao II. Ipak, dugačak je bio put koji je ovog prvog Židova u povijesti odlikovanog ovom značajnom nagradom doveo do ovakvog zaključka, a sve se dogodilo, kako kaže, zahvaljujući „Božjoj intervenciji“. Kako je od „mrzitelja Pija XII.“ postao jedan od njegovih najglasnijih branitelja, otkrio nam je u nedavno objavljenom razgovoru za Zenit.

Sve je započelo na ručku s apostolskim nuncijem u Izraelu koji je zatražio Kruppovu pomoć zbog negativnog prikaza pape Pija XII. u Memorijalnom muzeju holokausta Yad Vashem.

– Otišao sam s ručka misleći „Zašto bih ja nešto učinio za Pija XII.?“ A tada – Božje djelo! Bog uvijek djeluje – budimo sigurni! Primio sam poziv od poglavara njujorškog rabinskog vijeća rabina Josepha Potasnika koji mi je rekao: „Znaš, jedan židovski novinar piše knjigu o Piju XII. Možeš li mu omogućiti pristup u Rim? Odgovorio sam: „Čuj! Baš i ne volim Pija XII., ali ne želim sudjelovati u objavi još jedne negativne knjige o njemu. To bi samo još više udaljilo Židove i katolike“ – prisjeća se Krupp.

Susret koji će se ipak dogoditi bit će početak promjene Kruppova razmišljanja o Piju XII. , a sve zbog fascinantnog otkrića spomenutog novinara.

– Susreo sam se s njime, a on mi je rekao: „Razgovarao sam sa generalom Karlom Wolffom (Himmlerovim izaslanikom i zapovjednikom u Italiji) prije njegove smrti, a moja knjiga otkriva kako je Hitler imao plan okupirati Vatikan, oteti papu i odvesti ga u Lichtenstein gdje bi ga potom pogubio. Nakon što bi likvidirao i članove Kurije, preuzeo bi Vatikan“. Odgovorio sam mu: “O čemu govoriš? Nije li on (Papa) bio kolaboracionist?“ „Nikako! Upravo suprotno!“ I tako je sve počelo – objašnjava Krupp.

Potom je na preporuku apostolskog nuncija u Poljskog, mons. Celestina Migliorea, uslijedio Kruppov susret sa sestrom dr. Margheritom Marchione u New Jerseyju. Posjetio ju je zajedno sa svojom suprugom i suradnicom Merry.

– Sestra je zapravo otvorila čitavu priču. Pokazala nam je dokumente, pisma i svjedočanstva ljudi koja su potvrdila kako je Papa posredovao u spašavanju Židova… A svakome tko ovo čita kažem: možeš i sam to zaključiti. Svakom kritičaru govorim: odi na internet, u arhive New York Timesa, Palestine Posta. Ja sam posjetio i Jewish Telegraph Agency, svjetski židovski informativni servis. Pretraži sve arhive o Židovima i Piju XII. od 1939. do 1958. Godine i nećeš pronaći niti jedan negativan članak. Kako je to moguće ako je taj čovjek bio vrag kojega svi mrze? – pita se Krupp, te vrlo oštro objašnjava razloge zbog kojih je papa Pio XII. i danas za mnoge kontroverzni, „Hitlerov papa“.

Postoje ljudi koji se prostituiraju! To su povjesničari! Doktori povijesti koji predaju na Harvardu ili Columbiji, koji se prostituiraju jer iznose tvrdnje o tom čovjeku, a zapravo nikada nisu obavili izvorno istraživanje. Nisu stupili nogom u Vatikanski arhiv – kaže Krupp.

U svojem istraživanju Krupp je prikupio više od 76.000 stranica različitih dokumenata i sve ih učinio dostupnim preko svoje web stranice, no ono što ga je najviše iznenadilo i razočaralo je činjenica kako niti jedan od „velikih“ povjesničara nije pristupio njegovoj stranici kako bi pregledao objavljenu dokumentaciju, a što je vidljivo prema imenima registriranih korisnika.

– Odakle im onda materijali? Nema ih. To su prazne priče nastale šezdesetih godina. Kad ih pitam za dokumente, nemaju ih. Pozivam sve te briljantne povjesničare za stol. Raspravljat ću s njima i potući ih u raspravi – odlučan je Krupp.

Na pitanje je li Pio XII. bio neutralan , te je li učinio dovoljno, jasno odgovara:

– Bio je neutralan. Vatikan je morao ostati neutralan. Upravo je zbog toga Pio XII. mogao spasiti živote oko 800.000 Židova. To je djelovanje Katoličke Crkve pod vodstvom pape Pija XII. koji je to omogućio! Zanimljivo, ljudi odaju priznanje pojedinim biskupima ili svećenicima koji su pomagali i uglavnom se tu zaustavljaju, ne shvaćajući kako je to krenulo iz Vatikana. Kako netko može naivno misliti da biskupi posvuda rade istu stvar bez ikakve upute i zahtjeva. To je besmisleno.

Krupp je otvoreno progovorio i o svom odnosu prema Piju XII. i zaslijepljenosti uzrokovanoj neprestanim lažima onih koji su bili plaćeni za to.

I ja sam ga prezirao. A onda sam otkrio kako su nas varali i kako nas i dalje varaju oni koji sebe nazivaju povjesničarima. Tu nije riječ o povijesti već o postojanju privatnih agendi čiji je cilj uništavanje reputacije toga čovjeka… Posjedujemo mnoga pisma koja pokazuju kako je Papa slao novac za zaštitu Židova u Beč, Francusku, Sloveniju, čitavu Europu. Imamo svjedočanstva ljudi koja se nalaze u Vatikanu. Postojala je neka vrsta podzemne željeznice. Boravili su nekoliko tjedana u Vatikanu, te odlazili u Portugal , a potom u Dominikansku Republiku, kad bi se stekli uvjeti – a sve to pod vodstvom Pija XII. Židovski narod zaslužuje znati kako je taj čovjek jedan od rijetkih heroja Drugog svjetskog rata. Nažalost, Roosevelt, Churchill, mnogi američki Židovi nisu učinili dovoljno. Oni su mogli učiniti više. Ali ovaj čovjek je djelovao i to možemo dokazati! To znaju svi koji su živjeli u to doba! – kaže Krupp.

Iako Židov, Krupp je bez zadrške, primjera radi, otvoreno prokazao i tadašnjeg „ratnog“ židovskog urednika New York Timesa, Arthura Haysa Sulzbergera koji je namjerno „skrivao“ nacistička zlodjela, objavljujući o zločinima Holokausta „razbijene tekstiće „ na 8. Ili 16. stranici svojih novina.

– S jedne strane imamo takvo ponašanje, a s druge poglavara Katoličke Crkve koji je riskirao svoj život znajući da će ga možda i ubiti. Za povijest su najvažniji rimski Židovi. Oni se trebaju prvi iskupiti jer su preživjeli upravo zahvaljujući djelovanju pape Pija XII.

– Mnogi ljudi napadaju Crkvu služeći se njegovim pontifikatom. To nema nikakve veze s njim kao pojedincem ili s onim što je činio, ali to je prigoda za napad na Katoličku Crkvu. Dezinformacije, laži i medijska manipulacija, koja je skrivala istinu od ljudi, isto čini i danas… To je veliki problem… Gledamo kako laži i izmišljene priče postaju istinom, baš prema onoj Mao Ce-tungovoj – „laž izgovorena tisuću puta postaje istinom“ – i to je točno. A mi smo poput ovaca… Bit će potrebno mnogo vremena za analizu arhivske građe, ali to je nužno kako bi konačno započelo liječenje ove rane – rekao je Krupp.
-------------------------------

P.S. Nije te bilo neko vrijeme, vjerojatno zbog tvoje alergije na istinu. Rekoh ti ja, kloni se istine, ne čitaj ovo što Gary Krupp piše o papi, jer ćeš ponovo dobiti alergijske napadaje. :)
 
Natrag
Top