Šta je novo?

Опстанак Срба као народа Аријевске расе!

  • Začetnik teme СРБСКИ КОСМЕТ
  • Datum pokretanja
СРБСКИ КОСМЕТ

СРБСКИ КОСМЕТ

Član
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
VOLITE SVOJU RASU, JER BELA RASA JE PREKRASNA!


Uvek imajte na umu: RASA je seks... Rasa je svojim navećim delom upravo: SEKS!
Bela rasa a sa njom i naš srpski narod ne sme poći putem mamuta ili ptice dodo!
 
СРБСКИ КОСМЕТ

СРБСКИ КОСМЕТ

Član
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
U ODBRANI NASILJA!


Onaj koji definiše, taj i kontroliše.

Istinitije reči nikad nisu bile izgovorene. Neprijatelji Belog čoveka konstantno redefinišu naš rečnik, od “gej” do “rasizam” uopšte nepoštujući gospodina Noah Webster-a (autora najpoznatijeg rečnika engleskog jezika - pri. ured.). Rasizam, kao što svi znamo znači Beli rasizam, a nema ništa “gej” (veselog) kad se govori o pederima.

“Vodite ljubav, a ne rat” rulja iz 1960-ih godina, sada naravno vodi veći deo zemlje (S.A.D.). Oni zamišljaju svet “mira” gde su svi zauzeti razmnožavanjem sa bilo čim mogućim. Oni mrze ono što oni nazivaju “nasiljem”. Ono što zaista misle, jeste da se boje Belog nasilja. To oni žele da ga zaustave. Ne bune se protiv takvih epizoda, kao što su Waco, pa napad na Irak ili pak ubijanje Belaca u afričkim zemljama, koji su bili previše glupi da ne napuste taj kontinent, onda kad je politička moć predata crncima. Što se ovoga tiče, one koji kontrolišu oružje se ne tiče naša velika grupa puna predatora iz raznih manjina - oni se boje oružja u rukama Belih ljudi. Kao i u svim zemljama koje vode Boljševici, kriminalci se koriste da bi terorisali, i samim tim i rasparčali populaciju. U vreme boljševičke revolucije, nije bilo mnogo kriminalaca u Rusiji koji su divljali unaokolo, pa su oni jednostavno otvorili zatvore i pustili ih sve na slobodu - kao što je komunista Mandela to učinio u Južno Afričkoj Republici. Sada, kao i tada, kada je populacija fokusirana na ličnu bezbednost, ona nema naročito puno vremena da primeti šta vlada radi. To vam je čitava ideja.

Sve bele zemlje su napadnute. Tradicije se uništavaju, a mongrilskim hordama se dozvoljava da kolonizuju Bele teritorije. ZOG je učinio ilegalnim za Belce da brane svoje zemlje. Niti jedna druga rasna tertorija ne prolazi kroz ovakvu vrstu napada. A razlog je krajnje očigledan. Samo Beli ljudi stoje na putu jevrejskog drevnog sna - dominacija svetom. To je ludačka ideja, jer ko će braniti Jevreje od nekog novog Dzingis Kana, kada Belko nestane? Gde će Uglješa nabaviti svoj pištolj i od koga će dobiti sledeći ček na ime socijalne pomoći, kad Belko nestane. Jevreji nisu zadovoljni samo time da kradu zlatna jaja. Oni imaju tu unutrašnju potrebu da ubiju Zlatnu Koku.

Belci mogu biti eliminisani preko lukavog poduhvata kome će cilj biti pogrom. Ovo će jedino biti moguće kada kompletna politička moć bude u rukama onih koji žele da učine ovo čišćenje. Ubijanje “goja” u ex-Sovjetskom Savezu je klasičan primer za to. Međutim, pogromi se često otimaju kontroli i izazivaju nasilnu reakciju. Zato postoji bolji način da se ovo uradi: propovedaj bratsku ljubav i ohrabruj rasno mešanje. Rasno mešanje je “genocid” jer uništava sve rase koje se upuštaju u to.

Vikizni su se iskrcali u Severnoj Americi u vreme kada je razvoj oružja u Evropi bio u jednakosti sa onim u današnjoj Kanadi, gde su tada živeli Amero-azijati. Pokušaj naseljavanja je bio neuspešan, jer su skrelinzi (Indijanci) bili brojniji od Vikinga. Kada je oružana tehnologija “jednaka”, Bog je na strani onih kojih ima više. Vikinzi su se vratili kući, ali nisu tamo ostali.

Sledeći dolazak, tih severnih ljudi je bio drugačiji. Njihov broj je i dalje bio znatno manji, ali ovaj put su doneli superiornije oružje. Tako je ostalo i u narednim talasima Evropljana koji su na kraju oduvali u zaborav urođeničke divljake - ipak, posao koji iz gluposti nisu skroz završili.

I, evo nas tu gde smo sad. Ne mogu uništiti našu rasu. Nikad nisu mogli, i nikad neće - dok god se ne igra po njihovim pravilima. Tehnologija Belih ljudi je taj faktor koji stvara prednost za Belog čoveka. Napad protiv nas se vodi na svim frontovima i ja verujem da je ovo zato što je naš neprijatelj u zabludi da će “zlatna koka” uskoro biti u njegovim kandzama.

Kako to naš drevni neprijatelj radi sve ovo, pošto mu je to jedina opcija u ovom trenutku? Reći ću vam. Prodaj naše oružje onima koji će ga na kraju upotrebiti protiv nas samih, ali nazovimo to “dobar posao” i “kapitalizam”. Hrani one koji će ustati protiv nas, ali nazovi to “milosrđe” i “ljudska dobrota”. Dozvoli da kolonizuju belački životni prostor u ime “političkog azila” i “hrišćanske ljubavi”. Ohrabruj i nagrađuj rasno mešanje, koje zauvek odstarnjuje Belu ženu iz mogućnosti da rađa svoju rasu, i takođe dodaje još jednog rasnog neprijatelja na naše tlo. Nateraj Belog čoveka da veruje kako je “nasilje” psihijatrijski poremećaj zajedno sa svakom drugom instinktivnom potrebom za privljavanjem. Pretvori ljude u gomilu patetičnih slabića tako što ćeš konstantno pričati o “sigurnosti” i “ljudskim pravima” i o potrebi za “osiguravajućim polisama”.

I priča tako teče dalje i dalje a stvari su danas tako spojene da nazovi muškarci demosntriraju svoj nedostatak muškosti tako što podležu vladavini izabranih, bizarnih, muško-mrzačkih feministkinja. Čak je i “desno” krilo toliko feminizovano da izgleda kao matora svinja - toliko ružna da jedan plasticni hirurg ima potrbu da je operiše u mraku.

Beli ljudi imaju, i zauvek će imati mogućnost da osiguraju sebi mesto pod Suncem - i to na samom vrhu. Ako apstiniramo od nasilja, mi činimo rasno samoubistvo. Ne možemo dobiti ovaj trenutni rat (rat koji je započet sa namerom našeg istrebljenja) bez oružja. A oružje ne može biti korišćeno na ne-nasilan način.

Gde su svi muškarci nestali?

Pod nasiljem, u kontekstu ovog članka podrazumeva se upotreba fizičke sile sa ciljem nanošenja gubitaka svom rasnom neprijatelju i sve što je povezano sa sopstvenim blagostanjem. Ovaj tip nasilja je uvek planiran i pažljivo usmeravan ka kraju opstanka Belog čoveka.

Za sve stvari postoje vreme i mesto. Mesto je čitava svetska pozornica, ali vreme još uvek nije došlo. Doći će vreme kada će ovaj teret ne-belog parazitizma i predatorstva ispustiti poslednju kap u već prepunu čašu.

Hrabri Beli ljudi su sada uvučuni u besmislenu i beskorisnu borbu hranjenja ljudi koji ne mogu da hrane sami sebe. Društvo ne može stvarati plićake ad infinitum (do beskonačnosti), niti se svetski kaluđeri mogu množiti zauvek. Bez prirodnih neprijatelja, ljudi se razmnožavaju i šire do tačke masovne gladi. Nedovoljne zalihe hrane otvaraju vrata za razne forme bolesti - još jedan “kontrolor” populacije, koji će se pokazati kao jako važan faktor u budućnosti. To vreme nije tako daleko, kao što se možda misli i to je velika prepreka za one ludačke ideje o dominaciji nad svetom.

Ovaj dolazeći svetski rat, neće imati potrebe za bilo kakvom potvrdom od strane mene, niti će mu trebati delići neke racionalizujuće slagalice da ga pokrene. Ne postoji ništa prosvetljujuće od toga da vidite svog neprijatelja kako juriča na vas sa mržnjom u očima. Bes Severnog čoveka je ono što prestravljuje trenutne zle vladare - i imaju razlog za to. Zato oni očajnički pokušavaju da modifikuju vaše ponašanje tako da ne kažete i ne uradite ništa što bi moglo da uvredi one kojima žele da vas zamene. Oni se nadaju da će vam na kraju zabraniti i to da budete Beli čovek.

Samo zamislite u kakvom bi stanju bila vaša kuća ako bi vas ubedili da je “hrišćanski” ne buniti se protiv gomile bubašvaba koje pevaju “mi smo svi u ovome zajedno”.

Toleranciju, mir, ne-nasilje i tako dalje uvek propovedaju oni koji su slabi. Siguran sam da kad bi gazela mogla govoriti lavu, imala bi istu poruku. Ova pesma sirena, ima uvek istu trulu poruku - budite dobri prema svojim neprijateljima i oni će vam to vratiti na dobar način. Koliko dobar treba biti prema krokodilima? Koliko treba da volimo Zvečarku? Hoće li držanje zatvorene Boe, dobro hranjene pacovima, umanjiti čovekov problem ako upadne u istu prostoriju sa njom? Koliko bratske ljubavi je nekom potrebno da bi bio siguran od kanibala, koji ga vide kao večeru? Pa zar Beli Afrikanci sada ne uče na teži način šta znači predati moć u ruke neprijatelja?

Herbert Dzordz Vels je to najbolje opisao u svojoj drugoj knjizi "Vremenska Mašina" iz 1895. (a prvo je bio napisao priručnik iz biologije 1893.). Glavni junak, umoran od svoje sadašnjice, odveden kroz godine zahvaljujući svom izumu - godine ratova, i još ratova nakon ratova. Na kraju se spustio na navodnu Utopiju, gde su predivne plavokose Arijevke (Eloi) pevale i veselile se na bujnoj livadi, pored čiste reke. Unutar ove doline pune ljubavi, tolerancije i mira, on je bio iznenađen kad je saznao da su Eloi bili samo stoka (gojimi), koje su gomilali Morloci, koji su živeli pod zemljom - ružna rasa koji su koristili Eloie za hranjenje, kao i njihove kože za oblačenje. Prestravljen, on je pokušao da probudi Eloie kako bi se branili od ovog zlog predatorstva. Naravno, ovaj čovek, koji nije bio iz njihovog vremena, je podržavao nasilje i nasilje su konačno i upotrebili. To je bio njihov put u slobodu, kao što je to oduvek i bio za Severne ljude.

Ne budite nikad zavedeni da postanete neka vrsta Eloia.

Preuzeto iz Srpskog Fronta br.22
Napisao: Robert Frenz, 14. Avgust 1998.
Preveo: Radić A.
 
СРБСКИ КОСМЕТ

СРБСКИ КОСМЕТ

Član
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА Два брата и сестра добили вакцину; истог дана сви добили аутизам!
екари су убеђивали родитеље да је генетика крива што су њихове тројке истог дана након вакцинације добиле аутизам.
Генетичар је рекао да је то немогуће.

За све који и даље сумњају да су вакцине узрок аутизма, ово је заиста довољан доказ да се упитају да ли су баш све вакцине корисне за нашу децу.


Извор: Србин.инфо


Otrovni sastojci vakcina :
1-thimerosal (aka. mercury)
2-aluminum
3-formaldehyde
4-castor oil
5-FD&C Yellow #6 aluminum lake dye
6-human serum (puss from humans)
7-fetal bovine serum (puss from cows)
8-bovine extract (cow puss extract)
9-monosodium glutamate (the toxin MSG)
10-monkey kidney cells (puss from monkey, aka. Vero)
11-calf serum (more cow puss)
12-ethanol
13-detergent (with no other description)
14-insect cell, bacterial, and viral protein (no joke, HPV vaccine)
15-potassium chloride (used in lethal injection, death penalty)
16-egg proteins
17-chick embryo cell culture (chick puss)
18-human diploid lung fibroblasts
19-DNA from porcine circoviruses (viruses grown in pig puss)
20-bovine muscle tissue (puss)
21-embryonic guinea pig cells (puss)
22-sorbitol
23... more chemicals than you could study in a year.
24- 80% of pediatricians don't inject their own kids with vaccines.
25- 60% of oncologists don't vaccinate their kids, either. But, these hypocrites will gladly inject YOUR kids for some money to pay their boat or vacation house payments.
26-There is a $50,000 reward for any doctor who will simply drink the vaccine ingredients, without injection, but not one so-called doctor MD, will accept the same drink they frequently inject into you and your kids, even for 50K. Many MDs already know about the cancer viruses in vaccines, coming from all that animal puss of various lab animals, so they won't drink it, OR inject themselves OR inject their kids with it.
27-Youtube it, "hilleman knew about cancer viruses". Wear your diaper. MD-doctors are Hypocrites for a few bucks.
Do yourself a favor, save the injections, the MDs, toxic Pharma drugs, hospitals and clinics for what they are, emergency medicine. Wait until you're in an accident or have colon tumor thats blocking your guts, or some life threatening emergency before risking death with US "healthcare" system, or their toxic medicines, drugs. This "healthcare" is No.1 cause of death. See 29.
28-MDs are not trained in health, and know nothing about health, they are emergency medicine only. Indeed, there is nothing healthy about them - all of those hospitals, clinics, and "doctor" offices have antibiotic resistant germs that can kill in just days. Infamous MRSA is just one of many, and every day they create more resistance for multiple microbes with their inferior product, antibiotics. Not to mention you're in a clinic, or room, with sick people, and the germs they left behind, even germs from many days before.
29-Most importantly, US healthcare is NUMBER ONE cause of death in US at 790,000 Americans killed per year by MDs, clinics, hospitals, and Big Pharma drugs, beating cancer and even heart disease for number one spot (read "Death by Medicine"). It appears eating steak and eggs, and deli meats filled with nitrates maybe healthier than US Healthcare system. Hell, US healthcare system (now aka. Obamacare) kills 110,000 EVERY year just from bedsores because they can't find a nurse to roll you over. If that is healthcare, then run away. You're much safer being your own doctor, and will live healthier, longer.
FREE FEEL TO COPY AND SPREAD

 
Poslednja izmena od urednika:
СРБСКИ КОСМЕТ

СРБСКИ КОСМЕТ

Član
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
AБОРТУС, СРЕДСТВО ПЛАНСКОГ УНИШТЕЊА




Често нас необавештеност, страх, тешка економска ситуација, која је узрок смањења животног стандарда, натера на погрешне потезе у животу. Све ово су и разлози због којих се младе жене и девојке одлучују на абортус. Трудноћа изискује велико пожртвовање и одрицање од ситних личних задовољстава тако да треба не само желетн и маштати већ бити паметан вредан и чврст, потудити се да се том детету обезбеди нека сигурнија будућност не би ли се и оно одрастајући у здравој околини даље репродуковало, јер нашој раси истиче време и коме није одавно јасно да, не више полако, већ веома брзо и сигурно изумиремо!? Статистика од 8% белих људи на планети није позната шнрој јавности, а то је вероватно из разлога што се крију информације о нашем планском уништењу и сигурио је да је број белих жена способних да рађају сада мањи од 2%. Битно је да будемо свесни свих последица погрешних корака у нашем животу и да занемаримо неке небитне ситнице, више се посветимо свом здрављу да би што пре могли да изнесемо на свет здраве, квалитетне потомке који ће поносно моћи да следе наш пример и очувају даље наслеђе наше беле, поносне расе јер коме још требају болесне мајке које ће да рађају дегенерисану децу? Сви који стоје за продужетак наше врсте отприлике знају шта је абортус; зверска метода уништења бебе унутар жене, убиство, можда касније, посвећеног белог човека, будућег борца..., а вероватно су и против њега. Светски пропагатори абортуса воде биолошки рат против бројности наше врсте, кријући мање познату лошу страну абортуса у корист испуњеља њиховог крајњег циља. И док се ништа не предузима и сви одбијају одговорност, сваки дан који прође је још један ексер на нашем мртвачком ковчегу и ковчегу наше деце.

Много мање је познато, а то тврде и сами акушери, као и разне социјалне установе и саветовалишта, да је абортус опасан по жену која се одлучи на њега и да она сама ако се одлучи на трећи абортус мора да потпише изјаву да сноси одговорност за све последице од веома могућих компликација. Такође, оно што се мање зна, или се не зна уопште је сам процес вршења абортуса. У Србији, најчешће коришћен поступак је усисавање фетуса који се врши над плодом старим 10 до 12 недеља, тачније веома јаком усисном цеви која се поставља у материцу. Она својом јачином расноси плод усисавајући га. Апарат који се користи приликом овог поступка је до 29 пута јачи од обичног кућног усисивача. Компликације код мајки су веома честе. Модерни запад је отишао даље и развио још многе "савремене методе убиства бебе, као на пример хемијски абортус који се примењује у било којем периоду трудноће. Ово је најновија врста абортуса која користи разне стимулансе за хормоне не би ли се изазвао превремени порођај. Овако беба прерано избачена из своје природне средине умире. Ту су такође абортуси Д и Ц. Абортус Д се користи за плод између 7. и 12. недеље трудноће и захтева оштар хируршки нож којим се беба исецка на комадиће и одстрани из материце. Абортус С се користи за плод стар између 12 и 18 недеља и овај метод изискује оштра зубаста клешта као инструмент који ће шчепати део плода и раскомадати га. Ово кидање живог тела се наставља без икаквог фетусног анестетика све док све, укључујући и један део и дубоко укороњену врпцу, не отклони. Крварење је обилно. Ова метода је веома опасна по мајку, често проузрокује шок и инфекцију, хеморагију (јак излив крви), пробијање материце, па чак и смрт. Ово су само неке од крање "хуманих метода" уништења плода које нас враћају на средњовековни ниво када су жене гурале вретено у вагину не би ли врхом убиле плод у материци и касније га побациле у некој њиви...

На нашу велику жалост и срамоту ово су веома учестале методе абортуса у овом "цивилизованом свету". Веома је важно напоменути да абортус, поготово код младих девојака може изазвати не само неплодност већ и веома озбиљне психичке проблеме и трауме при којима се јављају и самоубилачке тенденције. Иза овог текста не стоји апел за тотално укидање абортуса, који је неопходан у случајевима тешког генетског поремећаја (који се може открити у најранијим стадијумима трудноће), силовања, расног мешања..., већ поука свим младим женама, девојкама и паровима, да добро размисле о свом сексуалном животу, здрављу и беспотребном губљењу времена и плодности јер наша будућност лежи у нашем броју, испред кога ћемо једном моћи поносно да станемо. Времена нема, након сваког осврта примећујемо да постајемо странци у својој сопственој земљи и све што мислимо да jе наше постаће "њихово". Стога морамо убрзати наше умножавање и борити се док још имамо времена. Крените најлакшим и најлепшим путем ка победи, јер деца никоме не треба да представљају одрицање и проблем, већ понос и љубав ка својој раси. Будимо срећни што смо рођени и што можемо да се боримо, али пружимо ту шансу и нашим поколењима...

Крв и Част Србија
 
СРБСКИ КОСМЕТ

СРБСКИ КОСМЕТ

Član
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
ПОГРЕШНО УСМЕРЕНО САОСЕЋАЊЕ


"Саосећање" је реч која је суочена са многим опасностима попут ирационалног концепта "једнакости" и "демократије". Када говоримо о саосећању и другим блиским емоционалним категоријама као што су љубав, толеранција, опраштање, витештво,... универзализам и понижење ми пролазе кроз главу, баш као и њихове супротности попут мржње, освете итд. Ако наша Раса жели да преживи, опстане на овој планети Земљи, тада је потребно да ми извршимо комплетне и фундаменталне промене у нашим ставовима.Вишевековно труљење мозгова мора немилосрдно да буде одстрањено из колективне психе наших народа! Један од најчешћих разлога за непрекидне сукобе − и међусобно забадање ножева у леђа међу различитим лидерима и групама које су све посвећене очувању наших народа и опстанку наше Расе – је питање наше стратегије. Историја нам даје најбољи одговор и на ово. По том питању много може да се научи од револуционара из прошлости. Адолф Хитлер је погодио у саму срж проблема када је рекао да је разлика између покрета и политичке партије у томе што покрет никада неће себе компромитовати тиме што ће правити компромисе у остварењу свог циља, док са друге стране политичари су увек ти који су склони прављењу компромиса (уступака). Наравно, ово не значи да међу покретима са истим циљем не треба да постоји сарадња, неко савезништво, или у најмању руку барем споразум о ненападању. Међутим, то ипак не значи да ће покрет правити компромисе са непријатељем, што је опет тако својствено и карактеристично политичарима. Мао Це Тунг је једном приликом тачно изјавио да Револуције не могу да се одиграју пре него што се за њих не створе неопходни услови. Многи фактори, као што су економија, култура, религија и тсл., морају да се сви сударе у једној тачки пре него што дође до страховите експлозије која ће изменити корен читавог друштва. Међутим, масе су увек парализоване инертношћу. Оне ће се увек опирати променама осим када се оне одвијају у малим дозама и то тако да оне не поремете њихов устаљени начин живота и тренутно владајуће догме. Управо из тог разлога мора постојати више нивоа нашег отпора. Масе се прво морају подојити млеком, баш као и мала деца, све док не порасту да би могли јести и чвршћу храну (сурову и непријатну истину). Баш зато што сам препознао овај концепт, или боље речено правило у развоју свести маса, то је и разлог због чега ја не нападам друге лидере, осим наравно у случајевима када они почине расну издају. Сваки покрет мора, понављам, мора, имати тачку фокуса (циљ) око којег се води борба и око којег се не могу правити компромиси! (...)

Пре него што разумемо погрешно усмерено саосећање, које је и наслов овог текста, ми морамо прво да разумемо истину.Пошто свака религија или религијски лидер тврде да једино они познају истину, а све то се подупире само тврдњама типа "веруј", "имај вере" јер тако кажу "свете књиге", овде треба да нагласимо и по чему се то Вотанизам толико разликује од свега наведеног? Веома једноставно, Вотанисти сматрају да су Природа и вечни и непроменљиви Природни Закони дело самог Креатора – а самим тим и Божији Закони! То је "библија" коју је исписала сама природа, а не неки човек или људи. Природни Закони, пошто су вечни и непроменљиви, не могу бити погрешно интерпретирани, измишљени, искривљени или промењени. И свака врста, Раса која жели да опстане и преживи мора се повиновати тим природним законима јер природа сама намеће санкције за њихово непоштовање. Сваки онај који се понаша супротно тим законима природе осуђен је на нестанак! То је есенција, суштина саме истине коју се знали и следили древни Аријевци и њихове многобожачке религије. За оне који се по први пут сусрећу са Вотанизмом, ваља нагласити да ти религијски митови и приче не треба да буду схваћене буквално, већ да оне у себи носе, крију поруку по којима одрасли треба да се понашају како би опстали. Уколико би неке од Белих расних религија прихватиле и у себе инкорпорирале ове чињенице, њихова учења би тада била од велике користи нашим белим народима као помоћ у њиховом опстанку. Аријевске религије несмеју ни у ком случају да се конфронтирају са вечним законима природе нити да буду супротне логици и здравом разуму. Баш као што једна слика вреди хиљаду речи, тако једна здрава религија у коју су уткани програми за преживљавање и напредак наше Расе, вреди више него читави спратови многих библиотека. То је због тога што религијске приче стварају тзв. менталне слике и пројекције које делују као шаблони понашања. Када вреднујете неку религију морате је увек процењивати у складу са изнетим, зато што су Природни Закони сурови и не праштају онима који их не поштују. Друге шансе, прилике ту нема! (природа не даје губитнику другу шансу; пример тога можемо видети и у односима међу различитим врстама; нпр. антилопа коју сустигне лав не добија од природе другу, нову прилику тако што ће се реинкарнирати, или наставити "живот" у некаквом рају – прим. прев.). Да ли Природа негде учи саосећању изван своје врсте или Расе? Наравно да не! Наш опстанак као Расе зависи управо на том искреном одговору, којем сви ми најзад морамо храбро погледати у очи. Чопор вукова је идеалан и сликовит пример за објашњење поенте поштовања Природних Закона. Вукови нису слични људима само због тога што су сисари, већ и по томе што они живе у заједници,... они заједно лове, заједнички бране своју територију, заједнички подижу и брину о својим младима,... све зарад општег добра. Солидарност и лојалност чопору и врсти је овде изузетно изражена. На сву срећу вукова, а на нашу жалост, они немају толико развијен интелект (као људи) који би им омогућио да усвајањем суицидалне религије у себи пребришу инстинкте којима их је природа подарила. У сваком вучијем чопору постоји алфа мужијак, лидер, или вођа чопора. Он је то место заузео (освојио) борбом са свима онима који су му то место оспоравали. Важно је овде напоменути да та борба није била до смрти, већ су поражени вукови давали знак када прихватају пораз и признавали ауторитет победника. Победник је са друге стране прихватао њихову изјаву потчињености и остављао их у животу, није их убијао! (то је лојалност врсти – прим. прев.). Ово што је речено за вукове идентично је витештву међу нама Аријевцима. И ту је на даље уследило погрешно усмерење, продужетак тог витештва које се временом претворило у саосећање према пораженоме (односно слабијем, лошијем и инфериорнијем). Ми смо то витештво (саосећање), супротно природним законима, проширили изван своје расе и на друге. Вукови ово нису никада учинили, они ће убити сваког супарника изван њихове врсте, нпр. којота, пса или лисицу, и то без трунке милости или саосећања! То је закон природе и њена команда: унутар своје врсте солидарност и лојалност; изван своје врсте нема саосећања ни милости, сви други су само плен. Да видимо шта се дешава сада код нас људи. Постоје три основне расе, често се воде спорови око њихових назива, али то ништа не мења, јер суштина је та која је битна: 1.) Кавказоиди (Бели Аријевци), 2.) Негроиди (Црнци) и 3.) Монголоиди (Жути или Црвени). Сви остали који не припадају ни једној од наведених раса су само мешанци. Негроиде, Монголоиде и мешанце није уопште брига за било какву добробит Кавказоида (т.ј нас Белих Аријеваца), што је у потпуности у складу са Природним законима, јер свако треба да брине о својима! (аналогија у природи: што би лавови бринули о томе како је пумама или гепардима? – прим. прев.). А шта се дешава са нама и код нас? Код нас је под утицајем једне универзалистичке религије и империјалистичког капитализма дошло до тога да су наши људи постали тотално индоктринирани са погрешно усмереним саосећањем! Тако ми дајемо храну, технологију, медицину, едукацију (образовање), територију, па чак и наше жене другим расама које се надају нашем нестанку, или у најмању руку њих не интересује наш опстанак. Ово је апсолутна лудост у очима Природе и њених закона! Реч "љубав" је данас реч која се у највећем броју случајева погрешно употребљава, и то у било ком језику. Приде, љубав и саосећање често се још поистовећују или се користе заједно. Од свих сисара па на овамо, све до нас Аријеваца, љубав је подразумевала само емоцију која је везана за мајку и њено потомство. Капацитет, снага и интензитет те љубави, мајке према своме потомству, нарочито је снажно изражена код наших белих Аријевских жена. То је безгранична љубав! Управо је то оно што је највише искористио наш непријатељ! Још од тзв. еманципације жена у Америци која је верификована и амандманом на Устав 1920. године наша раса је ужурбано кренула ка сопственом уништењу. Све што треба да прикажу ТВ програми, емисије и филмови је неко изгладнело Црно дете у Африци па да наше жене појуре да поклоне и свој последњи цент неком мисионару у Сомалији или некој Афричкој хуманитарној организацији. Следеће мисли сигурно никада нису прошле кроз главе наших жена: Као прво, свет је природно начињен као бескрајна утакмица и сурова арена за такмичење у преживљавању најразличитијих облика живота; зато је сваки цент дат као помоћ другим расама ништа друго до расна издаја! Њена љубав треба да буде усмерена према нашој белој деци, као прво њеној сопственој, затим деци њених рођака, а на послетку свој белој деци! Друго, када кршимо природне законе тада ће то доћи као казна за наплату. Када их ми хранимо, они ће се и даље множити, а пошто су ресурси у погледу хране ограничени, убрзо ће стасати нови који ће поново гладовати. Природа је тако удесила да тамо где се оскудева у храни популација не може да порасте, јер једноставно нема природних услова за тако нешто. Ми кваримо тај природни баланс нашим испорукама хране, лекова, и тсл. То ће само још више погоршати ствари, а да не говоримо да би та средства могла бити паметнија искориштена за бољитак наше расе, јер је управо она створила те вишкове; самим тим награда припада оном ко ју је и освојио. Ово горе изнето представља типичан пример погрешно усмереног саосећања код наших људи, а пре свега наших жена. Зато је погрешно усмерено саосећање најгори грех који можемо починити и раван је расној издаји.

У последње време све већи број припадника наше Расе је забринут за природу и околину. И то са правом. Земља има лимит који јој омогућава да ограничи број становника који на њој обитавају. Тренутно њу, према грубој процени, насељава око пола милијарде Белаца и око пет и по милијарди обојених (приметите да је то свега 500 милиона нас у мору од пет и по милијарди обојених – прим. прев.). Питање је да ли би Земља могла да издржи и само нас (белце), ако би се наставило са овом енормном сечом шума, испуштањем фосилних горива у атмосферу, и одлагањем нуклеарног отпада у природу. Бројка од 50 до 100 милиона Белаца могла би да начини ову планету природним рајем за себе, али ова индустријализација трећег света од стране капиталиста и њихових религијских кохорти би врло брзо све уништила. Да будем директан и сурово искрен: или ми или они! Трећег нема! Или наш опстанак са једне стране, или пропаст, нестанак и мизерија са друга стране. Одаберите сами. Природа нема своје миљенике и она неће фаворизовати никога! Ако и даље будемо кршили природне законе и ако их се не будемо придржавали ми ћемо нестати са лица земље. Природа признаје и познаје само победнике,... оне који су јаки, мудри и лепи. Сваки ранчер или одгајивач стоке, односно фармер, рећи ће вам да је приликом узгоја и размножавања увек најбоље упарити најбоље и најквалитетније примерке. То је због тога што се тиме обезбеђује снажно и здраво потомство – сви остали завршавају као шницле! Сада се раса Галилеа и Тесле мора коначно одлучити да ли жели да преживи или да буде прегажена од расе која није била у стању да измисли точак или писмо. Технолошко преимућство и техничко знање овде чак није ни питање. Данас постоје читава одељења која сведоче о томе како је наша раса деградирала саму себи усвојивши ово погрешно усмерено саосећање. Та одељења су одељења у дечијим болницама у којим се одржавају у животу највеће наказе, деца рођена без мозга, без руку, ногу, или других делова тела или органа. Такође, фундаменталисти те стране универзалистичке религије не дозвољавају абортус Белој жени коју је силовао припадник стране, друге расе, из разлога погрешно усмереног саосећања према монгрилском фетусу. Невероватне мере се користе чак и према онима који желе да окончају своје животе, јер су суочени са стравичним и неиздрживим боловима (мисли се на еутаназију – прим. прев.). Чувени писац и новинар H.L. Mencken једном приликом је рекао: "Американци су глупи." Можда, али ја бих рекао да ово важи за нашу расу у целини, јер ми смо тотално уведени у масовно лудило. Догма влада уместо здравог разума и природних закона. Промена у стању наше свести и размишљању је тренутно најважнији задатак на којем сви ми морамо заједно радити без обзира колико то било трауматично. Постоји један добар пример који сликовито приказује како су наши умови програмирани са тим погрешно усмереним саосећањем... 1992. године у Јужној Каролини банда сачињена од седморице црнаца киднаповала је младу белу девојку по имену Melissa McLaughlin. Током више часова они су је наизменично и непрекидно силовали, а затим мучили и то тако што су јој живој одрали кожу пре него што су је коначно убили. Да ли су њени родитељи, дубоко у својој вери у библију, тражили да правда буде задовољена? Тешко! У правом хришћанском маниру и духу хришћанског опраштања, толеранције, љубави и саосећања, њихова највећа брига је била усмерена као брига за душе убица њихове ћерке! Нека коначно буде свима јасно – зло које остане некажњено поновиће се! Правда која стигне са закашњењем није правда уопште! А "правда" која стиже злочинце у некаквом другом, или загробном животу, није ништа друго до обична али делотворна демагогија у рукама тирана. Терор се може победити само са још већим терором! Да ли неко од вас може и да замисли Викинга од пре 1.000 година како се моли и брине за душе убица своје ћерке?! Ми смо сви кастрирани и наши умови су загађени. Данас имамо мушкарце који се понашају као жене и жене које хоће да буду мушкарци. Секс и рат, пожуда и освета, победа или смрт, све су то чињенице по којима је природа позната. »Умеће Ратовања« од Сун Цуа, источњачког мислиоца, признаје и обзнањује ове природне чињенице по којима се већина ствари одвија. Храброст без мудрости, или лукавост без силе је бесмислена и узалудна. Само је победник тај који може да дозволи себи и покаже саосећање, а он никада неће бити победник све док има погрешно усмерено саосећање. Ми коначно морамо скупити храбрости да одбацимо све лажне догме, било да оне уче погрешно усмереном саосећању, или некаквој страној религији суицидалног ефекта и карактера. Исто важи и за такве политичке системе. Природни закони говоре све.

"Живот је груб. Он оставља само један избор, избор између победе или пораза, а не између рата и мира" − Oswald Spengler
 
СРБСКИ КОСМЕТ

СРБСКИ КОСМЕТ

Član
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
СЛИКА КОЈА ПОТРЕСА ЕВРОПУ Немачка хришћанска деца присиљена да се клањају у џамији!
Родитељи плаћају казну и до 300 евра ако не дозволе деци посету џамији!



Родитељи плаћају казну и до 300 евра ако не дозволе деци посету џамији!

Говорили су вам како није у питању исламизација Европе, већ помоћ мигрантима који ће се интригрирати у хришћански дух. Наравно, то је далеко од истине! Слика која је шокирала Европу снимљена је у Рендсбургу а приказује тринаестогодишњу дјецу који су имали обавезу посјетити џамијиу у склопу предмета географије. И не само, то. У џамији они су се учили клањати Алаху.

Немали број немачких родитеља успротивило се таквом учeњу дјеце , те своју дјецу нису пустили у школу тај дан јер не желе индоктринацију своје дјеце у џамијама.

Те родитеље сада очекује казна од 300 евра јер како Власти кажу није на родитељима да одлучују који је ће предмет дјеца слушати!

Наиме, интеграција европских хришћана у исламску културу догађа се у тренутку када се догађа забрана хришћанских обиљежја, крстова, молитве, вјеронаука, кад се истовремено на све стране “кршћанске” земље ЕУ и САД насилно раскрштавају од стране властитих влада. На Блиском Истоку хришћане масакрирају и истребљују годинама и на то сви ћуте, цијели запад.

На Западу се Божић више не смије називати Божић, а јаслице се забрањују на јавним површинама, прави се проблем око било каквог спомена Бога и хришћанских вриједности, па чак и културно-историјских на којима је изграђена цијела европска цивилизација.

Наравно, тај парадокс обрнуте интеграције у којој се Европљани присиљавају на прихватање потпуно страног ислама те урушавање хришћанских вриједности није случајан!

Позивају на рат против хришћана, а европске власти то подржавају.
Неки упорно тврде да је ислам религија мира и да су џихадисти само рубне скупине слама, екстремисти. Та мисао посебно се пропагира и негује на западу на којем је посебно забрањено мислити, камоли говорити што друго осим неистине, а то је да сви муслимани желе мир.

То напросто није тачно, што доказују и изјаве имама најсветије џамије за муслимане у Меки, Абдул Рахман Ал-Судаис који је на највећем годишњем окупљалишту муслимана у Меки муслимане заправо позвао на рат против хришћана и других ‘невјерника’ изјавивши слиједеће: ‘О, Аллах, подари побједу, част и моћ нашој браћи у Јемену, Сирији, Ираку и по цијелом свијету.Нека побиједе подмукле жидове и хришћане – злонамјерне и непоуздане лицемјере’.

Његова молитва која је уједно и молитва за рат и борбу с кршћанима објављена је на египатској телевизији ал-Qахера Wал Нас, а изговорио је то на ходочашћу које у Меки окупља преко 800 хиљада муслимана и то у тренутку када цијела војска муслиманских имиграната дословце покорава Европу под кринком избјеглиштва и уцјене хришћанске Европе, и док еуропске власти раде на рушењу хришћанских цркава те на успостави бројних џамија у којима онда хришћанска дјеца у склопу школства морају клањати!




Извор: carsa.rs



Срби,Србкиње,набавите оружије...Страшан рат нас чека...
 
СРБСКИ КОСМЕТ

СРБСКИ КОСМЕТ

Član
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
Колонизација ума


Детаљ са Ћеле-куле, Чегар, Ниш

Највећа Турска инвестиција у Нишу присутна још од 1809. године и зове се Ћеле-кула. У овај пројекат Турци су уложили песак, а Срби своје главе.


Колонизација ума је термин који се користи у постколонијалним студијама и означава епистемолошко насиље које подразумева мешање спољног фактора у менталну сферу колонизованог субјекта. Србија формално никада није била ничија колонија, али механизам колонизације ума је свеједно присутан.
Као некада у својим афричким колонијама западњачки службеници користе већ опробани метод компарације између идеализованог система вредности западне цивилизације и локалног (у овом случају српског) система вредности. Запад је симбол модерности, напретка, толеранције и цивилизације, док је овде све перманентно лоше, насилно, патолошко, национал-фашистичко – једном речју недостојно Европе, те самим тим мора бити елиминисано, промењено. Пун ефекат колонизације ума настаје онда када колонизовани субјект пристане на такву увредљиву компарацију. Аутошовинизам и ауторасизам су честа особина оних чији је ум колонизован.
„Тај народ је необрзован, примитиван, он се не купа, народ је често луд манијакалан, ништа не памти, не зна за кога да гласа, и кад гласа увек гласа за погрешног, не уме да чита. (…) Одвратно ми је, одвратно ми је кад видим овај народ.“ (Петар Луковић, Политика 30.06.2006.)
Када би се овај цитат односио на припаднике муслиманског или хрватског народа његов аутор би био дисквалификован као „четнички србо-кољач,“ када би се односио на припаднике јеврејског народа аутор би вероватно био и изведен пред суд, међутим пошто су увреде упућене на рачун српског народа онда је реч о слободи говора.
Самопрокламовани интелектуалци имају право на своје мишљење и свакако можете да га игноришете уколико то желите. Невоља по српски народ лежи у томе што се у колонизацију ума укључио и председник Владе лично. У разговору са омиљеним интелктуалцем „евро-Срба“ Светиславом Басаром њих двојица су се сложили да ће „промена свести Срба бити најтежи посао.“ (Нови магазин 9.1.2014, бр. 141)
Ко су „евро-Срби“?. Као пример за објашњење овог појма може нам послужити суседна еколошка држава Црна Гора. До 2002. године у њој су живели Црногорци (или како су поносно истицали: „Срби из Црне Горе“), а након тога „Монтенегрини.“ За само четири године довољан број Црногораца доживео је „прелом мозга“ који их је претворио у „Монтенегрине“ и одвојио од Србије. „Монтенегринизација“ је отишла и даље: Црногорци су ишли да се боре у руско-јапанском рату ‒ „Монтенегрини“ су Русији увели санкције. „Монтенегринима“ је почело да смета све српско: српско писмо, српска црква, српски језик и српска тробојка. „Монтенегрини“ представљају парадигму за „евро-Србе“; и „евро-Србима у Војводини такође је засметала српска тробојка па су одлучили да је учине „несразмерно плавом и звездичавом,“ створивши тако реликвију колонизације ума. Поред ове заставе која мене злокобно подсећа на заставу Слободне Државе Конго народ у Војводини је 15. септембра 2016. успео да постави и своју традиционалну заставу, и на тај начин врати бар мало националног идентитета.
(Слободна Држава Конго била је лична колонија белгијског краља Леоплда II од 1885.-1908. То је била најужаснија европска колонија коју су карактерисали екстремно експлатисање локалне радне снаге и свирепо кажњавање неефикасних и непослушних радника)

„Евро-српска“ застава АП Војводине

Владајућа номенклатура у Србији непрестано ствара слику како Срби ништа не умеју и да смо, уколико странаца нема, ми потпуно немоћни. Занесени у својој либерал-прогресивној мантри они заборављају да нам странци неће развијати економију јер то, просто није њихов посао. Једини њихов интерес је профит, у Србији ће остати све док буду могли да га остварују. Када не буде профита своје фабрике ће преместити у неку азијску, афричку или карипску земљу где ће моћи да експлоатишу још јефтинију радну снагу.
Последњи у низу догађаја који служе у сврху спровођења колонизације ума десио се пре неколико дана у Нишу. Представници Владе нису пропустили прилику да се похвале довођењем прве велике турске инвестиције у Ниш. Због превеликог узбуђења су заборавили да је највећа Турска инвестиција у Нишу присутна још од 1809. године и зове се Ћеле-кула. У овај пројекат Турци су уложили песак, а Срби своје главе. Детаљи нове турске „инвестиције“ још увек нису познати али када узмемо у обзир досадашњи образац страних улагања у Србији, можемо претпоставити да ће грађани Србије и овај пут својим новцем кроз директне субвенције финансирати страног инвеститора. Добродошли у „Србистан“!


Извор: Магацин
 
СРБСКИ КОСМЕТ

СРБСКИ КОСМЕТ

Član
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
Добро проучите ове редове....


Екуменизам постаје нова сома Новог Доба. Да би се опустили, релаксирали своја чула – „напунили батерије“ – сви говоре: о миру, о братству, о једнакости, о срећи, о слободи, о љубави, о демократији, о људским правима – о свему чега неће бити!

Прошлост је била избрисана,
чин брисања заборављен, и лаж је

постала истина.“

Џорџ Орвел

1.
Ми више не живимо у предворју Врлог новог света; ми смо чврсто загазили у Орвелову1984.


Цивилизовани човек Новог Доба, култивисан псеудовредностима такозване „културе Запада“, више него голом силом, поробљен је – хедонизмом. Креатори Новог светског поретка, одавно су већ уочили ту кобну црту у карактеру човека: неограничену жељу зазадовољствима. Овладати тим поривом по принципу условљавања – давања и узимања – могуће је тотално поробити човека њим самим. „Владати – каже Хаксли – значи седети. Влада се мозгом и задњицом, а не песницом.“1

То је оно што смо својевремено дефинисали као тиранија баршунастог типа2. Владати, то данас значи: стварати задовољне робове.Што више! У што већем броју, будући да је то вишезаправо conditio sine qua non модерне демократије. Јер, модерна демократија је игра великих бројева: што је више задовољних робова, то је мање оних незадовољних, који су опасни самим својим постојањем, јер, хипотетички, они би једнога дана ипак могли да постану већина. Зато „култура Запада“ систематски ствара и култивише задовољне робове: све док су у већини, задовољни робови су јемци да ће „демократска процедура“ бити очувана.

2.Механизмом условљавања уживањеузадовољству се стално поспешује. Сва модерна „средства информисања“, а телевизија пре свих, упиру се да корумпирају савременог човека задовољствима која му се намећу као највиши домет његове слободе. „Ја сам слободна – каже Ленина, јунакиња Хакслијевог романа Врли нови свет – слободна да се дивно проводим.“3 Са њом, и све Ленине нашег Новог Доба. Слобода „да се проводим“ постала је нова мантра Новог Доба; глобална празноверица нашег „Глобалног села“. Тако се тотална контрола човека одржава као робовање задовољствима које уживалац, међутим, кроз наметнуту сугестију доживљава као „слободу избора“. Али најмање су слободни они који верују да су слободни само зато што могу да бирају у мноштву задовољстава. То су робови задовољства. Робови задовољства су најкроткији, јер своје робство дожиљавају каозадовољство избора. Зато креатори Новог светског поретка стално измишљају нова уживања и све баналнија задовољства. Врхунац обмане савременог човека: то је сугестија слободе у мноштву баналних уживања.

3.
Права вера је утемељена на вечности – а хедонизам на пролазности. Зато се на хедонизму не може изградити никакво веровање, нити морал. Из историје древног Рима, која би могла да буде поучна и за нас, знамо: морал, као и вера, настају из трпљења, из подношења патње и бола – из стоицизма; епикурејско сладострашће, насладе и уживања рађају само неморал и безверје.

Али то и јесте њихов крајњи циљ: искоренити сва веровања! „Ми морамо оборити сва веровања“ – каже невидљиви „сионски мудрац“. Али узалуд! Јер, Врли нови човекНовог Доба не верује у те „глупости“, и са индигнацијом одбацује све те „теорије завере“. Јер су му рекли, јер су му много пута поновили и коначно га убедили:Протоколи сионских мудраца су фалсификат! Какав је то фалсификат кад се обистињује све оно што је објављено пре више од сто година?

Као што се зна, на почетку прошлог века Сергеј Нилус је разоткрио тајни план за преобликовање идентитета „гојских народа“ заснован на програмираном забораву – „на сумирању прошлости у вези са садашњошћу“. Човек, дакле, треба да заборави шта јесте, шта је био и шта би требало да буде. Јер он би ипак могао да досегне истинску слободу идући уском стазом вере ка Богу, када не би било силе која га одвраћа на странпутицу – на широки булевар лажи и обмане. „Код такве вере – свесни су креатори Новог светског поретка – народ би био под управом и старањем својих парохија и ишао би смерно и кротко под руком свог духовног пастира, покоравајући се Божјем распореду на земљи. Ето зашто морамо неминовно поткопати веру, ишчупати из ума Гоја сами принцип Божанства и Духа и заменити све то аритметичким рачунима и материјалним потребама.“4 И уместо истинске вере, човеку се нуди сурогат:поверење у сопствено чулно искуство.



4.
У Хакслијевом Врлом новом свету још постоје некакви остаци древних религија: ритуал који се одржава сваке друге недеље – „Миса солидарности“; ишчекивање „Највишег Бића“ и падање у транс кад се на степеницама зачују „Кораци Највишег Бића“. Све је посвећено чулима у тој „Миси солидарности“, али тако да се више осећа плексусом него што се чује ушима. Врхунац задовољства представљају „посвећене таблете соме“ којима се причешћују верници „Највишег Бића“. Сам чин причешћа Хаксли описује овако: „Путир пријатељства са сомом у сладоледу од малине, пође од руке до руке, и, уз обредне речи „пијем за своје уништење“, свих дванаест верника отпи по гутљај.“5


Али у „1984.“ нема чак ни тих остатака. Нема соме, ни ритуала „причешћа“, ни „Највишег Бића“ – само гола идеологија, тајна полиција „Великог Брата“ и „Два минута мржње“ који се понављају свакога дана. Како се дошло до овога?

Једнога дана, јунак Орвеловог романа Винстон Смит, угледа на зиду антикварнице слику неке старе зграде. „Неко време је била црква“ – објашњава му старац антиквар. И Винстон Смит се присећа: „У тој згради се налазио музеј који се користио за разне врсте пропагандних изложби – макета ракетних бомби и пловећих тврђава, воштаних фигура које су представљале зверства непријатеља, и сличног.“6 Од Хакслијевог „Врлог новог света“ до Орвелове 1984. долази се, дакле – брисањем прошлости!

Али погрешна је помисао да су Врли нови свет и 1984. два одвојена и супротна процеса.Време у коме живимо показује заправо да се ради о спрегу сила које читав процес гурају у истом смеру, као два погонска точка у механизму баршунастетиранијеробовање задовољствима и брисање прошлости као погонски точкови Новог светског поретка, који читав процес гурају у правцу: једног владара светаослобођеног свих веровања!



5.
Зато Орвелова „историјска машина“ – диктограф – већ ради пуном паром: прошлост се брише и преправља се по потреби садашњег тренутка. Али пре свега, шта је тодиктограф?

То је машина на којој ради јунак Орвеловог романа Винстон Смит. Година је 1984. Винстон Смит ради у Одељењу документације које је подређено Министарству истине. До његове канцеларије долази се сплетом ходника дуж којих се на зидовима, са обе стране налазе на хиљаде ситних прореза за убацивање употребљених папира. „Због нечега су се у жаргону звали рупе за памћење. Ко год би имао у руци документ који је требало уништити, или видео макар комадић папира на земљи, махинално би подигао поклопац најближе рупе за памћење и убацио га унутра…“7

Винстон Смит обавља „комликован и одговоран посао“, како каже Орвел. Он језадовољан својим послом, штавише, могло би се рећи да га обавља са уживањем и са извесним рафинманом. Управо га затичемо док седи испред диктографа, спајалицом се чеше по носу и спрема се за једну деликатну операцију.

У чему се састоји његов посао? Винстон Смит преправља прошлост и усаглашава је са садашњошћу! Ако, на пример, нека чињеница из прошлости противречи, рецимо, савременим религијским стремљењима, задатак Винстона Смита би био да у „рупу за памћење“ убаци податак усаглашен прокламованом „дијалогу љубави“ идиктограф ће сâм из прошлости избрисати све оно што подсећа да између расколника и нас никада није било „братске љубави“. „Том поступку сталне измене – каже Орвел – биле су подвргнуте не само новине, него и књиге, часописи, брошуре, плакати, леци, филмови, магнетофонске траке, карикатуре, фотографије – све врсте књижевности и документације која би на било који начин могла имати политичког или идеолошког значаја. Прошлост се ажурирала из дана у дан, скоро из минута у минут.“8




Овако изгледа карта свѣта у Орвеловој „1984“. За Сѣверну Африку, Срѣдњи исток и Југоисточну Азију се води непрестан рат – барем тако тврди Министарство Мира. А ко с кѣм ратује?

„Свеукупна историја – каже Орвел – беше постала палимпсест са кога се онолико пута колико је било потребно гребао стари текст и уписивао нови. Ни у ком случају не би било могуће после таквог исправљања доказати да је ишта било фалсификовано.“9 Резултат једне овакве, сложене и деликатне операције, био би потпуно измењена слика историјске стварности, са њом, и потпуно измењена свест човека који стварност покушава да разуме на основу историјске слике која му се намеће.

6.
Оне ноћи, на аеродрому у Хавани, папа Франциско и патријарх Кирил свечано су пустили у рад нови, усавршени модел диктографа. Подигли су поклопац „најближе рупе за памћење“ и у њу убацили све оне сукобе, јереси и анатеме који су нагризали и мало по мало раздирали хришћанску екумену, од средине VI до краја X века.

„Сада ће све бити лакше“ – у праву је патријарх Кирил! Од сада ће „историјска машина“ –диктограф – све радити сама, аутоматски, по уграђеном екуменистичкомпрограму. И неки православни језуита, који се можда неће звати Винстон Смит, али ће седети исто овако као и поменути Смит – негде у Москви, Београду или Константинопољу – и чешаће се спајалицом по носу, док буде спајао „диктографисане исправке“, пре но што их убаци у „рупу за памћење“. Биће то сложен и мукотрпан посао, али изазован – јер треба преправити читав један миленијум „хришћанског јединства“; треба прерадити све књиге и рукописе, писма и брошуре, који поричу то јединство и поново их издати, али тако да нико не примети да су вршене исправке.

Треба у „рупу за памћење“ убацити Марка Ефеског и полемику Григорија Паламе са Варлаамом; Светог Александра Невског и његову сјајну победу на Чудском језеру и све полемике цара Ивана Грозног са језуитима. Треба убацити, али исправљене, све древне рукописе против латинске јереси. Из Номоканона Светог Саве избрисати све догмате Светих васељенских сабора који, под претњом епитимије, забрањују свако општење са папистима – убацити у „рупу за памћење“ и диктограф ће сâм, под дејствомекуменистичкогпрограма, извршити све потребне измене. Треба уклонити и у „рупу за памћење“ убацити све што подстиче „верску нетрпељивост“ према „западно-хришћанској цркви“. Све књиге Светог Јована Кронштатског, Теофана Затворника, Сергеја Брјанчанинова; све књиге Светог Николаја Велимировића, Јустина Поповића, Серафима Роуза треба очистити и добро испрати у млакој води „политичке коректности“, осушити док не избледе и тек тада убацити у „рупу за памћење“.



Сва прошлост, дакле, мора да прође кроз „рупу за памћење“ – да постане огледало садашњости; да све изгледа тако као да смо одувек били у „братској љубави“ и као да међу нама никаквих спорова никада није било.

7.
Православни језуита само треба да притисне одговарајуће дугме на тастатури и моћан електронски мозак диктографа покренуће прецизан екуменистички програм брисања и преправљања истине. И док на екрану брзином муње промичу светлуцави бројеви и слова видимо како православни језуита узима још једну „диктографисану исправку“, убацује је у „рупу за памћење“ и задивљен, са поштовањем посматра како то чудо од екуменистичке технике лако и непогрешиво избацује преправљене доказе: да унија у Фиренци никада није ни била оспорена; да је преподобни Јустин Поповић заправо био екумениста, само погрешно схваћен; и да усташе нису клале православне Србе са благословом кардинала Степинца и Римског папе. Степинац је „светац“ – као што се зна!; а папа о том „наводном“ геноциду над Србима – ништа не зна!

А шта ради Врли нови човек Новог Доба док диктограф, вођен сигурном руком језуита, преправља прошлост и утемељује нову, екуменистичку истину? Као у Нојево доба, пред потоп, кад људи: „Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се…“; као у Лотово доба, пред „огањ и сумпор“ са неба, кад људи: „јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;…“10 – тако и људи Новог Доба, данас, пред појаву „сина човјечијег“: једу, пију, веселе се, тргују, џогирају, уживају, свађају се, убијају се, разводе се – блудниче. Суботом иду у шопинг, недељом у госте код тате и маме; увече тупо зуре у екран, гледају Фарму, Парове иВеликог брата.

Двадесет четири сата забаве на телевизији: спорт, музика, филмови, политика, скројено је само за њих – јер, њихово је право да уживају! Дресиран у ритму периодичног понављањазадовољстава, у оброцима који се одмерено повећавају, човек Новог Доба прихватиће и „нову истину“ екуменизма као још једно задовољство – лако, као што прихвата нова кола, нову моду, нову љубавницу. Да „нова истина“ буде лака, пријемчива и лепушкаста; да буде подмукла и продорна, побринуће се тимови за пропаганду при „Министарству истине“ – CNN, BBC, DW, RT…

8.
Екуменизам постаје нова сома Новог Доба. Да би се опустили, релаксирали своја чула – „напунили батерије“ – сви говоре: о миру, о братству, о једнакости, о срећи, о слободи, о љубави, о демократији, о људским правима – о свему чега неће бити!


Једнога дана, тамо негде око 2054, баш на годишњицу раскола! – зашто да не, они воле округле цифре, миленијумске, згодне су за свечане декларације и карневале – објавићеurbi et orbi: да екуменизам никаквих противника – никада није имао; да никакав Јасеновац – никада није постојао; и да никаквог раскола међу „хришћанским црквама“ – никада није било!

Тек тада – када истина изгуби своје упориште у прошлости и разум свој разлог постојања у садашњости – моћи ће свечано да се зацари Антихрист у храмуУједињенесветске религије. Изнад улаза у тај храм, на црној плочи, златним словима биће исписано: ЧОВЕК ЈЕ БОГ! – ПРАВОСЛАВЉЕ ЈЕ ЈЕРЕС! – ЛАЖ ЈЕ ИСТИНА! А сви који се буду опирали том тријумфу силе уједињења биће прокажени и гоњени.

Срећна вам „Нова 1984“!

9.
„Много је касније него што мислимо: Апокалипса је сада!!!“ – упозорава нас отац Серафим Роуз.11 Да ли још делује „онај који сада задржава“ или је Бог већ подигао завесу? Да ли је почео завршни чин ове тужне представе?

У тој представи видећете ратове, преврате и револуције; видећете како пропадају државе и културе, читави народи, језици и писма; и како ишчезавају свети појмови: брак, родитељи, браћа и сестре. Видећете страшне изопачености: властодршце који тлаче и убијају своје поданике; научнике који поробљавају душу и разум човека; лекаре који трују, уместо да лече; настраности које постају модел пожељног понашања. Видећете како нараста дух отпадништва, саможивости и похлепе; како се човек претвара у звер или у плен; како нестају љубав, милосрђе и богобојажљивост. Видећете опсенарство уместо истинске духовности, и духовнике који сведоче мантијом уместо делима…

Свашта ћете видети, али режисера ове представе нећете видети!

10.
Он седи у мраку, дубоко у позадини сцене и чека дан када ће се попети на бљештаву позорницу
да прими награду – „Оскара“ за своје животно дело. Тада ће сви устати да га поздраве громким апалузом. И пљескаће му одушевљено и дуго, дуго – док им руке не отпадну!

А шта ако су се они о свему већ договорили? – не само о Украjини, о Сирији и нама на Балкану – него о преуређењу читавог света и успостављању нове равнотеже, али тако да политика балансирања буде подржана духовном еквилибристиком као окултном инверзијом истинске духовности? Онда се пред будућношћу истинског православља отвара суморна перспектива. „Више се не поставља питање да ли си „добар“ или „лош“ православац; питање је: да ли ће наша вера уопште преживети“12.

Овога пута можда неће бити формалне уније, утолико ће бити теже препознати апостазију. Све ће се одигравати по већ опробаном моделу: „ми никада нећемо признати Косово“. Ми никада нећемо признати првенство папе, говориће вам православни језити, али ће се лизати са папом и чиниће све што подупире то првенство.



Православље ће умирати у загрљају „братске љубави“. Исисаваће полако али постојано живу душу православља док од њега не остане само шупља љуштура. А тада ће да одбаце и веру, и екуменизам, и православне екуменисте.

Јер, њима не треба „јединство вера“ – него Један владар света безвере!

1 Олдос Хаксли: Врли нови свет – Београд, 2001, стр.53

2 Читаоца упућујем на моју књигу Глуво доба, издање Духовни луг –Крагујевац, 2015, посебно на текст под насловом: Рефлексија о границама делотворности модерне државе – где се детаљније говори о том феномену тираније баршунастог типа и начину на који тај механизам поробљавања функционише.

3 Олдос Хаксли, исто, стр. 95.

4 Протоколи сионских мудраца – Београд, 2001, стр. 31, 40 и 81.

5 Олдос Хаксли, исто, стр.82-85.

6 Џорџ Орвел: 1984. – Београд, 2012, стр.31.

7 Исто, 32.

8 Исто, 33.

9 Исто, 33.

10 Јеванђеље по Луки: 17; 27, 28.

11Серафим Роуз: Православно схватање света; знаци краја – Епархија рашкопризренска и косовскометохијска у егзилу: www.bskm.rs

12 Исто.





Извор: Царса
 
СРБСКИ КОСМЕТ

СРБСКИ КОСМЕТ

Član
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
RASA I RASIZAM


Rasa nikako nije društvena konstrukcija. Društvo ne može da izmisli ili poništi rasu, niti bilo koje društvo može u suštini da na duže staze nameće neku fiktivnu „rasnu jednakost“. Sama Priroda preko svojih zakona, koji su delovali eonima evolucije, isklesala je svaku rasnu jedinicu za sebe, nezavisno od drugih rasa. Ne postoje dva čoveka koja su jednaka na bilo koji način, pa makar bila i rođena braća. Niti je i jedna grupa jednaka nekoj drugoj, jer svaka se razvijala različito i iz različitih izvora u različitim okruženjima i uslovima. Niti je i jedno društvo ili društveni sistem uspeo da od jedne rase napravi ono što ona u svojoj suštini nije; društveni sistem ne može od nekog naroda da napravi drastično bolji ili eventualno gori narod zato što je njegova suština, esencija, njegova rasa je već tu. Samo u glavama ili dokumentima demo(no)krata ili hrišćana postoji unapred zasnovana predrasuda da su svi ljudi jednaki i isti među sobom. Po njima je to „tako“ jer to piše u nekom ideološkom progamu ili je upisano u „zakonu“, tako piše u Bibliji ili „bog tako reče“. Ipak, na kraju svega nešto ovako ne postoji stvarnom svetu unaokolo nas!


KO JE NAŠ A KO NIJE?

Ona, RASA, nije produkt obrazovanja, ideologije, jezika ili primene. Vi ne možete ići u škole koje od vas mogu napraviti crnca ili belca, škole koje bi od vas napravile nešto što niste a da istovremeno fizički ostane te ono što jeste; da budete kao neko drugi a da opet budete drugačiji od njega. Ne možete čak ni da izaberete rasu, ne možete reći sami sebi: „Da, ja sam se rodio kao belac (ili crnac), ali sutra ako hoću biću Eskim ili Aboridzanin... a prekosuta, ko zna, možda budem i Marsovac“. Na kraju krajeva, ostajete upravo onakvi kakvim ste se rodili. Neka ideologija ili religija ili politički sisitem može u svojim teorijama i dogmama da proklamuje jednakost svih ljudi, istovetnost i nalikost svih rasa, može da tvrdi da su različiti narodi nalik jednom drugom kao jaje jajetu, kako smo svi „braća“, da je u suštini samo nijansa ili boja kože u „pitanju“ dok smo iznutra „svi isti“. Popovi svih religija mogu danonoćno da bleje kako smo svi isti pred „bogom“ a iz čega logično proizilazi da smo svi jednaki među sobom; „društveni inženjeri“ mogu preko medija, sredstava masovnog dezinformisanja, modernog „školskog programa“ da lupetaju kako boja kože, oblik usana i dužina nosa nemaju veze sa bilo kakvim razlozima za ikakvu različitost jer postoji samo individualnost… znači po takvima: „rase nema“. Postoje samo „naši i njihovi“, tu su samo „pravoverni i nevernici“, uvek samo ima „drugova i neprijatelja“, ali ne i belih, crnih, žutih, braon ili crvenih. Tu je i varka jezika… prostodušni misle „On govori isto kao i ja, prema tome taj je naš“. Nije tako. Mandovi mumlaju nekakvu ciganizovanu varijantu srpskoga jezika, onako kako im to njihove rasne glasne žice dopuštaju, ali to ih ne čini pravim, autentičnim Srbima. Svaki crnčuga u zapadnoj hemisveri naučio je da njače nekakvu varijantu svahili- engleskog, ali to ih nije učinilo Englezima, Belim ljudima. Na teritoriji Rusije ima gomila mongoloidnog stanovništva koja sasvim lepo govore ruskim jezikom, pa čak imaju i rusizirana imena i prezimena, ali oni nisu pravi Sloveni, nisu ruski ljudi. Kreoli, mongrili nastali mešanjem francuskih robovlasnika i crnih robova, ondašnjih gastarbajtera, možda danas govore i gotovo književnim francuskim jezikom, ali to njih nikako ne može svrstati među prave Francuze, evropske ljude.

Živeti u nekoj zemlji među autohtonim stanovništvom tog regiona ne čini rasnog stranca jednakim sa domaćinom, starosedeocem. Rasa je biološka činjenica a ne geografija. Beli naseljenici po crnom kontinentu nikako zbog svog dugogodišnjeg naseljavanja Afrike nisu postali Afrikancima. Crni imigranti na teritoriji naše Evrope nisu zbog svog dugogodišnjeg obitavanja na starom kontinentu preko noći postali „Crni Evropljani“. Više vekovno naseljavanje Balkanskog poluostrva od strane Cigana sigurno od njih nije stvorilo Srbe, Hvate, Mađare ili Bugare. Leuti, Kirgizi, Čukči ili Jakuti sigurno nisu postali Slovenima zato što naseljavaju teritoriju koja je od vajkada u sastavu ruske države. Također rasa nikako nije niti abstraktna ideja. Ona je biološki koncept i životna realnost! Biološka promena u nekom narodu uvek vodi ka katastrofalnim promenama u politici, kulturi, religiji a sve na štetu tog samog nekadašnjeg naroda. Do sada u istoriji nije bilo naroda koji se dobrovoljno odrekao svoje rasne posebnosti/jedinstvenosti a da nije izvršio kolektivno genetsko i kulturno samoubistvo. Davno nestale i mrtve civilizacije to očgledno dokazuju: drevne civilizacije starog Egipta, Persije i Rima kolapsirale su i nestale posle uvoza robova/tadašnjih stranih radnika i ostale tamnopute populacije unutar granica svojih imperija.

Još jednom: ne možete odjednom odlučiti „neću više da budem Srbin (belac), od sutra sam američki reper (crnac)“. Crnčuge reperi se radjaju u getoima, ne treniraju se u specijalnim kampovima. Baš kao što ni ja ne mogu da pogledam komšijino kuče, Rotvajlera, i da tek tako poželim da se preko noći taj dzukac pretvori u simpatičnog pekinezera. Takve stvari su moguće samo u nastranim psihama ljudi odvojenih od stvarnog života, poznatih pod nazivom „Liberali“ (bilo levog ili desnog usmerenja, sve jedno je). Zbog toga te Liberale treba napadati svaki dan i svojski se truditi da im se upopasti taj dan, jer njihove ideje su opasne po opstanak života na našoj planti. I ne samo njih. Naš srpski narod ima interesantnu izreku koja glasi: „Ne možeš od babe napraviti devojku“. Svako zna za ovo, baš kao što svako zna da suprotno od ove izreke nema potvrde u stvarnom, fizičkom svetu. Ali zato u našoj Srbiji imate idiote koji su ubeđeni da će hoku-spokus magijom, pomoću malog kvašenja „svetom vodicom“ od Crnčuge, novoređenog mandovskog mladunca ili koso-okog Kineza čudesno napraviti novog „Srbina“. Ovakvi idioti su opasni po opstanak srpskog naroda. Opstanak naroda je pre svega rasni opstanak tog naroda! Istorija nas uči da je već bilo naroda koji su nestali kao pripadnici Bele rase, da bi bili smenjeni istoimenim „narodima“, ali sad potpuno drugačije rase. Jasno je da se više ne radi o jednom te istom narodu, i ako u mnogo slučajeva imaju ista imena.


RASA?

Pa onda, šta je to RASA? Odgovor je jednostavan: Rasa je zbir personalnih, naslednih karakteristika koje se prenose genima i hromozomima iz generaciju u generaciju! Rasa je sredstvo merenja i upoređivanja odvojenih evolucionih tokova populacije homo sapijensa; da li su ove ljudske grupe postale različite posle jednog jedinstvenog zajedničkog predka ili posle serije paralelelnih i različitih razvoja među svojim predcima to je sada drugo pitanje? Ljudske rase su evoluirajuće populacije koje su se razvijale paralelno i svaka od njih poseduje različite karakteristike, odgovarajuće specfičnoj kulturi i civilizaciji koje su proizvele svaka rasa sama za sebe. Crni Hotentoti ne rađaju jedinke sa plavim očima i plavom kosom. U Cigan Maloj ne mogu se naći Beli ljudi dinarskog tipa, vitki i visoki, sa smeđom kosom i svetlim braon očima. To vam je tako i gotovo. Priroda je tako udesila stvari! Prema tome: svako rasno-mešanje prestavlja korak nazad u evoluciji svih rasa, jer takvo mešanje menja spcifične osobine – karakteristike stvarane hiljadama godina evolucionog pritiska prema kulturnom idealu rase. Specifične i jedinstvene crte jedne čiste rase menjaju se mešanjem sa opštim crtama dveju/više rasa ili kompromisom između potencijalnih osobina u njihovim genetskim profilima.

Sam rasizam je najkontraverznije ubeđenje koje neka politička grupa može da ima u ovim vremenima a Rasonalisti Srbije imaju upravo takvo ubeđenje! To ubeđenje veruje da se o etničkim grupama može prosuđivati na osnovu njihove rase ili genetske istorije evolicionog progresa ili stagnacije. Ovo ovakvo ubeđenje ne samo da vređa modernu zapadnjačku osetljivost za „jednakost među svim ljudima“ (jedno suludo ubeđenje), već direktno ide protiv „individualizma svakog građanina“ koji je postao sama srž naših savremenih materijalističkih, demo(no)kratskih i egalitarističkih društava. Otud tolika povika protiv rasizma, inače jednog sasvim normalnog i zdravog osećanja.


RASIZAM

U savremenim globalističkim trendovima rasizam je vrlo nepopularan iz prostog razloga jer su upravo veliki biznis i multi-nacionalne kompanije protiv njega. Banksterima rasizam ili bilo kakvo pozitivno nacionalno i rasno osećanje jednostavno smeta u njihovoj eksplataciji svih radnika svih rasa, nacija i religija. Kako je rasizam trenutno svuda u svetu manje-više tabu, stvorila se situacija da je društveno neprihvatljivo otvoreno izražavati rasna ubeđenja dok je fikcija tipa „svi smo mi jednaki“ postala važna alatka u održavanju svetskih radnika (svih boja i rasa!) mirnim i poslušnim. Rasizam je u direktnoj suprotnosti sa njihovim zlatnim pravilom „slobodnog protoka ljudi, ideja i robe“. Ovo pravilo globalističkog kapitalizma je u suštini protiv svega za šta smo mi rasisti. Globalizacija je sistem stvoren od i za konformiste, ideal „ljudskog mravinjaka“, sistem i stanje u kome nema mesta za unikatnost. A naša sopstvena srpska nacionalnost, kultura i istorija su upravo pravi razlozi da ostanemo unikatni u svetu impotetnog konformizma. Svet koji prosto žudi za stvaranjem „sivog čovečanstva“, gde je svaka ljudska jedinka srozana samo na nivo „građanina“ – proces u kome se dalje ne evoluira, već se jedino podčinjava društvenim i komercijalnim uticajima kao jedna velika konzumerska „javnost“ - bezvoljne sive mase sabijene u „ljudskom mravinjaku“ koji životari pod kontrolom „odabranih“.

Struktura, visina, boja očiju i kose, naročito inteligencija i karakter, struktura skeleta, sklonost različitim bolestima, karakteristike ponašanja, emocionalne i duševne sklonosti, kao i još mnogo drugo prenose se preko gena. Ove karakteristike se ne prenose televiziskim emisijama, religiskim svetim knjigama, školskim udzbenicima ili novinskim člancima. Niti jedan članak iz srpske demokratsko-liberalne štampe, tako što će pisati o jednakosti i emancipaciji „Roma“ i njihovim pravima, neće od Mandova napraviti Srbina. Ali ako se nastavi sa takvom suludom kampanjom sigurno će od mnogih Srba naparviti „mandove“! Sve postaje očigledno kada se pogledaju nečiji rezultati. Rezultati postaju očiti kada se pogleda nečije ponašanje. A sopstveno ponašanje je upravo ono što je najteže izložiti svetlu čiste samokritike. Vaše ponašanje govori čitavom svetu ko ste i šta ste, pokazuje svima odakle ste vi i kud ste krenuli. Rezultati i ponašanje, bez ikakve samokritike, svih mandova pokazuju nam o čemu se radi.

Naravno da određeni uticaj okoline i obrazovanja igra vrlo važnu ulogu u nečijem povećavanju urođenog dara i potencijala, ali oni ne mogu da prevaziđu genetski predodređena ograničenja. Kotline i doline ne mogu da se izmetnu u brda i planine. Niti jedan čovek, ma koliko vredno trenirao ne može da se takmiči na konjski trkama. Kako kaže naš narod: „Ispod kruške ne pada jabuka“ ili „Iver ne pada daleko od klade“. Mi smo svi produkt naših rasnih predaka (80%) i naše sopstvene okoline (20%); savim je sigurno da bez naše genetske osnove koju nam obezbeđuje rasa i obrazovanja koje nam obezbeđuje kultura, mi bi ostali bez naše istorije i generaciskog izučavanja znanja. Ovo su vam samo neke smernice koje bi trebali da imate na umu kada se pitate ili ako se ikada upitate suštinskim pitanjem „KO JE BELAC“?

Boja kože je rasa spolja a rasna duša je rasa iznutra, tako nam spoljašnja boja kože pokazuje dušu i duh koji počivaju unutra. Znači da postaje očigledno da je čistota i plemitost izražena jedino u Beloj rasi. Ili suprotno od toga, zapitajte se kojom bi se bojom prestavljala bezgranična ništavnost i praznina? Baš kao što Sunce na nebu raščišćava tamnu noć, tako isto naša Bela rasa raščišćava dan od njegovih mračnih elemenata. Čistota rasne duše reflektuje se u spoljašnosti EvroArijevske Rase.


OPSTANAK SVIH I SVAKOG ILI OPSTANAK NAJSPOSOBNIJIH?

Također treba otvoreno napomenuti da kolektivna prošlost našeg naroda i rase nikako ne znači da ona vodi u kolektivnu budućnost. Majka Priroda je okrutna i stroga. Ona ne čini greške i nikada ne prašta. Majka Priroda se često pre ponaša kao zlovoljna maćeha nego kao „majka“, ali ona za ovo ima dobre razloge - razloge još neshvatljive običnom smrtnom čovečijem umu, ili bolje reći umu čoveka iz mase. Ona ne mazi svoju decu, već od njih traži da budu čvrsti i ako treba da očvrsnu još više, jer sam život ne oprašta slabost! Za nju smrt indivdualnog člana rase ne znači ništa, ali kolektivni nestanak jedne rase može da izazove katasrofalne posledice po čitav eko-sistem i dalji tok Prirodnog Zakona. Zbog toga je svaka vrsta i pod-vrsta flore i faune prvenstveno zaokupljena sopstvenim opstankom i očuvanjem svoje sopstvene vrste. Ne samo to, svaka vrsta i pod-vrsta na ovom svetu ima neku svoju sopstvenu taktiku prirodne evolucije, da svoju genetsku besmrtnost produži dalje u nedogled i unapredi je koliko je god to moguće. Među ljudskim „životinjama“ ova evoluciona taktika se ogleda u mnogim narodnim običajima, verovanjima, predrasudama; ona također može da se odrazi u raznim društvenim sistemima, ideologijama ili religiji. Naprimer: Judeizam kao religija Jevreja jeste evoluciona taktika Judejaca. Šta je onda evoluciona taktika nas EuroArijevaca? Prosta činjenica je da u zadnjih 2000 godina naša jedina evoluciona taktika je upravo Rasni Idealizam!

Ideja Rasonalizma stoji za opstanak i napredak EuroArijevske rase, ali to nikako ne znači da nam je stalo do svakog Belca ili da u svakom Belom čoveku vidimo prijatelja. Nama je ultimativni cilj da spasemo Belu rasu, da je vidimo očuvanom i sačuvanom za budućnost, ali to nikako ne treba da podrazumeva očuvanje i spasenje svih Belih ljudi koji trenutno sačinjavaju manje od 12% svetske populacije. Kako da spasete one koji ne žele da budu spaseni?

Zaista, mi moramo mirno i staloženo prihvatiti činjenicu da su možda milioni Belih ljudi neprikladni za naše programe spasavanja, opstanka i napredka. Ovde se ne radi samo o „belim“ mongrilima, degenericima, inferiornima, seksualnim devijantima ili poklonicima svakojakih poroka; moramo računati na mase partizana političkog liberalizma i religiskih dogmi koje su spremne da se bore do poslednjeg Belca da bi zaštitili obojene i Jevreje. Radi se o pasivnom delu Bele rase, koji je iz razno raznih razloga ušao u otvorenu rasnu/nacionalnu izdaju, otvoreno se stavljajući na stranu naših najgorih neprijatelja i bioloških takmaca. Upamtite: ovi odrodi nisu za spasenje i mi se neborimo za njih, već radije protiv njih! Pasivni deo Bele rase koji je prebegao na neprijateljsku stranu, nije deo našeg pozitivnog rešenja - on je deo problema! A onaj ko nije sa nama taj je protiv nas...


PREVREDNOVANJE SVIH VREDNOSTI

Svi Beli nacionalisti moraju da nauče i prihvate činjenicu da mudrost i jaka volja jesu pre svega pojedinačni kvaliteti, oni nisu kolektivni atributi. Naši drugovi moraju da nauče da prestanu da nasedaju na demo(no)kratsku mitologiju da ljudske mase, gomila, ima u sebi ova dva gore pomenuta kvaliteta. Naša stvar, rasni opstanak, zahteva jednu posebnu posvećenost. Ova posvećenost podrazumeva određenu mudrost i urođenu jaku volju. Nije lako biti Rasonalista, jer biti Rasni Nacionalista znači da ste prošli kroz proces revolucije u misli. Rasonalista ima revolucionarnu svest! Ali svi moramo spoznati istinu da među današnjim Belim masama ne samo da nema revolucionarne svesti, već nema nikakve sveti. Ljudi iz mase su dugotrajnim propagandnim i edukativnim naporima naših neprijatelja programirani na ovo...

Čak i mnogi naši drugovi, ili bolje reći „drugovi“, imaju sasvim pogrešno mišljenje zahvaljujući trenutnoj demo(no)kratskoj mitologiji propasti koja svesno ili nesvesno utiče na njihovu svest. Oni prepostavljaju neke stvari o prosečnom čoveku iz mase a koje su prosto netačne. Jedna od tih, vrlo pogrešnih stvari, je da on može da misli sam za sebe. Velika većina Belih ljudi, čak i ako imaju ovu urođenu osobinu, nikada je ne koristi. Oni su naviknuti, ili bolje reći dresirani, da prepuštaju drugima da misle umesto njih samih. Čovekova religija ili njegova politika nisu produkt nikakvog racionalnog procesa. One su skoro uvek određene religijom ili politikom većine unaokolo njih. Pa i pre ovoga prosečan čovek iz mase prihvata osnovne vrednosti koje mu se propagiraju tokom školovanja ili preko njegovih omiljenih dnevnih novina, radio i TV emisija. Njemu se tako, kao i svakom mediokritetu namerno sugeriše kako i šta da „misli“. Ovo i ne bi bilao tako strašno, jer radi se o prirodnoj nejednakosti, ali je problem u onima koji „trenutno misle umesto njih“. Trenutnoj svetskoj Beloj eliti, to jest unutrašnjoj eliti, nije stalo do opstanka i napredka naše EuroArijevske rase - čak imaju suprotne tendencije.

Rasno svesni ljudi, koji zamišljaju da njihovu brigu za budućnost našeg naroda deli većina Belih ljudi - prosto greše. Također greše i oni koji slepo veruju da je dovoljno samo masovno informisanje naroda da je ogromna opasnost pred nama. Mišljenje javnosti i osnovne vrednosti našeg stanovništva, zavise malo više od tek prezentovanih činjenica. Mala je korist od informisanja naših ljudi na opasnost koja preti opstanku njihove sopstvene rase, kad oni nisu stvarno sigurni da li im je uopšte stalo da njihova rasa preživi. Dobar deo većine naše Bele populacije, u ovoj ili bilo kojoj drugoj Beloj zemlji, neće spontano reagovati da spase samu sebe. Neće reagovati, jer to nije način na koji su njihove osnovne vrednosti i osećanja programirane da deluju. Umesto toga, dobar deo Bele većine reagovaće „okretanjem drugog obraza“, zastupanjem „tolerancije“, pozivom na „dijalog“ ili jednostavno okrećući glavu u drugu stranu i gledajući svoja posla.

Ono što mi, rasni idealisti, moramo shvatiti jeste da većinska rešenja nisu primenjiva u trenutnim uslovima. To znači da mi, Rasni Nacionalisti, moramo skoncentrisati naše napore na programe opstanka koji će raditi. Svaki takav program zahteva posebno razvijenu svest, koja zauzvrat podrazumeva nove osnovne vrednosti. Kako sada ne možemo imati većinsku svest, tako se moramo okrenuti praktičnim rešenjima koja se mogu ostvariti sa manjinskom svešću. Ovo pre svega podrazumeva stvaranje i organizovanje nove, Bele rasističke elite.

OPSTANAK

Po tvrdnji pojedinih rasnih teoretičara za biološki opstanak rase, njenu bezbednost i stabilnost koja bi garantovala dalju nesmetanu reprodukciju i evoluciju, potrebna nam je celovita teritorija i minimalno oko 3.000.000 miliona pripadnika rase. Ne znam odakle su ovi naši rasni teoretičari došli do ove cifre od „3.000.000 pripadnika rase“ koja su dovoljna za dalji opstanak Bele rase, ali je očito da su mislili prvenstveno na mlade muškarce i žene sposobne za reprodukciju i određen broj njihove zdrave dece. Ipak je očigledno da veći broj (ili daleko veći broj) od ove cifre mnogo bolja opcija za Beli opstanak i napredak. Jednostavno: od što većeg broja (kvantitet) dobija se veći broj „što boljih“ (kvalitet). Predpostavljam da su ovi teoretičari odmah u startu podrazumevali da je taj broj od 3.000.000 automatski uključuje najbolje i najkvlitetnije pripadnike naše rase koji su u velikom broju sposobni za dalje razmnožavanje. Neki rasni teoretičari tvrde da je potreban još manji broj rasnih jedinki za nastavak života jedne rase; engleski ideolog David Myatt kaže: „Dajte mi 30.000 posvećenih ljudi i ja ću stvoriti novu civilizaciju“.

Bez obzira na ovu teorisku tvrdnju o potrebnom broju rasnih jedinki neophodnih za dalji život naše rase, očigledna neophodnost jeste teritorija, to jest ŽIVOTNI PROSTOR za našu EuroArijevsku rasu. Rasonalizam kao ideologija pod ovaj životni prostor podrazumeva jednu teritoriju razumne veličine, sa svim potrebnim resursima, plodnom zemljom i čistom vodom neophodnom za ne ometan i miran život našeg naroda. Neophodno je istaći da mi, Rasonalisti, pod taj narod podrazumevamo izključivo pripadnike naše EuroArijevske rase. Dakle, najnormalnija stvar je da bi taj životni prostor bio eskluzivna teritorija isključivo nastanjena Belim stanovnicima! Nikakva buduća imigracija obojenih na ovu eskluzivno belačku teritoriju ne bi nikad bila dozvoljena, čak ni u slučaju turizma ili komercijalnih putovanja. Ovako nešto bilo bi zabranjeno ustavom buduće Rasne Države, dok bi isti ustav omogućio mogućnost dolaska imigranata i izbeglica Bele rase; naravno, posle detaljnog zdrastvenog/rasnog pregleda istih. Na ovom pregledu mora se insinstirati iz vrlo prostog razloga a koji se tiče poboljšanja kvaliteta naše Bele rase: naša vera dobro zna da u Prirodi sve ono što je suviše slabo da bi živelo samo neminovno mora biti uništeno i osuđeno na nestanak. Mi nećemo da naši ljudi budu degenerici i slabići koji moraju nestati sami od sebe jer nisu sposobni da prežive takmičenje u Prirodi i međurasnu borbu! Nije nikakva tajna da je Bela rasa u poslednjih dva veka strašno zgrešila protiv zakona prirodne selekcije, odabira i odgoja. Bela rasa je u tom periodu omogućila degeneraciju velikog broja svojih sopstvenih pripadnika i istovremeni nestanak mnogih svojih najboljih jedinki. Ne samo što se unutar naše rase dozvolio dalji život onima koji nisu zaslužili da postoje, već im je dozvoljeno i da se umnožavaju, degenrišući genetski potencijal Bele rase. Ovome se, u budućnosti, mora odlučno stati na put. Upravo iz ovog razloga na novom životnom prostoru EuroArijevske rase neće biti dozvoljeno nastanjivanje životu nedostojnom postojanja.

Naravno, pored ovog datog broja Belih rasnih jedinki i neke predpostavljene teritorije, za dalji opstanak i napredak EuroArijevaca potrebna je i organizovana DRŽAVA, sa eskluzivnom rasnom religijom Belog čoveka i našim političkim i pravnim sistemom. Dakle, pod pojomom „država“ mi podrazumevamo jedino i samo Rasnu Državu. Jasno je da trenutni „internacionalni zakoni“ ne bi imali nikakvu važnost i primenu u ovoj državi. Jedini važeći zakoni i pravila bi bili njeni nacionalni zakoni. Suverinitet buduće Rasne Države mora biti ispred svega i iznad svega, kao posledica ove doktrine takva država ne može biti članica mnogih internacionalnih organizacija. Primena Eugenike se podrazumeva za sve buduće generacije građana ove idealne Rasne Države. Također, od fundamentalne važnosti je da ova eskluzivna Arijevska teritorija ima i svoju oružanu silu, radi zaštite života i slobode svojih stanovnika - njena buduća vojska mora biti sastavljena od svakog vojno sposobnog muškaraca. Koncepcija naoružanog naroda biće sastavni deo doktrine te buduće rasne armije. Vojska buduće Rasne Države, naravno mora biti iznad svega ideološka vojska, inspirisna i vođena ideologijom Rasnog Nacionalizma sa zadatkom očuvanja i odbrane rase, naroda, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zasnovanog na Rasonalizmu. Ne treba biti prorok, pa da se predvidi da na ovom ovakvom svetu, ova Rasna Država mora da raspolaže širokim spektrom nuklearnog i bio-hemiskog oružija u odbrambene svrhe. Buduća vojna sila mora biti opremljena savremenim naoružanjem, sa samodovoljnom vojnom proizvodnjom i voljom da se njen ratni potencijal ne pokolebljivo upotrebi kao sredstvo odvraćanja svakog mogućeg agresora koji bi bio pretnja po nezavisnost Bele otadzbine i opstanak naše rase.

Ovo je jedinstvena vizija koju dele svi naši drugovi u Belom Pokertu Otpora širom planete Zemlje. To je naš zajednički cilj, bez obzira da li se radi o Rusima, Amerikancima, Nemcima, Špancima, Srbima, Šveđanima, Grcima, itd, itd. Da bi se postigao ovaj zajedniči cilj, aktivni članovi rase moraju da dele jednu jedinstvenu viziju. U tom slučaju pasivni članovi rase više nisu ni bitni za njen dalji opstanak a kamoli napredak; Prirodni Zakon za njih već ima spremno rešenje!


Preuzeto iz: Srpski Front br. 27/28.
 
М

миомир

Član
Učlanjen(a)
29.03.2011
Poruka
26
Цигани као инструмент за Бели геноцид!
Мислио сам да неће бити потребе да ишта пишем на ову тему, јер сам сматрао да је већ све одавно речено, али из дана у дан наша домовина постаје рај за све само не за Србе. Мултикултурални хаос и деструкција довели су до колапса целокупне наше цивилизације. Стога је питање српског народа, и свих других братских, белих Европљана, расно питање и питање опстанка врсте.

Флоскуле о дебилним идеологијама једнакости уништиле су свест Срба о томе ко су, и да Србија припада њима, и да једино они могу воде главну реч у њој. Ствари су се изопачиле до те мере да данас свако ко није белац може да ради свакојаке гадости, да се бави разним криминалним делатностима, и буде "главни баја" у Србији, само зато што је тамне пути. Наше беле девојке су одавно испале из колосека по том питању. Њима импонује да буду део мултикултуралне баруштине. Њима је "егзотично" да буду у друштву Цигана, да се паре и размножавају са њима, и тако врше геноцид над сопственим народом. Цигани се удружују у банде, харају српским градовима, пљачкају, силују, и убијају. Стопа криминала расте енормно где се оне настане. Као хорда опустоше све, и наставе даље, у својим походима. Српски издајници, малодушници, и кукавице, придружују се таквим скупинама нижерасних несоја, осећајући сигурност уколико су "са њима". Полиција и држава их штите, не суди им се, и имају из дана у дан све веће привилегије. То је довело до језиве чињенице када је српски омладинац стављен у позицију да нема избора за будућност као белац и Србин, већ мора да глуми уличну циганштуру како би био прихваћен од стране овог болесног друштва. Српски национални идентитет и понос доведени су до критичне тачке. И никога за то није брига.

Ако се говори о угрожености Срба у Хрватској, БиХ или на Космету, зашто се ћути о терору над Србима у сред Србије? Медији крију националне припадности многих изгредника, а углавном су ти изгредници били циганске националности. Српском народу се мажу очи таквом цензуром. Политичка коректност превазилази границе нормалног. Србин је данас у обавези да да неки динар Циганину када проси, јер ако неће, улази у велике проблеме, и увек извлачи дебљи крај. Циганима се на универзитетима дају разне привилегије, док се српски студенти муче са тим да ли ће уопште уписати факултет без икаквих проблема. Док је Циганима место на њима унапред резервисано.

Овакав терор и безобразлук Србија не памти од Турака. Да се осврнем на историју комплетног проблема.

Из далеке Индије се, преко много векова почела селити огромна скупина народа. Дравидска племена насељавала су подручја широм Средње Азије и Блиског Истока. Негде су у Средњем веку на Балкан, са Турцима, дошли и Цигани, номадски народ, који је још у својој индијској прапостојбини био познат по злоби, лењости, лукавству, кукавичлуку, и склоностима ка разним изопаченостима. Словени и Хелени настањени на Балканском полуострву, били су тотално незаинтересовани за овај проблем масовне имиграције азијатских хорди. Тако су, постепено, са Турцима у Србију ушли и Цигани и Шиптари (са Кавказа), радећи за Турке најпрљавије послове. Чувено "набијање на колац" усавршили су и патентирали управо Цигани у турској служби. Највећи српски крвници, цигански муслимани, заједни са шиптарским качацима палили су српску културну баштину на Косову и Метохији. Након одласка Турака, Цигани нерадо постају део новонасталих јужнословенских држава - Србије и Бугарске. Остали су познати по прошњи и паразитирању. Српски човек, свестан своје расне припадности, знао је још од доба Турака, да нема мешања са Циганима, и да су они "нижа каста" од њега. Само дружење са Циганима сматрано је нечасним делом (Што је данас масовна, и потпуно прихваћена појава). Међурасно мешање са њима није било Србима тада ни на крај памети. За време Балканских, и Првог светског рата, Цигани су избегавали војне обавезе, те је српска војска и одустала од њих крајем рата. У Другом светском рату, Недићеве и немачке трупе су хапсиле Цигане по Србији, што због приступања партизанским бандама, што због пљачки и нечасних дела по српским селима, у редовима пијаних јагњећих бригада Равногорског покрета. Познат је један случај из околине Врања или Прокупља, да је један одред Пећанчевих црних четника поклао велики број Цигана из тог краја, јер нису хтели да се одазову војном позиву. Јасеновац и други усташки шовинистички логори којих су се и сами Немци згражавали, били су и поприште великог броја циганских кољача у усташкој служби. Чак су Цигани и предњачили у клању Срба. Немачка команда у НДХ апеловала је на Павелића и усташе, због благонаклоног става према Циганима и Јеврејима. Током комунистичке диктатуре у Југославији, Цигани се масовно "увлаче под кожу" српском народу. Као и сви паразитски народи, Цигани узимају српска имена и презимена, а геноцидна идеја о "братству и јединству" дозвољава Циганима да се множе и полако мешају са Србима, под паролом да смо сви Југословени (иако су Цигани несловенска и неевропска етничка заједница). Током Отаџбинских ратова деведесетих, Цигани масовно одлазе из формација ЈНА, у редове ХОС-а, Армије БиХ, и шиптарских терористичких исламистичких снага. Српски народ се, поред борбе са НАТО пактом, борио и против азијатских хорди. И стога су Отаџбински ратови једним добрим делом били и расно мотивисани. Након ратова, и доласка демонократских болесника на власт, Цигани поново гледају да се, кроз приче о толеранцији и једнакости, опет инфилтрирају у српско друштво. Сваки вид анти-циганског размишљања бива оцрњен и проглашен за "говор мржње". Читава кампања се водила за то да су Цигани такође део српског друштва, и да их Срби морају прихватити, без поговора. Ти исти који су наше Претке на кочеве набијали, имају масовне привилегије у Србији. Свако ко се дрзне против њиховог терора, бива елиминисан и маргинализован из друштва. О жртвама циганског насиља се ћути. Реч "Циган" замењена је измишљотином "Ром". Српски градови су, поред најезде миграната, исламиста и терориста, суочени и са проблемом циганских банди криминалаца и лопова.

Са свих страна су заштићени. Осилили су се. Добро су организовани и њихов број непрестано расте. Доћи ће дан када ће ср Цигани ујединити против белих становника Србије, Балкана, и Европе, и постаће део глобалног расног рата, заједно са мигрантима и шиптарским несојима. А расни издајници, либераллно-демократски васпитана и несвесна српска омладина постаће ипак жртва тих нижерасних паразита.

Србине, док ти ћутиш, Циганин ти прети нестанком са лица Земље! Ти то не видиш, јер си преокупиран небитним стварима по твој голи опстанак! Уколико убрзо нешто не предузмеш, нестаћеш као да те никада није било на овом тлу! Твоји преци, а ни твоји потомци, то нису заслужили! Бори се, или нестани!

http://nova-arijevska-zora.blogspot.rs/
 
Top