VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ne znam gde sam napisao da drzanje zapovesti nije jedan od uslova spasenja.
Znam da sam napisao da se ne opravdavamo drzanjem zakona, vec iskljucivo verom u Hrista i i zaslugama njegove zrtve i prolivene krvi, a da je drzanje zakona jedan od uslova za ulazak u carstvo nebesko u smislu da covek poslusnoscu izgradjuje sebe duhovno i karakterno, jer u nebo nece moci da udje gresan i prljav od greha, vec kroz predanje i posvecenje koje Duh Sveti vrsi u njemu kroz postizanje savrsene pravednosti i duhovnog uzrastanja u visinu mere rasta Hristova, potpuno ociscen i duhovno izgradjen.
Opravdanje i spasenje su dva razlicita pojma.
Opravdanje Hristos cini za coveka u pocetku Hriscanskog zivota, u trenutku kada covek shvata da je gresan, i verom dolazi Isusu i u pokajnickoj molitvi i trazi da ga on opravda od proslih greha, da ga ocisti, i da mu da silu da vise ne gresi.
Tada Isus prilaze pred Bogom zasluge svoje zrtve i prolivene krvi na krstu, oblaci ga u haljine svoje pravednosti, i time ga opravdava, covekovi prosli gresi se brisu, i taj covek biva proglasen pravednim kao da nikada nije gresio, i on od tog trenutka uz pomoc Duha Svetoga vise ne zivi starim zivotom krseci zapovesti, vec zivi onako kako ga Duh Sveti vodi i oblikuje, ziveci prakticno ispunjavajuci svaku zapovest, i molitvom i proucavanjem Bozje reci, i svakotrenutacnim predanjem Bogu i krstenjem Duhom Svetim - on raste u veri, do dana kada ce konacno uci u Bozje carstvo o Hristovom drugom dolasku.
Covek vec u trenutku opravdanja koje Isus cini za njega, odnosno pokajanja, predanja, i posvecenja - prima spasenje, ali ce se ono ostvariti u potpunosti tek prilikom Hristovog dolaska, a do tog casa covek treba da tezi da duhovno uzraste, i postigne spremnost za ulazak u Bozje carstvo slave.
Znam da sam napisao da se ne opravdavamo drzanjem zakona, vec iskljucivo verom u Hrista i i zaslugama njegove zrtve i prolivene krvi, a da je drzanje zakona jedan od uslova za ulazak u carstvo nebesko u smislu da covek poslusnoscu izgradjuje sebe duhovno i karakterno, jer u nebo nece moci da udje gresan i prljav od greha, vec kroz predanje i posvecenje koje Duh Sveti vrsi u njemu kroz postizanje savrsene pravednosti i duhovnog uzrastanja u visinu mere rasta Hristova, potpuno ociscen i duhovno izgradjen.
Opravdanje i spasenje su dva razlicita pojma.
Opravdanje Hristos cini za coveka u pocetku Hriscanskog zivota, u trenutku kada covek shvata da je gresan, i verom dolazi Isusu i u pokajnickoj molitvi i trazi da ga on opravda od proslih greha, da ga ocisti, i da mu da silu da vise ne gresi.
Tada Isus prilaze pred Bogom zasluge svoje zrtve i prolivene krvi na krstu, oblaci ga u haljine svoje pravednosti, i time ga opravdava, covekovi prosli gresi se brisu, i taj covek biva proglasen pravednim kao da nikada nije gresio, i on od tog trenutka uz pomoc Duha Svetoga vise ne zivi starim zivotom krseci zapovesti, vec zivi onako kako ga Duh Sveti vodi i oblikuje, ziveci prakticno ispunjavajuci svaku zapovest, i molitvom i proucavanjem Bozje reci, i svakotrenutacnim predanjem Bogu i krstenjem Duhom Svetim - on raste u veri, do dana kada ce konacno uci u Bozje carstvo o Hristovom drugom dolasku.
Covek vec u trenutku opravdanja koje Isus cini za njega, odnosno pokajanja, predanja, i posvecenja - prima spasenje, ali ce se ono ostvariti u potpunosti tek prilikom Hristovog dolaska, a do tog casa covek treba da tezi da duhovno uzraste, i postigne spremnost za ulazak u Bozje carstvo slave.
