Moram napomenuti jednu osnovnu pojedinost na koju sam već ukazao u jednom od predhodnih komentara, a koja predstavlja biblijski postulat ili pravilo Hrišćanskog ponašanja, delovanja, i praktičnog života, a on glasi: "ČOVEK NE TREBA U SVOM VERSKOM ŽIVOTNOM ISKUSTVU ILI VERSKOJ PRAKSI - PRAKTIKOVATI BILO ŠTA ŠTO NIJE DEO SVETE BOŽJE REČI BIBLIJE"
To znači i sledeće: "DA JE HRIŠĆANINU U PRAKTIČNOM SPROVOĐENJU VERE ILI VERSKIH AKTIVNOSTI U TOKU JEDNOG DANA - SASVIM DOVOLJNO ČITANJE REČI BOŽJE, MOLITVA, I PESMA, U SVOJOJ KLETI, PRIRODI, ILI NA BILO KOM DRUGOM MESTU"
Ovo su bila obeležje prve crkve, i to treba da budu i naša obeležja.
Sve ostalo što nije deo Božje reči, a što nažalost praktikuju tradicionalne crkve - nije vredno pomena, i čak predstavlja otvoren greh prema Bogu, jer zalazi i u kršenje pojedinih Božjih zapovesti.