Ne mogu da verujem da to ne vidis, nego si bezobrazan i obilujes ponosom i Bog ce te za to kazniti! A ja bi voleo da se to ne desi i da mu se ti obratis pre nego bude kasno, ali sam izgubio svaku nadu da ce se to desiti..
Mire, svakog od nas ima svoje grehe, oni takođe imaju svoje, ali misle da ih subota i sva pravila proširenog Mojsijevog zakona štite. Shvataš li to. Oni pred Boga odlaze sa listom ispunjenih tačaka i zahtevom da im on overi rekonstrukciju. Nema skromnosti, nema poniznosti, samo "NEPHESH" ispunjen ponosom i "pravednošću". Znaš li koliko je to strašno? Znaš li koliko je Hebreja bilo takvo? Ne zna im se broj. Da nisu bili takvi, zar bi Bog izrekao na usta proroka da mu se njihove žrtve gade?
Pa baš zato Isus, kao čovek, umirući na Krstu kaže: "Oprosti im Oče, jer ne znaju što čine." Jedini uslov koji se za spasenje postavlja jeste da stvarno ne znamo što činimo kada grešimo, da smo spremni da se pokajemo. Ali ako
znamo što činimo, osudili smo sebe. Ne po subotama, ne po mesu, kafama, cigaretama, bračnim odnosima (seksualnim), ne po tome što nas je KRSTIO zaređeni pop - sveštenik, a ne službenik EGWizma, nego po smišljenom delovanju, smišljenom postavljanju sebe samih na mesto Boga.
Njemački filozof i psihijatar Karl Jaspers: „Što je Hitler činio, to je Luther nalagao s iznimkom izravnog usmrćivanja u plinskim komorama.“
Adolf Hitler: „Luteransko kršćanstvo jeste i ostaje najveće Božje otkrivenje na njemačkom jeziku.“
Adolf Hitler: „Luther je bio veliki čovjek, div. S jednim zamahom probio je sumrak, vidio Židova kako ga mi tek danas počinjemo gledati“.
Slape, "abraham" Scripturalizma, "svetac" EGWizma je rekao i ovo:
„
Bog je budala … („
Deus stultissimus est, qui potentissimo hosti Satanae hominem adeo infirnum opponit, similem arundini conquassatae“), Weimarsko izdanje (WA), vol. 1, str. 487; Tischreden (Govori za stolom), WA Ti, Nr. 963.
„
Bog proturječi sam sebi (…deus sibi contradict …), stoga ne može biti Bog. On mora prvo postati đavao“. WA 31, str. 249.
„Želim svoj nauk imati neosuđen od svakoga,
i od anđela. Jer, budući da sam siguran u njega, želim biti vaš,
i anđela sudac, kao što kaže sv. Pavao, da tko ne prihvati moj nauk, neka nije blažen. Jer on (njegov nauk) je Božji, a ne moj; zato je moj (Lutherov) sud također Božji, a ne moj“. Wider den falsch genannten geistlichen Stand des Papstes und der Bischöfe, Index verborum, Martin Luther’s German Writings, 1516-1525, Boston College 1999, Volume 10 / 2, str. 107.
„Sv. Augustin i sv. Ambrozije ne mogu se sa mnom usporediti“. Erlangensko izdanje (EA), vol. 61, str. 422.
