- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Najpre da se zahvalim Mire tebi i Darth-u na lepim rečima i smatram da je potrebno da se uvek razumemo i pored razlika u verovanju jer te razlike nisu razlog da jedni druge nipodaštavamo i vređamo. Zaista želim da se svi osećamo dobrodošlo na forumu i da pokušavamo da razmenjujujemo misli na konstruktivan način.
Još jednom hvala i bratski pozdrav.
Što se tiče Bogumila i Katara, da pretpostavio sam da ćeš se možda začuditi što i njih ubrajam u evanđeoske hrišćae u strogom smislu te reči. Naravno i ja sam ponekada imao mišljejne da su oni zapali u dualizam te da su samo Valdežani evanđeoski hrišćani. Svi znamo iz školskih udžbenika kako se opisuju Bogumili i Katari sa Zapada ili "zapadni Bogumili" itd....Međutim, danas i među pravoslavnim učenjacima polako se odriče Bogumilima manihejstvo i dualizam. To možeš čuti upravo od mnogih pravoslavnih učenjaka koji ih smatraju zapravo u neku ruku i Pravoslavnima samo sa malo drugačijom organizacijom i bez hijerarhije sa nekim minimalni razlikama u verovanju. Naravno i neki propatriotski elementi u srpskoj javnosti takođe ovo odobravaju i prihvataju iz drugih razloga, malo političkog konformizma ali hajde to ne pominjemo..politika
No, ono što mi imamo kao izvore o njima koji nam ukazuju ko su jeste da se oni povezuju sa Pavlikijanima. Dakle, Bogumili su reorganizovani Pavlikijani. Bogumili nastaju u IX veku u Bugarskoj kojej je reorganiuzovao Jeremija Bogomil, pop. Pavlikijani pak nastaju u VII veku na tlu Jermenije. Oni su odatle se širili na jug i učenje se prenelo u Vizantiju tj. u Maloj Aziji i Grčkoj pod vođstvom izvesnog Silvana pol. VII veka. Naziv su dobili po tome što su poslanice apostola Pavla jako uvažavali i često ih citirali. Oni su za sebe tvrdili da su izvorna apostolska crkva i Sveto Pismo su smatrali jedinim autoritetom. Imena svojih starešina su davali po imenima apostola..Petar, Pavle, Jovan itd...Zatim su bili progonjeni u vreme vizantijskih careva a najviše u vreme carice Teodore. Mnogo je pobijenih Pavlikijana oko 100-200 hiljada u to vreme. Glavni prigonitelj tada bio je Georgijus Magistos, opunomoćenik carice Irine za progon Pavlikijana koji je i opisao na koji sve način su mučili Pavlikijane opravdavajući to da su "to i zaslužili". Nakon ovog perioda progona za kratko ove grupe su gotoo potpuno uništene. Mali broj ostalih se skrivao i selio na sever. U Bugarskoj su od X veka pov+novo reorganizovani pod novim imenom tj. imenom popa Jeremije koji im je prišao i ponovo ih organizovao. Kasije odlaze na Zapad i tu se susreću sa takođe progonjenim grupama hrišćana..prepoznaju bliskost u veri sa njima i organizuju pod drugim imenima.
Dugo se dakle verovalo da su i Pavlikijani dualisti i manihejci jer se zaključilo da ako su Bogumili ti onda su i Pavlikijani takođe. Čudno bi bilo to da čitaju poslanice apostola Pavla i prihvataju dualizam. No, svašta se može zaključiti. Nedavno je otkriven jedan dokument u Jermeniji, odakle potiču Pavlikijani, tamo poznati kao Tondrakti, koji je zapravo ispovest vere Tondrakita. Taj dokument je pod naslovom "Ključ Istine". U tom dokumentu se pominje da Tondrakti ne krštavaju malu decu već samo odrasle prema učenju Pisma, zatim da euharistiju ne smatraju bukvalnom već samo simbolom Hristove žrtve, da se ne klanjaju slikama i nemaju molitve za mrtve, nemaju hijerhiju, da svoju veru baziraju na svtom Pismu Starog i Novog Zaveta..itd. Ni pomena manihejskog učenja. Ako je ovo tačno kao što kaže dokument onda je jasno da Tonrakiti, Pavlikijani a zatim i Bogumili i Katari nisu manihejci i dualisti. Jedan obraćenik u Pavlikijane u VII veku koji postaje njihov starešina je u početku smatrao tačnim ono što se o njima govorilo ali je zatim u svom spisu napisao da su to pravi evanđeoski hrišćani da se ništa od onoga što im se pripisuje ne može pripisati. Ovo je u kratkim crtama zašto ja smatram ovako vezano za Bogumile i Pavlikijane. Ako bude trebalo pojsasniću neke detalje i citirati. Sve ovo što pišem je dokumentovano. No, kao što rekoh danas među crkvenim istraživačima Pravoslavne provijnijencije postepeno preovladava mišljenje da je i sama Pravoslavna Crkva imala po inercviji negativan stav iz pre svega političko-verskih razloga te da sada se menja mišljenje o stvarnom učenju Bogumila.
Svako dobro.
Poslednja izmena:
