Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
Odbrojavanje - Tuđi grb na grudima, balkanski Švajcarci i svetski Belgijanci
Igrati za reprezentaciju svoje zemlje i predstavljati svoj narod na takmičenju kao što je Svetsko prvenstvo nešto je što svaki fudbaler od početka karijere istinski želi, a takvu priliku i poštovanje malobrojni na kraju dobiju. Ipak, postoje i oni koji su spremni da brane boje druge selekcije, da poštuju drugu zastavu i prave uspehe pod tuđim grbom, zbog raznih razloga, pa to neće biti izuzetak ni u Brazilu 2014. godine.
Najnoviji primer među "preletačima" (nazovimo ih tako), desio se u redovima šampiona sveta Španije čiji će dres na najvećoj fudbalskoj smotri nositi napadač Atletiko Madrida Dijego da Silva Košta, inače rođen u Lagartu u Brazilu.
E sad, pretežno se, u situaciji kakvoj je bio Košta, ljudi odlučuju da zaigraju za domovinu, jer je ofanzivcu "jorgandžija" bio namenjen poziv "karioka", ali on je uradio nešto što je, verujemo, njegovom srcu draže.
Dijego je rekao da će ga Brazilci shvatiti, jer je njemu Španija sve dala, te da će njegova nacija imati razumevanja, ali postoji strah da neće biti baš tako, jer su iz matične zemlje najavljivali da će mu biti oduzet možda i pasoš, ali na njegovu sreću, sve je ostalo na pretnjama.
U drugoj fudblaskoj velesili Italiji postoje tri primera, ali sva tri su mnogo jasnija i razumljivija nego u Španiji.
"Azuri" u selekciji imaju nestašnog člana Milana Marija Balotelija, Tijaga Motu iz PSŽ-a i defanzivca Parme Gabrijela Alehandra Paletu. Baloteli je rođen u Palermu u porodici emigranata iz Gane, a usvojila ga je italijanska porodica Baloteli, dok je državljanstvo dobio tek 2008. godine.
"Ja sam Italijan... Osećam se kao Italijan. Zauvek ću igrati za reprezentaciju Italije", rekao je "Super Mario" nakon što je pravno postao građanin Italije.
Primer Balotelija je više nego jasan, a pitanje Palete isto nije enigma, jer su njegovi roditelji Argentinci italijanskog porekla, dok je Mota rođen u Brazilu, ali i njegovi koreni vuku iz Italije, pa je shodno tome relativno prirodno da igraju za tim sa čizme.
Tu je još i Pablo Osvaldo koji ima argentinsko poreklo, ali još uvek nije sigurno da li će on biti pozvan na put za Brazil.
Da je pravilo da ljudi iz jedne zemlje ili pripadnici jedne nacije mogu da igraju samo za svoju reprezentaciju, sigurno da Belgija u skorije vreme ne bi videla neko jače takmičenje.
Sa igračima kao što su počevši od Maruana Felainija, preko Aksela Vicela, Muse Dembelea, Nasera Čadlija, Kristijana Bentekea, Romelua Lukakua, Rađe Naingolana do Kevina Miraljasa, Belgijanci, skoro pa, nisu Belgijanci, a mogli bi se takmičiti i pod zastvom Ujedinjenih nacija koliko fudbalera iz drugih zemalja igra za njih.
Švajcarci, nemojte ništa da se smejete, da postoji zastava Balkana, sigurno bi umesto vaše stajala na stadionima gde igrate u Brazilu. Čak osam fudbalera te selekcije dolaze iz "bureta punog baruta", pet Albanaca (Valon Behrami, Blerim Džemaili, Džerdan Šaćiri, Granit Džaka, Admir Mehmedi), dva Hrvata (Mario Gavranović i Josip Drmić) i jedan Bosanac (Haris Seferović), a možemo da dodamo i Filipa Senderosa čija je majka Zorica iz Srbije.
Tu su još Rikardo Rodrigez, Trankvilo Barneta, Gohan Inler, Želson Fernandes, Johan Đuru, Dijego Benaljo koji takođe nisu Švajcarci, a brane boje Švajcarske, pa se zapitamo zašto smo nabrajali sve njih, kad je bilo bolje da nabrojimo one koji stvarno potiču iz zemlje časovnika i čokolade, lakše bi makar tri puta bilo.
Najmanji, nazovimo ga, problem po tom pitanju imaće reprezentacije iz Afrike koje su velikom većinom sastavljene od ljudi koji su rođeni u državi za koju igraju, a verovatno bi bili i jači da neki nisu odlučili da igraju za drugu selekciju, kao na primer Žerom Boateng koji brani boje Nemačke.
Situaciju u ekipi "pancera" u poslednjoj deceniji na šaljiv, ili neki mogu protumačiti uvredljiv način, objasnio je jedan komentator koji je jednom prilikom prokomentarisao: "I u igru ulazi Džerald Asamoa, prvi tamnoputi igrač koji igra za Nemačku, joj da ga Hitler vidi!"
Hvala Bogu, Hitler više nije živ, ali jeste zato fudbal u Nemačkoj koji je dobio u strancima koji su obukli dres još veću stabilnost u veznoj liniji i agilnost u napadu. Ostaće veliko pitanje, pogotovo kod srpskog naroda, da li bi stranac trebalo da igra za "orlove" i da li bi to popravilo bilans našeg nacionalnog tima, ali svakako, iz gorenavedenog smo shvatili da nekima to i te kako odgovora.
Bilo bi interesantno jednom prilikom, čisto iz šale, na jednom takmičenju, videti sve reprezentacije bez "preletača", da se osmotre prave snage i ko bi gde u ovom trenutku bio.
Igrati za reprezentaciju svoje zemlje i predstavljati svoj narod na takmičenju kao što je Svetsko prvenstvo nešto je što svaki fudbaler od početka karijere istinski želi, a takvu priliku i poštovanje malobrojni na kraju dobiju. Ipak, postoje i oni koji su spremni da brane boje druge selekcije, da poštuju drugu zastavu i prave uspehe pod tuđim grbom, zbog raznih razloga, pa to neće biti izuzetak ni u Brazilu 2014. godine.
Najnoviji primer među "preletačima" (nazovimo ih tako), desio se u redovima šampiona sveta Španije čiji će dres na najvećoj fudbalskoj smotri nositi napadač Atletiko Madrida Dijego da Silva Košta, inače rođen u Lagartu u Brazilu.
E sad, pretežno se, u situaciji kakvoj je bio Košta, ljudi odlučuju da zaigraju za domovinu, jer je ofanzivcu "jorgandžija" bio namenjen poziv "karioka", ali on je uradio nešto što je, verujemo, njegovom srcu draže.
Dijego je rekao da će ga Brazilci shvatiti, jer je njemu Španija sve dala, te da će njegova nacija imati razumevanja, ali postoji strah da neće biti baš tako, jer su iz matične zemlje najavljivali da će mu biti oduzet možda i pasoš, ali na njegovu sreću, sve je ostalo na pretnjama.
U drugoj fudblaskoj velesili Italiji postoje tri primera, ali sva tri su mnogo jasnija i razumljivija nego u Španiji.
"Azuri" u selekciji imaju nestašnog člana Milana Marija Balotelija, Tijaga Motu iz PSŽ-a i defanzivca Parme Gabrijela Alehandra Paletu. Baloteli je rođen u Palermu u porodici emigranata iz Gane, a usvojila ga je italijanska porodica Baloteli, dok je državljanstvo dobio tek 2008. godine.
"Ja sam Italijan... Osećam se kao Italijan. Zauvek ću igrati za reprezentaciju Italije", rekao je "Super Mario" nakon što je pravno postao građanin Italije.
Tu je još i Pablo Osvaldo koji ima argentinsko poreklo, ali još uvek nije sigurno da li će on biti pozvan na put za Brazil.
Da je pravilo da ljudi iz jedne zemlje ili pripadnici jedne nacije mogu da igraju samo za svoju reprezentaciju, sigurno da Belgija u skorije vreme ne bi videla neko jače takmičenje.
Sa igračima kao što su počevši od Maruana Felainija, preko Aksela Vicela, Muse Dembelea, Nasera Čadlija, Kristijana Bentekea, Romelua Lukakua, Rađe Naingolana do Kevina Miraljasa, Belgijanci, skoro pa, nisu Belgijanci, a mogli bi se takmičiti i pod zastvom Ujedinjenih nacija koliko fudbalera iz drugih zemalja igra za njih.
Švajcarci, nemojte ništa da se smejete, da postoji zastava Balkana, sigurno bi umesto vaše stajala na stadionima gde igrate u Brazilu. Čak osam fudbalera te selekcije dolaze iz "bureta punog baruta", pet Albanaca (Valon Behrami, Blerim Džemaili, Džerdan Šaćiri, Granit Džaka, Admir Mehmedi), dva Hrvata (Mario Gavranović i Josip Drmić) i jedan Bosanac (Haris Seferović), a možemo da dodamo i Filipa Senderosa čija je majka Zorica iz Srbije.
Tu su još Rikardo Rodrigez, Trankvilo Barneta, Gohan Inler, Želson Fernandes, Johan Đuru, Dijego Benaljo koji takođe nisu Švajcarci, a brane boje Švajcarske, pa se zapitamo zašto smo nabrajali sve njih, kad je bilo bolje da nabrojimo one koji stvarno potiču iz zemlje časovnika i čokolade, lakše bi makar tri puta bilo.
Najmanji, nazovimo ga, problem po tom pitanju imaće reprezentacije iz Afrike koje su velikom većinom sastavljene od ljudi koji su rođeni u državi za koju igraju, a verovatno bi bili i jači da neki nisu odlučili da igraju za drugu selekciju, kao na primer Žerom Boateng koji brani boje Nemačke.
Situaciju u ekipi "pancera" u poslednjoj deceniji na šaljiv, ili neki mogu protumačiti uvredljiv način, objasnio je jedan komentator koji je jednom prilikom prokomentarisao: "I u igru ulazi Džerald Asamoa, prvi tamnoputi igrač koji igra za Nemačku, joj da ga Hitler vidi!"
Hvala Bogu, Hitler više nije živ, ali jeste zato fudbal u Nemačkoj koji je dobio u strancima koji su obukli dres još veću stabilnost u veznoj liniji i agilnost u napadu. Ostaće veliko pitanje, pogotovo kod srpskog naroda, da li bi stranac trebalo da igra za "orlove" i da li bi to popravilo bilans našeg nacionalnog tima, ali svakako, iz gorenavedenog smo shvatili da nekima to i te kako odgovora.
Bilo bi interesantno jednom prilikom, čisto iz šale, na jednom takmičenju, videti sve reprezentacije bez "preletača", da se osmotre prave snage i ko bi gde u ovom trenutku bio.