Odbrojavanje- World cup 2014

[Vasili Zaitsev]

Odbrojavanje - Kamerun: Eto nama Etoa i "neukrotivih lavova"

Mic po mic, došli smo i do poslednje, ali ne i manje vredne selekcije u grupi A Svetskog prvenstva, a ona nam dolazi sa afričkog kontinenta i spremna je da pomrsi velikima račune i napravi smotru u Brazilu interesantnijom - Kamerun. Svake godine sve jači "neukrotivi lavovi" biće predvođeni ubojitim ofanzivcem Čelsija Samjuelom Etoom, dok su se kockice u defanizivi upotpunosti sklopile, pa je odbrana dobila po parče bedema iz Marselja, Galatasaraja, KPR-a i Liona.

Kamerun se prvi put na Mundijalu pojavio 1982. u Španiji gde je iznenadio mnoge tako što je u sve tri utakmice uzeo po bod, ali to je bilo nedovoljno da se prođe grupa. To nije mnogo razočaralo predstavnike te zemlje, jer, Bože moj, kada je ovako na startu, biće mnogo bolje u budućnosti.

Lična karta:
Kamerunska federacija fudbalskih asocijacija
Broj učešća na Mondijalima: 6 (1982, 1990, 1994, 1998, 2002, 2010)
Najveći uspeh: četvrtfinale (1990)
Zvezda ekipe: Samjuel Eto (112 mečeva, 55 golova)
Rivali na Mundijalu 2014, grupa A:
Brazil, Hrvatska, Meksiko.

Iako taj uspon nije došao veoma brzo, jer se nisu kvalifikovali za prvenstvo sveta u Meksiku, to su učinili u Italiji, ali se Kamerunci nisu samo pojavili, već su i prošli prvu fazu takmičenja, zatim i drugu, pa ušli u četvrtfinale što im je i dan danas najbolji plasman na Mundijalima.

Tada su uspeli da ostave jednu Argentinu iza sebe u grupi, šta više, pobede je na otvaranju takmičenja na San Siru u Milanu, te završe na prvoj poziciji ispred "gaučosa", SSSR i Rumunija


Kolumbija nija bila dostojan protivnik zahuktalom Kamerunu koji je, uz manju dramu, obezbedio utakmicu protiv Engleza. Ipak, "gordi albion" , nakon goleade i pobede 3:2 otišao je dalje i ostavio "lavove" iza sebe. Da li im je bilo lako? Pa, naravno da nije, jer su posla gola Plata Englezi primili dva u roku od četiri minuta, ali je legendarni Gari Lineker sa dva pogotka iz penala ipak pogurao selekciju dalje.

Da je neko Kameruncima rekao da se nakon toga nikada neće više nositi sa najboljima, sigurno ne bi poverovali, a imali su čemu da se nadaju. Ipak, posle nastupa u Italiji, nisu se plasirali na svako Svetsko prvenstvo 2006. godine u Nemačkoj, ostajući kod kuće uz televizor. Onda stiže povratak u Južnoj Africi četiri godine kasnije, ali neslavan, pošto su zabeležili sva tri poraza i u kratkom vremenskom periodu od učesnika postali posmatrači sa tribina stadiona.

Selekcija Kameruna se ima čemu nadati u Brazilu, jer su vrlo lako prošli kvalifikacije na prvom mestu u grupi sa četiri poebede, jednim porazom i remijem, a svake godine afirmisao im se po jedan igrač, pogotovo iz odbrane, koji će, kada kolektiv bude na okupu, činiti jednu kompaktnu i skladnu ekipu pod palicom trenera Folkera Finkea.



Najveća zvezda sastava svakako je kapiten i uzdanica Čelsija Samjuel Eto koji je godinama već ikona afričkog fudbala, a u Brazilu će se sigurno potruditi da "neukrotivi lavovi" ne ostanu kratkih rukava, jer je ofanzivac napunio 33 godine i nije poznato da li će imati više priliku da predvodi selekciju na sledećem svetskom takmičenju.



Nije Eto sam, iako je postigao pet puta više golova nego svi ostali igrači koji će biti pozvani ukupno. Najveću podršku u napadu imaće od Maksima Čupo-Motinga, člana Majnca, koji je najbolji strelac nakon kapitena.



Kamerunska reprezentacija se do sada najviše oslanjala na brzu i ubojitu ofanzivu, ali će se 2014. godine sigurno ponositi i skladnom, sasvim solidnom odbranom kojom komanduje Aurilijen Čeđu iz Galatasaraja. On će, sa Nikolasom N'Kuluom iz Marselja, Henrijem Bedimom iz Liona i Benoom Asue-Ekotoom čini zid ispred Gajom Asembeom iz Gengama. Jasno je da je Francuska iznedrila čitavu odbranu Kamerunaca, jer je i sam Čeđu više od pola karijere proveo u Lilu.



Branko Žutić bio je prvi trener Kameruna od 1980. do 1982. godine, a Srbija nema samo to zajedničko sa afričkom selekcijom, jer je Havijer Klemente, bivši selektor "orlova" takođe bio na klupi Afrikanaca.



Ako izuzmemo zamisli šefa struke, glavna oštrica biće Eto, što je svima poznato, jer je najboljem strelcu u istoriji Kameruna možda poslednji voz da svojoj zemlji donese radost i ostvari veliku želju slavnog Rigoberta Songa - da kao kapiten, na krilima saigrača, podigne svoju naciju među fudbalske velikane.



Ali, možda i najveće oružje Kamerunaca biće selektor. Možda do sada i niste bili čuli za njega, ali ćete uživati u priči o njemu. Ona je sledeća u našem odbrojavanju dana do početka Mundijala, u njoj ćemo o svim selektorima grupe A, bar po malo. A brojeći dane do starta prvenstva, samo da vas podsetimo da ih je ostalo još samo:

 

[Vasili Zaitsev]

Odbrojavanje - Meksiko: Ćićaritova družina sa oreolom olimpijskog prvaka

Kada se Meksiko i fudbal spoje u jedno, trenutno su prva asocijacija večiti džoker Mančester junajteda Havijer Ćićarito Ernandez, te Rafael Markez, nekada pouzdani štoper Barselone koji karijeru privodi kraju u MLS-u i - olimpijski šampioni iz 2012. u Londonu. "Večiti" učesnici Mundijala, ali sa ograničenim dometom, došli su na red u Blicsport.rs Odbrojavanje posle predstavljanja domaćina Brazila i Hrvatske.

Meksikansi nikada ne blistaju preterano, ali uvek su tu, od 1986. propustili su samo jedan Mundijal, onaj četiri godine kasnije u Italiji, i uvek su spremni da pomrse računicu favorita. Za to su vični i ne treba ih isključiti kao potencijalno iznenađenje u grupi, iako su imali turbulentne kvalifikacije, tri selektora i neprepoznatljiv stil igre.




Jedno od prva dva mesta u grupi A, koja vode dalje, rezervisano je za Brazil, jer bi pravo čudo bilo da se domaćin ne plasira u nokaut fazi, dok u trouglu Meksiko - Hrvatska - Kamerun, ima mesto samo za jednu selekciju. I, čini se da će ravnopravno konkurisati.

Tako je bilo i na poslednjih pet svetskih prvenstava - "El tri", što bi moglo da se poistoveti sa francuskim "trikolori", prođu grupu i onda rezervišu prvi let za povratak kući, jer padnu na prvoj sledećoj prepreci.

Lična karta:
Meksička federacija fudbalskih asocijacija
Osnovana: 1927.
Broj učešća na Mondijalima: 14 (1930, 1950, 1954, 1958, 1962, 1966, 1970, 1978, 1986, 1994, 1998, 2002, 2006, 2010)
Najveći uspeh: četvrtfinale (1970, 1986)
Zvezda ekipe: Havijer Ernandez Ćićarito (57 mečeva, 35 golova)
Rivali na Mundijalu 2014, grupa A:
Brazil, Hrvatska, Kamerun.

Koliko Meksikancima znači podrška na tribinama govori i podatak da su na 14 učešća dva puta stizali do četvrtfinala, oba puta pred svojom publikom 1970. i 1986. godine, što su i najveći njihovi uspesi, a šampionat 1986. godine ostalo je upamćeno i po pojavi "meksičkih talasa" na tribinama.



Meksiko je do Brazila došao zaobilaznim putem. Iako je na papiru imao možda najjaču ekipu u KONKAKAF kvalifikacionoj grupi, bio je tek četvrti na tabeli, za šta treba najviše da zahvale SAD. Izgubili su u poslednjem kolu od Kostarike sa 1:2 i bili nadomak toga da SP gledaju preko malih ekrana, ali su Amerikanci u nadoknadi protiv Paname napravili čudesan preokret i od 1:2 došli do 3:2 i trijumfa koji je poslao Meksikance u baraž, a Panamu u provaliju.


U baražu su imali lak zalogaj, jer su deklasirali Novi Zeland sa ukupnih 9:3, na svom terenu su završili posao sa 5:1, da bi u revanšu na gostovanju slavili sa 4:2 i zajedno sa SAD; kostarikom i Honudarzom otišli u Brazil.

Selektor Migel Erera, treći koji je vodio "sombrerose" u kvalifikacijama posle Hozea Manuela de la Torea i Viktora Manuela Vučetića, insistira na formaciji 5-3-2, a nije baš poznato kako će igrati. Uglavnom se oslanjaju na kontre i bekovi imaju slobodu da idu napred, pa to nije toliko defanzivno kao što izgleda na prvu loptu. Više nema legendarnog Kuatemoka Blanka, odbranom komanduje prekljani Rafael Markez, dok bi za golove trebalo da budu zaduženi Havijer Ernandez i Oribe Peralta, heroj sa Igara u Londonu.



Problem bi moglo da predstavlja to što popularni Ćićarito najviše deo vremena ove sezone provodi u ulozi rezerviste, a ne džokera Junajteda, pa nema mečeve u nogama što može da bude mana, ali i prednost u Brazilu. Pored njih mogli bi da iskoče krilo Valensije na pozajmici u Bajeru Andres Guardado, kao i Đovani dos Santos, koji je opet pronašao sebe u Viljarealu i kome je ovo poslednja šansa da potvrdi talenat.


Adut Meksika je što trećinu golova postižu u poslednih 15 minuta meča, opasni su i iz kornera, a takođe jako dobro se brane od šuteva iz daljine, odakle su primili svega jedaan pogodak. Mana mu je što ne zna da igra kada gubi, jer nijednom nije došao do boda u tim situacijama, a na čak 28 odsto mečeva u kvalifikacijama nije pronašao put do mreže.

 

[Vasili Zaitsev]

Odbrojavanje - Hrvatska, zemlja koju smo poslali u Brazil

Posle predstavljanja Brazila, kako red nalaže, dolazi nama dobro poznata reprezentacija Hrvatske. Komšije su na Mundijal otišle na baražna vrata iz grupe u kojoj su bile sa našom selekcijom, a naslov se odnosi na obe ekipe ironično – nisu "vatreni" kvalitet opravdali igrom, ali su delom zahvaljujući i našim kiksevima otišli u zemlju sambe.

Hrvatska reprezentacija je igrala fantastično na poslednjem Evropskom prvenstvu predvođena Slavenom Bilićem na kraju mandata, iako nije prošla grupnu fazu, sjajno je parirala Italiji i Španiji, potonjim finalistima i rutinski je savladala Irsku. Posle šampionata, vođstvo ekipe je preuzeo Igor Štimac, dobijao je na početku na individualni kvalitet i kako je vreme odmicalo, „kockasti“ su srljali u prosek i jalovost.

Loptanje kakvom su bili vični Hrvati je ostalo u senci Štimčevog medijskog čupanja za kosu sa Sinišom Mihajlovićem, Hrvatska je pobedom od 2:0 na Maksimiru otvorila put ka Brazilu, ali je sve dekadentniji fudbal došao na naplatu. U poslednje četiri kvalifikacione utakmice, Hrvatska je osvojila samo bod, a Šuker je za selektora postavio Nika Kovača, dan posle novog poraza od Škotske (2:0).

Island je u baražu odolevao Hrvatima u prvom meču (0:0), u revanšu je ostvaren plasman na Mundijal sa 2:0, a to je ostalo u senci skandala koji je napravio Josip Šimunić skandiranjem ustaškog pokliča "Za dom spremni". Time je i završio reprezentativnu karijeru, uskrativši sebi priliku da ode na Mundijal, a jedan oštar start skupo je koštao Marija Mandžukića, koji će propustiti otvaranje prvenstva sa Brazilom.



Hrvatska

Grupa: ARivali: Brazil (12.6.), Kamerun (18. 6.), Meksiko (23.6.)
Broj učešća: 3 (1998, 2002, 2006)
Najveći uspeh: Treće mesto 1998.

Respektabilan sastav "kockastih" ima lepu priliku i da prođe grupnu fazu, pored Brazila sastaće se sa Kamerunom i Meksikom, a Niko Kovač ima nezahvalan zadatak da posle samo dva zvanična meča potpuno pridobije poverenje ljubitelja fudbala u Hrvatskoj.
Svoju istoriju na Mundijalima ova selekcija počela je da piše trećim mestom već na prvom učešću 1998. godine, posle čega je usledio krah 2002. porazom od Ekvadora u poslednjem kolu grupne faze sa 1:0. Ni 2006. nije bilo bolje, posle poraza od Brazila (1:0) usledili su remiji sa Japanom (0:0) i Australijom (2:2), a Mundijal 2010. je preskočen jer su u kvalifikacijama Engleska i Ukrajina bile bolje.

Zahvaljujući svemu viđenom u kvalifikacijama, turbulencijama uprkos plasmanu ali i kvalitetima Srne, Modrića, Rakitića, Mandžukića i družine, Hrvatska se može svrstati u red tempiranih bombi i nepredvidljvih ekipa. Ne treba sumnjati ni da će proraditi i nama dobro znana crta karaktera kad krene mundijalsko ludilo, a tada je sve moguće.

Uživaće u groznici od samog početka, prvi će je i osetiti u punom sjaju jer otvaraju šampionat sa petostrukim prvacima sveta 12. juna. A do tada, sve manje dana...

 

[Vasili Zaitsev]

Odbrojavanje - Predstavljamo timove: Brazil, čarolija koju stručnjaci otpisuju
Predstavljanje timova. Kako red nalaže, krenućemo redom, po grupama, a u prvoj, A grupi, na prvom mestu, nalazi se tim na koji mnogi prvo pomisle kada kažu - "e, to je fudbal". Brazilci. Ovo je njihova priča.

Da bismo razumeli šta Brazil sada može, a mnogima je jasno šta želi ekipa čija je zemlja domaćin Mundijala, zavirićemo na kratko u prošlost, kako bismo iz nje izvukli jedan jako važan detalj koji je u mnogome uticao na to da "čarobnjaci" postanu to što jeste, detalj za koji ne znaju mnogi.


Pred nama je Mundijal u "zemlji fudbala", koja je tu čast imala i 1950. Ipak, tadašnja generacija je na zaprepašćenje nacije poklekla u finalu, a taj poraz od Urugvaja ostavio je toliko jak utisak na fudbalere, da su mnogi od njih upali u ozbiljnu depresiju. Baš ozbiljnu. Više od pola tima je promenjeno za naredni, Mundijal u Švjcarskoj 1954, na kome je nervoza Brazilaca dostigla vrhunac u četvrtfinalnom porazu od Mađarske (4:2). Potpuno izgubivši kompas protiv "lake konjice", naročito kada su brazilski novinari i članovi stručnog štaba hteli da utrče na teren, pa su se sukobili sa policijom, smatrajući da je nepravedno dosuđen penal kojim je Mađarska povela sa 3:1. Usledila je prava makljaža na terenu u nastavku utakmice, nazvanom potom i "bitka u Bernu", jer su se u više navrata tukli pojedinci, a na kraju i čitavi timovi kada je brazilska reprezentacija uletela u mađarsku svlačionicu tokom tamošnjeg slavlja.

Nešto je moralo da se promeni. Brazil više nije bio "lepršavost koja opčini rivale", već nervoza i neuspeh. Počev od Svetskog prvenstva 1958. u Švedskoj, čarobnjaci su počeli da traže pomoć. Tadašnji selektor Visente Feola, rođen u Sao Paulu kao dete italijanskih doseljenika, rešio je da zavede red u onome što je jedini red najpre poznavalo u majstorijama sa loptom i gotovo redovnim psihičkim kolapsom u važnim utakmicama. Najpre, uveo je obavezno prisustvo psihologa. Potom i zubara, jer su mnogi igrači bili iz siromašnih sredina i neretko na manjim i većim takmičenjima muku mučili sa bolovima i infekcijama. A onda se desilo malo čudo, ono što Brazilce i čini onim što jesu u fudbalu.

Brazil
Grupa: A
Nadimak: "Selesao"
Broj učešća: 21
Najveći uspeh: Šampion sveta 1958, 1962, 1970, 1994, 2002 - Vicešampion 1950,1998

Posle 3:0 nad Austrijom i 0:0 sa Englezima, sledio je meč odluke sa Sovjetima, jednim od glavnih favorita za titulu. Pred meč, tri lidera ekipe, Belini, Nilton i Didi rekli su selektoru da su igrači voljni da krenu od starta na sve ili ništa, ali da im je potrebna njegova pomoć. I, na njihovu inicijativu, odredio je tri promene u sastavu za meč sa SSSR-om: na teren je poslao Zita, Garinču i tada još uvek klinca, Pelea.


Da bi se uspeh postigao, potrebno je ponekad pustiti srce da odluči. A ono, satkano od hrabrosti i vere, tada je zasijalo toliko da su moćni Sovjeti prilično lako nadigrani, uz gol Pelea savladani sa 2:0, što je bio početak puta u slavu. Brazilci su osvojil taj Mundijal, osvojili su i naredni, bili su prvi i 1970, i 1994. i 2002. Uvek u istom stilu - hrabro, napadački, sa šmekom i čarolijama samo njima znanim. I, uvek uz nekog nestvarnog pojedinca.

Međutim, usledile su sušne godine, jer od Mundijala u Japanu i Južnoj Koreji pre 12 godina, Brazil je triput zaustavljan u četvrtfinalu. Bilo je i tada zvezda (2006. u napadu su igrali Kaka, Adrijano, Ronaldinjo i Ronaldo), ali povrede i svojeglavost pojedinaca uzimali su danak. Nije uspeo titulu da osvoji ni selektor Pareira, ni selektor Dunga, kratko je selektor bio i Menezes, a onda su Brazilci vratili trenerskog maga koji im je doneo poslednji Mundijal. Luiz Felipe Skolari ponovo je preuzeo komandu palicu i, iako nije dobro krenuo (poraz od Engleske na Vembliju sa 2:1 u februaru 2013.) i pada čarobnjaka na najniže mesto u istoriji FIFA rang liste (22. u junu 2013.), Brazil je počeo da se vraća tamo gde pripada.


Sve je počelo prvom pobedom nad Francuzima posle 21 godine (3:0), što je bio i prvi trijumf Brazila nad nekim bivšim svetskim prvakom od 2009, potom je osvojen Kup konfederacija, pred-takmičenje za Mundijal, i to sa impresivnih 3:0 u finalu protiv Španije, koji je nastupio kao aktuelni prvak Evrope i sveta. Sasvim dovoljno da u zemlji fudbala ponovo počne da se sanja davnašnji san - osvajanje titule namenjene najboljoj reprezentaciji na planeti. I to isti san, kao 1950, kada je Brazil prvi i do sada jedini put bio domaćin Mundijala.


Ali, kao i u mnogim pričama - to "ali" utrči neočekivano, postoje i analitičari mimo Brazila, oni koji sanjaju drugačije snove. I, mnogi od njih smatraju da previše mlada ekipa, te da njena istinska zvezda Nejmar ne može sve sam, pa da će zbog nedostatka dovoljnog broja kvalitetnih defenzivaca, neugirane a mlade sredine terena i odsustva klasične gol-mašine, domaćin Mundijala stati otprilike u polufinalu. Ne vredi tim stručnjacima pričati ni da je golman čuveni Žulio Cezar, ni da u odbrani igraju igrači prvaka Evrope Bajerna (Dante, Rafinja), Barselone (Dani Alveš), Čelsija (David Luiz), Real Madrida (Marselo) i Pari Sen Žermena (kapiten Tijago Silva), ne vredi spominjati petorku veznih igrača iz engleske Premijer lige (Ramireš, Oskar, Paulinjo, Fernandinjo, Vilijan), niti napadače poput Hulka, Freda i Žoa koji će praviti društvo Nejmaru u špicu. Ne, ne vredi... "nešto tamo ne štima, a i mladi su" (prosečna starost igrača sredine terena i napada je oko 25 godina).


Samo...


Zaboravljaju ti stručnjaci jednu stvar. Nije sve u gol-mašinama, a nije ni u iskustvu.

Ima nečeg i u fudbalskoj magiji.


A ako iko zna da je koristi, onda su to fudbalski čarobnjaci iz Brazila.


Dodate tom receptu mladost, koja sa sobom nosi i srce puno nade, iskusnog lisca na klupi i čitavu naciju koja ima samo jedan san, i dobijete - Brazil.




A Brazil se ne dobija lako.