Šta je novo?

Obrazovanje ne stvara bolje ljude?

Član
Učlanjen(a)
12.12.2009
Poruka
37
Da, treba reći, bog se promenio, i ovde i na zapadu. Iznosim svoje mišljenje. Ranije, ovde i na zapadu, to je bio hrišćanski bog, onaj koji je dobar, nasuprot zlu... Za koji nas, između ostalag, veže snaga uverenja. Naravno, ako se prihvati da je religioznost, uverenje, barem osećanje (ono je uvek na nečemu bazirano), ako ništa drugo. Ali vežu nas i njegove objektivne strane, na primer, tip privrede i svojine, običnoje to naturalna privreda, odnos prema životu-smrti itd. A onda su se dogodile promene... Ta dualnost, kvalitet, je evoluirala je u kvantitet (ovaj pojam, kao i kvalitet, ovde je nešto drugačiji nego u Hegela ili Marksa), broj koji je mnoštvo, pojam koji nije do sad, po meni, postojao, uz njegovu objektivnu, realnu stranu-novac, i kvantifikaciju života-smrti (opet novi pojam: život-smrt, shvaćen kao, celina i delovi, sa delovima, koji nisu samo dve mogućnosti, naprotiv, on podrazumeva raznolikost, ponekad haotičnost, uverenje, medijalnost i mnogo, mnogo toga drugog...). Treba naglasiti da se u okviru klasičnog kvantiteta formalno može modelovati dualitet. Takođe, ljudski život je moguće, prema sadašnjim zamislima, novčano kvantifikovati; a neki su išli do toga da su i izračunali njegovu tržišnu vrednost. Onda, zna se, postoje i skuplje stvari... Slično je i za obrazovanje. Humanizam (kao i odgovarajuće nauke), kvalitativan, kakav je, u tom smislu pretrpeo je analogne promene. Interesantno, da oni koji se bave ovakvim tokovima jedva da su načeli način ovakvog mišljenja. Po pravilu, čini mi se, više se bave mehanizmom ove evolucije, a u vezi za pragmatičnim, užim vidovima navedenih pojava. Ovaj početnički zapis ima i funkciju da izrazi čuđenje nad tom činjenicom. Vidljivo je, promenili su se gospodari i robovi, način proizvodnje, pa i smisao stvari. Ima li iz ovog stanja snižavanja sveopšteg standarda većine, kao i humanizma, generalno, nasuprot izuzetno nejednake preraspodele novca, izlaska? Da li je moguće makar i načelno razmišljati o prelasku u nešto bolje za ''običnog'' i onog ''elitnog'' čoveka? Kako jasno učiniti prodor u nova shvatanja i predstaviti ih? To između ostalog, znači, da onda treba i planirati promenu sadašnjeg (humanističkog) obrazovanja...
 
Član
Učlanjen(a)
20.08.2010
Poruka
53
Moj stav je da najviše od porodice zavisi kakav će čovek dete postati kada odraste. Činjenica je da roditelji uopšte ne posvećuju vreme i pažnju svojoj deci, već to umesto njih čine Internet, facebook, Grand produkcija... (lista je podugačka). Od sistema vrednosti koji se prenosi detetu zavisi kkaav će čovek docnije biti.
 
Član
Učlanjen(a)
24.09.2010
Poruka
544
Ako želimo da odgovorimo na ovo pitanje, prvo moramo da razjasnimo šta tačno znači "bolje ljude". Ako pod "boljim ljudima" mislimo na crte i karakteristike ličnosti i ponašanje onda tu najveću uloga ima porodica, pa okolina i tek onda formalno obrazovanje. U tom smislu imamo odlične ljude koji su nepismeni a imamo i najgori šljam koji imaju završen jedan ili više fakulteta. Ako pak pod "boljim ljudima" mislimo na kvantitet i kvalitet sposobnosti i znanja kojima pojedinac može da pridonese sebi i društvu, onda je svakako formalno obrazovanje najvažnije, i u tom smislu ono zaista stvara "bolje ljude".
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
Podrazumjeva se da se ovdje misli na karakterne osobine čovjeka, a ne na količinu ili vrstu njihovog znanja, njihove obrazovanosti. Bjelodano je da obrazovaniji čovjek ima više znanja od manje obrazovanog.
 
Član
Učlanjen(a)
16.11.2009
Poruka
194
На почетку филма „Богови су пали на теме“, наратор прича како Бушмани живе у складу са природом и приказују их срећне како уживају у свом скромном окружењу, док се деца безбрижно играју не размишљајући о школи, домаћим задацима, контролним вежбама, а са друге стране приказују модерног човека који је одбио да живи у складу са природом, већ је решио да природу прилагоди себи, градећи огромне градове, путеве, ... и онда проводећи пола живота у школи како би научио да живи у опстане у таквом окружењу!!!

Данашње школе више нису ту да нас нешто заиста научи, пошто би се више научило на друге начине (интернет и слично) и када не би било обавезног оцењивања, а при запослењу ионако у свету више не гледају само диплому, већ се пролазе провере знања пошто диплома није гарант да је знање остало у глави, већ је циљ школе да на хиљаде неспособних да раде нешто корисно нађу ухлебљење у школском систему и као нешто тамо предају и уче децу, а нико нормалан им не би дао ни две нацртане овце да чувају.
Колико само случајева знам да информатику у школама предају људи који су по познавању рада на рачунару далеко иза деце којој то треба да предају... и кад их деца провале да не знају ништа и исмеју, они користе ауторитет наставника и заводе диктатуру на часовима, дају незгодне контролне и сл. Дакле, ту више није циљ да деца нешто науче, пошто она већ знају више од тих наставника, већ је циљ да ти „информатичари“ нађу ухелбљење „у струци“ и да им се диве чланови породице и родбина, док би у реалности они требали да буду незапослени уместо многих способних који немају везу преко партије и сл.
 
Član
Učlanjen(a)
12.12.2009
Poruka
37
Ima i toga da neko mora da okupi toliki broj neuposlene dece na određenim mestima... Šta bi ta deca u odnosu na državu - društvo inače radila da nema škole?
 
Član
Učlanjen(a)
20.12.2010
Poruka
892
Ako želimo da odgovorimo na ovo pitanje, prvo moramo da razjasnimo šta tačno znači "bolje ljude".

Potpisujem. Dobri i bolji ljudi su vrlo nejasne kategorije...

Svi ovdje spominju odgoj kao prvu stvar u stvaranju tog "dobrog" čovjeka. Čini mi se da mnogi zaboravljaju koliko vremena djeca provedu u školama i kakve vrijednosti tamo uče. Što školovanje dalje odmiče, to je veći utjecaj obrazovanja na te vrijednosti. Ne zanemarujem roditelje, tv, internet... :)
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
Potpisujem. Dobri i bolji ljudi su vrlo nejasne kategorije...

Svi ovdje spominju odgoj kao prvu stvar u stvaranju tog "dobrog" čovjeka. Čini mi se da mnogi zaboravljaju koliko vremena djeca provedu u školama i kakve vrijednosti tamo uče. Što školovanje dalje odmiče, to je veći utjecaj obrazovanja na te vrijednosti. Ne zanemarujem roditelje, tv, internet... :)
Ne pravite rebuse tamo gdje ih nema. Zašto od običnih razumljivih pojmova pravimo zagonetke? Dobri ljudi nisu nikakve nejasne kategorije. Svako društvo, ili, bolje rečeno, svaka sredina, ima svoje stndarde o dobrom i lošem uopšte, pa i o ljudima.
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
:D

Ne pravim. Samo ne znam što znači biti dobar čovjek. Meni se često taj pojam preklapa s "naivan".:)
Pa, i naivan čovjek može biti i zao i nevaljao i nepošten..., isto kao i dobar, zar ne? Prema tome, poistovjećivati dodbrotu i naivnost je pogrešno. Čovjek ne mora biti naivan da bi bio dobar.
 
Top