Šta je novo?

Obrazovanje ne stvara bolje ljude?

Član
Učlanjen(a)
12.12.2009
Poruka
37
Ipak, da humanizujem moje prethodne postove na ovom forumu. Odnos prema temi ovog foruma, po meni je, u suštini, odnos prema prolaznosti života (životu) i smrtnosti. U tom smislu, interesantan je stav Starih Grka. Za njih je ceo život pitanje etike: čovek živi i čini dobro kao celovita ličnost, govorili su oni, i naši uspesi i naš uticaj na druge proističe iz našeg celokupnog karaktera. Iz tog razloga život mora da bude promišljen - setite se Sokratove izreke - a može biti promišljen samo ako je čovek obrazovan. A tu nastupa humanističko obrazovanje... U ovo vreme, ova vizija je utopijska: nema sumnje da su postojali SS oficiri koji su čitali Getea i slušali Betovena, a potom odlazili na posao u gasne komore; to znači da ovo obrazovanje ne stvara automatski bolje ljude. Ali to čini daleko češće og gluposti i sebičnosti koji se rađaju iz nedovoljnog znanja i skučenih vidika...
 
Poslednja izmena:
MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
Fundament čovjekovog karaktera, čovjekovog odnosa prema sebi i svijetu oko sebe, stiče se jednim djelom roditeljskim odgojem, a drugim djelom uticajem neposredne okoline u kojoj dijete odrasta. Obrazovanje je samo nadogradnja koja, sama po sebi, nema bogzna kakvog uticaja na karakter čovjeka. Prema tome, biti obrazovan ne znači automatski biti i human i etičan. Nauka samo pomaže čovjeku da bolje shvati svijet oko sebe i njegove zakonitosti, a kakav će biti odnos svakog od nas prema tome svijetu, to je "programirano", uglavnom, roditeljskim vaspitanjem.
 
Član
Učlanjen(a)
12.12.2009
Poruka
37
Hajde da ponešto i dodam, radi razjašnjenja ovog puta kojim se zaista ređe ide.

Pod "humanističkim obrazovanjem" smatra se obrazovanje koje obuhvata pored ostalog, i književnost, istoriju i poznavanje umetnosti, i daje im istu težinu kao i naučnim i praktičnim predmetima. Obrazovanje u ovim oblastima pruža nam mogućnost da živimo promišljenije i znamo više, naročito o širokom spektru ljudskog iskustva i osećanja, kakva postoje sada i ovde, i kakva su postojali u prošlosti i negde drugde. To nam, dalje, omogućava da bolje razumemo interesovanja, potrebe i želje i sebe i drugih, ma koliko različite bile odluke koje se donose od dosadašnjih ili nama prihvatljivih ili iskustva koja su nam oblikovala život. Kada nam je poštovanje i razumevanje uzvraćeno, kada je uzajamno, rezultat je taj da jaz koji može da dovede do trvenja među narodima, pa naposletku čak i do rata, biva premošćen ili barem tolerisan.

Humanističko obrazovanje jeste ideal koji iščezava na Zapadu i kod nas. Obrazovanje je većinom ograničeno samo na omladinu, i to više nije humanističko obrazovanje kao takvo, već nešto daleko manje ambiciozno i isključivo prilagođeno određenim potrebama upotrebljivosti-koji su, inače, veoma važni. To je šteta, jer cilj humanističkog obrazovanja jeste da stvori ljude koji će nastaviti da uče i pošto se njihovo formalno obrazovanje završi, koji razmišljaju, dovode u pitanje i znaju gde da pronađu odgovore kada su im potrebni.

Ovo, skupo obrazovanje, na visokom nivou, obećava da da će proizvesti mnogo veći broj ljudi koji nisu samo obični pešadinci u ekonomskoj borbi tako što će im omogućiti da pruže i dobiju više u njihovom društvenom i kulturnom životu, i da imaju mnogo ispunjenije živote i uzmu učešća u blagodetima društvenih odnosa. Iako sam pomenuo reč obrazovanje, škole, kao što rekoh, većinom nisu mesta ovih delatnosti. Postavlja se čak pitanje da li se uopšte radi o obrazovanju ili humanizmu, odnosno, da li sve to ipak ne potpada pod nešto generalnije, i kakve institucije ili oblici organizovanja bi mogli da ostvare ovakav vid ljudskog života.

Na kraju, čini mi se da ovu temu mnogi ljudi izbegavaju. Kao neku vrstu ilustracije i osnove za razmišljanje za ovu situaciju navodim skeč-misao: onaj ko prethodno napisano shvata, shvata ga i bez navedenog teksta, a ko ne shvata, ionako ga ne shvata...
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
06.10.2009
Poruka
784
Sto bi moj pokojni cale prosto rekao: "Nije svaki fakultetlija pametan i dobar covek. Upoznao sam na poslu dosta inzinjera, lendova i budala."
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
Činjenica jeste da se humanom obrazovanju pridaje sve manji značaj, odnosno, da je ono praktično margina kada se radi o obrazovanju uopšte. Prednost ima suvo stručno obrazovanje. To je još jedna "blagodat" zakona tržišne ekonomije. U ono što ne donosi profit, ili što donosi manji profit, manje se i ulaže. To je glavni razlog sadašnjeg stanja, kada je u pitanju humanizacija kroz obrazovanje.
 
Član
Učlanjen(a)
18.05.2010
Poruka
378
Moje je mišljenje da suštinu svog karaktera dete pokupi do početka formalnog obrazovanja. Može se reći da je malo dete sundjer a veliko i sasvim veliko upijač.

U mnogome je taj rani period sasvim zapostavljen a roditelji sve više postaju - vikend roditelji.

Ko zna, možda je to nekad i dobro jer, sećate se Duška Radovića. " Tucite svoju decu kad vidite da počinju da liče na vas". :???:

ps. Misli nemojte ih ipak tući. Detetu ljubavi, nikad dosta :heart:
 
Član
Učlanjen(a)
24.10.2009
Poruka
434
Radio sam i sa obrazovanima i neobrazovnima. I moje iskustvo je prosto: što je čovek obrazovaniji to je veće đubre kao ličnost. To možete zvati mediokritetima ili malograđanima ali nisam sreo osobu koja bi stepen obrazovawa usaglasila sa stepenom svog ponašanja prema drugim ljudima.
Obrazovanje stvar ljude sa nekim kvantumom znanja, ali kao osobe...bljak.
 
Član
Učlanjen(a)
19.08.2009
Poruka
988
Zbog naglog širenja znanja u zadnjim decenijama humanističko obrazovanje je sve manje potrebno sa stanovišta kapitalističkog korporativnog društva , traži se specijalizacija,gde se predmet izučavanja zna do u sitna crevca bez obzira na invaliditet u opštem znanju.
A što se tiče stepena obrazovanja i dobrote čoveka, to je individualna stvar. Neko ostane na moralnim vrednostima kakvi su mu roditelji usadili a neko sistem moralnih vrednosti razvija i menja kroz obrazovanje. Ono što je sigurno , obrazovani ljudi su manje skloni zloupotrebi od strane drugih a skloniji su da oni zloupotrebljavaju druge ( ovo nije nužno, radi se samo o većoj korelaciji).
Na kraju, čovek se ne rađa kao tabula rasa, ali ovo već nema veze sa temom.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
16.07.2010
Poruka
2
Ćao, ja sam nova na forumu i ova temica mi se dopada. Mislim d što je čovek obrazovaniji on je plementitiji. Pogledajate koliko dobrih i plementih ljudi kojiimaju razumevanja postoji počev od advokata, profesora i lekara. To je, kako se kaže, elita i cvet srpskog intelektualnog društva koja se trudi da i druge vaspita u humanističkom duhu.
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
Ćao, ja sam nova na forumu i ova temica mi se dopada. Mislim d što je čovek obrazovaniji on je plementitiji. Pogledajate koliko dobrih i plementih ljudi kojiimaju razumevanja postoji počev od advokata, profesora i lekara. To je, kako se kaže, elita i cvet srpskog intelektualnog društva koja se trudi da i druge vaspita u humanističkom duhu.
Zdravo, roja! Dobro došla!
Pa, ne bih rekao da si u pravu. Obrazovanje samo po sebi ne garantuje nikakvu plemenitost, šta više, može itekako biti zloupotrebljeno. Nije malao takvih primjera - gledano od praistorije do naših dana. Zar dr.Mengele nije bio obrazovan?
 
Top