U grupi okupljenoj oko Milera pre 22. oktobra 1844 godine su bili i Ellen White i drugi ljudi, pripadnici različitih crkava, čak i Rimokatolici.
Nakon razočarenja oni okupljeni oko Milera su se podelili, neki su napustili ovo stanovište, kao i sam Miler vratili sa svojim crkvama, a grupa koja je i dalje verovala da je proročanstvo iz Danila 8 i 9 poglavlje kako ga je iznosio Miler ispravno, u kojoj je bila Ellen White i neki od kasnijih pionira Adventne crkve, njima je Bog otkrio Milerovu pogrešku i dao svetlost o očišćenju Svetinje i Isusovoj posredničkoj službi za svet u drugom odeljku u Svetinji nad Svetinjama - i ta grupa koja je ostala, u kojoj je bila i Ellen White i neki od kasnijih pionira Adventne crkve - više nije verovala u ono što je Miler iznosio, već je prihvatila ovu svetlost koju je Bog dao.
To što je i sam Miler napustio svoje stanovište - ne znači da ono nije bilo ispravno, i to ne menja stvari, jer sam Bog je pokrenuo Milera da proučava knjigu proroka Danila 8 i 9 poglavlje i da iznese ovo proročko vreme o 2300 godina koje se završava 22 oktobra 1844 godine.
Čovek može biti oruđe Božje kroz koje Bog čini svoju volju i šalje određenu poruku svetu, ali to ne znači da će ta volja imati pozitivan efekat na tog čoveka kroz koga je izrečena, i da će on sam tu poruku usvojiti.
Ovo možemo videti u slučaju proroka Jone, kome je Bog zapovedio da objavi gradu Nineviji da će ga Bog uništiti za tri dana i noći.
Kada se to nije dogodilo - Jona se srdio na Boga što nije ispunio ovo proročanstvo, iz razloga jer je više mislio da sačuva svoj integitet ( odnosno - da ga ljudi ne proglase lažnim prorokom ), nego što je mislio na te ljude u gradu koji su se pokajali, i učinili da Bog ne uništi grad Nineviju.