Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Porodičnu kuću u malom gradu u Arkanzasu u kojoj je odrastao Džoni Keš kupio je državni univerzitet i od nje planira da napravi muzej posvećen ovoj zvezdi.
Tom prilikom će biti održan i novi festival na kom će nastupiti članovi porodice Džonija Keša i drugi izvođači.
Inače, kuća je kuplljena zahvaljujući novcu prikupljenom na ”Johnny Cash” muzičkom festivalu.
Stanovnici gradića se nadaju da će Kešova kuća postati atrakcija slična Elvisovom “Gracelandu”, koji je posle pevačeve smrti pretvoren u memorijalni centar.
Džoni Keš je odrastao u siromaštvu u saveznoj državi Arkansas. Ovu kuću je napustio 1951. godine kada se pridružio vojnoj avijaciji.
Bio je poznat kao "čovek u crnom", a mnogi ga smatraju najvećom zvezdom američke kantri muzike u proteklih 50 godina.
Njegove pesme često su bile posvećene sopstvenom životu jer je pevao o zatvorenicima, ljubavnim jadima i o čovekovoj svakodnevnoj borbi protiv nedaća.
Umro je 2003. u 71. godini života u svom domu u Nešvilu.
Američki power metal bend moraće da nađe zamenu za Norvežanina Roja Kana, piše muzička štampa.
Kan je saopštio da se neće vraćati u bend u kom je proveo 13 godina, a nije poznato ko će ga zameniti na mestu pevača.
"Ekipa iz benda bila je šokirana, ali neću se vraćati. Želim Kamelotu sve najbolje, i uživao sam u svakoj sekundi provedenoj u bendu", napisao je pevač za kog se "šuškalo" da se leči od depresije.
Grupa sa Floride objavila je devet studijskih albuma, od kojih je poslednji "Poetry for the poisoned", koji je izašao prošlog septembra. Kamelot je u proteklih par godina dva puta nastupio u beogradskom SKC-u.
17. 04. 2011. Marko Prelević Press
Duvanje u vetar: da li se Dilan prodao?
Organizacije za zaštitu ljudskih prava, ali i neki fanovi, obrušili su se na legendarnog trubadura posle koncerata u Kini i Vijetnamu, poručivši mu da je izdao ideale o kojima peva već četiri decenije
Vremena se, što bi rekao naš junak, zaista menjaju: iste nedelje kada je umetnik i aktivista Ai Vejvej uhapšen u Pekingu, Bobu Dilanu je dozvoljeno da održi dva koncerta u istom gradu. Niko, u stvari, i ne zna zašto su komunističke vlasti donele bilo koju od ove dve odluke, ali za to nije marilo onih 6.000 ljudi koji su se sjatili na „Radnički stadion" da čuju pretka svih protestnih pesama, u zemlji u kojoj je protest - zabranjena reč.Ne, dva koncerta u Kini, pa još jedan u Vijetnamu, mnogo su više zaboleli one van Kine. Jer, iako su Dilanove svirke poznate po tome što se jedna razlikuje od druge, i što se i pesme gotovo pretapaju, te noći u Pekingu čuveni trubadur je svirao na ritam ministarstva kulture. Set-lista je bila unapred odobrena i pečatirana baš u zgradi tog ministarstva.
Pevao je „standarde" - „Baby Blue", „Simple Twist of Fate", pa onda i neke novije pesme. Izgledao je, u pantalonama sa žutom linijom, kao mladić. Ali jedine reči koje je izgovorio mimo pesama bile su one na kraju, kada je predstavljao članove svog benda. Ni reč o politici. Ni reč o represiji, ni o Nobelovoj nagradi. Ništa od čuvenih pesama koje su šezdesetih godina nagoveštavale revoluciju i neki drugačiji, bolji svet. Ni traga od „Times They Are a-Changin" ili „Blowin' in the Wind".
Slično je bilo i dva dana kasnije, u nedelju, kada je Dilan zasvirao u Ho Ši Min Sitiju, nekadašnjem Sajgonu, četiri decenije pošto su u Americi njegove pesme postale poznate tokom protesta protiv rata u Vijetnamu. Na polupraznom stadionu (polovina populacije Vijetnama je mlađa od 30 godina, a strana muzika ionako teško dolazi do države u kojoj i dalje postoji samo jedna partija), već posle prvih taktova je postalo jasno da je lista pesama „usklađena" sa vlastima. Iako je Rod Kvinton, promoter koji je zadužen za Dilanovu prolećnu turneju, tvrdio da nikakvog dogovora nije bilo, repertoar se teško mogao, u nedostatku bolje reči, nazvati barem kontroverznim. Šačica klasika iz šezdesetih i tma novih pesama, uz finale „Forever Young", i - to je to. Ovo je izazvalo pravu konsternaciju među sveprisutnim i svečujućim organizacijama za zaštitu ljudskih prava. - On je morao da pokrene neka politička pitanja. Pa to je Bob Dilan, ljudi - čudom se čudio Bred Adams, izvršni direktor američkog krila „Hjuman rajts voča". - To je bila istorijska šansa da prenese poruku slobode i nade. Umesto toga, on je dozvolio cenzorima da odaberu šta će svirati.
Dani buntovništva - Mladi Dilan sa Džoan Baez, aktivistkinjom i folkerkom
Još oštrija bila je Morin Daud, čuvena novinarka „Njujork tajmsa", koja je svojevremeno osvojila Pulicerovu nagradu za otkrivanje skandala između Bila Klintona i Monike Levinski.- Ideja da će škripavi trubadur himni koje su govorile o slobodi otići u jednu diktaturu i pristati da ne peva te iste himne jeste nova vrsta prodaje. To je gore i od onoga što su radili Bijonse, Maraja Keri ili Ašer, koji su uzimali milione da na uvce pevaju pukovniku Gadafiju i njegovoj familiji, i gore od odluke Eltona Džona da zaradi bogatstvo tako što će pevati na venčanjima republikanaca, koji, kako se to vrlo dobro zna, ne podnose homoseksualce - oštra je Morin Daud, u tekstu nazvanom „Duvanje u idiotski vetar". - Pesme revolucije verovatno ne bi bile dobar saundtrek za 2.000 kineskih aparatčika koji su došli da nakratko predahnu od represije.
Ona je napala legendarnog muzičara što nije rekao ništa o zatvaranju Vejveja, što nije svirao „Hurricane" (pesmu u kojoj vlasti optužuju čoveka za nešto što nikada nije uradio), što nije poslušao sopstveno upozorenje iz „Subterranean Homesick Blues", u kojem kaže da se treba kloniti onih koji sa sobom nose vatrogasno crevo... A sve to uradio je čovek koji je, kada je imao samo 22 godine, izašao iz studija u kojem se snimao tada najgledaniji tok-šou, sa voditeljom Edom Salivenom, pošto su mu cenzori iz Si-Bi-Esa rekli da ne treba da odsvira jednu pesmu. Na talasu komentara iz „Njujork tajmsa" njegovi su kritičari otišli i korak dalje: sada tvrde da Dilan nikada i ne može da izda „duh šezdesetih", jer ga - nikada nije ni imao. Podsećaju da je Dilan uvek maštao o velikoj kući sa belom ogradom i dobrom automobilu koji će voziti. Da je sve, od samog početka, bila samo farsa...
Kotrljajuće kamenje - Svirač zasad nije reagovao na optužbe „levičarskih" medija
Ustali su, naravno, i obožavaoci muzičkog genija iz gradića Duluta u Minesoti. Novinar Džim Folauz obrušio se na koleginicu: Dilan jeste svirao nekoliko svojih „subverzivnijih pesama", a mnogi Kinezi nisu videli čitav događaj kroz naočare Morin Daud.„Igzeminer" je, u uredničkom komentaru, pozvao sve novinare da budu malo više profesionalci, a malo manje zajedljivi u svojim komentarima. - Ne postoji nijedan dokaz da je Dilan cenzurisan u Kini. Gde je sada istraživačko novinarstvo? Neko je „pustio buvu", i sada svi to uzimaju kao činjenicu. Gde je originalni dokument ili saopštenje? Gde je priča o tome zašto je, zaista, otkazan prošlogodišnji Dilanov koncert, i zašto mu je ove godine dozvoljeno da svira? - nabraja uredništvo vašingtonskog lista.
I levičarski „Gardijan", od kojeg bi se možda moglo očekivati da napadne Dilana, stao je u zaštitu Roberta Alana Cimermana, kako glasi „obično" ime jednog od najpoznatijih i najvoljenijih Amerikanaca, odakle god da ste. - Za početak, „Blowin' In The Wind" je na čitavoj prošlogodišnjoj turneji svirao samo deset puta. „Vremena se menjaju" pevao je samo jednom, i to na specijalnom koncertu u Beloj kući. A „Hurricane", o kojem je zapenila Daud, nije odsvirao još od 1976... Znači, punih 35 godina! - brane ga Britanci. Čitava zbrka dala je dobar materijal i komičarima. Jedan od njih kazao je da niko od posetilaca njegovih koncerata ne bi ni razumeo šta Dilan peva, čak i da je izveo „Blowin' In The Wind". Ne samo zbog jezičke barijere između Kineza i Amerikanaca, već i činjenice da Dilan toliko mumla i priča - umesto da pusti glas, koji ovih dana tretira kao neki skupoceni instrument kojem je mesto na vrhu stalaže, a ne na bini - da je zaista nemoguće razaznati koja je pesma na redu i šta to, dođavola, znači. Ono što su, možda, svi prenebregnuli, jeste da je Dilan zaista antiprotivan. Pogotovo kada to ne očekujete od njega. Enigmatičan više nego harizmatičan, on je nekako uvek radio suprotno od onoga što su ljudi očekivali. Dok su svi čekali šta će reći o kineskim disidentima, Bob je terao po svome. Pevao i svirao, kao da mu nije punih 69 leta. A to je ono što je, valjda, najvažnije.
Preslušajte pesme ovogodišnjih učesnika na Eurosongu.
Najveći evropski muzički festival koji će ove godine, zahvaljujući prošlogodišnjoj pobednici Leni Majer biti održan u Dizeldorfu u Nemačkoj, trajaće od 10. do 14. maja.
Za to vreme će Eurosong publika biti u prilici da od 43 numere zemalja učesnica odabere "onu pravu".
Poslušajte ih.
Naša predstavnica Nina Radojčić će sa pesmom "Čaroban" kompozitorke Kristine Kovač, nastupiti prve polufinalne večeri.
Jedna od najvećih zvezda minulih Novosadskih muzičkih svečanosti bio je violinista Stefan Milenković. To je bila retka prilika da ovaj širom sveta čuveni virtuoz nastupi pred Novosađanima. Međutim, kako saznajemo, takvih prilika biće sve češće.
– Moram priznati da duže vreme nisam dolazio u Srbiju. Tako da moji retki nastupi u Novom Sadu nisu isključuvo stvar organizacije, već je više u pitanju sticaj okolnosti, kao i koordinacija datuma. Kada sam u zemlji, ne poklopi se da istovremeno bude i nekih dešavanja u Novom Sadu. A dolaziti iz Amerike samo zbog jednog koncerta malo je preskupo. Međutim, sada češće dolazim i lakše je uklopiti datume, tako da će Novosađani najverovatnije moći više da me viđaju i slušaju nego dosad. Inače, volim da dođem u Novi Sad jer je to jedan od gradova koji obožavam – priča za “Nacionalni građanski” Stefan Milenković (34) koji trenutno predaje na Univerzitetu u Ilinoisu.
Karijeru je započeo u petoj godini kada je prvi put nastupio s orkestrom, a prvi jubilej zabeležio je već u 16. godini, odsviravši svoj 1.000. koncert. Nastupao je pred Ronaldom Reganom, Gorbačovom, papom Jovanom Pavlom Drugim, a zapažene koncerte održao je u najprestižnijim koncertnim dvoranama širom sveta.
Da li na tvom poslovnom ili privatnom planu postoji neka neostvarena želja?
– Ne postoji. Postoje neke stvari koje bih voleo da uradim i to su detalji. Svirao sam u većini sala o kojima sam maštao, nastupao sam s odličnim orkestrima i fantastičnim kolegama. Kada imam neku goreću želju, ona se pre ili kasnije i ostvari. Ali, na tome aktivno i radim. Zanimljivo je da, kada imam želju, prvo je vizualizujem, a kada se vizija pojavi u glavi, ona se veoma brzo i obistini. Tako živim i čvrsto verujem u moć vizije. Većina ljudi nema viziju, već pravi planove, a ipak nekako ostaje usidrena u sadašnjosti. Mnogi nemaju viziju sebe – šta hoće da budu, gde hoće da budu. Važno je videti sebe za godinu dana, zamisliti sebe da radite određenu stvar, da ste okruženi određenim ljudima… A kako do toga doći – o tome se, verujte, stara kosmos.
Koje je tvoje najneobičnije iskustvo kada je reč o nastupu pred publikom?
– Tu ima toliko neobičnih situacija, kao i komičnih. Nekada usred koncerta padne stalak s notama, zatim pukne žica… Na koncerte gledam kao na veoma važnu profesionalnu obavezu, i onda u to uračunavam i neke moguće nezgode i ispade. Baš pre godinu dana učestvovao sam na koncertu na kojem je nastupao i jedan ugledni pijanista. U jednom momentu usred koncerta on se izgubio u notama i praktično napravio repeticiju, tj. vratio se na početak koncerta i počeo da svira sve iznova, iako se radi o iskusnom i legendarnom pijanisti koji ima 85 godina. Što je bilo najgore, niko od koolega, koji inače sviraju u Njujorškoj filharmoniji, nije to ukapirao osim mene. U momentu kada su i ostali shvatili šta se dešava, toliko su se zbunili da su prestali sa sviranjem i nastao je tajac koji je trajao sigurno 30 sekundi. Meni je to bilo tako smešno, ali sam se uozbiljio i počeo da govorim kolegama brojeve gde smo stali. Taj koncert se inače održavao u Njujorku. Publika je bila blago rečena unezverena, a njihovi izrazi lica bili su smešni. Onda sam počeo da se smejem, pa sam morao publici da okrenem leđa kako ne bi shvatili da se kikoćem. Drugoj violinistkinji to je bilo smešno pa je i ona počela da se smeje, onda je čelista počeo da umire od smeha i tako dalje. Međutim, pijanista ništa od toga nije shvatio, te je opet počeo da svira koncert iznova.
Kako uglavnom izgleda tvoj dan?
– Mi muzičari nemamo običan radni dan. Eto, jedna od proba za koncert na Nomusu trajala je punih osam sati, i to samo zbog toga što ja nisam bio dovoljno koncentrisan. Zato sam na sledećoj probi morao da donesem pokolone svima – da se iskupim. Inače, kada sam u Americi, nekada predajem, recimo, osam sati pa onda sam vežbam još tri sata. Nekada ne radim ništa po ceo dan, već sedim za računarom i odgovaram na mejlove. Dobro je to što kod muzičara nema radnog dana u klasičnom smislu, ali isto tako nema ni odmora – ni vikenda ni godišnjeg odmora. Kada se svi odmaraju – mi radimo.
Kada onda uspevaš da se posvetiš svojim neobičnim hobijima – skakanjem s padbranom i borilačkim veštinama?
– Čim završim s ugovorenim koncertima i prođe mi gužva, uvek pobegnem u nepoznatom pravcu i ispunjavam neke svoje hobije. U periodu od kraja maja do početka jula morao sam da otkažem sve ponuđene nastupe da bih se mogao posvetiti sebi. U julu je, po običaju, koncertna i festivalska sezona, u avgustu kreće snimanje i rad u studiju, a od septembra škola. Da bih za sve to bio svež, izabrao sam jun za odmor. Idem u Kaliforniju da skačem! Možda ću usput do Las Vegasa, ali su mi na prvom mestu skokovi i zabava.
26. 04. 2011.
PRESS
Sagrađeno velelepno zdanje U KRUŠEVU Otvoren Tošetov muzej
Spomen-kuća pokojnom pevaču Tošetu Proeskom otvorena je juče u njegovom rodnom mestu Kruševo u Makedoniji
Na otvaranju memorijalnog centra, u čast pokojnog muzičara, nastupio je glumac Rade Šerbedžija, koji je otpevao neobjavljenu Tošetovu pesmu „Kruševo". U Tošetovoj spomen-kući izloženo je oko 350 eksponata na oko 870 kvadrata od betona i stakla. Osim ličnih predmeta, kolekcija ikona i muzičkih nagrada, u hramu su postavljene i dve voštane figure sa likom makedonskog pevača u prirodnoj veličini - jedna sa mikrofonom i druga za klavirom. Inače, spomen-kuća predstavlja materijalizaciju čitavog životnog puta Tošeta Proeskog, hronološki prikaz njegovog detinjstva, tinejdžerskih godina i vrhunac muzičke karijere. N. M.
Rokeri iz Njujorka su posle samo mesec dana od objavljivanja četvrtog studijskog albuma "Angels" počeli rad na novom.
Basista Nikolaj Frečer je na svom Twitter profilu napisao da se raduje što je bend ponovo u studiju.
"Radujem se odlasku u studio i radu na novim idejama. O svemu ćete biti obavešteni", napisao je on.
Za sada nije poznato kada će popularni Njujorčani objaviti peti studijski album, ali bi on trebalo da se u prodavnicama diskova pojavi krajem leta, a "Angles" je objavljen 21. marta.
Grupa Red Hot Chili Peppers završava rad na novom albumu koji bi trebalo da izadje krajem avgusta, preneli su muzički mediji.
''Snimanje i priprema albuma idu dobro. Imamo dosta pesama koje zvuče odlično.Trenutno biramo one za koje mislimo da su najbolje i koje će se naći na našem novom albumu'', rekao je bubnjar Džed Smit.
On je dodao da album trenutno nema ime a da mu radni naziv glasi: "Nesrazmerno bučna polar ekspres mašina doktora Džonija Skinza''.
Nove pesme imaju prepoznatljivi pečat "Pepersa", ali će biti i nekih muzičkih novina i "iznenađenja", izjavili su članovi benda.
Američka pevačica Areta Frenklin objaviće u maju album "A Woman Falling Out Of Love", posle osam godina diskografske pauze.
Album, koji u prodavnice stiže 2. maja, biće njeno prvo muzičko izdanje od albuma "So Damn Happy" iz 2003.
Na novom albumu su radili pevačicini sinovi Kekalf i Edi, a na albumu je i nova verzija pesme "My Country 'Tis Of Thee" koju je Areta Frenklin pevala na predsedničkoj inauguraciji Baraka Obame.
Pevačica je uvrstila i dve numere koje je sama napisala, uključujući i novi singl "How Long I've Waited".
Areta Frenklin je do sada objavila 37 studijskih albuma. Dobila je 18 Gremi nagrada i dva počasna priznanja američke Akademije za diskografsku umetnost i nauke.
Prva je žena koja je 1987. uvrštena Kuću slavnih rokenrola.
Bivši "Bitls" Ringo Star objavio je da će njegov novi album delimično biti autobiografija, objavio je Nju mjuzikal ekspres.
"Spremam album o Liverpulu. Radi se o meni i Liverpulu. To je kao da radim mini-autobiografije ali umesto da pišem knjigu - pravim album", rekao je bubnjar.
Ringo Star nije precizirao kada će objaviti novi album, ali je otkrio da se on već priprema.
Muzičar je najavio da će u junu krenuti na evropsku turneju.
