- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Karijera nije na kredit
Intervju: Dino Merlin
Karijera nije na kredit
Uvek volim da se setim Gandijeve mudrosti koja kaže: „Budi ti promena kakvu želiš videti kod drugih”
Dino Merlin: Nada je tvrd orah
Sve glasnije priče da u Beograd posle duže pauze dolazi bosanski kantautor Dino Merlin su tačne: datum i mesto održavanja koncerta saopštiće uskoro. Predstavnik naših suseda na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije, na kojoj sa pesmom „Love in Rewind” važi za jednog od favorita, priznaje iz Diseldorfa da pripada ljudima koji misle da prošlost ne treba zaboraviti kako se ne bi ponovila. Pred dolazak u Srbiju savetuje da u trenucima nezadovoljstva premotamo ljubav na početak i ponovo pritisnemo „play”.
Dve decenije niste sviraliu Beogradu, a sada nagoveštavate povratak. Zbog čega ste napravili tako veliku pauzu?Ipak ste dugo odbijali da dođete.
Nekim ranama treba duže da zacele. Iza nas je najtežih dvadeset godina. Mislim na većinu građana i celu jednu generaciju koja živi na prostoru bivše Jugoslavije. Mnogi su doživeli traumatično iskustvo, a ljudi izmrcvareni, ne samo u političkom, nego i u svakom drugom smislu. Kao što vidimo, sve je još uvek krhko da se ponekad čini da samo jedna iskra može zapaliti ili obasjati sve nas. Ja sam od onih koji misle da prošlost ne treba zaboraviti zato da nam se ne bi ponovila. Važno je gde si bio, a još važnije je u kojem se pravcu krećeš. Znate, nada je tvrd orah. Uvek se setim Gandijeve mudrosti: „Budi ti promena kakvu želiš videti kod drugih”. To je jedan od odgovora zašto posle dvadeset godina dolazim u Beograd.
U Skoplju ste svojevremeno održali koncert u trajanju od tri i po sata. Pored glasovnih,prikazali ste i druge veštine: žongliranje sa petnaestak čaša punih piva, bar kako navode mediji. Pripremate li i neke trikove za beogradsku publiku?
Ha, ha, ha. Da, ali nisu to bile čaše pune piva, nego prazne čaše, koje simbolizuju ljubav koja kao da je od stakla, ljubav koja se vidi, jer ljubav je nešto što ne možete sakriti. Ljubav je lomljiva luksuzna roba s kojom treba biti pažljiv. Svakom koncertu prilazim s jednakom pažnjom, i sigurno je da će koncerti u Beogradu imati i dodatni impuls zbog vremenske distance od 20 godina.
Na sceni ste bezmalo tri decenije? Da li ste se umorili?
Nekad da, nekad ne. Što se voli, to se mora, a što se mora, nije teško. Nekad razmišljam o tome kako bi bilo lepo ne ostati predugo, da bi se moglo otići pod vlastitim uslovima, jer ne bih voleo mrcvariti ni sebe ni druge svojim prekomernim prisustvom na sceni, a pogotovo ne da doživim da me publika šutne nogom u „tur”.
Otkrijte nam recept za uspešno višedecenijsko trajanje?
Nema recepta. To je nešto poput straha i ljubomore. Svaki pokret one koju voliš treba biti ispraćen. Drhtati i biti na straži ljubavi. Tako i pesmama, uvek budan kao verni sluga čekam da pokucaju na vrata, da bih ih otvorio. Budim se i odlazim na počinak bez svesti, bez koristi za sebe, želeći samo jedno – da ostane prazna ta praznina koju sam oduvek želeo ispuniti samo jednim sadržajem, a to je pesmama. Ako i ima nečeg ovosvetskog u tome, nešto što zovete receptom, on je graditi karijeru bez ulazaka u kredit. Uvek nastojati da sve svoje dugove prema javnosti i publici isplatiš na vreme.
U jednom intervjuuste izjavili kako je život u Vašim godinama pomalo „administrativan”,ali da se uvek nađe „ponešto za staviti u pesmu”. Šta Vam znači to „administrativan”?
To znači: voda, struja, kirija; jesmo li poplaćali račune, jesu li deca otišla u školu i jela na vreme. A gde je tu ljubav? Zbog te navike ubrzo prestajemo da primećujemo lepe stvari. Olako se navikavamo na ljubav koja je sve više „na jeziku”, a sve manje „u srcu”. Postepeno ljubav postaje, kako sam pisao u jednoj od svojih prvih pesama – kao paradajz, uhodana navika, nešto što se samo po sebi podrazumeva i sve to izgleda poprilično administrativno, bez životnih sokova. Tada počinjemo da bivamo nezadovoljni svojim životom i jedino što uviđamo jesu problemi. U pesmi „Love in Rewind” poručujem da u takvim trenucima premotamo ljubav na početak i ponovo pritisnemo „play”, jer život je upravo ono što nam se dešava sad.
Nisam videla da ste proteklih decenija punili novinske stupce skandalima iz privatnog života?
Ne treba mi publicitet po svaku cenu i ne trebaju mi članci u kojima će se govoriti o mom satu ili sunčanim naočarama koje nosim ili o pikanterijama iz privatnog života – jer to ne predstavlja suštinu onoga čime se bavim. Kada nemam ništa novo, onda ćutim i radim, radije nego da se bavim bizarnostima kako bih održao medijsku pažnju na sebi.
Imate stabilan brak, a deca, Naida i Hamza, izgleda neće poći Vašim putem?
Svako od njih ima svoj život i svoj put, i ne žele da im u tome pomaže činjenica da im je muž ili otac Dino Merlin. To me čini posebno ponosnim mužem i ocem.
Imali ste više dueta koji su bili izuzetno popularni (sa Željkom Joksimovićem, Ninom Badrić, Eminom Jahović...), asve je počelo sa Vesnom Zmijanac i pesmom „Kad zamirišu jorgovani”. I onda ponovo sa Vesnom Zmijanac „Iz početka”. Da li se krug zatvorio ili planirate još sa nekim od kolega da napravite hit?
Nikad ne reci nikad. To je stvar uzajamne inspiracije, a ko zna šta sve donosi život. Trenutno ne radim ni na jednom duetu, što ne znači da ih neće biti.
-----------------------------------------------------------------------
Zid „za udariti glavom”
Po čemu biste želeli da Vas pamte?
Po pesmama i po solidarnosti.
A po čemu ne biste voleli da budete upamćeni?
Po brzom jeziku i nekim ishitrenim rečima koje ponekad zbog svog temperamenta izgovorim ljudima koji mi najviše znače. Moji najbliži saradnici i porodica znaju da je to stvar prolaznog karaktera, da je to moj ventil za pražnjenje negativne energije. Svako ima svoj zid za udariti glavom o njega i ne bih voleo da ikog to zaboli, osim možda malo mene.
-------------------------------------------------------------------------------
Priželjkujem pobedu
Po treći put učestvujete na Evrosongu. Očekujete li pobedu u Diseldorfu? Treća sreća?!
Priželjkujem – to je prava reč. Svi koji ulaze u neko takmičenje priželjkuju pobedu, jer zašto se onda takmiče? Pišem pesme, što podrazumeva i jednu dozu ludosti – a to je da verujem i u čuda. Voleo bih da se desi to čudo, da u ovom vremenu sivila i beznađa u mojoj zemlji budem dobra vest. Iskreno, ne opterećujem se puno tim. Svaka lepa pesma već je pobeda za sebe, a ovo će biti prilika da taj svoj osećaj projektujem na ekran koji gleda milionski auditorijum.
Snežana Čikarić
Objavljeno: 06.05.2011.
Izvor: Politika
Intervju: Dino Merlin
Karijera nije na kredit
Uvek volim da se setim Gandijeve mudrosti koja kaže: „Budi ti promena kakvu želiš videti kod drugih”
Dino Merlin: Nada je tvrd orah
Sve glasnije priče da u Beograd posle duže pauze dolazi bosanski kantautor Dino Merlin su tačne: datum i mesto održavanja koncerta saopštiće uskoro. Predstavnik naših suseda na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije, na kojoj sa pesmom „Love in Rewind” važi za jednog od favorita, priznaje iz Diseldorfa da pripada ljudima koji misle da prošlost ne treba zaboraviti kako se ne bi ponovila. Pred dolazak u Srbiju savetuje da u trenucima nezadovoljstva premotamo ljubav na početak i ponovo pritisnemo „play”.
Dve decenije niste sviraliu Beogradu, a sada nagoveštavate povratak. Zbog čega ste napravili tako veliku pauzu?Ipak ste dugo odbijali da dođete.
Nekim ranama treba duže da zacele. Iza nas je najtežih dvadeset godina. Mislim na većinu građana i celu jednu generaciju koja živi na prostoru bivše Jugoslavije. Mnogi su doživeli traumatično iskustvo, a ljudi izmrcvareni, ne samo u političkom, nego i u svakom drugom smislu. Kao što vidimo, sve je još uvek krhko da se ponekad čini da samo jedna iskra može zapaliti ili obasjati sve nas. Ja sam od onih koji misle da prošlost ne treba zaboraviti zato da nam se ne bi ponovila. Važno je gde si bio, a još važnije je u kojem se pravcu krećeš. Znate, nada je tvrd orah. Uvek se setim Gandijeve mudrosti: „Budi ti promena kakvu želiš videti kod drugih”. To je jedan od odgovora zašto posle dvadeset godina dolazim u Beograd.
U Skoplju ste svojevremeno održali koncert u trajanju od tri i po sata. Pored glasovnih,prikazali ste i druge veštine: žongliranje sa petnaestak čaša punih piva, bar kako navode mediji. Pripremate li i neke trikove za beogradsku publiku?
Ha, ha, ha. Da, ali nisu to bile čaše pune piva, nego prazne čaše, koje simbolizuju ljubav koja kao da je od stakla, ljubav koja se vidi, jer ljubav je nešto što ne možete sakriti. Ljubav je lomljiva luksuzna roba s kojom treba biti pažljiv. Svakom koncertu prilazim s jednakom pažnjom, i sigurno je da će koncerti u Beogradu imati i dodatni impuls zbog vremenske distance od 20 godina.
Na sceni ste bezmalo tri decenije? Da li ste se umorili?
Nekad da, nekad ne. Što se voli, to se mora, a što se mora, nije teško. Nekad razmišljam o tome kako bi bilo lepo ne ostati predugo, da bi se moglo otići pod vlastitim uslovima, jer ne bih voleo mrcvariti ni sebe ni druge svojim prekomernim prisustvom na sceni, a pogotovo ne da doživim da me publika šutne nogom u „tur”.
Otkrijte nam recept za uspešno višedecenijsko trajanje?
Nema recepta. To je nešto poput straha i ljubomore. Svaki pokret one koju voliš treba biti ispraćen. Drhtati i biti na straži ljubavi. Tako i pesmama, uvek budan kao verni sluga čekam da pokucaju na vrata, da bih ih otvorio. Budim se i odlazim na počinak bez svesti, bez koristi za sebe, želeći samo jedno – da ostane prazna ta praznina koju sam oduvek želeo ispuniti samo jednim sadržajem, a to je pesmama. Ako i ima nečeg ovosvetskog u tome, nešto što zovete receptom, on je graditi karijeru bez ulazaka u kredit. Uvek nastojati da sve svoje dugove prema javnosti i publici isplatiš na vreme.
U jednom intervjuuste izjavili kako je život u Vašim godinama pomalo „administrativan”,ali da se uvek nađe „ponešto za staviti u pesmu”. Šta Vam znači to „administrativan”?
To znači: voda, struja, kirija; jesmo li poplaćali račune, jesu li deca otišla u školu i jela na vreme. A gde je tu ljubav? Zbog te navike ubrzo prestajemo da primećujemo lepe stvari. Olako se navikavamo na ljubav koja je sve više „na jeziku”, a sve manje „u srcu”. Postepeno ljubav postaje, kako sam pisao u jednoj od svojih prvih pesama – kao paradajz, uhodana navika, nešto što se samo po sebi podrazumeva i sve to izgleda poprilično administrativno, bez životnih sokova. Tada počinjemo da bivamo nezadovoljni svojim životom i jedino što uviđamo jesu problemi. U pesmi „Love in Rewind” poručujem da u takvim trenucima premotamo ljubav na početak i ponovo pritisnemo „play”, jer život je upravo ono što nam se dešava sad.
Nisam videla da ste proteklih decenija punili novinske stupce skandalima iz privatnog života?
Ne treba mi publicitet po svaku cenu i ne trebaju mi članci u kojima će se govoriti o mom satu ili sunčanim naočarama koje nosim ili o pikanterijama iz privatnog života – jer to ne predstavlja suštinu onoga čime se bavim. Kada nemam ništa novo, onda ćutim i radim, radije nego da se bavim bizarnostima kako bih održao medijsku pažnju na sebi.
Imate stabilan brak, a deca, Naida i Hamza, izgleda neće poći Vašim putem?
Svako od njih ima svoj život i svoj put, i ne žele da im u tome pomaže činjenica da im je muž ili otac Dino Merlin. To me čini posebno ponosnim mužem i ocem.
Imali ste više dueta koji su bili izuzetno popularni (sa Željkom Joksimovićem, Ninom Badrić, Eminom Jahović...), asve je počelo sa Vesnom Zmijanac i pesmom „Kad zamirišu jorgovani”. I onda ponovo sa Vesnom Zmijanac „Iz početka”. Da li se krug zatvorio ili planirate još sa nekim od kolega da napravite hit?
Nikad ne reci nikad. To je stvar uzajamne inspiracije, a ko zna šta sve donosi život. Trenutno ne radim ni na jednom duetu, što ne znači da ih neće biti.
-----------------------------------------------------------------------
Zid „za udariti glavom”
Po čemu biste želeli da Vas pamte?
Po pesmama i po solidarnosti.
A po čemu ne biste voleli da budete upamćeni?
Po brzom jeziku i nekim ishitrenim rečima koje ponekad zbog svog temperamenta izgovorim ljudima koji mi najviše znače. Moji najbliži saradnici i porodica znaju da je to stvar prolaznog karaktera, da je to moj ventil za pražnjenje negativne energije. Svako ima svoj zid za udariti glavom o njega i ne bih voleo da ikog to zaboli, osim možda malo mene.
-------------------------------------------------------------------------------
Priželjkujem pobedu
Po treći put učestvujete na Evrosongu. Očekujete li pobedu u Diseldorfu? Treća sreća?!
Priželjkujem – to je prava reč. Svi koji ulaze u neko takmičenje priželjkuju pobedu, jer zašto se onda takmiče? Pišem pesme, što podrazumeva i jednu dozu ludosti – a to je da verujem i u čuda. Voleo bih da se desi to čudo, da u ovom vremenu sivila i beznađa u mojoj zemlji budem dobra vest. Iskreno, ne opterećujem se puno tim. Svaka lepa pesma već je pobeda za sebe, a ovo će biti prilika da taj svoj osećaj projektujem na ekran koji gleda milionski auditorijum.
Snežana Čikarić
Objavljeno: 06.05.2011.
Izvor: Politika
