Ko su jezuiti?
Jezuiti su naizgled veoma učeni, uljudni, vaspitani, miroljubivi, prijemčivi ljudi, koji imaju svoju tajnu misiju i nju obavljaju po čitavom svetu tamo gde ih njihove glavešine pošalju. Organizovani su kao duhovnici – u svešteničke odore – i zapravo se šalju da špijuniraju i podrivaju druge konfesije. Ali rade i u civilnom ruhu kao obični građani. Tada mogu biti bilo šta: piloti, kontroliri leta, inženjeri, zidari, čistači, kapetani brodova ili lučki kapetani; mogu biti naučnici, pisci, astronomi, lekari, novinari, poslanici, bankari, ali i članovi nacionalnih vlada i sl. Jedino što ih razlikuje od drugih ljudi jeste to što su oni svojom dušom povezani u jezuitsko jedno telo koje ima svoje ćelije po čitavom svetu. I ma gde živeli i radili, jezuiti u svakom trenutku mogu biti pokrenuti kao deo korpusa. Ako je jezuita pilot i dobije nalog da sruši avion, to će biti i urađeno. I to se zove zavera.
Glavni cilj koji se jezuitima stavlja u glavu je čišćenje sveta od jeresi, a jeretici su svi oni koji bi da žive u skladu sa Biblijom i apostolskim učenjem. A ova vera ljude stavlja u harmoniju i miran suživot. I tu nema sukoba, potencijal za ratovanje opada. Iz toga proizilazi ekonomski prosperitet i skladna društvena zajednica. A to nije u interesu međunarodnim trgovcima. Njima je lagodan život moguć samo kada postoje sukobi i razaranje, nakon koga njihovi bankari preuzimaju kontrolu nad obnovljivim i daljim privrednim razvojem.
Jezuiti su danas među svim nivoima masonerije, deluju i kao slobodni masoni, a članovi su rotari klubova. Oni iniciraju da se podržava feminizam, homoseksualnost, podstiču pedofiliju… U srpskoj pravoslavnoj crkvi su takođe prisutni, a neprimetno vode i razne jevrejske organizacije. Ne zaboravimo da je Ejb Foksman, predsednik jevrejske Antidifamacijske lige (ADL) sa sedištem u Njujorku, upravo katolik. Izrael je prošao glasanje kojim je priznat kao država u UN 1948. zahvaljujući jednom glasu, a to je bio glas Vatikana. Cionizam je njihova umotvorina.
- Između 1555. i 1931. Društvo isusovaca (jezuiti) bili su izbačeni najmanje iz 83 države, iz gradova, zbog učešća u političkim intrigama i podrivačkim aferama protiv državne dobrobiti (prema beleškama uglednih jezuitskih sveštenika), praktično svaka instanca proterivanja bila je zbog političkih intriga, političke infiltracije, političke subverzije i podbadanja na pobunu”, zapisao je J.E.C. Šepard, kanadski istoričar.
U stvari, jezuiti su kao veoma organizovana mreža već detronirali sve nepodobne vladare Evrope. Neki su ubijeni, neki su intrigama i spletkama ostali bez prestola. Umesto njih države su preobraćene u republike, a one monarhije koje su opstale to su uspele tako što su u njima krunisani podobni i papi odani vladari. Španski kralj Huan Karlos je Malteški vitez.
Najzanimljivije podatke o delovanju jezuita dao je nedavno Erik Džon Felps u svojoj knjizi “Vatikanske ubice”. Između ostalog Felps je zapisao: Jezuitsko društvo nadzire papski Suvereni Vojni Red Malte koji ima sedište u Rimu i njime rukovodi Veliki majstor Endriju Berti. Jezuitski General poznat je i kao Crni papa i on kontroliše sve američke obaveštajne službe.
Felps dalje piše da je ubistvo Džona F. Kenedija nadgledao Malteški vitez kardinal Spelman. Jezuiti danas nadziru i Interpol (službu koju su osnovali nemački nacisti) i sovjetski KGB (kasnije FSB).
Tako Felps navodi da su pod kontrolom jezuita Pentagon, NSA, CIA, DEA, FBI i sve druge vojne obaveštajne američke strukture. Kompanija Lokid Martin koja proizvodi američke avione lovce i rakete koje koriste Pentagon i NASA u vlasništvu je jezuita. Oni su i najveći deoničari Bank of America.
Iako se veruje da je najmoćnija porodica na svetu porodica Rotšild, koja je deo londonskog kartela, oni su samo bankari, ili kako ih neki nazivaju – dvorski službeni Jevreji. Rotšildi (koji su poreklom Nemci) su svoju ulogu dobili u 18. veku. Ali, čitav bankarski sistem u svetu mnogo pre kontroliše Suvereni Malteški Vojni Red. Suvereni Malteški Vojni red je dobio status stalnog posmatrača u UN. Kao država. Ovaj red je stvorio i svoje telo koje daje političke smernice za SAD – i to je poznati Savet za inostrane poslove. U Britaniji jezuiti vode poslove Krune (i obaveštajne službe) i rukovode medijskom predstavljanju kraljevske porodice Vindzora (koji su očito tu da bi punili naslovne stranice popularnih revija). Na dvor Vindzora su “instalirali” svoje Jevreje da vode finansije i medije. Praktično su jezuiti svuda i nadziru sve.
Bejrut je sedište jezuita za Bliski istok
Na Srednjem istoku i u Severnoj Africi postoje jezuiti Arapi, katolici Arapi, hrišćani Arapi, ali dominiraju muslimani Arapi. Ovi regioni su puni infiltriranih jezuita. Da nije tako, nesklad i sukobi i stalna verska trvenja koja vode ratovima ne bi bili mogući, bar se ne bi rešavali tako da u konačnom rešenju problema dobit uvek imaju naslednici venecijanskih trgovaca koji danas imaju sedište u Londonu. I njihov glavni biznis danas je trgovina – naftom.
Versajskim ugovorom zasnovanim na ranijem sporazumu (1916), omogućio je Francuskoj da okupira Liban i Siriju. Liban je dobio navodnu nezavisnost 1943. (postao je republika 1926). Njegov prvi predsednik je bio “jeretik” (prema vatikanskoj karakterizaciji), ortodoksni Grk, advokat i bivši novinar Šarl Dabas, oženjen Francuskinjom. Od 1943. Liban je postao nezavisna republika kojom su tajno upravljali jezuiti iz svog vojnog utvrđenja, univerziteta Sent Jozef. Lokalni jezuita za Bliski istok boravi u Bejrutu. Ova jezuitska provincija se sastoji od Egipta, Libana i Sirije. Liban je trebalo napuniti islamom. Jezuitski otac, Jan Bronsveld, bio je lokalni jezuita i sa tog mesta je nadzirao rad vlade Libana i svih libanskih obaveštajnih službi. Hezbolah je takođe bio pod njegovom kontrolom i imao je zadatak da provocira Izrael. Cilj je bio ubijanje palestinskih hrišćana u znak odmazde. Nad Palestincima je tako vršen prikriveni genocid, a glavna alatka za ubijanje je bila izraelska vojska sastavljena od Poljaka i Rusa deportovanih iz Evrope.
Na ovom poslu je kasnije bio i Hans Kolvenbah, koji je kasnije postao i jezuitski general. Zbog ovog posla izmišljen je i terorizam i rat terorizmu. Žrtve su uvek na kraju apostolski hrišćani, kao na primer oni u Iraku.
Najviše žrtava mora biti kod nekatoličkih hrišćana
Za vreme Prvog svetskog rata koji su takođe pokrenuli jezuiti, islamska otomanska imperija (koja je imala zadatak u srednjem veku da obezbeđuje trgovačke puteve oko Sredozemlja) kojom su upravljali tada infiltrirani masoni, poražena je i brojčano smanjena zahvaljujući saradnji jezuitskog privremenog “spoljnog saradnika” sultana Abdula Hamida Drugog i cara Vilhelma Drugog (koji je otpustio antijezuitski nastrojenog Bizmarka) i napravljen je genocid nad hrišćanskim nepapskim vernicima Jermenima. Oko dva miliona jeretika je ubijeno. Ovim maskarom je rukovodila masonska loža Velikog orijenta koji su držali i “Mladoturski pokret”, tvrdi u svojoj knjizi Felps.
Ubijanje hrišćana koji nisu prihvatali papsku vlast povezivalo je tajno mnoge političke poluge. To je bio razlog tajne saradnje Hitlera (katolika) i velikog muftije Jerusalima Haj Amin al Huseinija od 1941. do 1945. dok su bili u tada protestantskoj Nemačkoj. Poznato je da su saveznički avioni (kojima su mete određivali jezuiti) napalm-bombama zasuli upravo reformistički deo Nemačke i pri tom ubili oko 2 miliona nemačkih jeretika. Posebno je cilj bio centar Reformističke crkve – Drezden, u kojem tada nije bilo nikakvih vojnih objekata.
Ova kombinacija sa sukobom koji na kraju ima najviše žrtava kod nekatoličkih hrišćana primenjena je i za vreme sputavanja Španske republike od 1936. do 1939. preko Franciska Franka, kojim je upravljao kardinal Sigura. Pobunjenike je predvodila međunarodna komunistička agentura. Mnogi Srbi su tamo izginuli ne sluteći zamku. Srbi su za vreme Drugog svetskog rata ubijani pomoću Himlera i njegovih SS jedinca, njegovih saradnika iz “Handžar divizije”, na čijem čelu je bio jerusalimski muftija, i franjevačkih ustaša, koje je nadgledao nadbiskup Stepinac. Franjevci su jezuitska tvorevina i njihovi čuveni koljači su bili Stane Kukavica i Miroslav Filipović.
I ubijanje komitskih hrišćana u Etiopiji je odrađeno preko Musolinija kojim je upravljao kardinal, sekretar države Vatikan, Eugenio Paceli. Tada je ubijeno oko 700.000 crnih Etiopljana. To se sada događa i u Egiptu navodnom pobunom koptičkih hriščana i njihovim prebijanjem i ubijanjem.
Već smo pisali kako su pomoću britanskih agenata postavljene vehabije kao frakcija u islamu. Ovu operaciju je predvodio britanski slobodni mason 33. stepena ser Ričard Barton, koji je načinio prvu posetu Meki i Medini kao hodočasnik 1853. godine.
Do 1932. Britanci su radeći sa Musolinijem (čiji je savetnik bio sekretar Društva Isusovaca Pijetro Tači Venturi) napravili naftnu “meku” u srcu islama, Kraljevinu Saudi Arabiju. Musolini je kao zaštitnik islama zato 1937. snabdeo oružjem prvog saudijskog kralja Ibn Sauda. Izrael je stvoren kao vojna baza koja treba da čuva ovu naftnu “meku”.
Tajna saradnja ustaša i partizana sa istim ciljem – ubijanje pravoslavaca
Mnogi jugoslovenski istoričari naišli su na istorijske podatke koji su jasno pokazivali saradnju ustaša i komunista. Evo jednog takvog izvoda: “Partizanima ustupljena teritorija u okviru NDH je obuhvatala oblast između gradova Karlovca, Livna, Petrinje, a centar joj je bio u gradu Bihaću. Dakle, Zagreb je Brozu ustupio ‘slobodnu teritoriju’ od oko 15 srezova Bosanske Krajine, Like, Korduna i Banije što nije sprečilo ustaše da nastave sa svojom genocidnom politikom prema srpskim civilima na toj istoj ustupljenoj teritoriji iz razloga da partizani te civile nisu ni branili. U novembru mesecu je čitava dva dana na ovoj teritoriji (26. i 27. novembra 1942. g.) u Bihaću zasedao Brozov AVNOJ potpuno neometano od strane ustaša (isto kao i godinu dana kasnije u Jajcu 29. i 30. novembra 1943. g.). Brozovi partizani su na ovoj ustupljenoj teritoriji bili sukcesivno pomagani od strane ustaške vlasti u Zagrebu u ratnoj opremi, oružju, municiji i hrani tako da su potpuno neometano mogli da reorganizuju svoju armadu i pretvore je u moćnu armiju” I ona će nakon “oslobođenja” sve svoje snage iskoristiti za obračun sa srpskim ortodoksnim hrišćanima. I ovo je logično jer su iza ustaša i iza komunista, ali i iza četnika stajali – jezuiti.
Na mapi oslobođenih teritorija 1942. kojom su se dičili komunisti na zasedanju u Bihaću vidi se da su se one isključivo nalazile na prostoru Pavelićeve NDH. Razlog je što su i komuniste i ustaše predvodili jezuitski mozgovi sa jednim jedinim ciljem da što više ortodoksnih hrišćana, tj. jeretika bude likvidirano. NDH je bila potrebna samo zbog toga, i Pavelić je kasnije i likvidiran kao neophodna žrtva “igre”.
Da, baš tako. Svi članovi jezuitskog reda se mogu žrtvovati i ubiti i oni su (neki) naučeni da se to vrši za veću slavu Boga (Isusa Hrista), a to je njihov vrhovni komandant. O tome koliko su ovi ljudi i pored svoje učenosti mentalno utamničeni, već iz navedenog je očito. Međutim, kada to i shvate, oni ne mogu istupiti iz ovog reda.
Ekstremni desničari uvek su žrtvovani
Jezuiti mogu žrtvovati i ljude koje su sami školovali i doveli na neku poziciju, kao što je to bio slučaj sa Baširom Džemailom, izabranim libanskim predsednikom, koji je ubijen 1982. On se verovatno, ne znajući celu igru, suprotstavio narastajućem islamu, ali i nekim PLO akcijama. Džemail je bio katolik obučavan na Sent Jozef univerzitetu i bio je ekstremno desno krilo libanskih patriota, nazvanih Kataeb partija, koje su jezuiti izdali i predali u ruke muslimanima.
Ista surova prevara, piše Felps, odrađena je sa ubistvom Elija Hobejke koji je učestvovao sa Izraelcima u masakru u palestinskom izbegličkom kampu. Na isti način su žrtvovani ekstremistički jezuitski saradnici i pripadnici desnog krila u Nikaragvi (kontraši), kao i na Kubi u vreme krize 1963. Žrtvovan je i Čan Kaj Šek u Kini, koji je bio ekstremni nacionalista. (Možemo li zaključiti da je i Slobodan Milošević na isti način žrtvovan u Hagu kada je odradio posao “velikosrpskog nacionaliste” i što je rezultiralo najviše ubijanjem srpskih hrišćana pravoslavaca. Ili Vojislav Šešelj? Očito da.)
Isto s e dogodilo i sa Antom Pavelićem. Možete već pretpostaviti ko ga je ubio u Španiji i ko je rukovodio komunističkim odredima za egzekucije. Biće da je Pavelić bio dobar đak pa je poverovao da Hrvatska može zaista biti nezavisna država. Ova veštačka kvazidržavna tvorevina nikada nije bila nezavisna niti će to ikada biti. Zato je i na poslednjoj zadušnoj misi koja je u decembru održana jezuitskim ustašama Anti Paveliću (koji je bio jezuitski đak u Travniku) i Juri Francetiću u Zagrebu i Splitu, a koju su držali jezuiti, Pavelić nazvan “uglednikom koji je podneo žrtvu za sve nas”.
I Republika Kosovo je samo privremena jezuitska tvorevina, a njen “poglavnik” Hašim Tači će biti uskoro još jedna žrtva.
Jezuitska zakletva
Zašto jezuiti svo ovo rade? Da li su oni svojevoljni gospodari ili teško izmanipulisani robovi, kojima je um jednostavno zarobljen, baš kao i njihova volja? Iz jezuitske zakletve iz koje (uz neznatna skraćenja) prenosimo delove, videćete da su ovi ljudi jednostavno – roboti koji kao papini vojnici samo bespogovorno izvršavaju naređenja. Ova zakletva je objavljena u knjizi “Subterranean Rome” Karlosa Dideiera i prevedena sa francuskog na engleski 1843. Objavljena je u Njujorku, a čuva se kao dokument i u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.
“Kada jedan jezuita nižeg ranga prelazi u viši komandi nivo, on polaže specifičnu zakletvu i to u kapeli u prisustvu svog nadređenog i dva monaha. Zakletvu polaže pred oštricom kame (koja je uperena ka njemu), držeći u rukama krst. Monasi ponavljaju četiri reči: Iustum, Nacar, Reges, Impious – što u prevodu znači uništiti, nevernike i (jeretičke) kraljeve, vladare…
Nadređeni mu se tada obraća rečima:
“Sine moj, od sada si naučen da radiš kao licemer: među rimokatolicima da budeš rimokatolik, i da špijuniraš čak i sopstveno bratstvo; da ne veruješ nijednom čoveku, da nemaš poverenja niti u jednog čoveka. Među reformistima da budeš reformista, među hugenotima da budeš hugenota; neđu kalvinistima da budeš kalvinista; među protestantima da budeš protestant, i da bi pridobio njihovo poverenje, da tražiš čak i da se moliš sa njihovih propovedaonica, i da ih potkazuješ sa svom žestinom našoj Svetoj Religiji i Papi. I čak da se spustiš tako nisko da postaneš Jevrejin među Jevrejima, kako bi sebi omogućio da sakupljaš sve informacije za dobrobit svoga reda kao odani papski vojnik. (Obratite pažnju kako se nisko kod jezuita postavljaju Jevreji, koji se pak uče u Talmudu da su oni budući vladari sveta. Ha!)
“Naučen si da podmuklo seješ zrno ljubomore i mržnje među zajednicama, regionima, državama koje žive u miru i podstičeš ih na krvava dela, uvodeći ih u međusobne ratove, da podstičeš revolucije i civilne ratove u zemljama koje su bile nezavisne i prosperitetne, i negovale umetnost i nauku uživajući sve blagodeti mira”.
“Da se priklanjaš na strani sa zavađenima (tu su mnogi samoproklamovani “srpski prijatelji”) i da krišom deluješ sa svojom braćom jezuitima, koji mogu biti povezani, a na suprotnim stranama, i da se otvoreno suprotstavljaš njima, tako da samo crkva može biti dobitnik na kraju, pod uslovima koji su ucrtani u mirovnim ugovorima i tada su naša sredstva bila opravdana”. (Cilj im opravdava sva sredstva.)
“Naučen si svojoj dužnosti špijuna, da skupljaš sve podatke, činjenice, informacije koliko god možeš od bilo kog izvora; da se dodvoriš i stekneš poverenje u poznatim krugovima protestanata i jeretika svake klase i svake vrste, kako kod trgovaca, bankara, advokata, među studentima i đacima, u parlamentima i zakonodavnim telima, u pravosudnim organima države, i da svakom budeš sve, za dobrobit Pape, čiji sluge smo do smrti.”
“Primio si sve instrukcije od sada kao početnik, iskušenik, islužio si kao pomoćnik, ispovednik i kao sveštenik, ali još nisi upućen sa svim što je neophodno da postaneš komandant u Lojolinoj vojsci u službi Pape. (Injatijus Lojola je zvanično osnivač jezuitskog reda u 16. veku). Moraš služiti određeno vreme kao instrument i izvršilac onako kako ti budu naređivali tvoji nadređeni; jer niko ovde ne može komandovati ko nije osveštao svoj rad krvlju jeretika, jer “bez prolivanja krvi niti jedan čovek ne može biti spasen”. (Eto gde je suština jezuitske filozofije.)
“Zato da bi prionuo na posao i osigurao sopstveno spasenje, dalje ćeš pored već datih zakletvi o poslušnosti svom redu i zakljinjanju papi, ponavljati za mnom…”
“…Dalje izjavljujem da ću pomagati i savetovati sve ili bilo koga od njegovih svetih agenata na bilo kom mestu i ma gde se nalazili, u Švajcarskoj, u Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Engleskoj, Irskoj ili SAD, ili u bilo kom drugom kraljevstvu ili teritoriji na kojoj ću biti, i raditi najbolje što mogu na iskorenjivanju jeretika, protestanata ili liberala kako bi bili uništeni…”
“…Dalje izjavljujem da neću imati svoje mišljenje i svoju volju… biću mentalno uzdržan, čak kao leš, kao kadaver… Ali ću bez oklevanja slušati svaku komandu koju budem primio od nadređenih iz Papine milicije i Isusa Hrista.”
“Prihvatam da idem u bilo koji deo sveta gde me budu slali, u zaleđene regione na severu, ili užareni pesak u afričkoj pustinji, ili u džungle Indije, u sve centre civilizovane Evrope, ili u divljinu Američku, među divlje urođenike, bez negodovanja i žalbi, i biću podređen svima sa kojima budem u dodiru”.
“Obećavam da ću kad god budem imao priliku, raditi na uvođenju ratova, tajno ili otvoreno, protiv jeretika, protestanata i liberala, kako sam u to upućen, kako bi bili uništeni, i pri tome neću nikoga poštedeti bez obzira na pol, godine ili stanje, i da ću vešati, uništavati, kuvati, drati, daviti i žive spaljivati zloglasne jeretike, parati utrobu njihovim ženama i razbijati glave o zid njihovoj deci, kako bi zauvek bili zatrti i uklonjeni sa lica Zemlje”. (Iz ovoga je evidentno da su najmonstruoznije zločine u NDH radili jezuiti Franjevci tako instruirani i obučeni, a najpoznatiji je bio ustaški koljač i monah Franjevačkog reda Stane Kukavica. Franjevački monah Miroslav Filipović bio je sveštenik i vojnik u ustaškoj uniformi. Po potrebi – koljač ili duhovnik. Filipović je bio komandant koncentracionog kampa Jasenovac u kome su na opisani način iz zakletve ubijena i mnoga “jeretička” deca.)
poštovani uredniče, podcrtao sam ono što ste tražili
