Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Zbog nachina zivota koji te trenutno "Blago poremecen",postavlja se pitanje kakve ce nam biti nove generacije....
Kao uvod u ovu temu pokushacu da vam prenesem lichno iskustvo vezano za to koliko su danashnja deca obrazovana i koliko su roditelji posveceni njihovom obrazovanju.
Poshto sam vishu shkolu zavrshila josh 2008.godine i ne mogu da nadjem posao ni u struci ni neshto priblizno tome,prinudjena sam da radim razne poslove koji i nisu bash placeni....nego eto mora neshto da se zaradi. Vikendom radim kao shankerica u nocnom klubu,a preko nedelje chuvam decu (neshto kao dadilja).
Chuvam jednu devojchicu koja je predshkolskog uzrasta. U shkoli tj. u predshkolskom,primetila sam da ne rade dovoljno sa decom kako bi ih pripremili za dalje shkolovanje....sve se svodi na crtanje,igru i ponekad nauche po neku pesmicu.
Ta ista klinka ne ume da napishe ili prochita ni ono najprostije kao na primer MAMA.
Reshila sam da pokusham da je nauchim azbuku...svaki dan po neko slovo i sve je super dok napishemo dva slova. Onda krece ona sa izgovorima: "Samo da pogledam ovaj crtac,ovu epizodu nisam gledala","A bash sam sad ogladnela","A da se igramo bakugana pa cemo to posle","Imam novu igricu na kompjuteru,da ti pokazem kako igram" i slichno. Naravno odmah zaboravi koja smo to slova uchile,ne pomaze ni asocijacija na to slovo.
Roditelji rade popodne i dolaze oko 7 sa posla....umorni su i nervozni.
Chesto mi kazu "Svaka chast kad imash strpljenja da radish sa njom,mi ne znamo kako cemo kad krene u prvi razred."
Eto roditelji nemaju vremena, a uchitelji izgleda da ne rade svoj posao kako treba.
Nije bitno shto ne mogu da zapamte dva slova,al zato znaju da igraju igrice na kompjuteru sa 5-6 godina i sve Manga crtace.
Kao uvod u ovu temu pokushacu da vam prenesem lichno iskustvo vezano za to koliko su danashnja deca obrazovana i koliko su roditelji posveceni njihovom obrazovanju.
Poshto sam vishu shkolu zavrshila josh 2008.godine i ne mogu da nadjem posao ni u struci ni neshto priblizno tome,prinudjena sam da radim razne poslove koji i nisu bash placeni....nego eto mora neshto da se zaradi. Vikendom radim kao shankerica u nocnom klubu,a preko nedelje chuvam decu (neshto kao dadilja).
Chuvam jednu devojchicu koja je predshkolskog uzrasta. U shkoli tj. u predshkolskom,primetila sam da ne rade dovoljno sa decom kako bi ih pripremili za dalje shkolovanje....sve se svodi na crtanje,igru i ponekad nauche po neku pesmicu.
Ta ista klinka ne ume da napishe ili prochita ni ono najprostije kao na primer MAMA.
Reshila sam da pokusham da je nauchim azbuku...svaki dan po neko slovo i sve je super dok napishemo dva slova. Onda krece ona sa izgovorima: "Samo da pogledam ovaj crtac,ovu epizodu nisam gledala","A bash sam sad ogladnela","A da se igramo bakugana pa cemo to posle","Imam novu igricu na kompjuteru,da ti pokazem kako igram" i slichno. Naravno odmah zaboravi koja smo to slova uchile,ne pomaze ni asocijacija na to slovo.
Roditelji rade popodne i dolaze oko 7 sa posla....umorni su i nervozni.
Chesto mi kazu "Svaka chast kad imash strpljenja da radish sa njom,mi ne znamo kako cemo kad krene u prvi razred."
Eto roditelji nemaju vremena, a uchitelji izgleda da ne rade svoj posao kako treba.
Nije bitno shto ne mogu da zapamte dva slova,al zato znaju da igraju igrice na kompjuteru sa 5-6 godina i sve Manga crtace.