Nove generacije

[Golden red]

Zbog nachina zivota koji te trenutno "Blago poremecen",postavlja se pitanje kakve ce nam biti nove generacije....
Kao uvod u ovu temu pokushacu da vam prenesem lichno iskustvo vezano za to koliko su danashnja deca obrazovana i koliko su roditelji posveceni njihovom obrazovanju.

Poshto sam vishu shkolu zavrshila josh 2008.godine i ne mogu da nadjem posao ni u struci ni neshto priblizno tome,prinudjena sam da radim razne poslove koji i nisu bash placeni....nego eto mora neshto da se zaradi. Vikendom radim kao shankerica u nocnom klubu,a preko nedelje chuvam decu (neshto kao dadilja).
Chuvam jednu devojchicu koja je predshkolskog uzrasta. U shkoli tj. u predshkolskom,primetila sam da ne rade dovoljno sa decom kako bi ih pripremili za dalje shkolovanje....sve se svodi na crtanje,igru i ponekad nauche po neku pesmicu.
Ta ista klinka ne ume da napishe ili prochita ni ono najprostije kao na primer MAMA.
Reshila sam da pokusham da je nauchim azbuku...svaki dan po neko slovo i sve je super dok napishemo dva slova. Onda krece ona sa izgovorima: "Samo da pogledam ovaj crtac,ovu epizodu nisam gledala","A bash sam sad ogladnela","A da se igramo bakugana pa cemo to posle","Imam novu igricu na kompjuteru,da ti pokazem kako igram" i slichno. Naravno odmah zaboravi koja smo to slova uchile,ne pomaze ni asocijacija na to slovo.

Roditelji rade popodne i dolaze oko 7 sa posla....umorni su i nervozni.
Chesto mi kazu "Svaka chast kad imash strpljenja da radish sa njom,mi ne znamo kako cemo kad krene u prvi razred."

Eto roditelji nemaju vremena, a uchitelji izgleda da ne rade svoj posao kako treba.
Nije bitno shto ne mogu da zapamte dva slova,al zato znaju da igraju igrice na kompjuteru sa 5-6 godina i sve Manga crtace.

 

[crvendac_011]

Tema je dobra. Možda je malo više za podforum Kutak za roditelje, ali pošto je ovaj posećeniji, neka ostane ovde, da vidimo šta drugi članovi misle.
I ja sam o ovome razmišljala pre više od godinu dana kad mi je u goste došao sestrić koji sada ima 16 godina. Tek njih ništa ne zanima. On je tih nekoliko dana proveo kod mene u dnevnoj sobi u kojoj je ceo jedan zid u knjigama, a da mu nije palo na pamet da pogleda i jednu. Sedeo je za računarom sa slušalicama na ušima, slušao dve-tri iste pesme "Metalike" i igrao CS. I to je sve što ga je zanimalo.
Kad smo šetali po gradu, nije ga zanimalo da bilo šta vidi, da uđemo u bilo koji muzej ili galeriju, o arhitekturi i uopšte dešavanjima oko njega i da ne pričam. Bilo je jedino bitno slikati se na poznatim mestima u gradu, da bi se te slike već istog dana okačile na profil na Fejsbuku.
Bila sam očajna. Nisam mogla da verujem da ga baš ništa ne zanima. Ali onda sam shvatila da je jednostavno takav.
Njegov mlađi brat upravo je krenuo u osnovnu školu i sušta je suprotnost ovom. SVE ga zanima. Pre polaska u školu je naučio i ćirilicu i latinicu, zna i mnogo engleskih reči, mada engleski još uvek ne govori, ima već jedno šire opšte obrazovanje, i školski psiholog je predložio da ga upišu i na neke vanškolske aktivnosti da mu u školi ne bi bilo dosadno. Odmah je rekao: "Hoću u muzičku školu, kao moja tetka" (tj. ja).
Eto, njih dvojica imaju iste roditelje, sa ovim mlađim se čak radilo mnogo manje nego sa starijim, a situacija je takva.
Prema tome, mislim da se sve to razlikuje od deteta do deteta. Ako želi, snaći će se i samo da dođe do znanja. Ako ne želi, to će jako teško ići, pa čak i ako roditelji imaju volje i vremena da rade s njim.
Devojčica koju ste Vi opisali je jedno pametno dete koje roditelji nisu imali vremena da usmere na učenje, a sama nije takva, i već je jako dobro naučila da "hvata krivine" i radi samo ono što sama hoće.
Radno vreme današnjih roditelja je prilagođeno zapadnom sistemu, ali nam je školstvo ostalo na istom. Deca jako puno vremena provode prepuštena sama sebi, a u tim godinama, retki su oni koji će to vreme "pametno" upotrebiti.
Situacija je, na žalost, sve gora ali tu se još uvek ništa ne može.

 

[Nuala]

Hm, ja bih rekla da tu dolazimo do jednog paradoksa.
Od današnje djece se očekuje da prije polaska u školu već znaju sva slova,a s druge strane imamo svijet u kojem roditelji jedva komuniciraju s djecom jer im moraju osigurati život i rade po cijeli dan.

 

[Golden red]

Devojchica o kojoj pishem je jako pametna za svoj uzrast,takodje i jako kreativna....odlichno crta,osmishlja jako zanimljive igre i konunicira na nivou deteta koje ima 10 godina. Vec dovoljno ima razvijenu sposobnost da "uhvati krivin" tj. da izmanipulishe u svoju korist.
Poshto je ja chuvam dok roditelji rade,pokushala sam da kroz igru nauchi neshto shto bi joj olakshalo polazak u prvi razred.
Njeni roditelji nemaju vremena zbog radnog vremena,pa su slozili samnom da pokusham da je nauchim da pishe slova. Ja zaista imam volju i vremena da radim sa njom,samo je problem kad krene sa izgovorima....danas se chak i rasplakala,bacila svesku i olovku i zatvorila se u sobu da igra igrice sve dok joj roditelji nisu doshli sa posla. Narvno meni je zabranila ulazak u sobu jer je ljuta.
Bilo mi je neprijatno ali majka kaze da je to kod nje normalno....kad neshto nece ona napravi skandal....

 

[The Message]

Omladina je već sada "izdebilisana". Sledeći stadijum ne znam koji bi mogao da bude. Još uvek nisam našao prikladnu definiciju. Možda "amerikanizacija" :dntknw:

Eto roditelji nemaju vremena, a uchitelji izgleda da ne rade svoj posao kako treba.

Učitelj radi dovoljno, ali nije dovoljno detetu da samo učitelj sa njime radi. Moraju i roditelji da daju svoj doprinos. Ova rečenica:

"Svaka chast kad imash strpljenja da radish sa njom,mi ne znamo kako cemo kad krene u prvi razred."

izvodi me iz takta. Ne verujem da su se, kada su je pravili, zapitali "Da li mi stvarno želimo obaveze". Roditelj je roditelj, prva pomoć, podrška u svemu, od roditelja sve kreće ... Tu dileme nema.

 

[Golden red]

Message ne bih se bash slozila sa tobom u vezi rada prosvetara...naravno ima onih koji svoj posao obavljaju kako treba, ali ima i onih koji su tu da ispredaju shta je po planu i programu pa ko je razumeo dobro je.
I za ovo imam primer....moja drugarica je radila u osnovnoj shkoli kao profesor gradjanskog vaspitanja. Proshle godine u za vreme prijemnog ispita bila je dezurna i u sred ispita pozove je direktor shkole da izadje za trenutak,kao da porazgovaraju.
Shta se tu deshava?.....Dishin klinac polaze prijemni....On je ljubazno moli da pomogne njegovom sinu tj. da mu uradi par zadataka kako bi imao dobar rezultat i kako bi mogao da upishe zeljenu shkolu. Ona je naravno odbila,bez obzira shto je u pitanju direktorov sin.
Takodje za vreme istog ispita pozvao je jedan uchenik i pitao "Jel su kocka i kvadrat isto?".....
To su deca koja treba da budu spremna da odaberu koju ce srednju shkolu da upishu i kojom ce profesijom sutra mozda da se bave,a iz osnovne shkole izlaze sa shkrtim ili nikakvim znanjem.

 

[The Message]

Golden, ja sam pričao o mnoštvu a ti o pojedincima, zato nam stavovi nailaze na odbojnost.

 

[Golden red]

Ja sam kao primer navela pojedince,ostatak se generalno odnosi na vecinu.....

 

[The Message]

Ja sam kao primer navela pojedince,ostatak se generalno odnosi na vecinu.....

Ne mora da znači. Ako je jedan zub kvaran, ostali ne moraju biti za bacanje.

 

[Golden red]

Message da nisi mozda prosvetni radnik?