Mire, nije istina da ja zakon smatram kao slovo zakona formalisticki, vec upravo suprotno, da Bog upisuje zakon u misli i srce u novom zavetu kao sto je to i rekao, i covek zivi prirodno po nacelima Bozje volje onako kako i treba - u punini duhovne sile i promene koju je ona ucinila u njegovom bicu.
U tom smislu, u ovakvom stanju duhovne promene koju covek dozivljava uticajem Duha Svetoga - stav misli i srca je u potpunom skladu sa Bozjom voljom, i on ni stvarno vidljivim delima, ni u mislima ne gresi ni jednu zapovest.
Ne moze covek samo u mislima zamisljati recimo da se ne klanja slici - a da pred sobom ima sliku ili kip, jer Bozja zapovest se odnosi na fizicku akciju "NE GRADI SEBI LIKA REZANA NITI KAKVE SLIKE"
"NE GRADI" znaci "nemoj uzeti testeru, svrdlo, smirglu, cekic, platno, boje, itd.. i slikati, ili praviti bilo sta od drveta, kamena, stakla, plastike, ili bilo kog drugog materijala, i klanjati mu se.
Zakon postoji za sva stvorenja i na nebu i na zemlji, samo je on naknadno uskladjen za ljude u zemaljskom poredku i zemaljskim okolnostima u kojima covek obitava na zemlji, sto ne znaci da Bog nema slican oblik ovog zakona i za andjele i bica koja zive u kosmosu.
Dokle postoji greh na zemlji - postojace i zakon, da bi covek znao sta je greh, i da bi uz Bozju pomoc cinio pravdu.
Ono sto je bilo greh u starom - to je greh i u novom zavetu, jer Bog nikada nije snizio merila pravde, jer kada bi to ucinio - on bi priznao da je sotona bio u pravu kada je ljude u starom zavetu navodio da krse zapovesti Bozje, i time bi on sam legalizovao greh i bezakonje, i pred celim svemirom priznao svoj poraz pred sotonom priznajuci da je on bio u pravu.
Takodje, u tom slucaju Bog ne bi imao moralno pravo da nekome ko je krsio zapovesti u starom zavetu ne da spasenje, jer bi tada prigovor bio da on kaznjava jednu grupu ljudi koja je zivela u starom zavetu za prekrsaj zapovesti, a u novom zavetu drugoj grupi ljudi za isti taj prekrsaj daje vecni zivot.
Na sta bi to licilo kada bi Bog tako dvolicno postupao sa ljudima, i kakvu bi sliku o sebi ostavio pred nebeskim bicima, i ljudima na sudu Bozjem - pravednima i nepravednima.
U zemaljskim okvirima to je nepravda, a kamoli u nebeskim.
Dakle, greh ne moze preci u pravdu sa protokom vremena, i u tom smislu prekrsaj svake zapovesti je u bibliji greh, od pocetka istorije covecanstva do danas.
Isus ne samo da nije umanjio zahteve zakona, vec ih je povisio, jer je rekao "AKO PRAVDA VASA NE BUDE VECA OD KNJIZEVNIKA I FARISEJA - NECETE UCI U CARSTVO NEBESKO"