Član
- Učlanjen(a)
- 07.04.2013
- Poruka
- 879
СРБИЈА ПОСТАЈЕ ЗЕМЉА Алахових следбеника
Више од 600.000 миграната из Азије трајно ће се населити у Србији. Избеглице из Сирије, Авганистана и Ирака добиће српско држављанство, станове и куће, посао у јавним предузећима и државним институцијама, субвенције за покретање властитог бизниса и сва грађанска права, закључак је истраживања уредника Магазина Таблоид, Предрага Поповића.
После серије неуспешних системских решења, Европска унија на овај начин, претварањем Србије у азијску колонију, намерава да реши мигрантску кризу. Пре две године ЕУ је донела одлуку о прерасподели и премештају миграната унутар земаља – чланица. Против тог предлога гласале су Чешка, Румунија, Словачка и Мађарска.
Власт Виктора Орбана супротставила се захтеву из Брисела и спречила угрожавање суверенитета Мађарске. Европски предлог о мигрантским квотама одбијен је у мађарском парламенту и на референдуму. Државе које су прихватиле тај план нису дуго издржале. Због бројних инцидената, проблема са социјализацијом, па и терористичким нападима, промену стратегије за решавање мигрантске кризе захтевале су Немачка и Француска. На њихову иницијативу усвојен је, овог пута без јавног гласања, пројекат „Нова земља“, којим је предвиђено да Србија прихвати и трајно насели више од 600.000 миграната! Новац за реализацију тог плана обезбедиће земље ЕУ и САД, које ће, у сарадњи са УНХЦР-ом, надгледати његову реализацију.
Од Србије се захтева да усвоји законе и прописе који ће омогућити асимилацију избеглица и позитивну дискриминацију, посебно по питањима запослења, образовања и заштите људских права. Поред тога, пројекат „Нова земља“ инсистира на политичким и грађанским правима миграната, па од власти земље – домаћина захтева да прихвате стране културе и да се прилагоде њиховим обичајима.
У пракси, то ће изазвати промене у свим сегментима живота у Србији, нарочито у њеној демографској слици.
Према подацима Центра за демократију, у 2016. години број становника Србије радног узраста од 15 до 64 године, што је највећи радни потенцијал једне земље, смањен је за 76.000, док је становништво старије од 65 година повећано за 64.000 људи. Демографско пражњење проузроковано је негативном стопом прираштаја и емиграцијом. Статистика показује да се годишње, на хиљаду грађана рађа девет беба, а умире 14 људи. Дакле, Србија годишње остаје без 35.000 становника. Такође, више од 40.000 грађана, углавном младих и образованих, сваке године одлази у економску емиграцију, без намере да се врати. Не рачунајући губитак који држава трпи због изостанка вредности, материјалних и интелектуалних, услед одласка оних чије школовање је финансирала, највећи проблем представља гашење живота у многим селима.
Власт Српске напредне странке покушава да тај проблем реши насељавањем избеглица из Азије. Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, прва је предложила да се мигранти населе „у деловима Србије који су пусти“. Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, подржава ту идеју јер бисмо, каже, „тако оживели те крајеве и добили нову радну снагу“.
– Мигрантима треба понудити останак у Србији и на тај начин добити корист од миграције. Тиме бисмо оживели напуштена села, населили празне куће, развили привреду…Имали бисмо више радне снаге, поготово за сезонске послове. Уосталом, ако део миграната прихвати да остане да живи у Србији, повећаће нам се и број становника, а самим тим и стопа наталитета – каже Ђуровић.
И остали режимски експерти опште праксе у медијској припреми реализације плана „Нова земља“ пласирају сличне паушалне оцене о мигрантима који, како кажу, већином потичу из средњег слоја и имају велике радне квалитете. Иако истичу потребу да се на тај начин реши лоша демографска ситуација, немају одговор на два суштинска питања.
Прво, ако су похвале о радним и осталим квалитетима миграната заиста реалне, зашто их не прихватају много развијеније западне земље, и друго, још важније – зашто власт у Србији решење демографских проблема не тражи заустављањем одласка својих грађана.
Уместо да створи услове за нормалан рад и живот у Србији, власт и финансијски подржава трајно насељавање миграната. Предност у образовању и запошљавању, коју ће им обезбедити државне институције, могу да допринесу само убрзању пропадања српских домаћинства и одласку радно способног становништва.
Већи део српске опозиције игнорише те проблеме, не желећи да се замера моћницима из Брисела и Вашингтона. На опасности које би могле да настану насељавањем миграната указују само радикали и дверјани. Војислав Шешељ то ради на лицемеран начин, указујући да Србија не треба да прихвати мигранте јер „нису бранили своју земљу, па неће ни нашу“. Ту логику он разуме, пошто је родно Сарајево и породични завичај Орахов До бранио с безбедне удаљености, из Београда.
Покрет „Двери“ овом темом бави се много конкретније.
– Од јула 2011. до краја 2016. године у Србији је 618.412 страних држављана затражило азил и изразило намеру да тражи азил, што оправдава наше сумње да се од Србије жели направити највећи азилантски центар у Европи. Подаци и документи које смо добили од Министарства унутрашњих послова Србије показују да сви тражиоци азила подлежу реадмисији, односно враћању из земаља Европске уније у Србију. Азил не траже само избеглице из земаља захваћених ратом, већ је њих 171.867 из Авганистана, 11.081. из Пакистана, 6.188 из Сомалије и 316.224 из Сирије. У неколико општина је у току наметање локалних акционих планова за унапређење положаја миграната у наредних пет година. Јасно је да ЕУ има намеру да трајно настани мигранте у празним српским селима – рекао је недавно Бошко Обрадовић.
Од почетка мигрантске кризе, српска власт је примењивала трик којим је од јавности скривала истину. При уласку избеглица у Србију, од њих је тражено да поднесу захтев за азилом или изјаву о намери да то ураде. Кад би то урадили, мигранте би пуштали да прелазе границу. Власт је знала да ће их европске државе временом депортовати назад у Србију, где су тражили азил. На тај начин само је куповано време за припрему пројекта, који за коначни циљ има њихово трајно насељавање у Србији. Шта се дешава иза политичке сцене открио је податак објављен у хрватским медијима, према коме је само из Немачке током 2016. године у Србију враћено 94.000 миграната. Српска власт никада није објаснила где су ти људи смештени и шта се с њима касније десило.
Грађани Србије су доведени пред свршен чин. У септембру је у скупштинску процедуру ушао предлог новог закона о азилу и странцима, који ће, како је објаснио министар Небојша Стефановић, државним органима олакшати поступање према мигрантима. У априлу ове године Влада Србије донела је уредбу о подстицајима за помоћ мигрантима, којом је из буџета издвојено 320 милиона динара за побољшање услова живота у центирма за њихов смештај.
– Влада Србије врши системски злочин над својим народом. Срби пуне буџет из кога Влада породицама миграната даје помоћ од 200.000 динара за покретање бизниса и до 1,4 милиона за куповину кућа и адаптацију сеоских домаћинстава. Истовремено, иста власт Србима и осталим грађанима Србије, преко јавних извршитеља, одузима куће, станове и осталу имовину због неплаћених рачуна за струју и сличних дуговања. Изменама Закона о пољопривредном земљишту угрожена је егзистенција више од 15.000 војвођанских паора. Уместо да се њима дају субвенције, како би сачували своја газдинства, новац који су они уплатили у буџет даје се азилантима. Србија је, кроз историју, дуже провела под окупацијом него у слободи, али никад ниједан страни освајач није у њу уселио 10 одсто туђег становништва. Последице овог политичког, друштвеног, привредног и демографског експеримента биће катастрофалне, заувек ће изменити изглед Србије – тврди социолог Горан Радовић за Магазин Таблоид
Он упозорава да ће се већ за неколико година, чим се насели више од пола милиона миграната, престати да постоји Србија какву знамо.
– У овом тренутку није могуће ни предвидети како ће наша држава изгледати за 20 или30 година. С обзиром на културу, обичаје и традицију из које долазе, мигрантске породице ће се, за разлику од српских, значајно увећати. За две – три генерације Србија би могла да постане исламска држава у којој би Срби били сведени на ниво националне мањине – каже Радовић.
Александар Вучић, реализатор бриселског пројекта „Нова земља“, критичаре назива „патолошким ксенофобима“ и обећава да га ништа неће спречити у њиховом покоравању.
– У Србији почиње да влада патолошка ксенофобија кад је реч о мигрантима. Томе ћу се оштро супротставити, макар остао без иједног гласа на изборима. Коме смета сто, двесто или петсто људи? Најснажније земље света, као што су Америка, Немачка, Велика Британија, примиле су људе с различитих страна. На Европском првенству у кошарци, медаљу Русији је донео тамнопути Американац. За оне који хоће да остану, добродошли су, ја им желим све најбоље, а не да слушамо приче да су терористи. Нађете једног од 500.000, па причате о тероризму, као да су код нас сви у 500.000 грађана добри. Србија мора да мења однос према тим људима. У Србији постоје глупи људи, који су хтели да организују скупове против избеглица, али полиција то није дозволила. Веома је демократски да сачувате своју земљу од екстремиста и фашиста или којих год. Не желимо да такве људе видимо у демократским друштвима. Избеглице долазе на Балкан не да нас убију, окупирају или било шта другу, већ да побегну од рата. Морамо преузети одговорност у своје руке, а не да чинимо само оно што се грађанима свиђа. Свиђало се то некоме или не, Србија ће прихватити један број миграната. По овоме смо више Европљани од неких других, ми не градимо ограде – рекао је Вучић.
Рекао и слагао.
У време кад је тврдио да у Србији има само око 500 миграната, већ је 480.000 њих затражило азил или се изјаснило да то жели да уради. Неумесно је и истицање САД, Немачке и Велике Британије као примера пожељног односа према мигрантима.
Под новим председником Доналдом Трампом, Америка је максимално заоштрила политику према мигрантима и наставила да гради зид према Мексику.
Грађани Велике Британије су, понајвише због незадовољства либералном политиком према странцима, на референдуму гласали за излазак из Европске уније, а немачки гласачи су на изборима казнили Ангелу Меркел због проблема које је изазвала погрешним потезима с почетка мигрантске кризе. Такође, Италија је према Африци подигла поморску блокаду, а Аустралија бродове с мигрантима зауставља и усмерава према Папуи Новој Гвинеји.
У политичком дилетантизму и поданичком заносу, пре неколико дана, Вучић је похвалио однос своје менторке Меркелове према мигрантима.
– Србија је добро руководила мигрантском кризом, али могли смо то на почетку на бољи начин да искористимо, али захваљујући нашем ксенофобичном односу нисмо. Могли смо да имамо више добрих ствари од тога. Ангела Меркел је веома добро поступила, врло мудро је водила своју земљу. Да је чекала наталитет Немаца, изгубила би 15 милиона становника у наредних 30 година. Овако неће – истакао је председник Србије.
Вучић је, пре неколико месеци, позивао кинеске инвеститоре да дођу у Србију и увере се да су „српске девојке лепе и згодне“. Сад Сиријцима и Иранцима нуди да са Српкињама подижу наталитет. Иако сваку тему персонализује и себе истиче у први план, у образложењу ове идеје није поменуо своју Милицу, мигрантима је наменио туђе ћерке.
Срби су глупи, лењи и затуцани, тврди Вучић. Тим оптужбама додао је и фашизам и ксенофобију. Заборавио је чињеницу да су исти овакви Срби прихватили и његову бабу, кад је, трудна, из бугојанског Чипуљића прешла Дрину. Србија је примила и стотине хиљада избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговина, које је он бранио ратнохушкачким паролама о граници од Карлобага до Вировитице. У време свог првог радикалског посланичког мандата, Александар Вучић је потписао „Програм за Косово и Метохију“, којим је Скупштини Србије предложено да хитно спроведе ревизију матичних књига и с подручја Космета протера око 700.000 Албанаца. Сви који би остали, морали би да траже „отаџбински лист“, без кога не би могли да купе ни хлеб.
Такође, залагао се за расељавање етнички чистих албанских насеља, па и забрану запошљавања „појединих кадровских профила, чиме би били проморани да добровољно оду у иностранство“. Кад су се заоштрили сукоби на Космету, Вучић је био уверен да проблем могу да реше две четничке дивизије, које не би морале ни да се боре, било би довољно да марширају с кокардама и митраљезима и да певају „Спремте се, спремте“, њихова појава би толико уплашила Шиптаре да би побегли преко Проклетија. Радикалска политика, чији је најистакнутији перјаник био Александар Вучић, резултовала је протеривањем Срба и ратним и економским уништењем Србије. После свега, он прети ксенофобичним Србима да ће урадити све по својој вољи, без обзира да ли им се то свиђа или не.
Вучићева намера да насели мигранте има и политичке, односно страначке мотиве. На овогодишњим председничким изборима позиве је добило неколико хиљада избеглица из Азије. Наш магазин је тада објавио фотографије позива, који су им упућени на адресу у београдској Улици Гаврила Принципа, где се налази зграда у којој је био напуштени центар за прихват миграната. Кад спроведе план, мигранти ће уз држављанство добити и сва грађанска права, па и могућност да гласају на изборима.
На досадашњим изборима, које је организовала његова странка, Вучић је манипулисао чак и мртвим Србима, сигурно ће то урадити и са живим Сиријцима. Хтели то они или не, Вучић ће их употребити у изборним борбама за опстанак на власти. Да парадокс буде већи, највећу подршку Српској напредној странци досад су пружали најугроженији слојеви друштва, пензионери и сиротиња. Подложни пропагандним триковима, гласали су за странку која је пресудно утицала на суноврат образовања, привреде, правосуђа и осталих сегмената друштва. На тај начин стимулисали су своју децу да побегну из Србије и направе места за мигранте.
Како то изгледа у реалном животу већ су схватили становници у општинама где су подигнути центри за прихват миграната. С тим су најбоље упознати мештани Шида. У том сремском граду данас живи око 5.000 грађана Србије и исто толико избеглица.
Пре неколико бројева, Магазин Таблоид је писао о проблемима који су тамо постали део свакодневице. Крађе, туче и насиље не јењавају.
Почетком децембра полиција је ухапсила 20-годишњег мигранта, осумњиченог да је извршио два пута опљачкао продавницу и однео већу количини цигарета, дневни пазар и алат. Такође, припадници МУП-а ухапсили су тројицу миграната који су учествовали у масовној тучи испред једног преноћишта. Свима је одређен дводневни притвор, после кога су пуштени на слободу. Такви догађаји створили су атмосферу страха у Шиду. Мештани избегавају мигранте, децу прате у школу, закључавају капије, с првим мраком град замре.
Ипак, Срби и остали грађани Србије, нису фашисти и ксенофобични глупани, као што то тврди председник Вучић. Увек су помагали све избеглице, без обзира на верску и националну припадност, али то не значи да треба да жмуре пред проблемима с којима су се већ сударили и који ће тек доћи. И ту несрећу поделиће с данашњим несрећним гостима, сутра још несрећнијим комшијама.
Кад се мигранти трајно населе, односи ће постати много гори. Сиријци и остале избеглице сада имају бар наду да ће успети да се пробију до Немачке или неке друге чланице ЕУ. За више од 600.000 њих то ће остати само пусти сан. Стварност ће им бити много тужнија, мораће да живе у Србији, која по много томе личи на њих, осиромашена је и очајна, без перспективе. Српско држављанство, посао и финансијска подршка добро ће им доћи, али и њих чека сурова реалност живота у Србији, па ће брзо схватити зашто одавде беже сви који то могу.
Александар Вучић ће, зарад очувања власти и испуњења захтева својих господара из Брисела, у политичке сврхе употребити и мигранте. То већ ради. Летос је пред телевизијским камерама одиграо пропагандни скеч у коме је авганистанској породици Нури лично понудио српско држављанство, посао за оца и стипендију школовање деце.
– Ја сам пети председник Републике Србије, ти би могао бити десети или једанаести. Стварно мислим да би могао да будеш председник, само да радиш вредно. Имаш сва права да будеш председник Србије – рекао је Вучић малом Ферхаду Нурију.
Ако се то пророчанство испуни, па једног дана Србија за председника изабере овог или неког другог мигранта, то ће бити последица катастрофалних поступака актуелне напредњачке власти. Ипак, ниједан Авганистанац, Сиријац или Пакистанац неће бити гори од Вучића, нико неће моћи толико страшно да мрзи и уништава Србе и Србију.
Под Вучићем, Србија је већ претрпела катастрофалне поразе. Први пут се њена власт добровољно одрекла Косова и Метохије, своје житеље претворила у робље страних компанија и пристала да немо посматра како диктатор ствара властити калифат. Кад заврши с пројектом „Нова земља“, Вучић ће постати владар најнесрећније државе на свету, у којој ће се заједно злопатити домаћи и азијски очајници. Пропаст Србије може да се спречи на само један начин, Вучићевим поразом на изборима и мигрирањем из владарске фотеље на оптуженичку клупу, на којој ће одговарати за све злочине које је извршио за време своје диктатуре.
Швеђани одустали од „Нове земље“
Од почетка кризе Шведска је прихватила највећи број миграната. Шведска влада је финансирала пројекат „Нова земља“, којим је управљало удружење грађана „Индивидуели Манискохјалп“.
Програм, којим је мигрантима пружана материјална помоћ и обука за лакшу социјализацију, имао је подршку грађана све док нису учестали инциденти. У јесен 2016. шведска полиција је признала да више нема контролу над чак 55 тзв. но-го зона на ободима неколико великих градова, где су ескалирали вандализам, криминал и сексуални напади. Почетком 2017. у штокхолмском кварту Ринкебији, у коме су смештени мигранти, извршен је напад на полицијску станицу, због чега је уведено ванредно стање.
Слични инциденти дешавају се широм Европе. Истрага неколико последњих терористичких напада у Француској, Британији и Немачкој открила је да су у њима учествовали и појединци који су у те државе стигли с мигрантским таласима. Да би се смањила опасност од таквих случајева, Европска унија је одлучила да направи тампон-зону у Србији.
Берлин: Мигранти – “грешка из прошлости“
Од марта 2016. мигранти који у Немачкој нису добили азил, већ такозвану субсидијарну заштиту, не могу да користе уставну привилегију довођења чланова најуже породице, која је загарантована сваком Немцу, као и странцу са легалним боравком. На овај начин је спречено да више стотина хиљада брачних дугова и малолетне деце избеглица са привременом дозволом боравка дођу у Немачку и добију социјалну помоћ.
Ова уредба ускоро истиче, а ЦДУ по сваку цену жели да је продужи. Саксонски посланик у Бундестагу из редова владајуће странке Ангеле Меркел, Мариан Венд, недавно је медијима признао како је његова партија свесна да су у прошлости прављене грешке у погледу политике према избеглицама и да је време да се оне исправе. За њега, али и за остале посланике ЦДУ-а и сестринске баварске партије ЦСУ уопште више није неприхватљиво да, ако затреба, за продужетак забране доласка чланова породица миграната већину у парламенту влади да до јуче као „екстремно десничарска“ партија стигматизована АфД. То је први јасан корак у правцу прихватања ове странке као могућег коалиционог партнера на неком од нивоа власти.
И сама Ангела Меркел, на чију адресу је ишла примедба Венда о „грешкама из прошлости“, увиђа како је њена политика „отворених врата“ сахрањена на последњим савезним изборима. И она, иако нерадо и политички опрезно и нејасно, признаје да је било одређених пропуста, али тврдоглаво и даље одбија да исте јасно дефинише. „Неко је негде у нечему погрешио“, могле би да се преведу њене речи.
За ЦДУ, а посебно за ЦСУ, оваква немушта признања нису довољна, јер су бирачи недавно показали како им је потпуно јасно ко је кривац (влада) и где је највећа грешка (неконтролисан прилив миграната). Млади чланови Уније, као поменути Венд (32 године), све чешће јавно демонстрирају своју жељу да се ослободе хипотеке лоше политике Меркелове и да се врате темељним вредностима некада конзервативне странке која се само у Баварској назива ЦСУ, док је у остатку Немачке ЦДУ.
Будућност Уније је зато у истим или сличним ставовима које је имала у прошлости, где се Меркелова са својим новим (старим) коалиционим партнерима из СПД-а слабо сналази. Због тога се у Берлину све мање говори о великој коалицији СПД-а и ЦДУ/ЦСУ-а, већ се шаљиво (али истинито) спомиње „велика коалиција“ СПД-а и саме Ангеле Меркел, али без Уније.
Више од 600.000 миграната из Азије трајно ће се населити у Србији. Избеглице из Сирије, Авганистана и Ирака добиће српско држављанство, станове и куће, посао у јавним предузећима и државним институцијама, субвенције за покретање властитог бизниса и сва грађанска права, закључак је истраживања уредника Магазина Таблоид, Предрага Поповића.
После серије неуспешних системских решења, Европска унија на овај начин, претварањем Србије у азијску колонију, намерава да реши мигрантску кризу. Пре две године ЕУ је донела одлуку о прерасподели и премештају миграната унутар земаља – чланица. Против тог предлога гласале су Чешка, Румунија, Словачка и Мађарска.
Власт Виктора Орбана супротставила се захтеву из Брисела и спречила угрожавање суверенитета Мађарске. Европски предлог о мигрантским квотама одбијен је у мађарском парламенту и на референдуму. Државе које су прихватиле тај план нису дуго издржале. Због бројних инцидената, проблема са социјализацијом, па и терористичким нападима, промену стратегије за решавање мигрантске кризе захтевале су Немачка и Француска. На њихову иницијативу усвојен је, овог пута без јавног гласања, пројекат „Нова земља“, којим је предвиђено да Србија прихвати и трајно насели више од 600.000 миграната! Новац за реализацију тог плана обезбедиће земље ЕУ и САД, које ће, у сарадњи са УНХЦР-ом, надгледати његову реализацију.
Од Србије се захтева да усвоји законе и прописе који ће омогућити асимилацију избеглица и позитивну дискриминацију, посебно по питањима запослења, образовања и заштите људских права. Поред тога, пројекат „Нова земља“ инсистира на политичким и грађанским правима миграната, па од власти земље – домаћина захтева да прихвате стране културе и да се прилагоде њиховим обичајима.
У пракси, то ће изазвати промене у свим сегментима живота у Србији, нарочито у њеној демографској слици.
Према подацима Центра за демократију, у 2016. години број становника Србије радног узраста од 15 до 64 године, што је највећи радни потенцијал једне земље, смањен је за 76.000, док је становништво старије од 65 година повећано за 64.000 људи. Демографско пражњење проузроковано је негативном стопом прираштаја и емиграцијом. Статистика показује да се годишње, на хиљаду грађана рађа девет беба, а умире 14 људи. Дакле, Србија годишње остаје без 35.000 становника. Такође, више од 40.000 грађана, углавном младих и образованих, сваке године одлази у економску емиграцију, без намере да се врати. Не рачунајући губитак који држава трпи због изостанка вредности, материјалних и интелектуалних, услед одласка оних чије школовање је финансирала, највећи проблем представља гашење живота у многим селима.
Власт Српске напредне странке покушава да тај проблем реши насељавањем избеглица из Азије. Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, прва је предложила да се мигранти населе „у деловима Србије који су пусти“. Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, подржава ту идеју јер бисмо, каже, „тако оживели те крајеве и добили нову радну снагу“.
– Мигрантима треба понудити останак у Србији и на тај начин добити корист од миграције. Тиме бисмо оживели напуштена села, населили празне куће, развили привреду…Имали бисмо више радне снаге, поготово за сезонске послове. Уосталом, ако део миграната прихвати да остане да живи у Србији, повећаће нам се и број становника, а самим тим и стопа наталитета – каже Ђуровић.
И остали режимски експерти опште праксе у медијској припреми реализације плана „Нова земља“ пласирају сличне паушалне оцене о мигрантима који, како кажу, већином потичу из средњег слоја и имају велике радне квалитете. Иако истичу потребу да се на тај начин реши лоша демографска ситуација, немају одговор на два суштинска питања.
Прво, ако су похвале о радним и осталим квалитетима миграната заиста реалне, зашто их не прихватају много развијеније западне земље, и друго, још важније – зашто власт у Србији решење демографских проблема не тражи заустављањем одласка својих грађана.
Уместо да створи услове за нормалан рад и живот у Србији, власт и финансијски подржава трајно насељавање миграната. Предност у образовању и запошљавању, коју ће им обезбедити државне институције, могу да допринесу само убрзању пропадања српских домаћинства и одласку радно способног становништва.
Већи део српске опозиције игнорише те проблеме, не желећи да се замера моћницима из Брисела и Вашингтона. На опасности које би могле да настану насељавањем миграната указују само радикали и дверјани. Војислав Шешељ то ради на лицемеран начин, указујући да Србија не треба да прихвати мигранте јер „нису бранили своју земљу, па неће ни нашу“. Ту логику он разуме, пошто је родно Сарајево и породични завичај Орахов До бранио с безбедне удаљености, из Београда.
Покрет „Двери“ овом темом бави се много конкретније.
– Од јула 2011. до краја 2016. године у Србији је 618.412 страних држављана затражило азил и изразило намеру да тражи азил, што оправдава наше сумње да се од Србије жели направити највећи азилантски центар у Европи. Подаци и документи које смо добили од Министарства унутрашњих послова Србије показују да сви тражиоци азила подлежу реадмисији, односно враћању из земаља Европске уније у Србију. Азил не траже само избеглице из земаља захваћених ратом, већ је њих 171.867 из Авганистана, 11.081. из Пакистана, 6.188 из Сомалије и 316.224 из Сирије. У неколико општина је у току наметање локалних акционих планова за унапређење положаја миграната у наредних пет година. Јасно је да ЕУ има намеру да трајно настани мигранте у празним српским селима – рекао је недавно Бошко Обрадовић.
Од почетка мигрантске кризе, српска власт је примењивала трик којим је од јавности скривала истину. При уласку избеглица у Србију, од њих је тражено да поднесу захтев за азилом или изјаву о намери да то ураде. Кад би то урадили, мигранте би пуштали да прелазе границу. Власт је знала да ће их европске државе временом депортовати назад у Србију, где су тражили азил. На тај начин само је куповано време за припрему пројекта, који за коначни циљ има њихово трајно насељавање у Србији. Шта се дешава иза политичке сцене открио је податак објављен у хрватским медијима, према коме је само из Немачке током 2016. године у Србију враћено 94.000 миграната. Српска власт никада није објаснила где су ти људи смештени и шта се с њима касније десило.
Грађани Србије су доведени пред свршен чин. У септембру је у скупштинску процедуру ушао предлог новог закона о азилу и странцима, који ће, како је објаснио министар Небојша Стефановић, државним органима олакшати поступање према мигрантима. У априлу ове године Влада Србије донела је уредбу о подстицајима за помоћ мигрантима, којом је из буџета издвојено 320 милиона динара за побољшање услова живота у центирма за њихов смештај.
– Влада Србије врши системски злочин над својим народом. Срби пуне буџет из кога Влада породицама миграната даје помоћ од 200.000 динара за покретање бизниса и до 1,4 милиона за куповину кућа и адаптацију сеоских домаћинстава. Истовремено, иста власт Србима и осталим грађанима Србије, преко јавних извршитеља, одузима куће, станове и осталу имовину због неплаћених рачуна за струју и сличних дуговања. Изменама Закона о пољопривредном земљишту угрожена је егзистенција више од 15.000 војвођанских паора. Уместо да се њима дају субвенције, како би сачували своја газдинства, новац који су они уплатили у буџет даје се азилантима. Србија је, кроз историју, дуже провела под окупацијом него у слободи, али никад ниједан страни освајач није у њу уселио 10 одсто туђег становништва. Последице овог политичког, друштвеног, привредног и демографског експеримента биће катастрофалне, заувек ће изменити изглед Србије – тврди социолог Горан Радовић за Магазин Таблоид
Он упозорава да ће се већ за неколико година, чим се насели више од пола милиона миграната, престати да постоји Србија какву знамо.
– У овом тренутку није могуће ни предвидети како ће наша држава изгледати за 20 или30 година. С обзиром на културу, обичаје и традицију из које долазе, мигрантске породице ће се, за разлику од српских, значајно увећати. За две – три генерације Србија би могла да постане исламска држава у којој би Срби били сведени на ниво националне мањине – каже Радовић.
Александар Вучић, реализатор бриселског пројекта „Нова земља“, критичаре назива „патолошким ксенофобима“ и обећава да га ништа неће спречити у њиховом покоравању.
– У Србији почиње да влада патолошка ксенофобија кад је реч о мигрантима. Томе ћу се оштро супротставити, макар остао без иједног гласа на изборима. Коме смета сто, двесто или петсто људи? Најснажније земље света, као што су Америка, Немачка, Велика Британија, примиле су људе с различитих страна. На Европском првенству у кошарци, медаљу Русији је донео тамнопути Американац. За оне који хоће да остану, добродошли су, ја им желим све најбоље, а не да слушамо приче да су терористи. Нађете једног од 500.000, па причате о тероризму, као да су код нас сви у 500.000 грађана добри. Србија мора да мења однос према тим људима. У Србији постоје глупи људи, који су хтели да организују скупове против избеглица, али полиција то није дозволила. Веома је демократски да сачувате своју земљу од екстремиста и фашиста или којих год. Не желимо да такве људе видимо у демократским друштвима. Избеглице долазе на Балкан не да нас убију, окупирају или било шта другу, већ да побегну од рата. Морамо преузети одговорност у своје руке, а не да чинимо само оно што се грађанима свиђа. Свиђало се то некоме или не, Србија ће прихватити један број миграната. По овоме смо више Европљани од неких других, ми не градимо ограде – рекао је Вучић.
Рекао и слагао.
У време кад је тврдио да у Србији има само око 500 миграната, већ је 480.000 њих затражило азил или се изјаснило да то жели да уради. Неумесно је и истицање САД, Немачке и Велике Британије као примера пожељног односа према мигрантима.
Под новим председником Доналдом Трампом, Америка је максимално заоштрила политику према мигрантима и наставила да гради зид према Мексику.
Грађани Велике Британије су, понајвише због незадовољства либералном политиком према странцима, на референдуму гласали за излазак из Европске уније, а немачки гласачи су на изборима казнили Ангелу Меркел због проблема које је изазвала погрешним потезима с почетка мигрантске кризе. Такође, Италија је према Африци подигла поморску блокаду, а Аустралија бродове с мигрантима зауставља и усмерава према Папуи Новој Гвинеји.
У политичком дилетантизму и поданичком заносу, пре неколико дана, Вучић је похвалио однос своје менторке Меркелове према мигрантима.
– Србија је добро руководила мигрантском кризом, али могли смо то на почетку на бољи начин да искористимо, али захваљујући нашем ксенофобичном односу нисмо. Могли смо да имамо више добрих ствари од тога. Ангела Меркел је веома добро поступила, врло мудро је водила своју земљу. Да је чекала наталитет Немаца, изгубила би 15 милиона становника у наредних 30 година. Овако неће – истакао је председник Србије.
Вучић је, пре неколико месеци, позивао кинеске инвеститоре да дођу у Србију и увере се да су „српске девојке лепе и згодне“. Сад Сиријцима и Иранцима нуди да са Српкињама подижу наталитет. Иако сваку тему персонализује и себе истиче у први план, у образложењу ове идеје није поменуо своју Милицу, мигрантима је наменио туђе ћерке.
Срби су глупи, лењи и затуцани, тврди Вучић. Тим оптужбама додао је и фашизам и ксенофобију. Заборавио је чињеницу да су исти овакви Срби прихватили и његову бабу, кад је, трудна, из бугојанског Чипуљића прешла Дрину. Србија је примила и стотине хиљада избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговина, које је он бранио ратнохушкачким паролама о граници од Карлобага до Вировитице. У време свог првог радикалског посланичког мандата, Александар Вучић је потписао „Програм за Косово и Метохију“, којим је Скупштини Србије предложено да хитно спроведе ревизију матичних књига и с подручја Космета протера око 700.000 Албанаца. Сви који би остали, морали би да траже „отаџбински лист“, без кога не би могли да купе ни хлеб.
Такође, залагао се за расељавање етнички чистих албанских насеља, па и забрану запошљавања „појединих кадровских профила, чиме би били проморани да добровољно оду у иностранство“. Кад су се заоштрили сукоби на Космету, Вучић је био уверен да проблем могу да реше две четничке дивизије, које не би морале ни да се боре, било би довољно да марширају с кокардама и митраљезима и да певају „Спремте се, спремте“, њихова појава би толико уплашила Шиптаре да би побегли преко Проклетија. Радикалска политика, чији је најистакнутији перјаник био Александар Вучић, резултовала је протеривањем Срба и ратним и економским уништењем Србије. После свега, он прети ксенофобичним Србима да ће урадити све по својој вољи, без обзира да ли им се то свиђа или не.
Вучићева намера да насели мигранте има и политичке, односно страначке мотиве. На овогодишњим председничким изборима позиве је добило неколико хиљада избеглица из Азије. Наш магазин је тада објавио фотографије позива, који су им упућени на адресу у београдској Улици Гаврила Принципа, где се налази зграда у којој је био напуштени центар за прихват миграната. Кад спроведе план, мигранти ће уз држављанство добити и сва грађанска права, па и могућност да гласају на изборима.
На досадашњим изборима, које је организовала његова странка, Вучић је манипулисао чак и мртвим Србима, сигурно ће то урадити и са живим Сиријцима. Хтели то они или не, Вучић ће их употребити у изборним борбама за опстанак на власти. Да парадокс буде већи, највећу подршку Српској напредној странци досад су пружали најугроженији слојеви друштва, пензионери и сиротиња. Подложни пропагандним триковима, гласали су за странку која је пресудно утицала на суноврат образовања, привреде, правосуђа и осталих сегмената друштва. На тај начин стимулисали су своју децу да побегну из Србије и направе места за мигранте.
Како то изгледа у реалном животу већ су схватили становници у општинама где су подигнути центри за прихват миграната. С тим су најбоље упознати мештани Шида. У том сремском граду данас живи око 5.000 грађана Србије и исто толико избеглица.
Пре неколико бројева, Магазин Таблоид је писао о проблемима који су тамо постали део свакодневице. Крађе, туче и насиље не јењавају.
Почетком децембра полиција је ухапсила 20-годишњег мигранта, осумњиченог да је извршио два пута опљачкао продавницу и однео већу количини цигарета, дневни пазар и алат. Такође, припадници МУП-а ухапсили су тројицу миграната који су учествовали у масовној тучи испред једног преноћишта. Свима је одређен дводневни притвор, после кога су пуштени на слободу. Такви догађаји створили су атмосферу страха у Шиду. Мештани избегавају мигранте, децу прате у школу, закључавају капије, с првим мраком град замре.
Ипак, Срби и остали грађани Србије, нису фашисти и ксенофобични глупани, као што то тврди председник Вучић. Увек су помагали све избеглице, без обзира на верску и националну припадност, али то не значи да треба да жмуре пред проблемима с којима су се већ сударили и који ће тек доћи. И ту несрећу поделиће с данашњим несрећним гостима, сутра још несрећнијим комшијама.
Кад се мигранти трајно населе, односи ће постати много гори. Сиријци и остале избеглице сада имају бар наду да ће успети да се пробију до Немачке или неке друге чланице ЕУ. За више од 600.000 њих то ће остати само пусти сан. Стварност ће им бити много тужнија, мораће да живе у Србији, која по много томе личи на њих, осиромашена је и очајна, без перспективе. Српско држављанство, посао и финансијска подршка добро ће им доћи, али и њих чека сурова реалност живота у Србији, па ће брзо схватити зашто одавде беже сви који то могу.
Александар Вучић ће, зарад очувања власти и испуњења захтева својих господара из Брисела, у политичке сврхе употребити и мигранте. То већ ради. Летос је пред телевизијским камерама одиграо пропагандни скеч у коме је авганистанској породици Нури лично понудио српско држављанство, посао за оца и стипендију школовање деце.
– Ја сам пети председник Републике Србије, ти би могао бити десети или једанаести. Стварно мислим да би могао да будеш председник, само да радиш вредно. Имаш сва права да будеш председник Србије – рекао је Вучић малом Ферхаду Нурију.
Ако се то пророчанство испуни, па једног дана Србија за председника изабере овог или неког другог мигранта, то ће бити последица катастрофалних поступака актуелне напредњачке власти. Ипак, ниједан Авганистанац, Сиријац или Пакистанац неће бити гори од Вучића, нико неће моћи толико страшно да мрзи и уништава Србе и Србију.
Под Вучићем, Србија је већ претрпела катастрофалне поразе. Први пут се њена власт добровољно одрекла Косова и Метохије, своје житеље претворила у робље страних компанија и пристала да немо посматра како диктатор ствара властити калифат. Кад заврши с пројектом „Нова земља“, Вучић ће постати владар најнесрећније државе на свету, у којој ће се заједно злопатити домаћи и азијски очајници. Пропаст Србије може да се спречи на само један начин, Вучићевим поразом на изборима и мигрирањем из владарске фотеље на оптуженичку клупу, на којој ће одговарати за све злочине које је извршио за време своје диктатуре.
Швеђани одустали од „Нове земље“
Од почетка кризе Шведска је прихватила највећи број миграната. Шведска влада је финансирала пројекат „Нова земља“, којим је управљало удружење грађана „Индивидуели Манискохјалп“.
Програм, којим је мигрантима пружана материјална помоћ и обука за лакшу социјализацију, имао је подршку грађана све док нису учестали инциденти. У јесен 2016. шведска полиција је признала да више нема контролу над чак 55 тзв. но-го зона на ободима неколико великих градова, где су ескалирали вандализам, криминал и сексуални напади. Почетком 2017. у штокхолмском кварту Ринкебији, у коме су смештени мигранти, извршен је напад на полицијску станицу, због чега је уведено ванредно стање.
Слични инциденти дешавају се широм Европе. Истрага неколико последњих терористичких напада у Француској, Британији и Немачкој открила је да су у њима учествовали и појединци који су у те државе стигли с мигрантским таласима. Да би се смањила опасност од таквих случајева, Европска унија је одлучила да направи тампон-зону у Србији.
Берлин: Мигранти – “грешка из прошлости“
Од марта 2016. мигранти који у Немачкој нису добили азил, већ такозвану субсидијарну заштиту, не могу да користе уставну привилегију довођења чланова најуже породице, која је загарантована сваком Немцу, као и странцу са легалним боравком. На овај начин је спречено да више стотина хиљада брачних дугова и малолетне деце избеглица са привременом дозволом боравка дођу у Немачку и добију социјалну помоћ.
Ова уредба ускоро истиче, а ЦДУ по сваку цену жели да је продужи. Саксонски посланик у Бундестагу из редова владајуће странке Ангеле Меркел, Мариан Венд, недавно је медијима признао како је његова партија свесна да су у прошлости прављене грешке у погледу политике према избеглицама и да је време да се оне исправе. За њега, али и за остале посланике ЦДУ-а и сестринске баварске партије ЦСУ уопште више није неприхватљиво да, ако затреба, за продужетак забране доласка чланова породица миграната већину у парламенту влади да до јуче као „екстремно десничарска“ партија стигматизована АфД. То је први јасан корак у правцу прихватања ове странке као могућег коалиционог партнера на неком од нивоа власти.
И сама Ангела Меркел, на чију адресу је ишла примедба Венда о „грешкама из прошлости“, увиђа како је њена политика „отворених врата“ сахрањена на последњим савезним изборима. И она, иако нерадо и политички опрезно и нејасно, признаје да је било одређених пропуста, али тврдоглаво и даље одбија да исте јасно дефинише. „Неко је негде у нечему погрешио“, могле би да се преведу њене речи.
За ЦДУ, а посебно за ЦСУ, оваква немушта признања нису довољна, јер су бирачи недавно показали како им је потпуно јасно ко је кривац (влада) и где је највећа грешка (неконтролисан прилив миграната). Млади чланови Уније, као поменути Венд (32 године), све чешће јавно демонстрирају своју жељу да се ослободе хипотеке лоше политике Меркелове и да се врате темељним вредностима некада конзервативне странке која се само у Баварској назива ЦСУ, док је у остатку Немачке ЦДУ.
Будућност Уније је зато у истим или сличним ставовима које је имала у прошлости, где се Меркелова са својим новим (старим) коалиционим партнерима из СПД-а слабо сналази. Због тога се у Берлину све мање говори о великој коалицији СПД-а и ЦДУ/ЦСУ-а, већ се шаљиво (али истинито) спомиње „велика коалиција“ СПД-а и саме Ангеле Меркел, али без Уније.
Poslednja izmena od urednika:
