Националистичка тематика!

[СРБСКИ КОСМЕТ]

МАЂАРСКА: Орбан сад може да изведе и војску на избеглице и терористе!
Мађарски парламент изгласао амандман којим се због одбране од тероризма влади дају шира овлашћења.

Фото: Д. Дозет

Опозиција у Мађарској није успела да спречи преливање овлашћења из парламента у руке владе кад је спречавање могућег терористичког напада у питању. Посланици мађарске скупштине усвојили су амандман по коме одлука о обимнијој употреби армије и надзирању становништва, прелазе директно у руке само једног човека – премијера Виктора Орбана.

Aмандман је изгласан са 153 гласа за и 13 против, док је само један посланик – из Мађарског грађанског савеза, странке премијера Орбана – био уздржан.

AМНЕСТИ ОСУЂУЈЕ

Преливање ингеренција с парламента на владу у Будимпешти, Aмнести интернешнел, оцењује као „отворен напад на људска права“. Ова организација сматра да амандман даје влади огромну моћ, а да претходно није јасно дефинисано шта су то терористичке претње. То би, додаје се, могло да доведе до новог политичког раслојавања, или демонстрација.

Према уставном амандману, влада ће имати право да уводи „стање терористичке претње“, уколико сматра да постоји опасност од напада. Прецизира се да се такво стање уводи на ограничено време, од 15 дана. Док оно траје, премијеров кабинет има право да суспендује постојеће законе и преузме допунска овлашћења.

Та додатна овлашћења обухватају појачано надгледање државних објеката и употребу војске унутар националних граница уколико полиција и државне службе безбедности нису у стању да одговоре на терористичку претњу.

До сада, ово по мађарским законима није било дозвољено. Новине ступају на снагу 1. јула.

Опозиција страхује да ће баланс снага на домаћој политичкој сцени бити озбиљно нарушен. Странке чији су програми и политички ангажман супротстављени актуелном шефу владе у Будимпеши, сматрају да би Орбан могао да злоупотреби нова овлашћења.

Мађарски премијер већ је изложен критикама да је ослабио одређене уставне одредбе са циљем да учврсти власт.

Посланик Социјалистичке партије Јожеф Тобијаш оцењује да иза овог амандмана не стоји ништа друго до „владина, односно, премијерова жеђ за моћи“. Мађарски Савез за грађанске слободе саопштио је да нема никаквих оправдања за додељивање нових овлашћења влади.

Извор: Вечерње новости

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ТАЈНЕ РУСКЕ МЕДИЦИНЕ: Једноставни лекови против тумора!
Тумори, бенигни или малигни свакако су комплексне болести, али је важно схватити да неки од њих имају "непријатеље" у природи.

Ево неколико врло једноставних начина који могу помоћи у лечењу канцерогених обољења, уз редовне терапије и консултације са вашим лекаром.

Сода бикарбона и лимун
Ћелије рака се теже множе у киселој средини. Једну супену кашику соде бикарбоне помешати са соком једног органског лимуна и два и по децилитра воде.

Пити неколико пута на дан, а резултат је успешно смањење киселости у телу.

Сангвинарија
То је биљка која расте у у европском делу Русије, Украјини, и на Кавказу, а садржи алкалоид под називом сангвинарин. Он убија ћелије рака и не уништава здраве ћелије.

Може се узимати орално и наносити на кожу као лек против кожних и других спољашњих облика рака.

Гљива чага
Показало се да чага мења имунолошки систем и садржи многа антиканцерогена својства, па се сматра природним борцем против тумора захваљујући бетулинској киселини, која спречава развој рака и уништава канцерогене станице, притом не оштећујући здраве.

Делује против рака дојке, јајника, грлића материце, простате, плућа, желуца, слезине, мозга и тимуса, те леукемије, меланома и лимфома (у апотекама и продавницама здраве хране постоје препарати већ припремљени са овом биљком).

Лан
Комбинација ланеног уља и младог неисцеђеног сира доноси телу есенцијалне масне киселине и липо-протеине које редуцирају туморе и обнављају здравље.

Броколи
Изданци броколија у себи садрже сулфорофане, који не само да убијају ћелије рака већ и заустављају њихов раст и ширење по телу, и то за многе врсте рака. Најбоље је узимати једном дневно чашу сока од ове биљке.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Е моји покатоличени Срби...

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Помаже Бог! Образ Вас позива на традиционално поклоничко путовање на Косово за Видовдан. Полазак 27. 6. у 22 ч испред Храма Светог Саве; повратак 28. увече. Пријављивање до петка 24. 6. на 0648763093.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Мoj тата је по занимању херој
Горан Ћировић


Репортери "Новости" у посети породици Војислава Вукашиновића, једног од 1.300 бранилаца Кошара. Син Лука: Поносан сам на оца. После рањавања три месеца био у коми, а годину дана није могао да види.

Репортери „Новости“ у посети породици Војислава Вукашиновића, једног од 1.300 бранилаца Кошара. Син Лука: Поносан сам на оца. После рањавања три месеца био у коми, а годину дана није могао да види.

Хероји мојих вршњака су Супермен, Спајдермен, Бетмен, познати спортисти, глумци и певачи. Али мој херој је мој стриц Војислав, бранилац карауле на Кошарама у рату на Косову и Метохији 1999. године. Он је за мене најхрабрији, најјачи и највећи човек.

Овако је Стефан Вукашиновић (13) из Матарушке Бање, ученик овдашње Основне школе „Ђура Јакшић“, одговорио на тему „Особа којој се дивим“ на писменом задатку из српског језика. За свој састав Стефан је добио само четири плус, и то због неких граматичких пропуста, али његова дечачки искрена прича о стрицу заслужује и више од чисте петице.

– Мој стриц је херој, као и сви његови другари са којима се борио на Кошарама, где је и рањен. Њихова храброст и оданост свима морају да буду пример – каже Стефан за „Новости“.

А Војислављев син, деветогодишњи Лука, такође ђак ОШ „Ђура Јакшић“, када га неко пита шта му је отац по занимању, увек даје исти одговор: „Мој тата је народни херој“!

– Поносан сам на тату – додаје Лука док се са оцем и братом од стрица Стефаном шета матарушким парком. – Када порастем, бићу храбар као он.

НИЈЕ СЕ ВРАТИЛО 77 БОРАЦА
Са територије некадашње општине Краљево у рату на Космету 1999. године учествовало је више од 4.000 бораца, углавном из резервног састава Војске СРЈ. Нажалост, кући се није вратило 77 бораца, док је више од стотину рањено.

Ове искрене речи малишана са великом пажњом и по којом сузом у очима слуша Војислав Вукашиновић (37) из Матарушке Бање, недалеко од Краљева, један од храбрих бораца наше војске који су у пролеће 1999. код забачене карауле Кошаре на Проклетијама, на метохијском делу српско-албанске границе двомесечним даноноћним борбама спречили копнену инвазију из Албаније. Он и његови саборци храбро су одбијали све нападе терориста ОВК, потпомогнуте регуларном албанском војском, западним плаћеницима и НАТО авионима и хеликоптерима.

– Припадам генерацији војника из марта 1998, последњој која је положила заклетву на Косову. Као редован војник најпре сам упућен у борбене групе широм Космета, а потом сам као припадник 125. моторизоване бригаде, члан одреда „Џокери“, од 11. априла до 17. маја, када сам и рањен, провео на одбрамбеној линији на Кошарама – прича Војислав, кога је после рата орденом за храброст одликовао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић.

Према Војислављевим речима, на готово непроходном терену и по веома тешким временским условима, одред „Џокери“ имао је задатак да код карауле Кошаре на Проклетијама пробија баријере и отвара пут за улазак у борбена дејства осталих јединица 125. моторизоване бригаде. Боравак у метохијским гудурама отежавао је и снег, који је, како се присећа Војислав, достигао висину од чак два метра.

– На целој одбрамбеној линији било је око 1.300 српских бораца, од којих седамдесетак у нашем одреду, а на непријатељској страни више хиљада до зуба наоружаних војника. Током борби погинуло је 108 наших војника, а из мог одреда нас деветорица смо тешко рањени, а ја сам прошао најгоре – додаје један од јунака Кошара. – Тог кобног 17. маја после јаке пешадијске ватре изложени смо и гранатирњу из минобацача и хаубица. Једна од граната је експлодирала само три-четири метра од мене и десетак гелера ми се буквално зарило у мозак.

Тешко рањеног Војислава са прве борбене линије извукли су његови саборци предвођени водником Златком Солунцем, родом из Лапова, који га је под тешком артиљериском ватром буквално на леђима однео до линије извлачења. Потом је пребачен у болнице у Пећи, Приштини и Нишу, а затим и на ВМА у Београду.

– Три месеца сам био у коми, а годину дана сам због оштећења очног нерва био потпуно слеп. После седам операција и годину и по проведених у болници и на рехабилитацији, успео сам да се опоравим, али сам остао 80 одсто инвалид четвртог степена – наставља потресну причу Војислав. – Жив сам, и кажу здрав сам, у међувремену сам се оженио и добио сина Луку. Он ми је данас све у животу.

После свега што је проживео, Војислав наглашава да би, уколико би био у могућности, опет све учинио исто, јер патриотизам и будућност наше деце немају цену.

– Рат је највећа глупост која постоји, а сви моји саборци са Кошара сложиће се са мном да је та караула постала нераскидиви део наше душе – грлећи сина Луку и синовца Стефана на крају каже Војислав Вукашиновић. – Ми смо на Кошарама имали циљ да не дозволимо непријатељу да пробије одбрамбену линију, и то смо и остварили. А једина жеља била нам је, ако изгинемо, да нас Бог пошаље у рај, јер смо пакао на земљи већ прошли.

ДА НАС НЕ ЗАБОРАВЕ
Ветеран са Кошара, Војислав Вукашиновић, незапослени хемијски техничар, данас је председник Удружења ратних војних инвалида из Краљева.

– Борим се за права бораца, својих ратних другова и свих учесника у ратовима на простору бивше СФРЈ – каже Војислав. – Да не буду заборављени, да држава поведе више рачуна о њима јер су они својој отаџбини дали много, неки своју младост, а неки и свој живот. Ни они, ни њихове породице не смеју да остану у запећку националне историје.

Извор: novosti.rs

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ХЕРОЈИ С КОШАРА „Молили смо се Богу да нас пошаље у рај, пакао смо преживели“


Седамнаест година од завршетка Битке на Кошарама обележено је данас трибином на Правном факултету. Своја сећања са студентима овог факултета, војницима који су учествовали и породицама оних који су дали животе на Кошарама, поделили су командант операције "Кошаре" Љубинко Ђурковић, учесник борбе Војислав Вукашиновић и старији водник Прве класе Златко Солунац, а уводну реч дао је професор Факултета за индустријски менаџмент Душан Томић.

Фото: П. Дедијер / РАС Србија – Хероји с Кошара на Правном факултету



Седамнаест година од завршетка Битке на Кошарама обележено је данас трибином на Правном факултету. Своја сећања са студентима овог факултета, војницима који су учествовали и породицама оних који су дали животе на Кошарама, поделили су командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић, учесник борбе Војислав Вукашиновић и старији водник Прве класе Златко Солунац, а уводну реч дао је професор Факултета за индустријски менаџмент Душан Томић.

– Кад чујем сову и данас се најежим. Албанци су покушавали да нам исперу мозак хуктајући целе ноћи. Психички су нас убијали. Одзвањало је кроз целу шуму – прича за „Блиц“ Иван Спасић припадник 125. моторизоване бригаде „Џокер“.

Са само 18 година он је био један од најмлађих учесника Битке на Кошарама.

– Сви моји саборници и ја трудимо се да заборавимо. То су много ружне ствари. Доста нас је ишло код психолога, што нам је помогло, али има и оних који нису успели да се изборе и одали су се алкохолу – каже Спасић.

Фото: Предраг Дедијер / РАС Србија – Војислав Вукашиновић



– Незабораван је Рус, кога смо звали Муња. Створио се ни од куда. Био је добровољац, снајпериста. Погинуо је дана када смо се повлачили од минобацача – памти Спасић.

Командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић истиче да је највећа заслуга војника на служењу редовног војног рока, а да су највећи непријатељи ВЈ били временски и земљишни услови.

– Историјски бих Кошаре упоредио са Кумановском битком, где су официри и подофицири били у првим редовима са својим војницима, и Церском битком, где је спречено стратешко изненађење – објашњава Ђурковић.

Југославију је бранило 1.200 војника, а Ослободилачке војске Косова (ОВК), са добровољцима и албанским јединицама, било је пет до шест хиљада. Снаге ОВК су ратовале у сменама, док за ВЈ није било одмора. Крајњи исход у изгубљеним људским животима са југословенске стране било је 108 мртвих и 265 рањених.

– Једина смо јединица која је имала рањене али не и погинуле – напомиње Златко Солунац, припадник 125. моторизоване бригаде „Џокер“.

Војислав Вукашиновић истиче да ни у једном тренутку нико није ни помислио на одступање.

– Ми, који смо рањени, оставили смо део себе тао где је требало. Имали смо само једну жељу, молили смо се Богу да нас пошаље у рај, пакао смо преживели – закључује Војислав Вукашиновић и са осталим присутнима у амфитеатру Правног факултета да би се увек вратио у битку.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ПОТРЕСНА КОЛУМНА: Заборављеном анђелу- Слободану Стојановићу
Михаило Меденица


8

Знам да се ниси уплашио када те је Насер Орић зграбио за косу и бацио на земљу, а Елфета Весели исукала нож и...

Није те заболело док ти је одсецала руке, анђео има крила..
Ниси се уплашио краја, није га било, смрт је тог проклетог дана била презаузета, дуго се чекало на њу у српским селима више Сребренице…

Не мари, чекао си детиње мирно и послушно.

Чему је, уосталом, малено сељаче било научено него да ћутке чека док старији опосле своје?

Он тек 11 година, а „чика“ Насер и „тета“ Елфета толико старији, а она још из комшијске куће, није убадала незнанче већ оног Слободана из домаћинске породице Стојановића, који је толико пута стао пред капију да је поздрави.

Ниси се плашио ножа, зашто би?!

Жалио си „тета“ Елфету, њу је био страх најплављих очију која никако да згасну и склопе се, да не види себе у њима…
Дал да јој се јавиш, можда те није познала онако крвавог, без руку?

Можда кад заврши с прстима на ногама?! Није мали посао одсећи их детету, онолицке!

Нож дохвати по два, па где и омане, али не дрхти Слободан већ она, а опет љута на њега ко да не зна послушно комшијско дете које је толико пута отрчало да јој се нађе на капији…

Можда је завршила, шта ће анђелу ноге, има крила..? Може ли сад по свог Жућка, па да се врати оцу, мајци и сестри у збеги из којег је побегао да смакне ланац с псића и поведе га у шуму?!

Само још мало, скоро да је „тета“ Елфета опослила све што је имала, а он као толико пута притрчао да јој се нађе?!

Ма, само да није тих проклето плавих очију, лакше би „сиротој“ било, брже би опослила, ал плаветнило се не може истргнути ножем и када очи склизну у прашину и крв…

Смири се, Слободане, анђеле, ено га Жућко преклан лаје, дозивате на ливаду да га потераш низ стране… Сачекај још само мало, сад ће Елфета, можда је само нож мало отупео па не може из прве да направи рез низ груди, мада и нису то велике груди, али није ни њој лако после толико посла…

Не брини, злато, знају отац и мајка где си, не касниш нигде мада ниси никад остао будан до овако ситних сати, али не мари, у комшијском си дворишту…

Ето, прорезала је и груди и стомак, видиш како лако клизне нож кад мирујеш?!

Шта ће анђелу трбух и прса, анђео има крила, „тета“ Елфета само нож, сине, не плаши се што је њу страх, проћи ће је, само ти умри, зора ће, ваљда им одморити…

Слободане, Слобо, анђеле…јеси ли, нема на ножу више места од крви..?

Само зажмури и прави се мртав док не оду, ево сад ће ти пуцати у главу, ал то не боли. Уопште!

Не јаче од уједа осе, можда и мање, видећеш, само не отварај очи да јој не задрхти рука од страха, срамота је да се одрасли људи плаше деце!

Али ти си анђео, праштај, то их понајвише плаши, можеш ли само да свијеш крила док не повуче ороз, немој после да прича по селу како си био немиран, лепетао, узлетео пре него што је…

Ето, видиш, ништа! Само тане пролетело кроз главицу и готово!
Ма, не брини што свиће, сад ће у тој јами мрак, ал ти си анђео, не заборави, неће ни они док су живи, а живи су и слободни!

Живе твоје име и своје проклетство! И то плаветнило очију! Аман, склопи их више, мучениче мали, није пристојно зурити тако…

Не бој се, то је само земља, „опраће“ мати мајчицу и панталонице чим те нађу и откопају.

Ето, јел дошао отац а није ни читава година прошла док нису пронашли јаму у којој си се скрио!

Уплашио их све, анђеле, помислили да ти се нешто догодило, а ти се заиграо за Жућком по облацима…

Познао те је тата, јесте!

Баш на овај дан пре 23 године, и није се наљутио што немаш ни руку, ни ногу, ни прса, ни…

Није ни мајка, не брини, то што плачу и наричу није љутња, већ…

Ма, не би разумео, тек си дете, схватичеш кад оддрастеш!
Како нећеш одрасти?! Ко ти је напричао те глупости, анђеле?!
А, што се небо овако плави данас ако није од твојих очију?! Видиш, одрастао си!

Што дуне лахор ако то ти не затрепериш крилима?! Видиш, одрастао си!

У каквог си само анђела стасао, шта би „тета“ Елфета и „чика“ Насер рекли да те виде?!

Видиш ли ти њих?! Ено их живе твоје име и своје проклетство!
Ти, нажалост, живиш заборав, анђелићу, не сећа те се Србија, али опрости нам, јер ти си анђео, а шта смо ми до фукаре која се плаши сећања на тебе колико и Елфета себе у твојим очима?!
Мали си, сине, схватичеш.

Ајде, пожури, ено га Жућко чак на трећем облаку, чека те, потрчи, није „тета“ Елфета одсекла теби прсте већ себи душу…
Потрчи, анђеле, ено и оца и мајке, видиш да нису љути…
Не секирај се за нас, ми ћемо те опет заборавити, такви су одрасли, схватићеш кад…

Извор: Nedeljnik.rs

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

БРAЋA ПО МРЖЊИ ПРЕМA СРБИМA! Хрвати и Aлбанци заједно певају „Косово република“!
Нашла су се браћа у Француској! Хрвати и Aлбанци загрлили су се на Европском првенству и нашли ону заједничку тачку што их спаја - мржња према Србији. У то име заједно су запевали "Косово република"

Вијориле су се заставе Хрватске и Aлбаније, а навијачи у трансу заједно су запевали против Србије, док су медији из Тиране то одмах у одушевљењу пренели.

Чак и када нисмо у Француској, стално мисле о нама…