Националистичка тематика!

[СРБСКИ КОСМЕТ]

РАЗОТКРИВАЊЕ: Ко је Мортон Абрамовиц, човек који је наводно врбовао Вучића?


Мортон Абрамовиц је човек кога је Шешељ у пар наврата у Хагу, а потом и у интервјуима датим након повратка из Хага, означио као особу која је врбовала Александра Вучића. Будући да је познато да је садашњи Премијер Србије нагло и неочекивано променио своју идеологију није немогуће да је овај врло моћан Американац успео да за себе придобије политички врх Србије. Стога народ Србије има право да се упозна са личношћу човека који одређује правац државе Србије.

Мортон Абрамовиц је рођен 1933. у Lakewood-у, New Jersey као последње од укупно седморо деце. Родитељи Мортона имигрирали су у САД из Литваније, Русије у то време, из малог јеврејског села. Отац му је био ритуални кољач животиња за потребе празника ортодоксних Јевреја, а мајка је била домаћица. Иако нису знали ни енглески језик, лако су се уклопили у заједницу Lakewood-а, коју су чинили претежно Јевреји.

Абрамовиц је без тешкоћа завршио средњу школу а потом добио пуну стипендију за Стенфорд на коме је дипломирао на историју и економију. Своје школовање наставља на Харварду где добија магистратуру. По напуштању Харварда Мортон добија посао у Стејт департменту и његова каријера у дипломатским водама САД-а вртоглаво расте.

Постаје један од најуваженијих америчких дипломата. Као амбасадор служи на Тајланду и у Турској, био је политички официр у Хонг Конгу и уз то обављао дужности асистента државног секретара за обавештајне послове и истраживање, специјалног саветника секретара за одбрану и специјалног саветника заменика државног секретара. Након пензионисања постаје председник Карнеги организације за међународни мир, члан управног одбора Међународне кризне групе и Међународног комитета спаса.

Чињенице да никада није био много истакнут у јавности и да је увек заузимао позиције саветника говоре о човеку који ради из сенке. Интелигентан обавештајац и управљач политике САД-а – то је заправо Мортон Абрамовиц. Од краја Хладног рата, много председника је продефиловало Белом Кућом, али Мортон Абрамовиц и остатак структуре саветника је остао исти. Курс америчке политике није се мењао.

Међутим, амбиције Абрамовица нису могле да задовоље позиције које је имао у Стејт департменту. Према његовим речима, жеља да има много бољи увид у ситуацију на терену (у преводу боље обавештајне податке) натерале су га да створи Међунардону кризну групу. Управо млак одговор САД-а на распад Југославије и геноцид у Руанди створио је у њему жељу да се боље упозна са ситуацијом у тим земљама.

Организације којима он управља попут Карнегија, Међународне кризне групе и Међународног комитета спаса имају назив „think tank“ што би се буквално превело као тенкови који размишљају, док у стварности тај назив представља групе људи који анализирају политичку и економску ситуацију у различитим земљама као невладине организације и потом своје анализе стављају на располагање Владама које за то плате, што је углавном САД.

Хајде да погледамо колико су добре и објективне анализе тих невладиних организација које наводе америчку власт.

Сам Мортон Абрамовиц признао је да су те организације слабо радиле, са тек пар људи и 2 милиона долара буџета на почетку. Њихова експанзија почела је са донацијом Џорџа Сороша од 800.000 долара када је Сорош од њих затражио надгледање Дејтонског споразума, тада виђеног као кључ за стабилност Босне. Њихов задатак је био да посматрају шта се дешава са странама укљученим у Споразум и за истицање неправилности у спровођењу Дејтонског споразума.

„Као што можете да замислите наши циљеви су нас доводили у честе конфликте са Владом САД-а поводом проблема пост-дејтонских активности и питања Косова и Метохија. Како смо били приватна група нико из Владе САД-а није могао да утиче на наше активности. Ипак генерал Весли Кларк је био на истој таласној дужини са нама поводом питања шта радити са Косметом и провео је доста времена са Међународном кризном групом, касније и као управник исте. “, изјавио је Мортон Абрамовиц.

Ако сте помислили да је Мортон био забринут за Србе на Космету и да је бринуо о очувању српске територије и баштине, нисте могли више погрешити. Мортон Абрамовиц постао је лични саветник Шиптара. Велико разилажење у том тренутку које је имао са владом САД-а био је његов став да САД мора реаговати много агресивније.


Весли Кларк и Бил Клинтон

У септембру 1998. иза организације „Пројекат за нови амерички век“ председнику САД-а Билу Клинтону је послато отворено писмо да престане са дипломатским покушајима да реши ситуацију на Балкану. Уместо тога, чланови ове организације, а међу њима и Мортон Абрамовиц, тражили су одлучну акцију против Срба.

„САД мора да се дистанцира од Милошевића и на сваки начин подржи његову замену демократском владом која би прекинула етничко насиље“, истакнуто је у писму.

У јануару 1999. Мортон Абрамовиц за Вол стрит журнал пише чланак којим позива на драстичну промену политике САД-а према КиМ. Залаже се за то да САД поптуно призна Косово и Метохију и наглашава могућност да САД узме у разматрање бомбардовање Србије, смену Милошевића, наоружавање и тренирање ОВК, и претварање Косова и Метохије у НАТО-ов протекторат коришћењем војних снага које би дошле на тло Косова и Метохије.

Званично се представивши као саветник Шиптара на састанку у Рамбујеу фебурара 1999. Мортон је са тог сусрета изашао незадовољан што није донета одлука о ступању војске САД-а на тло Југославије. Ипак најбољи ученици Мортона Абрамовица Ричард Холбрук и Мадлин Олбрајт успели су да издејствују бомбардовање Србије.

На састанку у Рамбујеу био је и Хашим Тачи, који се руковао са званичницима САД-а иако је пар година пре тога био означен као терориста од стране САД-а. Абрамовиц је потврдио да је Америка најбољи пријатељ Шиптара и да они ниједну одлуку не односе без савета са САД-ом.

Из интервјуа и чланака које је писао Мортон јасно је да он никада неће прежалити то што САД није агресивније реаговао против Срба и одмах направио независно Косово. Мортон Косово види као шиптарску државу у којој је проблем једино север Косова и Метохије, јер 30.000 Срба прави проблем. Према њему, угрожени Шиптари морају спроводити појединачно насиље над Србима (насиље ниског интензитета) како би привукли пажњу Запада и тако унапредили своју економију и довели инвеститоре. На питања о шиптарским политичарима, Мортон одговара да је њему најбитније то што су сви они јединствени око независности Косова, иако је свестан да између њих постоји велики анимозитет.

Како не би деловало у јавности да је Мортон Абрамовиц окренут против свих Срба, он је похвалио Наташу Кандић као једну од ретких српских либерала и демократа.

Последњи коментар о српском политичком врху Мортон је дао када је Томислав Николић победио Бориса Тадића на председничким изборима. Абрамовиц је био забринут због Николићеве патриотске прошлости, али и радознао да види промену, пошто је постао свестан да Тадић превише споро ради на косовском питању. Николићев предлог да постоји могућност да се одржи референдум по питању КиМ-а, Абрамовицу је дао наду у Николића, те је изјавио и да би посета Николића Вашингтону олакшала многе проблеме.

Што се тиче Босне, Мортон Абрамовиц сматра Републику Српску и изјаве Милорада Додика највећим проблемом. Иако је свестан да је БиХ квази-држава било какво поновно расправљање о границама отворило би Пандорину кутију, изјављивао је Мортон.

Мортон Абрамовиц је својевремено био и део Америчког комитета за мир у Чеченији, који је финансирао и сам Осама бин Ладен. Тада је Америкацима било стало да Чечене прикажу као добре момке, а Русе као тиране и дестабилишу Русију помагањем сепаратистичким елементима.

Није Мортон Абрамовиц окренут само против Срба. Он је велики противник и Башара ел Асада. Свим снагама се залаже за смену Асада и као и у случају Србије, довођење „демократске“ власти. Како је био амбасадор Турске Мортон је лако повезао Турску и Израел, које постају савезнице у дестабилизацији Сирије и власти Башара. У својим текстовима о Сирији, Мортон често користи термин пост-Асадово време, и има потпуно разрађен план за Сирију у случају да САД успе у рушењу државе. Нажалост, време показује да ће се његови нацрти о Сирији изјаловити.

Недовољна реакција САД-а на простору Југославије оставила је дубок траг на размишљања Абрамовица. „Џејмс Бакер-ова изјава о Југославији да ми нисмо имали пса за трку 1992. је била катастрофална. Међународна кризна група је инсистирала да се Влада САД-а понаша другачије – и тако је понекад и бивало.“, изјавио је Мортон Абрамовиц. Чињеница да САД није имала свог кандидата на изборима у Југославији потпуно је ужаснула Абрамовица. Да ли је управо тај догађај навео Абрамовица да на Балкану и у Београду од тада увек има свог човека на власти?



(Србин.инфо Маја Орлић)

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Да се надовежем за горњи пост.Јеврејска доминација у америчкој администрацији је одавно свима позната.Подсећања ради...

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

МИ: Најгори смо од сви Српских генерација (Видео)


Стање у којем се наше друштво данас налази чини се готово безнадежним. О нама одлучују други, држава нам већ годинама нема границу, а у њој може свако да несметано мешатари и ровари. Суноврат је гори него у време комунизма.

Зашто смо ми, ова генерација наша – најгори Срби!? Зато што смо издали све што се не сме издати!?

Зато што издајемо Господа, Његову Истину, Вечни Живот, Царство Небеско!

Ми више ни веру не поштујемо па не љубимо ближњег свог, ми више ни своју историју не поштујемо па смо се вредносно ставили у ниво оних којих смо се у историји гнушали, не поштујемо ни породицу и породичне вредности, а оно што је најбитније ми више не поштујемо себе. Ми, крпељи, данашњи Срби крпељи, не можемо да видимо Сунце. Зарили смо се у руно европске културе: биоскопе, позоришта, благостања, гардеробе, јеловнике… Крпељи! Нама блиста Сунце, а очима га не видимо. Многи су Срби тако рођени. Многи намерно ослепели себе данас.Шта Срби раде са својом вером? Шта Срби раде са својом Славом? Кукавице!

Многи не славе, многи иконе склањају из својих домова, многи их крију по орманима, крију их по подрумима и таванима. Бестидно стадо, слепо отпало стадо од Светога Саве.Шта је то, какав је то зечији дух ушао у српску душу? Где је Обилић? Где је Обилић да брани своју веру, да брани свој вечни образ, да брани своју историју?

Данас Срби немају личност сличну кнезу Милошу, а тако им је потребан. Немају чак ни политичку странку, нити било коју државну или друштвену организацију која би предњачила и указивала којим путем треба да кренемо. То што никад нисмо одлучивали о себи, већ је увек неко одлучивао ”у име свих нас”, није нам изговор, ми смо најгоре генерације у историји спрског народа, ми смо уништили све што су наши преци створили у XIX и првим деценијама XX века, све смо ”бесплатно” продали, задужили наше потомке који ће бити финансијски робови.

Интелектуалци из пропасти социјализма ништа нису научили. Уместо да се тргну и узму у памет, преко ноћи су се идеолошки прешалтовали на Вашингтон и неолиберализам, што би било комично да није жалосно.Због владавине ситно-паланачког менталитета, нарочито у случају оних који се, тобоже, боре против паланке, а као једини аргумент имају то што су у најбољем случају „корисни идиоти“ Запада у Србији, навикли да презиру све код куће, а да уздижу све што виде преко плота, површно и неодговорно пропагирају прикључење Западу, не водећи рачуна о томе колико ће то да нас кошта. И то се наставља иако се цена већ увелико види. Немамо, људи, елиту!

Имамо карикатуралне фигуре, идеолошки деформисаних душа, које на западним парама и уз подршку потпуног медијског проституисања, симулирају елиту рачунајући, ваљда, да ће „засенити простоту“, тим пре што у овом народу виде само „стоку“. Никакву елиту немамо, јер је у последњих 60 година нисмо ни имали. Наша деца би требало да нас баце на ђубриште историје.

Погледајте само ово опште одрицање од сопствених суграђана на Косову и Метохији, предавање њихових судбина у руке онима који су осумњичени за трговину људским органима.Може ли се хришћанином, православцем, Србином називати онај ко се зарад тридесет Јудиних сребрњака (данашњим језиком речено: датума почетка преговора о приступању ЕУ) одриче Косова и Метохије. Може ли се хришћанином, православцем, Србином називати онај ко се одриче Пећке патријаршије, Високих Дечана, Светих Архангела, Девича, Грачанице, небројених знаних и незнаних манастира и црквишта расутих по светом Косову и Метохији.

Може ли се хришћанином, православцем, Србином називати онај ко се одриче Светог Саве, Цара Лазара, Милоша Обилића небројених знаних и незнаних српских страдалника, мученика, светаца. Може ли се хришћанином, православцем, Србином називати онај ко се одриче српског народа на Косову и Метохији, живих мученика чија је кривица у томе што их џелати Хашима Тачија још не протераше, не опљачкаше, органе им не повадише или не разапеше онако како џелати Понтија Пилата разапеше Исуса Христоса.


ФОТО – РАДЕ ПРЕЛИЋ: Зејтинлик место ћутања и завета, „место на коме сваки Србин налази свог деду, ујака, стрица, кума, пријатеља, брата”, који су уградили своје животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило. На гробљу на Зејтинлику почива 7.500 српских душа. У Првом светском рату Србија је изгубила трећину своје војске и то је прича коју свет треба да зна,нема српске породице која у Првом светском рату није дала најмање једну жртву. Када је завршен рат, они се нису враћали. Чекале су их мајке. Спремљени девојачки дарови. Остарели очеви очекивали су замене. А синови им се нису враћали. Остали су на бојиштима. Српском народу је сада заборављено јунаштво. И жртва. И слободарски дух. То је жалосно. Укупно је, у земљи и иностранству, евидентирано преко шест хиљада српских војничких гробаља.О вечним почивалиштима бораца из Првог Св. рата у званичној документацији у Србији и нема података…Упокој господе све оне милионске жртве од Косова до наших дана, који се принесоше за веру и слободу. Амин…….

За духовно изумирање Срба одговорне су генерације српских историчара које су кукавички прихватиле да се ником не замерају и не баве својим послом. Све зарад личне удобности и привилегија. Поданички ментлитет убио је српску науку, а убија и српску нацију. Какав смо ми лош интелектуални сој говори и следећа чињеница – српски историчари никада нису организовали свој конгрес на којем би расправљали о историографским и другим проблемима.

Није само у питању историја већ читав систем образовања. Разни европски мешетари, лоша просветна политика и, надасве, наше сиромаштво, уништили су наш образовни систем.Данас су у Србији највећи издавачи удзбеника хрватске и словеначке фирме.

Нестанком Краљевине Србије 1. децембра 1918. године, после државног удара престолонаследника Александра Карађорђевића, који је тога дана прогласио Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, започело је српско лутање кроз историју које још увек траје и за које не знамо како и када ће се завршити. У међувремену је почело друго лутање, у Европску унију и евроатланске интеграције, па ће наше дуго путовање кроз маглу да потраје!

Можемо да се надамо да нећемо завршити у некој историјској провалији ка којој нас води послушничка политика која се креира првенствено у Бриселу. Једно зло је 1945. године само привремено побеђено. Његово ново „рађање“ започело је преименовањем 9. маја као празника победе над нацизмом у Дан Европе!Зло се поново појавило у другом времену, облику и форми али је крајњи циљ остао исти: власт над светом!

Српски народ ће издржати и ово наизглед немогуће време. Неће се одрећи Србин слободе, вере, образа и поштења као што није ни своје славе крсне. А онда када здружене снаге Запада и издајника помисле да су успеле, морају да сазнају да ће српски народ поново да васкрсне. Свевишњи, помози да се српски народ обожи, сложи и умножи…

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

МОБИЛИЗАЦИЈА СРБА ЗА УКРАЈИНУ: Нова извиђачка јединица са командом у Москви (Видео)


Широј јавности досад непозната организација “Патронат српског хусарског пука” огласила се видео клипом у којем позивају Србе да се придруже борбама у Украјини.

Обучен у маскирну униформу с непознатим симобилма на рукавима, у видео клипу који се појавио на “Јутјубу” појављује се непознати борац који најављује оснивање нове добровољачке јединице са српским добровољцима у Украјини.

- Роде мој, на данашњи дан, 21. новембра, у светлу великог православног празника Аранђеловдана, дана светог Архангела Михаила, обавештавам вас о почетку мобилизације и попуњавања нове српске добровољачке јединице, која ће на оперативном нивоу имати два ескадрона, од којих ће један бити оперативан на територији ДНР-а, док ће други бити на територији ЛНР-а и који ће бити у пуном располагању оружаним снагама Новорусије – каже овај мушкарац којег су на друштвеним мрежама Руси представили као “Србина Ивана”.

Према његовим речима, за селекцију и организацију добровољаца, логистичке потребе, обуку и доктрину новоосноване јединице бринуће се координационо тело под називом Патронат, са седиштем у Москви.

- Јединица ће носити назив Српски хусарски пук, по узору на истоимену јединицу основану од стране руског императора Петра Великог, када је српском мајору Ивану Албанезу додељен задатак да оснује прве српске хусаре, који ће бранити границе руске империје. Чињеница која нас је инспирисала да оснујемо јединицу српске хусарије је да је она основана да би бранила територије данашње Новорусије. – каже он.



Борац “Српског хусарског пука” каже да су нови хусари добили и нову намену.

- У већини случајева, хусарија данас врши улогу извиђачко-диверзантске јединице, модерне коњице, односно оклопно-механизованих бригада и артиљерије. Пратећи ове примере, и за СХП је планирано да преузме исту ролу, али тренутно ћемо да се усагласимо с потребама народних републик – каже он.

Према подацима БИА, у грађанском рату у Украјини, учествује не више од 30 грађана. Око двадестак њих бори се на страни проруских побуњеника док је последњих дана не више од 10 наших грађана отишло да се бори на страни украјинске војске. Наравно, за 3.000 долара недељно.

Свима њима од септембра прети вишегодишња казна затвора јер се очекује да ће тада бити промењен закон који ће убудуће жестоко санкционисати учешће наших грађана у оружаним сукобима у страним земљама.

Како сазнајемо, у Србији нема центра за регрутацију плаћеника за Украјину, тако да су наши грађани на украјинско ратиште стигли преко Пољске, али и директно преко Москве.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

СРПСТВО МАКЕДОНИЈЕ (Извори и докази)
Извори и мишљења о српској народној припадности житеља Македоније (Старе Србије)

1) Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град “Серблиа” на положају југозападно од Солуна има своје име од својих српских основача (око раног 7-ог века) . У 10-ом веку исти град је споменут као “Србчиште” у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.

Constantin Porphyrogenitos “De Administrando Imperio” cap.32, pp.152 ed.Bonn
“Starine” 14, 1882 pp.16

2) Око 680. године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малој Азији од стране Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар (БЈР Македонија). Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681. и чињеница да је овај град био Епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну српску популацију. Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа – (Српско Насеље).

Constantin Porfyrogenitus “De Administrando Imperio”
Ердељановић, Ј. “О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века”, Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
Lequen, M. “Oriens Christianus” I, 1740, pp.659-660
Micotky, J.”Otiorum Chroate”, Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
Niederle, L. “Slovanske starozhitnosti” Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
Ostrogorski, G.”Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi”, Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
Ramsay, W.M. “The Historical Geography Of Asia Minor”, London, 1890, pp.183, pp.210

3) Око 1229-1230. године бугарски Цар Иван Асен II поставља натпис у Трнову: “Узео сам земљу од Адријанополиса до Драча, грчку, албанску, још и српску”.Изразито севернији положај српских држава тог датума даје повод хипотези да је споменута српска земља јужно од те црте област насељена Србима.

Daskalov, H.S. “Otkritija v drevnei stolicji Bolgarskoi, Ternovo”Moskva, 1859 pp.18-19
Дуйчев , И. “Цар Иван Асен II” ,София, 1941 стр.23-24
Makushev, V “Bolgarija v’ koncjah XII i v pervoi polovini XIII veka” , 1872 pp.56-57

4) У Душановом Законику изданом 1349. и 1354. у Скопљу и Серу, спомињу се следећи народи као становници Србије: Срби, Грци, Албанци (Арбанаси) (Чл.77, 82) , Арумуни (Власи) (Чл.32, 77, 82) , Саксонци (Саси) (Чл.123).

Новаковић, Ст.. “Законик Стефана Душана Цара Српског 1349-1354″, Београд, 1898

5) Деспот Угљеша у писми из 1366. писаном у Скопљу каже да је господар српске земље, Грчке и Поморја.

Новаковић, Ст. “Законски Споменици Српских Држава Средњег Века”, 1912, стр.509

6) Патријарх Цариграда спомиње господара Србије, Угљешу у писму из 1371. године. Држава Угљеше налазила се у доњем току реке Струме (Пиринска Македонија).

Mikloshich, F & Muller, J. “Acta et diplomata” I, 1860, pp.571

7) Место битке на Марици 1371. године, када су се Краљеви Вукашин и Угљеша, предводећи своје војске, сукобили са Турцима, било је названо “Сирф-Синдуги” – “Српски Пораз”.

Jorga, N. “Geschiste des Osmanischen Reiches” Vol.I, cap IV, pp241

8) У другој половини 14-ог века, монах Исаија спомиње да је Угљеша покренуо Српску и Грчку војску и његовог брата Вукашина, и да су са том војском кренули на надирајуће Турке.

Новаковић, Ст.”Срби и Турци 14 и 15-ог века, 1893, стр.184
Mikloshich , F. “S.Joannis Chrystostomi homilia in ramos palmarum”, 1845, pp.71
Mikloshich, F. “Chrestomatia Paleoslovenica”, 1861, pp 41

9) 1395. године Михаил Палеолог и његова супруга Јелена успоставили су задужбину Јеленином оцу, Константину Дејановићу, Господару Србије. Држава Константина налазила се око реке Струме (Пиринска Македонија).

Mikloshich, F. & Joseph, M. “Acta et dipolomata”, 1862, pp.260

10) Белешка из 1401 од стране владе Млетака спомиње посланика “Константина, господара Србије, која је око наше драчке области” (Constantini domini Servie teritorii, quod est circa teritorium nostrum Durachii) .

Ljubich, S. “Listine” 4, 1874, pp.437


Константин Дејановић Драгаш, македонски велможа

11) Бугарске Хронике, пореклом из 15-ог века садрже одломак по коме је Турски Султан Мурат отишао да покори или Бугаре или Угљешу. Угљеша и Краљ Вукашин “скупили су велику српску војску”.

Bogdan, J. “Archiv fur Slavische philologie” 13, 1891, pp.481; pp.493

12) Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе “Закон” (v ezhe sastaviti mi pisaniem srbskoga ezika sochinenie, rekshe knigu imenuemu zakonik) за Охридску Архиепископију из грчког на српски језик, по наређењу Охридског Архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову јер саборна Црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (po eziku srbskom) него само на грчком.

Kachanovski, V. “Starine” 12, 1880 , pp.255

13) Остаци Јована Рилског су пребачени од Трнова у Рилски Манастир. Тај догађај је био описан од стране Владислава Граматика, 1469. године, који спомиње српске војнике на Маричкој Бици.

Новаковић, Ст. , “Гласник Српског Ученог ДруштваGlasnik Srbskog uchenog drushtva” 22, 1867, стр..287

14) Негде при крају 15-ог века Мађарски историчар Бонфини пише о “Македонији, коју сада зову Србија”.(“Macedoniam quam Serbua nunc appelant”).

Ant.Bonfini “Rerum Hungarii Indec.” II lib IX, Viennae, 1774 pp.248a

15) Године 1515 Ђорђе Кратовац је спаљен.У његовом житију стоји..”..од српског корена и вођен Светим Духом оставио си отаџбину и сроднике у Кратову и пришао си граду Софији”.(Ot korene srbskago i douhom svetim vodimi ostavil jesi otachastvo i srodniki izhe v’ Kratovja, prishel jesi k’ Gradou Sardaskomu).

Новаковић, Ст. , “Гласник Српског Ученог Друштва” 21, 1867, стр..154

16) Стефан Герлах пише 1574-те да је рођак Мехмед Паше постао Архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије. (Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .

Gerlach, S. “Tage-Buch”, Frankfurt, 1674, pp.64a

17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.

Matkovich.P.”Rad. Jugosl. Akad.” 124, 1895, str.131

18) У Краљеву (Румунија) , Поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .

Стојановић, Љ.”Стари Српски Записи и Натписи” I, 1902 , стр..752

19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње “…Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини Србији”.

Crusius, M. “Turcogreciae libri octo”, 1584, pp.5

20) 1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији (“Servia”), Скопље главни град (“Scopia principale citta”) и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) .

Fermendzhin, E. “Acta Bosniae” “Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39

21) У 17-ом веку, Хаџи Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима. Такођер спомиње да на обали језера између Сера, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.

“Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer” Wien 1812 pp.80; pp.97

22) Митрополит Јеремија из града “Пелагон” (Битољ) стиже у Русију 1603 године рекавши да је дошао из српске земље.

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19

23) Октобра 1605 изаслаништво монаха иде у Русији и међу њима био је Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици.

“Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim” , I, 1858

24) 1609, у архиву Ватикана, споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија (“La chiesa di Scopia in Servia”) .

Horvat, K. “Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini” XXI, 1909

25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране Охридског Архиепископа Нектарија српске земље. (“Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli”) .

“Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim” II, 1860 pp.29

26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника:”Корисно је поставити 3-4 српских свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски.”
*Скопској Црној Гори

Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622

27) Надбискуп Бара Бјанки дели Србију на Горњу и Доњу.У област Горње убраја Прокупље, Ново Брдо, Трепчу, Јањево, Скопску Црну Гору, Скопље и Кратово, места где су сви “Католици српског језика”.У Доњу Србију убраја Призрен, Гури и Шегец.

“Arch. S. Congr. Visitte.Vol 16. Fol. 239.

28) Архиепископ Охрида Аврам, са пратњом, стиже 1634-те у Русију.При распиту, рекли су да су Грци српске земље града Охрида (Grechane Serpskie zemli iz Ahridona Goroda) .

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7142, No 8

29) Обраћајући се Руском Цару Михаилу 1641 године, Скопски Митрополит Семион напомиње да је из српске земље. (Serbskie zemli Semion mitropolit) .

Димитријевић.С. “Спом. Срб. Краљ. Акад.” 38, 1908 стр.60a, стр 60b

30) 1644-те, Србин Димитрије Николаев из Костура стиже у Русију (Serbjanin’ Dmitrei Nikolaev).

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7156

31) Католички свештеник Петар Богдани написао је 1650-те препоруку за његовог рођака, Андрију Богдани из Албаније, рекавши да је “препоручен за Архиепископију у Охриду у Србији”.(“Proposto per L’Archivescovato d’ Ochrida su in confini della Servia”) .

Fermendzhin, E. “Starine” 25, 1892, pp.172

32) 1651 године, Кратовски Митрополит пише Руском Цару: “Моји прародитељи и предци су господари српске земље Кратово”.

Димитријевић, С. “Гласник Српске Краљевске Академије”, 58, 1900.

33) 1652 У Архивама Руског Царског Дома , забележено је да је Српски Митрополит Михајло присутвовао ручку са Руским Царем.Ради се о истој личности из горњег одломка.(Serbskii Mitropolit Mihailo)

“Filologicheskaja nabljudenija A.H. Vostokova”.1865, pp.184

34) 1653. Јеромонах Дамаскин је написао писмо своме рођаку, Митрополиту Кратова Михајлу, које садржи закључак о милости Руског Цара према “нашем српском језику”.(Jeziku nashemu Srbskom) .

Станојевић, Љ “Стари Српски Записи и Натписи”, I, 1902. Бр. 1547, Бр. 1562

35) Споменути су Католички мисионари у Србији (Servia) и међу њима господин Стефан кратовац (“In Cratovo d.Stefano da Cratovo”) .

Fermendzhin, E. “Starine” 25, 1892, str..194

36) У натпису од 1659 стоји: “Михаил Митрополит, посетилац Светог Божјег Гроба Светог Јерусалима од Српске земље града Кратова” (“Mihail Mitropolit, poklonik bozhia groba svetago Ierusalima ot Srbskie zemli grada Kratova”) .

“Chtenija v imperatorskom’ obshtesvja istorii i drevnosti Rossiiskih pri Moskovskom univerziteta” Moskva 1896 II 5th part pp.4a

37) 1665 године Софијски Архиепископ Петар Archbishop Petar бележи да “Сада у овом Краљевству Србији постоји једна Митрополитска Црква, она Скопска””Al presente si trovano in cotesto regno di Servia una chiesa Metropolitana, cioe, Scopia”) , додајући да је Папа Урбан 8-ми у својој декларацији оснивања “Илирског Колегија” изјавио да “постоје три Бискупије у Србији-оне у Скопљу, Јустинијани званој Призрен, и у Нишу”.(“Che sono del regno di Servia tre vescovati:cioe Scupi, ovvero Scopia, Justiniana detta Prisren, et anche Nissa”).

Fermendzhin, E. “Starine” 25 , pp18

38) Питер Хејлин, енглески географ под одредницом “Србија” ставља-“главни градови тамо су 1.Ниш 2. Видин (од Турака зван Киратов) 3. Кратово…..9.Скопље, од Птолемеја звано Скупи.”: (“Principal towns hereof : 1.Nissa 2.Vidina (by the Turks called Kiratow) 3.Cratova……..9.Scopi, by Ptolemy called Scupi.”)

Heylin, P. “Cosmographie in four books” London, 1666

39) 1666. године Митрополит Ананије од Кратова у допису са Руским Царем, спомиње “Михајла, Митрополита Срба” (“Mihaila Mitropolita Srbian”) .

Димитријевић, С. “Споменица Српске Краљевске Академије”, 38, 1900 стр.64б

40) 1667-е Цар Леополд даје повластице Грцима (Graeci) и Србима (Rasciani) који су емигрирали ка Северној Мађарској при чему је “већина њих долазила из Македоније” (“Praesertim autem ex Macedonia adventum”) .

Витковић, Г. “Гласник Српског Ученог Друштва”, 67, 1887, стр.128;стр.131

41) Унутар “Извештаја о Српској или Скопској Диоцези (Relazione della diocesi di Servia o Skopia) набројана су главна места у Србији”Призрен, Скопље…”
(” Li loughi principali della Servia: Prisren, Scopia ….”)

Fermendzhin E., “Starine” 25, 1892. pp. 195-196

42) 1676.Секретар “Друштва За Пропаганду Вере” “De Propaganda Fide” написао је извештај Папи Иночентију о Католичкој Цркви у Босни и суседним земљама, у којем је спомненут Бискуп Скопља, Андреа Богдани.

Horvat, K. “Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine” XXI, 1909, pp.393

43) Око 1680 Урбан Чери јавља у рапорту папи Иноћентију IX о Архиепископу Скопља у Србији.

Theiner, A.” Vetera. Monum. Slav. Mer. Histor. Ill.” II, 1875, pp 213

44) Надбискуп Скопља описује Србију и каже да је “Скопље главни град Србије” (“Scopia….metropolli di Servia”) .Даље, спомиње да су Православне “куће у Скопљу Грчке и Српске”.(“Case Greche e Serviane”).

Theiner, A. ibidem, pp. 220

45) Канонска Посета Надбискупа Скопског Петра Богданија 1680-те садржи забелешку да су становници Скопља Грци, Срби, Јевреји и Јермени.

“Scritture orig. rif. nelle. congr. gen. vol. 482 ad congr. die 5 maii 1681 Nro 24″

46) У 1685-ој години Надбискуп Скопља Петар Богдани шаље допис Кардиналу Чибу, говоривши да су га Турци истерали из “целе Србије”.(“da tutta la Servia”) .

Horvat, K. “Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini” XXI, 1909, pp. 403

47) Митрополит Јевтимије од “Српске земље града Скопља” (Serbskija zemli goroda Skopija) долази у Русију 1687-е године, доносећи молбу у којој спомиње да је “Митрополит српске земље скопске Цркве” (“Mitropolit Serbskije zemli Skopskie Crkve”) .

Димитријевић, С. “Гласник Српске Краљевске Академије” 60, 1901 стр.154

48) 1690-те Бискуп Котора, Марин Драго, извештава да је “Скопље насељено Турцима, Србима Грчког Обреда и Католицима”.

“Scritture riferite nei congressi – Servia.Vol. I, Fol. 120″

49) Аустријски Цар Леополд проглашава Јована Монастирлију из Битоља Војводом Срба у Аустрији 1691-е године.

Трифуноски, Ф. Ј. “Македонизирање Јужне Србије”, Београд, 1995, стр. 24

50) Братан Иванов, Србин из Македонске земље стиже у Москву 1704-е године.(Makedonskie zemli Serbin’ Bratan’ Ivanov) .

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Year 1704
Kapterev, N.A. “Harakter otnoshenii Rossii k Pravoslavnomu Vostoku v XVI i XVII stoletija” 1914 pp.348

51) Димитрије Петров из Кичева дошавши у Русију 1706 године ради скупљања средстава за изградњу Цркве Св.Димитрија у Кичеву, изјашњава се као полазник из српске земље града Кичева.(Serbskie zemli goroda Karacheva) .Долазак је регистриран као” српске земље охридске епархије кичевског града Србина димитрија Петровог””Serbskie zemli Arhidonskija Eparhi Krachevskogo goroda Serbjanin Dmitrei Petrov”.)

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 1706, No. 7

52) Барски Надбискуп, Вићентије Змајевић константира “главна места у Србији су Београд, Смедерево, Ниш, Скопље, Прокупље, Ново Брдо, Приштина, Трепча, Призрен и Пећ, а утврђења Качаник, Тетово, Јањево, Вучитрн, Митровица, Ђаковица и Нови Пазар.”

“Scritture riferite nei congressi – Albania. Vol. V, Fol. 175″

53) 1723-е Герард Корнелиус вон Дрих, Секретар аустријске делегације, на путу ка Цариграду спомиње за Пирот да има “Грка и Срба у тим земљама” (“Grichen oder Raitzen dieses landes”). Даље спомиње место звано “Гроблиан” (“Grobblian”) источно од Софије за које говори да су већина његових житеља Срби (Raitzen).

Cornelius, G.V.D. “Historische nachricht von der Rom. Kayser.Gross-Botschaft nacht Konstantinopol” Nurnberg 1723 pp.84; pp.102

54) Ургентна Конгрегација Римске Католичке Цркве 1742-е године издаје рапорт који садржи изјаву да “Срби грчког обреда” настањују Хрватску, Славонију, Мађарску, Србију, Тракију, Македонију, Албанију и Црну Гору.

Archivum Sacrae Congregationis de Propaganda Fide.”Congregazioni Particolari”Vol.106.Fol.1

55) У 1774 години Руска Царица Елизабета обраћа се”племенитим и часним господарима српских земаља у Македонији, Скандарији, Црној Гори и Приморју Црногорског Народа, управницима, војводама, принчевима и капетнима као и њиховим духовним и световним вођама”.

Милутиновић, С.”Историја Црне Горе”, 1835

56) Писмо из 1756 спомиње главна места у Србији (La Servie) , мећу којима су “Скопље, где борави Српски Архиепископ; Кратово, по којем је провинција именована”.(“Scopia, ou reside Archeveque Rascien; Cratovo, qui donne son nom au Gouvernement”) .

“Le Voyager francois, ou la connoissance de l’ ancien et du noveau monde mis au jour par M. l’ Abbe Delaporte”, tome XXIII, Paris, 1777

57) Католички Надбискуп Скопља, Матија Масарек, Албанац, извештава де је град насељен “Грцима, шизматицима Србима, Јеврејима и Јерменима” (“Grece, scismatici Serviani, Ebrei et Armeni”) у извештају написаном око 1770-е године.
1790-те напомиње да Турци сумњају на Грке и Србе Скопља јер су послали писма Русији.

“Scritture rif. nei congressi – Servia. Vol. III”, marzo 1790

58) Група француских штабних офицера 1807-е, дозволом Турака, путује кроз Македонију састављајући статистички преглед популације.Осим Грка, Турака, Албанаца и Арумуна затекли су само Србе.

Slijepchevich, Dj. “The Macedonian Question”, The American Institute For Balkan Affairs, Chicago, 1958

59) Преписка чешког филолога Добровског до Словеначког колеге Б.Копитара између 1809-1810-е садржи ово мишљење Добровског:
Имам мало обзира спрема географским називима. Дубровчани, Македонци и Босанци су ипак Срби.

“Die geographischen Benennungen kummern mich wenig. Ragusiner, Macedonier, Bosnien sind doch Serben”.
Jagich, V. “Briefwechsel zwischen Dobrowsky und Kopitar” Berlin, 1885 pp.34

60) Изјава Јозефа Милера, Аустријца, медицинског офицера Турске Армије у раном 19-ом веку који је радио у Албанији, о суседним земљама које је посетио.Др. Милер је течно говорио српски језик.

…..Српска племена живе у источним планинама и побрђу око Дебра, у области Струге као и на источној обали Охридског језера, даље у долини Ресена и Преспе, у граду Битољу и његовом северо-источном опкружењу, у долини Сребрница, и по имену у заједницама Опторош, Србица, Махмуша, Мртвућа, широм леве, источне области Белог Дрима у заједницама Кремовик, Мирожиш,Ћупрево, Гребник, Злокуће….

Joseph Muller, “Albanien, Rumelien und die Osterreichisch-Montenegrinische Grenze”, Prague, 1844

61) “Српска сточарска племена су одвојена од бугарског земљорадничког живља Македоније од Грка, који настаљују средишње и приобалне области ове велике земље”.

Cyprian Robert, “Les Slaves de Turque” Paris, 1844, Vol. II pp.234

62) “Српски огранак укључује, осим Српског Књежевства, Црну Гору, Босну, такође и много енклава у Албанији и Македонији”

Cyprian Robert, “Die Slaven der Turkei” Stuttgart, vol.II pp. 278

63) Коментар Едмунда Спенсера о народима области Македоније коју је посетио средином 19-ог века:
“Становништво је већином саствљено од Раје, мешане расе Грка, Бугара и Срба, који, не може се сумњати, би се придружили до последњег њиховим саплеменицима по вери у Србији и Горњој Мезији.Тиме постаје очевидно да је велика опасност власти Османлија у овим провинцијама, успешан упад српске националности у Македонији.Са овом народом они имају традицију закона, и њихове некадашње величине , придодане моћним везама расе и вере.

“The inhabitants are for the most part composed of Rayahs, a mixed race of Greeks, Bulgarians and Serbians, who, it cannot be doubted, would join to the man their brethren in faith of Serbia and Upper Moesia.It must therefore be evident that the great danger to be apprehended to the rule of the Osmanli in these provinces, is the successful inroad of the Serbian nationality into Macedonia; with this people they have the tradition of right, and their former greatness, aided by the powerful ties of race and creed”

Edmund Spencer, “Travels in European Turkey”, vol. II , London, 1851, pp. 30

64) “Српска племена су по језику и по пореклу у поседу највећег дела Европске Турске.На истоку су распоређени до Нишаве и Струме, Струмиона старинаца, који иде у Орфејски Залив.Од јужне до северне границе грчког језика, они насељују Босну, Херцеговину, Стару Македонију.Црногорци и Далматинци, иако нису покорени од Турака, српског су племена”

Ruestow, W “Der Krieg in der Tuerkey 1875-1876″, Zurich, 1876

65) Од 1880 до 1881 године водила се Српска Брсјачка у областима Демир-Хисара, Пореча и Кичева.Воће овог устанка су били локални Четници Илија Делија, Риста Костадиновић, Мицко Крстић и Анђелко Танасовић.

Веселиновић В. М. “Брсјачка Буна”, Београд, 1905

66) Молба становника села Селце код Дебра до ЊКВ Александра Карађорђевића из 1854 године.

22 Oktovra

Arsenije Janovich, Gavril Janovich, Damjan Markovich, Vasil Milich, Tane Ninovich, Trifun Grujovich, Stanisha Nikolich, Cvetko Damjanovich, Despot Potnikovich, Gligorije Naumovich i Filip Aleksich proshenijem od 21 t.m. mole Knjaza da bi se obshtini ninoi Selachkoi u Albaniji za Crkvu shtogod knjiga pravitelstvom srbskim za sirotinske crkve u Turskoj nabavljeni podarilo.

Џамбазовски К. et al. “Архивска Граѓа за Историјата на Македонскиот Народ”, Београд, 1979 том I, Књ. 2, стр. 235

67) На основи Привилегија Рудолфа 2-ог хиљаде српских породица из Босне и Македоније емигрирало je под Војводама Вуковићем и Пјасонићем.

Czoernig, von Carl “Ethnographie der oesterrichischem Monarchie”, Wien, 1885, Vol II pp.169

68) “Разумљиво је да су Турци преферирали пасивног и покорног Бугара насупрот бунтовном Србину или Грку.Пошто је Српско Књежевство добило своју слободу, Турци су сматрали сваког Србина који се изјашњавао тако као побуњеничког заговорника против турског режима.Ова околност била је широко искоришћена од стране Бугара како би ширили своју пропаганду међу Србима ван Књежевства…

….Било ко је одбијао да постане Бугар и упорно се називао Србином бивао је издан Турцима као заговорник Србије, и могао је да очекује тешку казну. Српски свештеници били су злостављани.Дозвола да се отвори српска школа бивала би одбијена, а постојеће биле су затворене. Српски манастири су уништени. Да би избегао злостављање, живаљ се одрекао своје народности и прозвао се Бугарима….

….за време последњих четердесетих или педесетих година водила се оштра пропаганда преко које су Бугари храбрили Турке да делују против Срба и Грка.Зато, низ Македоније, Тракије и Дарданије, Словени се сматрају Бугарима, што је сасвим нетачно.Сасвим супротно, Словени у Македонији не могу разумети Бугара из Јантре.
Ако се жели дати ознака овим Словенима правилно, онда треба да буду сматрани за Србе, јер српско име је толико популарно међу њима да на пример мушка деца су понекад крштена “Србин”. Српски херој народних песама, Марко Краљевић је очито Српски владар Македоније.”

Alexander von Heksch “Die Donau von ihrem Ursprung bis an die Mundung”, Leipzig, 1885, pp.63

69) 1886 године Руски публицист и дипломат И. С. Јастребов објављује своју књигу “Obichai i pesni tureckih serbov v Prizren, Ipek, Morava, i Dibra” (“Обичаји и Песне Турских Срба у Призрену, Пећи, Морави и Дебру) у којем се налази следећа забелешка о Српском обичају Слава: “Славу славе Срби не само у Србији, Аустрији, Мађарској, Босни, Црној Гори, Косову, Морави и Призрену, него такође у областима Скопља, Велеса, Прилепа, Битоља и Охрида, укључујући Дебар и подручје Тетова. Сви житељи који говоре Словенско-Српским дијалектом држе тај обичај светим.”

Jastrebov, I.S. “Obichai i Pesni tureckih serbov v Prizren, Ipek, Morava i Dibra”, 1886, pp.1-2

70) “Подељен вером на три дела, подељен због политичке судбине, подразним јурисдикцијама, Српска раса имала је ту несрећу да буде расута у разним провинвијама, чија имена сакривају њено јединство.Србија, Стара Србија ( у данашњим турским вилајетима Косово и Санџак) , Босна, Херцеговина, Далмација са Дубровником, Јужни део Мађарске (Бачка, Срем, Барања, Славонија, Хрватска) “.

Dozon, A. “L’ Europee Serbe, chants popularies heroiques (Serbie, Bosnie et Herzegovine, Croatie, Dalmatie, Montenegro)”, Paris, 1888, pp.15-16

71) Проматрање Аустро-Угарског Филд-Маршала Антона Туме вон Валдкампфа: ” У Македонији Срби живе, делимично у великој равници Битоља, делимично у Вардарској равници и посебно су компактни у долини Тетова

Anton Tuma von Waldkampf “Griechland, Makedonien und Sudalbanien”, Leipzig, 1897 pp-214-215

72) Закључак лингвисте Петра Драгановог око песама “Македонских Словена”:”Веома је упадљиво да у кругу Царева, Краљева, Војвода, Хероја и других ликова ових песама налазе се само личности и значајни догађаји од средњевековне, нове и најновије српске историје”.

P.Draganov “Makedonsko-Slavjanskii Sbornik” pp.VIII (n.d.)

73) “Срби су на југу Далмације, у Краљевству Хрватска и Славонија, на југу Краљевства Мађарска, у Македонији”

Henry, Rene “Questions d’ Autriche-Hongrie et Question d’ Orient” Paris, 1905, pp.207

74) Др. Карл Острајх о Скопљу: “Градско становништво састоји се од свих могућих елемената-од којих су неки прихватили Бугарски Егзархат и зову себе Бугари – и Албанци или Исламизирани Срби.Иако се налази јужно од Шар-Планине, Скопље је главни град Старе Србије…….сеоска попилација, иако је српска пореклом, у већем делу дала је подршку Егзархату, јер је бугарски Епископ прихватљивији за њих него грчки Епископ Екуменске Цркве којој су раније припадали.Тако је сеоска популација око Скопља данас постала углавном бугарска.Исто важи и за чисто српско Тетово”.

Karl Oestreich “Makedonien” Geographische Zeitschrift, Vol.X, No.1, 1904, pp 198-199

75) Говорећи у установљењу Бугарског Егзархата у Македонији, Карл Острајх бележи: “Значајан део сеоске популације, иако се тада осећала српском, приграбила је прву прилику да добије словенске свештенике и тако се декларирала као бугарска…..Ко год да је пришао Бугарском Егзархату, био је регистриран у Турским пописним документима као Булгар-Милет и пред светом је углавном био Бугар”.

Karl Oestreich “Die Bevolkerung von Makedonien”, Geographische Zeitschrift, Vol. XI, No.1, 1905, pp.291

76) Теодор вон Сосноски пише о бугарској пропаганди у Македонији: “Шта су били ови методи Грци, Срби и Турци ове несрећне земље осетили су на својим сопственим леђима.Крађама и опожаривањима, силовањима и убиствима, оружане банде покушавале су да их приморе да се прикључе бугарској страни.”

Theodor von Sosnosky “Die Balkanpolitik Osterreich-Ungars seit 1886, Stuttgart-Berlin, 1914, Vol.II, pp.129

77) За време Првог Светског Рата, бугарске трупе под командом Првог Поручника Александра Протогеровог, високог функционера ВМРО-а, добиле су нaредбу да се одмазде народу који је живео источно од Куманова ради напада на неке бугарске трупе.Пре почетка мера освете, читав живаљ се изјаснио као бугарски, да би избегао репресије.Протогеров је био збуњен.У вези овог догађаја, Гилбер ин дер Мар записује његов расплет:
“Тада су Протогерови помоћници имали досетку: питали су ко слави ‘Славу’.Они који су je славили, били су стрељани, јер прослава ‘Славе’ је знак да је неко Србин: то је обичај који Бугари немају”.

Gilbert in der Maur “Jugoslawien einst und jetz” Leipzig-Vienna, 1936, pp.330

78) “Иако је српска национална епика нашла свој најпотпунији израз у областима северо-запада, ипак је значајан део њеног градива узет из Јужне Србије.И обратно:много поема које потичу од другде су нашле пут у Јужној Србији, биле су певане тамо и наслеђене”.

Alois Schmaus, “Dichtung”, “Mazedonien: Leben und Gestalt einer Landschaft”, Berlin, 1940 pp.106

79) Листа географских имена у Јужној Старој Србији-БЈР Македонији са пореклом од корена “Срб-“: Србиново, код Тетова; Србица, Србјани, Србјан Доленце у Битољској области;Србце и Србци јужно од Битоља;Србиново у области Горње Џумаје, пиринска област у Бугарској;Србиница, речно врело код села Подлеш.

В .Kънчов “Македония” , София, 1900, стр.256
М.А. Вујићић “Речник Места у Ослобођеној Области Старе Србије”, 1914, стр.241
В .Kънчов Ibidem pp.191
В . Kънчов Ibidem pp. 238
В . Радовановић “Тиквеш и Рајец”, Етнографски Зборник XXIX стр.457
Ј .Ф. Трифуноски ” Македонизирање Јужне Србије”, Београд, 1995, стр.33

Срђан Тодоров

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Турчин се јежи када чује тај звук...
ТРАДИЦИЈОМ ПРОТИВ МУЛТИКУЛТУРНОГ ХАОСА!

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Ко и зашто гони Србску Акцију?

Недеља која је на измаку, остаће упамћена по кулминацији вишемесечне хајке на наш Покрет. Срамно и безаконо привођење родољуба, хапшење новинарке Весне Веизовић која се усудила да се успротиви хајци, показатељи су начина на који функционише антисрбска машинерија окупиране Србије. Благодарни смо свим појединцима, групама и гласилима који су нас подржали и који нас и даље подржавају током актуелне хајке. Посебно нас радује чињеница да су оркестриране медијске лажи против нас у највећој мери обезвређене бројним коментарима читалаца, који су у великој већини подржали медијски прокажену акцију дељења летака, разумевајући њен значај и добронамерно увиђајући да у њима нема никаквог позивања на насиље нити било каквих елемената линча, као што србомрзачки клеветнички медији злонамерно тврде.

Понављамо: ова акција, иако је спроведена летос, одабрана је тек пре недељу дана од стране агената Система као повод за напад на наш Покрет. Дакле, она није прави узрок хајке. Прави узрок крије се у јачању Србске Акције и у идејама које она заступа. Стога се и разлози за њено гоњење и клевету против ње, на ваљан начин могу сагледати у огледалу наказних идеја наших клеветника и прогонитеља. Тим поводом, осврнућемо се на неке од оних којима смета Србска Акција.

Уопштено, Србску Акцију гони Систем и његов актуелни изданак – криминални режим који пљачка народ, издаје Косово и Метохију, намеће болест педерастије и згражава се над идејом ослобођења и уједињења србских земаља. Актуелни режим, иако привидно има велику унутрашњу политичку моћ, заправо је обична испостава Брисела и Вашингтона.

Даље, гоне нас сепаратистичке, антихришћанске и друге антисрбске организације и партије, познате по некажњеном говору мржње према србском народу.

Гоне нас органи који своју срозаност показују чињеницом да поступак покрећу на иницијативу жуте штампе, наркоманских „антифашиста“ и америчких „НВО“, којима потом и достављају извештаје својих „истражних“ радњи. А жута штампа, која комплетне неистине или полуистине пласира у јавност, таквим држањем безуспешно покушава да компромитује наш Покрет и оправда нарастајућу атмосферу линча.

Гоне нас слуге ЕУ и НАТО злочинаца, којима смета наш допринос борби за слободу Новорусије и наша тежња да се србске земље отргну евроатлантским чељустима.

Гоне нас капиталистички мрзитељи национализма и социјалне правде, који пљачкају и понижавају србске раднике, сељаке и студенте и уништавају србску привреду.

Гоне нас они којима смета наша борба за студентска права и којима сметају наше акције уперене против оних који од србских факултета настоје да направе центре за ширење наркоманије и комунизма. Србску Акцију гоне и они који не желе обелодањивање истине о злоделима комунистичке окупације.

Гоне нас сви непријатељи реда и рада, непријатељи србске породице и идеала здравог друштва заснованог на светосавским начелима и хришћанском благоверју.

Гони нас клика којој смета да србски родољуби имају одговарајућу правну помоћ, и која их хапси саботирајући им право на одбрану.

Гоне нас вршиоци вештачких државних функција без реалног делокруга, који своје високе плате „зарађују“ скретањем пажње јавности са горућих проблема на измишљене прогоне мањина од стране србских родољуба. Они незаинтересовано прелазе преко бројних стварних кривичних дела уперених према србском народу и ћуте на кршење елементарних људских права политичких притвореника и затвореника.

Гоне нас и сви они који ћуте на чињенцу да власти безаконо толеришу експанзију дивљих нехигијенских насеља, као средине која се показује плодним тлом за одгајање преступника попут малолетника који су у последње време чинили тешка кривична дела пљачке и насиља над Београђанима.

Нечувено је да се прогони, клевеће и шиканира Србска Акција која указује на проблем дивљих насеља, а не гоне се одговорни за незаконито множење ових насеља! То је парадокс Система и свих његових изопачености. Али оне су за нас очекиване и лавеж његових пиона и неосновано гоњење нашег Покрета не може нас спутати, напротив. Само ће нас утврдити на путу истине, подвига и борбе и учинити нас јачим. То ће, уз помоћ Божију, посведочити време које долази, и које непобитно припада нама.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначкa погибија на Колубари
Уместо у болницу, пуковник Миливоје Стојановић стао је нa чело свог пука и уз поклич „Напред, на непријатеља!” пао у првим борбеним редовима. Њему је Бинички посветио „Марш на Дрину”, а Милоје Поповић и Милосав Јелић стихове.

Ових дана, скоро незапажено, прошла је читуља, коју су у „Политици” објавили потомци пуковника Миливоја Стојановића, легендарног команданта Другог пешадијског пука „Књаз Михаило”, названог Гвоздени пук. Читуља подсећа да је прошло сто година од јуначке погибије једног од најславнијих команданата овог пука.

О јунаштву Миливоја Стојановића хроничари су забележили многа сведочења, а њих су сажели и у књиге историчари мр Радоје Костић („Топлички витезови“) и пуковник Мирко Добричанин („Топлички Гвоздени пук ’Књаз Михаило’“), које су недавно објављене.

Према ратним дневницима овога пука, Добричанин је детаљно описао борбе на Колубари у којима су његови ратници показали невиђено јунаштво, како официри, тако и обични борци, сељаци из Топлице, Јабланице и Заплања.

Одлуком Радомира Путника и Живојина Мишића да српска војска крене у противнапад, Гвоздени пук је добио задатак од команданта Моравске дивизије, у чијем се саставу налазио, да 4. децембра 1914. године (по новом календару) нападне непријатеља на утврђеним положајима Кременица–Вис и да га протера преко Колубаре.

Командант пука Миливоје Стојановић је управо требало да буде смештен у болницу, јер је добио запаљење плућа. Кад је, међутим, сазнао за наређење, он је рекао: „Зар да оставим свој пук сада, кад моји војници иду напред, у смрт? Не, моје је место међу мојим војницима. Кад се сврши борба, кад потиснемо непријатеља, отићи ћу у болницу да се лечим. А сад остајем овде”.

И ставио се на чело пука, у прве борбене редове. Аустроугарска војска је утврдила фронт на линији Кременица–Вис, ком се, због испресецаног терена, тешко прилазило под непрестаном митраљеском ватром. После више поновљених јуриша, пуковник Стојановић је сам пошао испред својих бораца на још један јуриш. Последње речи биле су му: „Напред, на непријатеља!” Пао је погођен непријатељским мецима, али је пук наставио напредовање и, под командом заменика потпуковника Димитрија Милића, успео да савлада отпор и овлада рововима, чиме је једна од важних тачака битке на Колубари била освојена.

Инспирисан славним јунаком Миливојем Стојановићем, Станислав Бинички је компоновао чувени „Марш на Дрину”, за који је Милоје Поповић написао речи:

„Пој, пој Дрино, причај роду ми/Како смо се храбро борили /Певао је строј, војев’о се бој крај хладне воде/Крв је текла /Крв се лила Дрином због слободе”. Песник Милосав Јелић му је посветио своју песму која се завршава стиховима: „Ал’ окове земљи ћу скинути/ Ја не жалим што ћу погинути”.

А ко је био Миливоје Стојановић?

Историчари су записали да се родио у Пожаревцу 1873. године. После завршене војне академије брзо је напредовао и постао командант Подофицирске пешадијске школе. У Првом балканском рату био је командант 12. пука, а за храброст му је престолонаследник Александар Карађорђевић лично уручио Орден Карађорђеве звезде са мачевима, скинувши га са својих и прикачивши га на Стојановићеве груди.

После балканских ратова Миливоје Стојановић је постављен за команданта Краљевске гарде. Кад је избио Велики рат сам је тражио да преузме команду над јединицом која ће се непосредно борити на фронту.

У јуришу који је на Колубари водио пуковник Стојановић погинули су и млади поручници Сретен Николић и Милоје Китановић, као и још 53 подофицира и војника, док их је 224 рањено.

У борбама које су настављене погинуо је и капетан Љубомир Најдановић, заступник команданта 2. батаљона. Његов посилни, Воја из Русне, како је забележио Јован С. Динић, донео је свог мртвог команданта на леђима чак у Ниш. Кад је Перки, Љубомировој мајци, саопштио да јој је донео мртвог сина, и она је пала. Сахрањени су заједно, гроб до гроба.

(Политика)

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Хорор: Америчка демократија на делу (ФОТО+ВИДЕО) (18+)



Извјештај америчког Сената (на преко 480 страница), о тортурама у затворима под јурисдикцијом ЦИА, запрепастиле су свјетску јавност. Политички затвореници у војним затворима, и базама широм свијета, пролазе кроз прави колаж ужаса, које не би ,,боље“ замислио ни најдевијантнији ум.



Од гурања хране у ректум, преко дављења, седмодневне несанице, до мотива мучења, које смо могли само да видимо на култном филму Мајкла Симина ,,Ловац на јелене“, познатог под именом руски рулет.



Поред мучења, доста ,,осумњичених“ једноставно није у стању да издржи тортуру, па тако страдају или од дављења, или од хипотермије (смрзавања), или од срчаног удара.



Поражавајући податак за ЦИА је свако да су на десетине затвореника, затворени грешком, или без икакве основне сумње.

















Погледајте и видео да видите третман ментално обољелих у рехабилитационим затворима. Посебно сви домаћи евроатлантски душебрижници нека погледају љепшу страну америчке демократије.



Извјесни затвореник ,,Пол“ који је био војни медицински радник, патио је од биполарног поремећаја и депресије. ,,Лијек који су му преписали“, може се видјети на видеу испод.Америчка демократија не дискриминише, све третира једнако……… нељудски.


ИН4С