LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
17. mart
17. mart
Telegraf
17. mart (17.03) je 76. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (77. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 289 dana.
Događaji
45. p. n. e. – Julije Cezar je, u bici kod Munda u Španiji, teško porazio snage predvođene dvojicom sinova Gneja Pompeja Velikog, koji su izgubili više od 30.000 vojnika.
642. — Bitka kod Badra: Ključna Muhamedova pobeda nad opozicijom u Meki.
1190. — U Jorku u Engleskoj masakrirano je više od 500 Jevreja.
1526. — Francuski kralj Fransoa I oslobođen je iz ropstva. Kralj je zarobljen u februaru 1525. kada je, kod italijanskog grada Pavije, španska armija, predvođena markizom od Peskare, pobedila francusko-švajcarske trupe pod njegovom komandom.
1649 – Engleski parlament raspustio je Dom lordova (Gornji dom) u vreme vladavine Olivera Kromvela, pobednika u građanskom ratu u kojem je 1648. poražen kralj Čarls I.
1861. — Parlament ujedinjene Italije proglasio je kraljevinu, a Vitorija Emanuela II kraljem Italije.
1921. — U Poljskoj je proglašen ustav kojim je uvedena parlamentarna vladavina.
1944. — Napadom više od 200 bombardera na ciljeve u Beču počelo je savezničko bombardovanje Austrije u Drugom svetskom ratu.
1948. — Velika Britanija, Francuska i zemlje Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg) potpisali su Briselski ugovor o 50-godišnjem savezu protiv oružanih napada u Evropi i o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj saradnji, što se smatra zametkom Evropske unije.
1958. — Iz Kejp Kaneverala SAD su lansirale u orbitu oko Zemlje „Vangard I“, drugi američki satelit.
1963. — U erupciji vulkana Agung na indonežanskom ostrvu Bali život je izgubilo najmanje 11.000 ljudi.
1968. — Ispred američke ambasade u Londonu izbio je sukog između policije i demonstranata koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata. Uhapšeno je 300 demonstranata, a 90 policajaca je povređeno.
1969. — Golda Meir, blizak saradnik Ben Guriona u borbi za stvaranje države Izrael, postala je prva žena-premijer Izraela. Zbog nesuglasica u koalicionoj vladi 1974. je podnela ostavku.
1973. — Kambodžanski vazduhoplovni oficir je ukradenim avionom bombardovao predsedničku palatu u Pnom Penu. Predsednik Lon Nol je ostao živ, ali je poginulo najmanje 20 ljudi.
1991. — Većina sovjetskih građana izjasnila se na referendumu za očuvanje saveza država pod novim imenom Zajednica Nezavisnih Država.
1992. —
Eksplozija automobila-bombe raznela je zgradu izraelske amabasade u Buenos Ajresu. Poginulo je 29 ljudi, a ranjeno 252.
Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda.
1995. — Vojska Azerbejdžana je, nakon žestokih borbi, ugušila dvodnevnu policijsku pobunu u severnim predgrađima glavnog grada Bakua. Pobunu protiv predsednika Gajdara Alijeva predvodio je zamenik munistra unutrašnjih poslova Rovšan Javadov.
1996. — Talas pljački i paljevina zahvatio je Grbavicu, dva dana pre nego što je to poslednje srpsko predgrađe u Sarajevu, u skladu s Dejtonskim sporazumom, predato policiji Federacije BiH.
1998. — Džu Rongđi, vrhunski kineski ekonomista i reformator, postao je premijer Kine.
1999. — Šest članova Međunarodnog olimpijskog komiteta izbačeno je iz te institucije zbog primanja mita za Zimsku olimpijadu 2002.
2000. — U Ugandi 530 ljudi, članova sekte „Deset božijih zapovesti“, izvršilo je kolektivno samoubistvo spaljivanjem u crkvi.
2002. — Petoro ljudi je ubijeno, a 45 ranjeno kada su dvojica napadača ubacila bombe u protestantsku crkvu u diplomatskom naselju u Islamabadu, u Pakistanu. Većina ubijenih i ranjenih bili su stranci.
2003. — U 13-minutnom govoru iz Bele kuće predsednik SAD Džordž Buš postavio je ultimatum iračkom predsedniku Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati napusti Irak sa svojim sinovima ili će se suočiti sa ratom.
2004. — Na Kosovu izbile masovne demonstracije Albanaca, povodom utapanja dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra, koje su potom prerasle u dvodnevno nasilje tokom kojeg je 19 lica ubijeno (11 Albanaca i osam Srba) a povređeno više od 900 osoba, među kojima su i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća na Kosovu, 29 crkava i manastira, a više stotina Srba je napustilo svoje domove. Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji izbili protesti više hiljada ljudi, a u centru Beograda i Niša zapaljene su džamije.
Rođenja
1834. — Gotlib Vilhelm Dajmler, nemački inženjer († 1900.)
1894. — Slavko Vorkapić, srpsko-američki režiser († 1976.)
1897. — Milan Ajvaz, srpski glumac († 1980.)
1904. — Pavle Marganović, jedan od sedam sekretara SKOJ-a
1938. — Rudolf Nurejev, ruski baletski igrač († 1993.)
1951. — Kurt Rasel, američki glumac.
Smrti
180. — Marko Aurelije, rimski filozof i car. (* 121.)
493. — Sv. Patrik, svetac zaštitnik Irske.
1890. — Mita Rakić, srpski književnik. (*1846).
1906. — Avram Đukić, srpski istoričar. (* 1844.)
1942. — Nada Dimić, partizanka i narodni heroj. (* 1923.)
1956. — Irena Kiri, francuska naučnica, nuklearni fizičar i hemičar.
2002. — Van Tien Dung, komandant severno-vijetnamskih snaga.
Praznici i dani sećanja
Sveti Patrik, zaštitnik Irske.
17. mart
Telegraf
17. mart (17.03) je 76. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (77. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 289 dana.
Događaji
45. p. n. e. – Julije Cezar je, u bici kod Munda u Španiji, teško porazio snage predvođene dvojicom sinova Gneja Pompeja Velikog, koji su izgubili više od 30.000 vojnika.
642. — Bitka kod Badra: Ključna Muhamedova pobeda nad opozicijom u Meki.
1190. — U Jorku u Engleskoj masakrirano je više od 500 Jevreja.
1526. — Francuski kralj Fransoa I oslobođen je iz ropstva. Kralj je zarobljen u februaru 1525. kada je, kod italijanskog grada Pavije, španska armija, predvođena markizom od Peskare, pobedila francusko-švajcarske trupe pod njegovom komandom.
1649 – Engleski parlament raspustio je Dom lordova (Gornji dom) u vreme vladavine Olivera Kromvela, pobednika u građanskom ratu u kojem je 1648. poražen kralj Čarls I.
1861. — Parlament ujedinjene Italije proglasio je kraljevinu, a Vitorija Emanuela II kraljem Italije.
1921. — U Poljskoj je proglašen ustav kojim je uvedena parlamentarna vladavina.
1944. — Napadom više od 200 bombardera na ciljeve u Beču počelo je savezničko bombardovanje Austrije u Drugom svetskom ratu.
1948. — Velika Britanija, Francuska i zemlje Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg) potpisali su Briselski ugovor o 50-godišnjem savezu protiv oružanih napada u Evropi i o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj saradnji, što se smatra zametkom Evropske unije.
1958. — Iz Kejp Kaneverala SAD su lansirale u orbitu oko Zemlje „Vangard I“, drugi američki satelit.
1963. — U erupciji vulkana Agung na indonežanskom ostrvu Bali život je izgubilo najmanje 11.000 ljudi.
1968. — Ispred američke ambasade u Londonu izbio je sukog između policije i demonstranata koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata. Uhapšeno je 300 demonstranata, a 90 policajaca je povređeno.
1969. — Golda Meir, blizak saradnik Ben Guriona u borbi za stvaranje države Izrael, postala je prva žena-premijer Izraela. Zbog nesuglasica u koalicionoj vladi 1974. je podnela ostavku.
1973. — Kambodžanski vazduhoplovni oficir je ukradenim avionom bombardovao predsedničku palatu u Pnom Penu. Predsednik Lon Nol je ostao živ, ali je poginulo najmanje 20 ljudi.
1991. — Većina sovjetskih građana izjasnila se na referendumu za očuvanje saveza država pod novim imenom Zajednica Nezavisnih Država.
1992. —
Eksplozija automobila-bombe raznela je zgradu izraelske amabasade u Buenos Ajresu. Poginulo je 29 ljudi, a ranjeno 252.
Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda.
1995. — Vojska Azerbejdžana je, nakon žestokih borbi, ugušila dvodnevnu policijsku pobunu u severnim predgrađima glavnog grada Bakua. Pobunu protiv predsednika Gajdara Alijeva predvodio je zamenik munistra unutrašnjih poslova Rovšan Javadov.
1996. — Talas pljački i paljevina zahvatio je Grbavicu, dva dana pre nego što je to poslednje srpsko predgrađe u Sarajevu, u skladu s Dejtonskim sporazumom, predato policiji Federacije BiH.
1998. — Džu Rongđi, vrhunski kineski ekonomista i reformator, postao je premijer Kine.
1999. — Šest članova Međunarodnog olimpijskog komiteta izbačeno je iz te institucije zbog primanja mita za Zimsku olimpijadu 2002.
2000. — U Ugandi 530 ljudi, članova sekte „Deset božijih zapovesti“, izvršilo je kolektivno samoubistvo spaljivanjem u crkvi.
2002. — Petoro ljudi je ubijeno, a 45 ranjeno kada su dvojica napadača ubacila bombe u protestantsku crkvu u diplomatskom naselju u Islamabadu, u Pakistanu. Većina ubijenih i ranjenih bili su stranci.
2003. — U 13-minutnom govoru iz Bele kuće predsednik SAD Džordž Buš postavio je ultimatum iračkom predsedniku Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati napusti Irak sa svojim sinovima ili će se suočiti sa ratom.
2004. — Na Kosovu izbile masovne demonstracije Albanaca, povodom utapanja dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra, koje su potom prerasle u dvodnevno nasilje tokom kojeg je 19 lica ubijeno (11 Albanaca i osam Srba) a povređeno više od 900 osoba, među kojima su i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća na Kosovu, 29 crkava i manastira, a više stotina Srba je napustilo svoje domove. Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji izbili protesti više hiljada ljudi, a u centru Beograda i Niša zapaljene su džamije.
Rođenja
1834. — Gotlib Vilhelm Dajmler, nemački inženjer († 1900.)
1894. — Slavko Vorkapić, srpsko-američki režiser († 1976.)
1897. — Milan Ajvaz, srpski glumac († 1980.)
1904. — Pavle Marganović, jedan od sedam sekretara SKOJ-a
1938. — Rudolf Nurejev, ruski baletski igrač († 1993.)
1951. — Kurt Rasel, američki glumac.
Smrti
180. — Marko Aurelije, rimski filozof i car. (* 121.)
493. — Sv. Patrik, svetac zaštitnik Irske.
1890. — Mita Rakić, srpski književnik. (*1846).
1906. — Avram Đukić, srpski istoričar. (* 1844.)
1942. — Nada Dimić, partizanka i narodni heroj. (* 1923.)
1956. — Irena Kiri, francuska naučnica, nuklearni fizičar i hemičar.
2002. — Van Tien Dung, komandant severno-vijetnamskih snaga.
Praznici i dani sećanja
Sveti Patrik, zaštitnik Irske.