Na današnji dan

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 13. septembar

​

1321. - Umro je Dante Aligijeri, najveći italijanski pesnik, centralna figura celokupne italijanske kulture XIII i XIV veka. Najznačajnije njegovo delo je "Božanstvena komedija" ("Pakao", "Čistilište" i "Raj"), u kojoj pominje i naš narod, naše krajeve i srpskog kralja Milutina. Ostala dela: "Novi život" (autobiografija u kojoj opisuje svoju ljubav prema Beatriče), "Gozba", "O narodnom govoru"....

1739. - Rođen je Grigorij Potemkin, ruski knez, maršal, ljubimac ruske carice Katarine. Kao komadant vojske i prvi ministar, imao je ogromnu vlast. Učestvovao je u prvom ratu protiv Turske i gušenju seljačkog ustanka Pugačova. U drugom rusko-turskom ratu bio je glavnokomandujući ruskih snaga. Kao državnik, postigao je znatne uspehe: kolonizovao južnu Ukrajinu, pripojio Krim Rusiji, osnovao i izgradio crnomorsku flotu, podigao luke Sevastopolj i Herson. Danas se figurativno za neku laž koristi izraz "Potemkinova sela", otuda što je Potemkin na brzinu digao niz sela u Ukrajni, duž puta kojim je trebalo da prođe carica, kako bi joj predstavio svu uspešnost svog rada na kolonizaciji Ukrajine.

1788. - Njujork je postao glavni grad SAD-a.

1804. - Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe uputio je u Rusiju prvu ustaničku delegaciju da bi je zainteresovao za ustanak i tražio pomoć u oružju za borbu protiv Turaka. Prota Mateja Nenadović, Petar Čardaklija i Jovan Protić primljeni su hladno na ruskom dvoru i rečeno im je da Srbi mogu da se nadaju samo moralnoj podršci. Rusija se rukovodila isključivo sopstvenim interesom da ne bi kvarila odnose s Otomanskim carstvom.

1842. - Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, proglašen je za kneza Srbije, pošto su ustavobranitelji proterali Mihaila Obrenovića. Zbog suprotstavljanja ustavobraniteljskom Savetu i vezivanja za Austriju, "kajmakamska" struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenovića. U vreme njegove vladavine, objavljeno je "Načertanije" Ilije Garašanina (spoljnopolitički program), donesen je Građanski zakonik i reformisano je sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila.

1903. - Rođen je srpski pisac Branimir Ćosić, koji je mahom pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima njihovog unutrašnjeg života i morala. Dela: romani "Pokošeno polje", "Vrzino kolo", "Dva carstva", pripovetke "Priče o Boškoviću", "Egipćanka i druge priče", eseji "Deset pisaca - deset razgovora", "Kroz knjige i književnost".

1906. - Prvi let avionom u Evropi.

1943. - Čang Kaj Šek postao je predsednik Kine.

1965. - Bitlsi su izdali singl "Yesterday".

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 14. septembar

​

1219. - Proglašena je autokefalnost (samostalnost) Srpske pravoslavne crkve - koju je kod vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i nikejskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao Sava Nemanjić, potonji prvi srpski arhiepiskop - sa sedištem u manastiru Žiča. Car Dušan uzdigao je 1346. Srpsku crkvu na rang patrijaršije.

1716. - Proradio je prvi svetionik u SAD-u, u bostonskoj luci.

1812. - Nedelju dana nakon što je pobedio rusku vojsku kod Borodina, Napoleon Bonaparta ušao je u Moskvu. Moskva i jeste bila cilj njegovog pohoda, ali u napuštenom gradu nije bilo ni carskih predstavnika koji bi tražili primirje, ni velikih zaliha hrane koje bi okrepile francusku vojsku nakon dugog pohoda.

1852. - Rođen je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i izražajnim jezikom pripovetke iz crnogorskog, dalmatinskog i beogradskog života, romane i drame. U delima iz zavičajnog primorskog života iskazao je veliki dar posmatranja, živopisnog slikanja sredine i ljudi, s potresnim svedočanstvima o patnji pravoslavnih Srba u Zagori i Dalmaciji i njihovom opiranju agresivnim nastojanjima Rimokatoličke crkve da im nametne tuđu veru. Prevodio je francuske pisce Gi de Mopasana, Emila Zolu, Žana Molijera. Dela: romani "Bakonja fra Brne", "Uskok", zbirke pripovedaka "Iz primorskog života", "S mora i planine", "Beogradske priče".

1927. - Umrla je Isidora Dankan, američka igračica, žena ruskog pesnika Sergeja Jesenjina. Unela je novine u plesnu umetnost. Osnovni princip njene plesne umetnosti bio je ovaploćen u tome da telo i plesni pokreti moraju biti slobodni i predstavljati odraz unutrašnjih doživljaja. Inspirisala se grčkom antičkom umetnošću. Osnovala je nekoliko baletskih škola u Evropi i Americi.

1939. - Ruski dizajner i konstruktor aviona Igor Sikorski - koji je 1917. emigrirao u Ameriku - ostvario je u Konektikatu svoj san poletevši prototipom helikoptera "BC-300" koji je sam napravio.

1975. - Elizabeth Ann Seton je prva Amerikanka koja je proglašena sveticom od strane pape Pavla VI u Vatikanu.

1982. - Grejs Keli, princeza od Monaka i američka glumica, poginula je u saobraćajnoj nesreći u 52-oj godini života.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 15. septembar

​

53. - Rođen je Marko Ulpije Trajan, rimski imperator, poreklom iz Španije. Vladao je od 98. do 117. godine i poslednji vodio osvajačke ratove. Pobedio je Dačane i Dakiju pretvorio u rimsku provinciju, a u Aziji od Parćana otrgao Jermeniju, ugušio ustanak u Mesopotamiji i osvojio Vavilon. Rimska imperija tada je dostigla najveći teritorijalni obim i, prema proceni istoričara, imala oko 70 miliona stanovnika. Trajan je inače mnogo gradio, naročito na Balkanu. Najpoznatije građevine: kameni most preko Dunava nedaleko od Kladova koji je vezivao Gornju Meziju (Srbija) sa Dakijom, Trajanov put na desnoj obali Dunava od Singidunuma (Beograda) do mosta, razna utvrđenja u Dakiji, Trajanov stub u Rimu na kom su u bareljefima prikazani prizori iz rata sa Dačanima i mnoge druge.

1821. - Kostarika, El Salvador, Gvatemala, Honduras i Nikaragva dobili su nezavisnost.

1853. - Antoinette Blackwell je prva žena u SAD-u koja je izabrana za ministra.

1890. - Rođena je Agata Kristi, engleska književnica, neprevaziđena u pisanju detektivskih romana: "Tajanstvena afera u Stilu", "Ubica Rodžera Akrojda", "Đavo pod suncem"...

1916. - Za vreme bitke na Somi, Britanci su preuzeli veliku ofanzivu protiv Nemačke, koristeći prvi put u istoriji tenkove. Četrdesetak primitivnih tenkova ušlo je oko milju iza neprijateljskih linija, ali su bili suviše spori da bi zadržali svoju poziciju nakon što je počela nemačka kontraofanziva. Ipak, general Douglas Haig, glavnokomandujući savezničkim snagama na Somi, video je potencijal novog oružja, te je naručio proizvodnju još stotinu tenkova.

1917. - Aleksandar Kerenski, vrhovni komadant ruske vojske, uveo je diktatorsku vladavinu, tzv. "kerenštinu", obeleženu terorizmom, diktatorskom metodom uz demagoške fraze i obmanjivanjem narodnih masa.

1938. - Džon Kob postavio je svetski rekord u postignutoj brzini automobila od 350,2 milje na čas, rekord koji je trajao samo jedan dan.

1995. - Savet bezbednosti UN produžio je za još šest meseci delimičnu suspenziju sankcija protiv Jugoslavije.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 16. septembar

​

1630. - Gradić Shawmut promenio je ime u Boston.

1810. - Otpočeo je meksički rat za nezavisnost, rat protiv 300-godišnje španske vladavine.

1823. - Rođen je srpski knez Mihailo Obrenović, koji je Srbiju učinio najjačom vojnom silom na Balkanu. Vladao je od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kad je ubijen u Košutnjaku. Zbog bune Tome Vučića Perišića, pobegao je 1842. u Austriju, gde je pomagao Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića i druge srpske pisce. Kad se njegov otac, knez Miloš Obrenović, vratio na vlast 1858, preuzeo je komandu nad vojskom, a 1861. je ustanovio narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim oružjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. i posle dugih pregovora naterao je 1867. Turke da povuku garnizone iz svih srpskih gradova. Sklapao je saveze s balkanskim hrišćanima radi rušenja Otomanskog carstva - 1866. s Crnom Gorom, 1867. s Grčkom i s bugarskim revolucionarnim odborom i 1868. s Rumunijom i nastojao je da spreči pad Bosne i Hercegovine pod austrijsku vlast.

1857. - Patentirana je mašina za slaganje slova.

1861. - Zastupništvo grada Zagreba dodelilo je Vuku Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data "sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju".

1869. - Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegovo životno delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga, postavio je tezu da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio je više od sto naučnih radova. Dela: "Preistorijska Vinča I-IV", "Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska kolonija Vinča".

1894. - Rođen je srpski arhitekta, istoričar umetnosti i pisac, Aleksandar Deroko, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od prvih istoriografa srpske srednjovekovne i narodne arhitekture, profesor Arhitektonskog i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studirao je arhitekturu u Rimu, Pragu, Brnu i Beogradu, gde je diplomirao 1926, posle čega je u Parizu kod profesora Gabrijela Mijea specijalizirao srpsku srednjovekovnu arhitekturu. Autor je niza projekata, uključujući zgradu Bogoslovskog fakulteta i Svetosavskog hrama u Beogradu i crkve u Novom Sarajevu. Dela: "Narodno neimarstvo I", "Narodno neimarstvo II", "Srednjovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji", "Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjovekovnoj Srbiji", "Rimski spomenici u Đerdapu", "Arhitektura staroga veka", "Spomenici arhitekture IX - XVIII veka u Jugoslaviji", "Folklorna arhitektura u Jugoslaviji", "Srednjovekovni gradovi na Dunavu", "Sveta Gora", "Sa starim neimarima", "Stara seoska kuća", "Stara varoška kuća", knjiga sećanja "I ondak je letijo jeroplan nad Beogradom".

1945. - U Okinavi je zabeležen najniži vazdušni pritisak na svetu od 856 mb.

1966. - Otvorena je Metropoliten opera u Njujorku.

1977. - Umrla je operska diva Marija Kalas. Rođena u Njujorku u porodici grčkih emigranata, Kalasova je talenat za muziku pokazala veoma rano. U trinaestoj godini otišla je u Atinu, gde je učila pevanje kod soprana Elvire de Hidalgo. Prvi put se pojavila na sceni 1947. godine, u "Đakondi" u Veroni. Budući jedan od najjačih soprana, uskoro su joj se otvorila vrata raznih operskih kuća širom sveta. Privatni život Kalasove postao je glavna tema svetskih tabloida kada se razvela od svog supruga zbog grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa. Njena karijera krenula je nizbrdo 70-tih godina, a umrla je 1977. godine u Parizu.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 17. septembar

​

1787. - Potpisana je Ustavna povelja SAD-a na konferenciji u Filadelfiji.

1889. - Povodom 500-godišnjice Kosovske bitke, ustanovljen je Orden kneza Lazara, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.

1918. - Posle trodnevne uraganske ofanzive, Prva i Druga srpska armija probile su Solunski front, što je bilo odlučujuće za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu - mesec i po dana potom kapitulirala je Austrougarska, a ubrzo i Nemačka. Srpske snage presekle su bugarsku vojsku i prisilile Bugarsku da 30. septembra 1918. položi oružje. Pri tom su Srbi prodirali tako brzo da je francuska komanda molila srpsku Vrhovnu komandu da uspori napredovanje, jer francuska konjica nije uspevala da drži korak sa srpskom pešadijom.

1922. - Počelo je emitovanje programa radio Moskve, u tom momentu najjače radio stanice.

1939. - Sovjetski Savez izvršio je invaziju na Poljsku u Drugom svetskom ratu.

1953. - Izvršena je prva uspešna operacija razdvajanja sijamskih blizanaca.

1964. - Bitlsima je plaćeno rekordnih (za to vreme) 150.000 dolara za održavanje koncerta u Kanzasu.

1972. - Kultni film Roberta Altmana - "M*A*S*H" - premijerno je prikazan na televiziji.

1976. - NASA je otkrila javnosti prvi spejs šatl "Enterprajz". Rad na njemu koštao je oko deset milijardi dolara, a bila je potrebna cela decenija da se završi.

1978. - U Beloj kući u Vašingtonu, egipatski predsednik Anwar el-Sadat i izraelski premijer Menachem Begin potpisali su sporazum kojim su stavili tačku na tri decenije neprijateljstava između Egipta i Izraela. Sadat i Begin su iste godine dobili zajedno i Nobelovu nagradu za mir, zbog učinjenih napora da do ovog sporazuma dođe.

1983. - Vanesa Vilijams izabrana je za prvu crnu mis Amerike.

1991. - Severna i Južna Koreja primljene su u Ujedinjene Nacije.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 18. septembar

​

1739. - Beogradskim mirom okončan je rat započet 1737. između Otomanskog carstva i Austrije, koja je potisnuta s Balkana. Srbija je ponovo postala deo Otomanskog carstva, a Austrija je prisiljena da Turcima vrati i Malu Vlašku i delove Bosne koje je dobila Požarevačkim mirom 1718.

1810. - Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1905. - Rođena je Greta Garbo, američka filmska glumica švedskog porekla. Karijeru je počela u švedskom filmu, ali je svetsku slavu postigla u SAD-u. Bila je spontana i retko inteligentna, predstavljala je simbol ženstvenosti. Igrala je u periodu od 1921. do 1941. godine, kada se sama povukla, ali njena popularnost nije jenjavala. Za rad na filmu nije dobila nijednu filmsku nagradu, ali ostaju upamćene njene role u filmovima: "Poljubac", "Mata Hari", "Agata Kristi", "Kraljica Kristina", "Ana Karenjina", "Dama sa kamelijama"...

1962. - Ruanda, Jamajka, Burundi i Trinidad primljeni su u Ujedinjene Nacije.

1970. - U Londonu je umro Džimi Hendriks, čuveni rok gitarista.

1979. - Leonid i Valentina Kozlov, ruski baletski igrači, prebegli su u Ameriku.

1984. - Džo Kitinger (Joe Kittinger) završio je solo let balonom preko Atlantika.

1961. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Dag Hammarskjd, poginuo je pod misterioznim okolnostima u avionskoj nesreći u Zambiji.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 19. septembar

​

1356 - Engleska vojska pod vođstvom Crnog Princa (The Black Prince), sina kralja Edvarda III (Edward), u bici kod Poatjea porazila je vojsku francuskog kralja Žana II (Jean), čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Istog dana 1370. Crni Princ je zauzeo i opustošio Limož.

1551 - Rođen je francuski kralj Anri III (Henri), poslednji vladar iz dinastije Valoa (Valois). Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuskih protestanata).

1802 - Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut (Lajos Košuth), vođa Mađarske revolucije 1848. i rata za nezavisnost od Austrije, guverner oslobođene Mađarske od aprila do avgusta 1849. Nakon mađarske kapitulacije 13. avgusta 1849. živeo je u izbeglištvu (Turska, Engleska, SAD, Italija) gde je kao vođa emigracije agitovao za nezavisnost Mađarske.

1814 - U Požeškoj nahiji u Srbiji počela je Hadži-Prodanova buna. Ustanak pod vođstvom igumana Pajsija i Hadži-Prodana proširio se i na Kragujevačku i Jagodinsku nahiju, ali nije dobio podršku Miloša Obrenovića koji je smatrao da je ustanak preuranjen. I pored obećanja da će ustanicima biti oprošteno, Turci su pogubili oko 300 ustanika među kojima i igumana Pajsija, a Hadži-Prodan je prebegao u Austriju.

1837 - Kod Požarevca su održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.

1888 - Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano je u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti je postala 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare (Bertha Soucaret).

1911 - Rođen je engleski pisac Vilijam Golding (William), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljeni i najpoznatiji roman "Gospodar muva" postao je svetski bestseler.

1914 - Počela je bitka na Mačkovom kamenu u Prvom svetskom ratu. Nakon četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila je Srbe na povlačenje.

1922 - Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69 trka između 1949. i 1951.

1928 - "Parobrod Vili", prvi animirani crtani film u kojem se pojavio Miki Maus (Mickey Mouse), prikazan je u njujorškom bioskopu "Koloni teatar".

1939 - Sovjetske trupe stigle su na mađarsku granicu i istovremeno su na severu Evrope okupirale Vilnus (danas glavni grad Litvanije), koji je bio pod poljskom upravom.

1941 - Nemci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitke koja je trajala 45 dana; britanske trupe ušle su u Teheran.

1955 - U Argentini je vojska oborila sa vlasti predsednika Huana Dominga Perona (Juan), koji je izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju, ponovo je izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974.

1957 - Amerikanci su u Nevadi izvršili prve podzemne nuklearne probe. 1961 - Građani Jamajke su se na referendumu izjasnili za izdvajanje zemlje iz Zapadnoindijske Federacije.

1985 - U glavnom gradu Meksika Sjudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo je oko 12.000, a ranjeno 40.000 ljudi.

1989 - U eksploziji aviona DC-10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli su svi putnici i članovi posade (171).

1991 - Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule su iz Beograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFR Jugoslavije.

1992 - Savet bezbednosti UN iskljucio je SR Jugoslaviju iz svetske organizacije, osporivši joj pravo da automatski nasledi SFRJ. SRJ je ponovo postala članica UN 2. novembra 2000. godine, nakon što je demokratska opozicija preuzela vlast u Srbiji.

1994 - Američke trupe iskrcale su se na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao "ponovno uspostavljanje demokratije" u toj zemlji.

1999 - U Beogradu je umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka ("O govoru galipoljskih Srba", "Srpski narod i njegov jezik").

2000 - U Pragu je počelo petodnevno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, tokom kojeg se više hiljada demonstranata, protivnika globalizacije sukobilo sa policijom. U sukobima su povređena 142 demonstranta i 123 policajca, a centar Praga je demoliran.

2001 - Islamski sveštenici su pozvali terorističkog lidera Osamu Bin Ladena da dobrovoljno napusti Avganistan, ali mu nisu odredili rok za izlazak iz zemlje. SAD zapretile da će napasti Talibane, ukoliko ne predaju Bin Ladena.

2003 - Bivši američki predsednik Bil Klinton (Bil Clinton) posetio je Prištinu gde je proglašen za počasnog doktora prištinskog univerziteta. Dan kasnije on je u Potočarima kod Srebrenice (BiH) otvorio Memorijalni centar u znak sećanja na Bošnjake ubijene u leto 1995. godine.

2008 - Umro je Mauricio Kagel, jedan od najznačajnijih savremenih kompozitora, koji se bavio filmom, esejistikom, kamernom muzikom, komponovao je za radio drame i imao ključan uticaj u oblasti instrumentalnog teatra.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 20. septembar

​

1844. - U broju 76. "Serbskih novina" objavljen je članak Matije Bana - "Vazduhoplovlje" - prvi pisani dokument o vazduhoplovstvu u Srbiji.

1859. - Patentiran je šporet na struju.

1860. - Engleski kralj Edvard VII prvi je član kraljevske porodice koji je posetio SAD.

1904. - Otvorena je prva stalna postavka Etnografskog muzeja u Beogradu, povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Muzej i prvu izložbu otvorio je kralj Petar I Karađorđević. Danas se taj dan slavi kao Dan Etnografskog muzeja, za koji se svake godine priprema studijska muzejska izložba i dodeljuje Nagrada Borivoje Drobnjaković. Odmah po nastanku Muzeja, pristupilo se terenskim istraživanjima srpske tradicionalne kulture u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Istri.

1946. - Otvoren je prvi Filmski festival u Kanu. Prva dodela nagrada na ovom festivalu bila je predviđena još u septembru 1939. godine, ali ju je početak Drugog svetskog rata odložio. Na prvom Kanskom festivalu učestvovalo je 18 zemalja. Devet filmova dobilo je počasnu nagradu - Grand Prix du Festival.

1949. - Teniser Pančo Gonzales prelazi u profesionalce.

1954. - Prvi put je korišćen programski jezik FORTRAN.

1957. - Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus, u osnovi romantičar. Njegov originalni stil jako je blizak finskom muzičkom folkloru, a veliki broj njegovih dela inspirisan je "Kalevalom". Dela: simfonijska poema za orkestar "Finlandija", orkestarske legende "Labud iz Tuonela" i "Povratak Lemiškaena", uvertira "Karelija"...

1990. - Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letelica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda od napada ratne avijacije Nemačke. Zrnić je završio Mašinski fakultet u Beogradu i usavršavao vazduhoplovnu tehniku u Francuskoj, a kao ekspert UN proveo je nekoliko godina u Africi.

1991. - Crnogorski parlament je na Žabljaku proglasio Crnu Goru za ekološku državu i prihvatio Deklaraciju o zaštiti prirode u ime sopstvenog opstanka, budućnosti potomstva i neophodnosti da se mudrošću spreči ekološka katastrofa. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na Svetskom ekosamitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 21. septembar

​

- Danas se slavi praznik Mala Gospojina ili Rođenje Presvete Bogorodice. Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu, od roditelja Joakima i Ane, koji su već bili stari ljudi kada su je dobili. Kako nisu imali potomstva, što se u ono vreme smatralo Božijom kaznom, danonoćno su se molili Bogu da ih obdari detetom. Ani se javio anđeo Božji i rekao da je njen vapaj došao do nebesa i da će ubrzo postati majka. Kada je Ana rodila kćer, dali su joj ime Marija, što znači visoka ili gospodareća. Ne zna se od kada se tačno praznuje dan Marijinog rođenja, ali dan njene smrti (28. avgust) - Velika Gospojina ili Uspenije Presvete Bogorodice - ustanovljen je po želji cara Mavrikija 528. godine. Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, hajdučku travu, konjski bosiljak, cvet od lipe, dren... Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe, u tom periodu ostavljaju se i međudnevička jaja, kao najbolja za upotrebu i rasad.

1784. - Izašle su prve dnevne novine u SAD-u (Penns Packet & General Advertiser).

1792. - Proglašena je prva Francuska republika.

1846. - Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu "Radenik". Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove "Javnost" i "Glas javnosti", a 1875. i list "Oslobođenje". Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izučavao je samoupravu i nacionalno pitanje jugoslovenskih naroda, zalažući se za federativno rešenje. Člancima "Realni pravac u nauci i životu", "Pevanje i mišljenje" i "Realnost" snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu "Srbija na istoku", svom najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.

1915. - Umro je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis "Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatlijske predmete iz srednjeg veka. Dela: "Građa za istoriju umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu".

1930. - Johann Ostermeyer patentirao je blic.

1951. - Čehoslovački atletičar Emil Zatopek postavio je rekord pretrčavši 15.000 metara za 44 minuta i 54.6 sekundi.

1964. - Malta je dobila nezavisnost od Britanije.

1973. - Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose s Čileom, deset dana posle puča generala Augusta Pinočea izvedenog uz pomoć SAD; u puču je ubijen socijalistički predsednik Salvador Aljende.

1976. - Grupa "Wings" održala je koncert u Zagrebu.

1999. - Opozicioni Savez za promene je u Beogradu i u još dvadesetak gradova u Srbiji otpočeo svakodnevne protestne skupove, zahtevajući odlazak s vlasti jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

 

[peca 29]

21 septembar:

19. p. n. e. - Umro je rimski pisac Publije Vergilije Maron, tvorac dela u kojima je veličao rimsku prošlost i vekovima bio uzor evropskim pesnicima. U junačkom epu "Eneida", pisanom 11 godina po ugledu na Homera, opisao je trojanskog junaka Eneju koji je posle dugih lutanja i borbi dospeo u Lacijum (oblast južno od Tibra) i postao rodonačelnik Rimljana. Ostala dela: "Pastirske pesme" (ekloge), "Pesme o poljoprivredi" (georgike).

1327. - Engleskog kralja Edvarda II u zamku Berkli ubili su supruga Izabela od Francuske i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer. Kraljičin ljubavnik je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III, koji ga je 1330. zatvorio i pogubio.

1452. - Rođen je italijanski verski reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer, koji je kritikovao moralnu iskvarenost rimske kurije, posebno pape Aleksandra VI. Podstakao je i vodio ustanak u Firenci 1494. kada je zbačen s vlasti Pjetro de Mediči i proterana porodica Mediči.

Proglasio je republiku i stvorio teokratski poredak, ali je doneo i duh verske isključivosti. Papa ga je ekskomunicirao iz rimokatoličke crkve, a 1498. je uhvaćen u borbi i potom spaljen na lomači u Firenci. Dela: "Propovedi", "Ispitivanje savesti".

1726. - Rođen je srpski istoričar, teolog, književnik Jovan Rajić. Školovao se u Sremskim Karlovcima, gde je i rođen, u jezuitskoj gimnaziji u Komoranu, i u Šopronu (protestantska gimnazija). Zaršio je Duhovnu akademiju u Kijevu. Radio je kao profesor u Karlovcima i Novom Sadu (geografija sa istorijom).

Pošto se zamonašio 1772. postaje arhimandrit manastira Kovilj u Bačkoj. Uz Dositeja Obradovića on je verovatno najučeniji Srbin svog vremena. Njegov "Katihizis", koji je izradio na traženje carice Marije Terezije, najprevođenija je srpska knjiga 18. veka. Prevedena je na rumunski (2 prevoda) nemački, mađarski i grčki. Prevodio je sa ruskog i nemačkog, književno, bogoslovsko i istoriografsko štivo.

Njegova "Istorija", obimno delo objavljeno u 4 toma (1794/95) ostavila je ogroman trag u srpskoj kulturi. To je prva publikacija u srpskoj književnoj istoriji za koju su bili upisivani prenumeranti (pretplatnici). I na literarnom polju imao je sjajne rezultate, njegova poema "Boj zmaja sa orlovi" smatra se najboljim pesničkim ostvarenjem srpske literature 18. veka.

Dela: "Katihizis mali", "Boj zmaja sa orlovi", "Stihi o vospominaniji smrti", "Istorija raznih slovenskih narodov", "Traedokomedija" (prerada dela Emanuila Kozačinskog), "Molitvenik", "Istorija katihizma", "Bezpristrastnaja istoričeskaja povest", "Pravila monašeskaja".

1792. - U Francuskoj je na prvoj sednici Konventa (skupština), na predlog Koloa D'Erbua, zbačena monarhija.

1832. - Umro je škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog istorijskog romana. Sakupljao je narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Preveo je na engleski srpsku narodnu pesmu "Hasanaginica". Dela: romani "Veverli", "Gaj Manering", "Starinar", "Rob Roj", "Ajvanho", "Talisman", "Kenilvort", "Kventin Dervard", "Grof Robert".

1842. - Umro je grof Sava Tekelija, veliki mecena, jedan od prvaka Srba tadašnje Austrije, po obrazovanju pravnik, osnivač i predsednik Matice srpske, narodni dobrotvor. Velikim zaveštanjem od 150.000 forinti, nekoliko kuća i zemljišnih poseda, osnovao je 1838. u Pešti zadužbinu "Tekelijanum" pod upravom Matice srpske (za čiji je rad on takođe obezbedio velika sredstva), kako bi srpskim đacima iz Vojvodine i drugih krajeva omogućio univerzitetsko školovanje u glavnom gradu Ugarske.

Kao veleposednik (grof) iz Arada (danas Rumunija) aktivno je učestovovao u političkom životu ugarskih Srba i materijalno je pomagao gotovo sve srpske nacionalne akcije. Matica srpska ga je 1838. izabrala za doživotnog predsednika.

1844. - Rođen je srpski pisac i političar Svetomir Nikolajević, profesor Velike škole, član Srpske kraljevske akademije, predsednik vlade Srbije, ministar unutrašnjih dela i jedan od osnivača Radikalne stranke. Studirao je istoriju na Velikoj školi u Beogradu i na više evropskih univerziteta.

Znatno je uticao na srpsku književnost u drugoj polovini 19. veka. Napisao je veliki broj studija, kritika, članaka i eseja, od kojih su mnogi objavljeni u dve sveske pod naslovom "Listići iz književnosti".

1846. - Rođen je srpski političar, politički mislilac i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj i Rusiji, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu "Radenik". Bio je pod uticajem ruskog "narodnjaštva".

Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove "Javnost" i "Glas Javnosti", a 1875. "Oslobođenje". Zbog navodne štamparske krivice odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan.

Člancima "Realni pravac u nauci i životu", "Pevanje i mišljenje" i "Realnost" snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu "Srbija na istoku", najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.

1860. - Umro je nemački filozof Artur Šopenhauer, dubok pesimist. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli), a osnovno moralno osećanje sažaljenjem.

Dela: "O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga", "Svet kao volja i predstava", "Parerga i paralipomena".

1866. - Rođen je engleski pisac Herbert Džordž Vels, rodonačelnik naučno-fantastične literature, autor mnogih popularno-naučnih, istorijskih, socijalnih i fantastičnih romana i pripovedaka.

Dela: "Rat svetova", "Vremenska mašina", "Istorija sveta", "Ostrvo doktora Moroa", "Hrana bogova", "Nevidljivi čovek", "Novi Makijaveli", "Tono Bangi", "Čovečanstvo", "Novi svet", Nauka o životu", "Kips".

1867. - Rođen je američki političar Henri Luis Stimson, ministar rata SAD od 1911. do 1913. i od 1940. do 1945. idejni tvorac najvećeg pojedinačnog ratnog zločina u istoriji čovečanstva. Na njegovu preporuku predsednik SAD Hari Truman odlučio je da u avgustu 1945. baci atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, iako je Japan praktično već bio poražen.

1899. - Osnovana je muzička škola "Mokranjac", najstarija muzičko-pedagoška institucija u Srbiji koja postoji u kontinuitetu do danas. Prvobitni naziv bio je Srpska muzička škola, a preimenovana je 1946. Osnivač škole bilo je Beogradsko pevačko društvo.

Prilikom osnivanja za članove Saveta Škole izabrani su Stevan Mokranjac, Stanislav Binički i Cvetko Manojlović. Osim njih nastavnik je tada bio i Jovan Ružička. Prvi direktor bio je Mokranjac.

1909. - Rođen je Kvame Nkrumah, prvi predsedik Gane, borac protiv kolonijalizma, teoretičar antikolonijalizma i lider Pokreta nesvrstanosti.

Dela: "Autobiografija Kvame Nkrumaha", "Govorim o slobodi", "Afrika se mora ujediniti", "Neokolonijalizam, poslednji stadijum imperijalizma", "Kongoanski izazov", "Glas iz Gane", "Velika laž", "Tamni dani Gane", "Priručnik revolucionarne borbe", "Spektar crne moći".

1938. - Vlada Čehoslovačke pristala je na britansko-francuski plan o prepuštanju takozvane Sudetske oblasti Nemačkoj. Tim terminom su Nemci nazivali češke oblasti sa znatnim procentom nemačkog stanovništva.

1939. - Rumunski fašisti ubili su predsednika vlade Rumunije Armanda Kalineskua, protivnika nacističke Nemačke.

1958. - Rođen je Milan Mladenović, srpski muzičar, kompozitor, pesnik. Najpoznatiji je kao pevač i gitarista beogradske rok grupe Ekaterina Velika, ali i autor zapaženih tekstova. Jedan je od nosilaca beogradskog "Novog talasa" 80-ih godina 20. veka. Bio je osnivač i član kultnih rok sastava "Šarlo akrobata" i kasnije "Katarina II" ("Ekaterina velika").

Dela: albumi "S vetrom u lice", "Ljubav", "Samo par godina za nas", "Dum dum", "Neko nas posmatra", zbirka poezije: "Dečak iz vode" (posthumno).

1964. - Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

1973. - Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose s Čileom, 10 dana posle puča generala Augusta Pinočea, izvedenog uz pomoć SAD, u kojem je ubijen socijalistički predsednik Salvador Aljende.

1974. - Umro je američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac dobitnik tri Oskara, verovatno najčuveniji epizodista svih vremena.

Filmovi: "Frankeštajnova nevesta", "Furija", "Dođi i uzmi", "Zapadnjak", "Kentaki", "Imati i nemati", "Moja draga Klementina", "Crvena reka", "Rio Bravo".

1976. - Bivši čileanski ministar Orlando Letelije ubijen je u Vašingtonu u eksploziji bombe podmetnute pod njegov automobil.

1992. - Meksiko i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.

1993. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je dumu (skupštinu) koja je ugrožavala njegovu vlast izborom potpredsednika Aleksandra Ruckoja za vršioca dužnosti šefa države.

1996. - U avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je trebalo da putuje u SAD, na aerodromu u Bogoti je posle anonimne prijave pronađeno četiri kilograma heroina, što je izazvalo brojne optužbe i sumnjičenja šefa države za veze s narko-mafijom.

1999. - Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo njmanje 2.300 ljudi.

2000. - Okružni sud u Beogradu osudio je u odsustvu na po 20 godina zatvora 14 zapadnih lidera zbog ratnih zločina počinjenih tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) u proleće 1999.

2002. - Lavina blata i kamenja koja se obrušila sa jednog glečera na selo Njižnji u ruskoj republici Severna Osetija usmrtila je više od 100 ljudi.

2007. - Umro je Petar Stambolić dugogodišnji funkcioner iz vremena Josipa Broza. Stambolić je rođen 1912. u Brezovi kod Ivanjice, a komunističkom pokretu pristupio je 1935. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Bio je većnik i član Predsedništva Drugog zasedanja AVNOJ-a. Bio je član Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK Saveza komunista kao i predsednik Predsedništva SFRJ.

2008. - Zdravstveni zvaničnici Kine saopštili su da je Više od 50.000 ljudi, većinom deca, obolelo u Kini kao posledica konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda zatrovanih melaminom. Najveći broj obolelih registrovan je u provinciji Habei. Melamin je organska baza, koju koriste pojedine prehrambene kompanije kako bi povećale nivo proteina u namirnicama.