Wanhelsing, ne poznajes biblijski kontekst, i dajes izjave iz neznanja.
Jelo i pice su u bibliji vezani za jestive i naljevne zrtve - Jaganjci, junice, plodovi zemlje, hlebovi, kolaci, vino, ulje, so, itd. koje se sve prinosilo u svetinji u vreme Jevrejskih praznika.
Evo biblijskog dokaza.
Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja
A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploče zaveta
A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom.
A kad ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom? ( Jevrejima poslanica 9 poglavlje )
Dakle, ovde tekst jasno kaze da jela i pica predstavljaju zrtve koje su se prinosile u svetinji radi ociscenja od greha, i da su one simbol Hrista koji je prolio svoju krv za ljudske grehe na krstu.
Prema tome, Apostol Pavle u gornjem tekstu ne govori o jedenju, kao ni o svetkovanju sedmicne Subote, vec o zrtvama koje su se porinosile u vreme kakvog praznika, praznika mladog meseca, i u vreme praznika godisnjih Subota.
U ovom tekstu za izra SUBOTE, koristi se Jevrejski izraz SABATIM, koji oznacava godisnje Subote kojih je bilo sedam u toku godine, a ne odnosi se na sedmicnu Subotu.
Sto se tice teksta iz Galatima poslanice 4 poglavlja koji si postavio kao navodni dokaz o tome da tu apostol Pavle osudjuje Jevreje zasto svetkuju Subotu, moram ti reci da i u ovom slucaju pravis kardinalnu gresku, jer u ovom tekstu apostol Pavle se ne obraca Jevrejima, vec GALATIMA - nekadasnjim mnogoboscima koji su poverovali u Hrista.
Kao dokaz su same reci apostola Pavla u ovom tekstu, gde on kaze da su oni ( Galati ) pre nego sto su upoznali Boga sluzili onima koji po sebi nisu Bogovi - laznim Bogovima, ali da se upoznavsi pravog Boga, oni opet vracaju postovanju svojih paganskih obicaja, gledaju na dane, mesece, vremena i godine, sto je upravo bila karakteristika Galatske paganske filozofije, da odredjuju buduce dogadjaje putem astrologije i vremenskom ciklusu, gde se većina njihovih verovanja temeljila se na godišnjem ciklusu godišnjih doba, žetve i kretanja Sunca.
Spiritualna snaga nalazi se svuda - u krajoliku, biljnom i životinjskom svetu.
Duhovi prirode često su povezani s plodnošću zemlje i godišnjim ratarskim ciklusom.
Postovani su u vrijeme sadnje, žetve ili suše i nestašice, a zemljoradnici koji su se oslanjali na božju volju, nudili su im žrtvene darova na za to određenim mjestima.
"Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.
А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?
Гледате на дане и месеце, и времена и године.
Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас" ( Gaklatima 4. 8 - 11 )
ODGOVOR ZA MRSAVKICA
Sto se tice apostolskog sabora u Jerusalimu, on se uopste nije bavio drzanjem zapovesti i Subote, vec obrednim zakonom i obrezanjem koje su Jevreji hteli da nametnu novopridoslim mnogoboscima koji su prihvatili veru u Hrista.
"I neki sišavši iz Judeje učahu braću: Ako se ne obrežete po običaju Mojsijevom, ne možete se spasti.
A kad posta rasprava, i Pavle i Varnava ne malo se prepiraše s njima, odrediše da Pavle i Varnava i drugi neki od njih idu gore k apostolima i starešinama u Jerusalim za ovo pitanje.
Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji behu verovali, i govorahu da ih valja obrezati, i zapovediti da drže zakon Mojsijev.
A apostoli i starešine sabraše se da izvide ovu reč" ( dela apostolska 15 poglavlje )
Apostoli nigde ni na jednom mestu nisu govorili protiv drzanja zapovesti i Subote, vec upravo suprotno, svuda su upucivali na drzanje Bozjih zapovesti kao na osnovni uslov spasenja.
