mnogo puta sam davao odgovor zakon je dat za ubice,kurvare preljubne,za žive koji nisu umrli u hristu. oni koji su u nerazumevanju ponovo obavezani na zakon oni idu sami pod pokrelstvo.jer Isus je jednom umro da nas toga oslobodi. ako si u Hristu mrtav nećeš ubiti jer onda ne ispunjavaš ljubi bližnjeg,nećeš ni umisliti na tuđu ženu. ako bi to mogao razumeti.forma zakona je od Boga data tako da samo Hristos ga je ispunio.u nemu smo po tome opravdani. ko oće da oproba sebe kao mesiju može da ide nazad na zakon.
Ne postoji forma zakona, postoji samo formalno ispunjavannje zakona bez duha žive vere u Boga.
Dobo si rekao "zakon je dat za ubice, kurvare, preljubočince..itd, odnosno - dat je da ukaže da su sve ovo gresi koje zakon osuđuje, i pod prokletstvo idu oni koji gledajući zakon shvataju da su grešili a opet ostaju u grehu.
Oni koji gledajući zakon napuštaju te grehe i predaju se Bogu - Bog tim ljudima daje Duha Svetoga koji u njima vrši očišćenje od greha i silu da svoj život usklade sa svakom zapovešću i da ih više ne krše, to su oni koji su umrli grehu i savršeno ispunjavaju Božju volju, i oni ne idu na sud već ovde na zemlji imaju zalog spasenja i večnog života - a to je zalog Duha koji je u njima i koji ih menja kroz svakotrenutačno posvećenje.
Hristos nas je opravdao od ove osude koju zakon donosi onome koji ga krši, onoga ko prihvati Hristovu žrtvu kao otkup za svoje grehe i napusti greh - on je tom žrtvom Hristovom otkupljen od greha i osude, što ne znači da je od tog trenutka oslobođen moralne odgovornosti pred zakonom ako ga ponovo prekrši, već upravo suprotno, on mora svakoga novoga dana - svakoga trenutka iznova umirati svojoj staroj grešnoj prirodi i primati silu Duha kako bi njegov život bio u savršenom skladu sa svakom zapovešću, jer đavo ne spava nego je u svakom trenutku spreman da čoveka navede na greh.
Ovo je ujedno odgovor i na pitanja o ličnoj moralnosti.
Mi se kao ljudi rađamo sa grešnom prirodom, i tokom vremena povećavamo tu grešnost.
Po prirodi se u nama rađaju grešne sklonosti i telesne želje - recimo ka suprotnom polu o kojoj je ovde bilo reči, ili maštanja o tuđoj ženi.
Mašta ove vrste nema Božanski izvor - pa prema tome i nije odraz zdravog muškarca kako se tvrdi, već je stvar čisto telesnih nagona koji se bore u ljudskom telu.
Da je kojim slučajem to odraz zdravog muškarca, onda bi u tom slučaju Hrista morali da nazovemo bolesnim čovekom - jer on nije imao ove nagone, već ih je pobedio svakodnevnom zajednicom sa Ocem i potpunim potčinjavanjem svoje volje Bogu, što je kao efekat imalo da nikada nije sagrešio.
To je put kojim treba da prođe svako ko želi da se jednoga dana nađe u savršenom Božjem carstvu čistote i svetosti.
Biblija u pogledu iskušenja i želja tela kaže sledeće:
"Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
Не варајте се, љубазна браћо моја!
Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења" ( poslanica Jakovu 1. 12 - 18 )
"А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему" ( Matej 5. 28 )
Čovek sam svojom silom ne može da pobedi grešne sklonosti u sebi, to može da učini samo Bog svojim Duhom kroz proces posvećenja, a da bi on to učinio - čovek mora da dođe Bogu takav kakav jeste i da mu se potpuno preda, da zatraži od njega da u potpunosti deluje u njemu i da mu da Božansko prosvetljenje.
Tada Duh Sveti deluje na čovekovo biće, prosvetljava čovekovo srce i um, i čovek doživljava čudesnu promenu u svom biću, biva oslobođen greha i njegove sile - pa time i od sklonosti ka grehu.
I to je tek početak puta, on mora od tog trenutka svakodnevno tražiti od Boga da Duh Sveti prebiva u njemu i da mu iznova daje meru sile kako bi rastao duhovno ka savršenstvu kataktera u visini mere rasta Hristova.
"Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
Дух ( vetar ) дише ( duva ) где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?" ( Jovan 3. 3 - 9 )
Dakle, nanovorođenje Duhom Svetim je suština vere u Boga, ako toga nema sve rasprave o zakonu i istinama biblije nemaju nekog velikog smisla, jer se i sama istina spoznaje u ovome, gde sam Duh novorođenjem upisuje spoznaju istine u ljudski um i srce.
