Šta je novo?
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.575
Nema duše Beograda bez Kapora

Nema duše Beograda bez Kapora

Festival MOMIN KRUG, treći po redu, svojevrstan omaž stvaralaštvu Mome Kapora koji organizuje Zadužbina „Momo Kapor“, održaće se 6. i 7. septembra 2013. godine.

1.jpg

Šetnja Kaporovim tragom po Beogradu, predstava, Kaporov video-zapis sa Ade, likovna kolonija za decu, samo su neki od programa u kojima će posetioci festivala moći da uživaju tokom dva dana početkom septembra. Prvi dan festivala završiće se nastupom Bajage i instruktora.

"Beogradski jednako kaporovski", kao osnovna tema festivala, inspirisala je ključni programski segment ovogodišnjeg MOMINOG KRUGA - vodič kroz Beograd simboličnog naziva "Gluvarenje sa Kaporom" koji se održava - 7. septembra.


Prateći vidljive i nevidljive tragove koje je Kapor ostavljao pišući i provodeći vreme na mnogim adresama, ostavljajući svojim životom i delima priču koliko o sebi, toliko i o duhu Beograda, dolazi se do teme festivala. Pored Ade, koja i dalje predstavlja ključnu tačku ove manifestacije i Kaporovu nezaobilaznu inspiraciju, ove godine poklanja se posebna pažnja Neimaru - kraju u kome je odrastao i gde je proveo poslednje godine života.

Drugi dan festivala i ovog dela programa počinje otkrivanjem spomen-ploče koju je obezbedila Opština Vračar, na kući u kojoj je živeo i gde se danas nalazi Zadužbina, a završava se u kultnoj Konobi u Braničevskoj. Na taj način, početak i kraj ove promo ture za predstavnike medija, simbolično kao i Momin život, su na Neimaru. U međuprostoru, krećući se od početne do krajnje tačke Kaporovim tragom kroz Beograd, Mirjana Bobić-Mojsilović čitajući i pričajući njegove priče otkrivaće prepoznatljiv Kaporov svet. Zamišljen kao buduća stalna tura koja će se odvijati tokom godine, novoustanovljeni vodič kroz Beograd koji je koncipirala Zadužbina u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda, biće nezaobilazna adresa na kulturnoj mapi grada.

U to vreme na Adi Ciganliji kod skulpture Dafne odvijaće se program za decu i omladinu - likovna kolonija Nestlè Mali Momin krug. Tema svih segmenata rada s decom ove godine je inspirisana delom Ada Mome Kapora. Učesnici manifestacije, deca uzrasta od 7 do 16 godina, donose kretivnost, pokret, maštu, različita slikarska umeća koja će pokazati na štafelajima, trotoarima i u prirodnom prostoru ispred skulpture Dafne.

Performans Ada - dereglija na Savi, slikanje akrilicima na platnu, PRIČAONICA - interaktivno čitanje Mominih dela deci oštećenog sluha pružaju pregršt mogućnosti za zabavu i druženje kroz kreativnost i učenje. Realizaciju ovog segmenta festivala u značajnoj meri je doprineo Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja.

Na programu ovogodišnjeg MOMINOG KRUGA, prvog dana festivala - 6. septembra, su još i gostovanje Opere&teatra Madlenianum sa predstavom Gala&Dali i projekcija video-zapisa Mome Kapora nastalog ’93 godine na Adi Ciganliji. Te večeri jedna od najvećih rok grupa, Bajaga i instruktori, će nastupiće na MOMINOM KRUGU kao specijalni gosti.

Zadužbina Momo Kapor sa ponosom ističe da je ova kulturna manifestacija besplatna za sve posetioce, a detaljan program i satnica MOMINOG KRUGA se nalazi na web adresi Zaduzbinamomokapor.com.


Izvor: Vesti online
 
Poslednja izmena od urednika:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.575
Otkrivena spomen ploča na kući Mome Kapora

Otkrivena spomen ploča na kući Mome Kapora

Otkrivena spomen-ploča na kući u kojoj je živeo Momo Kapor i završen treći "Momin krug". Svoj lični šarm pretvorio je u beogradski, rekao Branislav Kuzmanović, predsednik opštine Vračar

1.jpg
Otkrivanje spomen ploče na kući Mome Kapora

Jedan je od simbola Beograda, njegova topla, setna, ponekad ironična reč, njegova majstorska pripovedačka veština i karakterističan crtež otkrili su nam mnoge beogradske kutke, mnoge ljude. Voleo je Beograd i Beograđane, on mu je davao energiju i svoj lični šarm je pretočio u beogradski. I Beograd je voleo njega i ponosio se njime.

Ovo je rekao Branislav Kuzmanović, predsednik opštine Vračar, otvarajući u subotu sa Ljiljanom Kapor, suprugom neodoljivog pisca i slikara, spomen-ploču na kući u kojoj je živeo u Nebojšinoj 18. Svečanosti su prisustvovali brojni prijatelji, pisci i poštovaoci Kaporovog stvaralaštva.
Sa devet godina Momu je u Beograd doveo otac upravo na Neimar, u Hadži-Milentijevu 27, a poslednjih deceniju i po živeo je u kući, takođe na Vračaru. Na taj način se simbolično zatvorio jedan krug, istakla je Ljiljana Kapor i dodala: "Momo je otišao samo fizički, a živi i živeće sa nama jako dugo."
Ovim je započeo drugi dan trećeg festivala "Momin krug", koji je nastavljen književnom turnejom po Beogradu nazvanom "Gluvarenje sa Kaporom". U najstarijem autobusu u Srbiji, iz 1939, čiji je vlasnik i vozač Čika Branko, novinare je književnica Mirjana Bobić Mojsilović na šarmantan način povela po Mominim omiljenim mestima koja su ga insipirisala za brojne knjige i priče. Između ostalih, to je živopisna Skadarlija, gde je u jednoj kafani na krpi nacrtao portret Tuluza Lotreka, kojeg je, impresioniran njegovom lepotom, kupio jedan galerista.

Moma je zatim napisao priču kako Lotrek svake noći silazi sa slike, obilazi Skadarliju, a zatim se vraća u ram slike. Neizbežna adresa je i Klub književnika o čijoj je specifičnoj atmosferi, ali i tada čuvenoj kuhinji napisao niz pitkih tekstova. Redovno je svraćao i na Kalenić pijacu, za koju je tvrdio da je "neka vrsta lekovite banje, gde se uspešno leče ravnodušnost i blaziranost belosvetskih tipova, koji bi na nju, kao na terapiju, morali da dolaze bar dva puta nedeljno."
Na srcu mu je ostala i Likovna akademija, koju je upisao u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića i diplomirao 1961. sa prosečnom ocenom 9,9. Kasnije se sećao: "Mi, još gotovo dečaci, vukli smo svoje blokove prepune crteža iz kojih će se kasnije poroditi naše slikarstvo". Često je svraćao u Srpsku književnu zadrugu, koja je poslednjih deset godina bila njegov izdavač. I vajkao se: "Žao mi je što moj otac nije stigao da vidi da mi je knjiga štampana u plavim koricama SKZ, jer bi tek tada poverovao da sam zaista pisac!". Omiljena mu je bila i Knez Mihailova, o kojoj je pričao gde god je bio u svetu. U toj ulici jedno vreme je radio u "Jugoslaviji publiku", uobičajenom službeničkom vremenu od sedam do tri, što je i naslov jednog od njegovih prvih romana.
Valja ponovo čitati Momine priče koje odišu izuzetnom lepotom, verovatno zbog toga što je sve gledao srcem, rekla je Mirjana Bobić Mojsilović, ukazujući i na tzv. bermudski trougao u Makedonskoj, gde su se u svojevremeno čuvenim kafanama "Grmeč", "Šumatovac" i "Lipa" svakodnevno sastajali pisci, glumci, novinari i razni znatiželjnici pretresajući najaktuelnije teme dana. Kapor je, istakla je popularna književnica, naizgled pisao lako i neobavezno ali je pokretao kulturološke teme o kojima će se kasnije baviti ozbiljni mislioci i filozofi. Podsećajući se druženja sa njim (a upoznala ga je kada je imala 15 godina), rekla je da je imao izuzetnu osobinu - uspeo je da razvije osećanje praštanja što je toliko retko.
"Gluvarenje sa Momom" (koje će biti u redovnoj ponudi Turističke organizacije Beograda) završeno je u subotu tamo gde je i započeto, na Vračaru, u "Konobi", gde je svakog dana svraćao razgovarajući sa momcima iz kraja. Za njega je to bilo posebno mesto jer "vraća poverenje u duh Beograda, vraća veru u lokalne kafane, male bistroe i bircuze".

2.jpg

NEDOSANjANI SAN


Na otvaranju spomen-ploče glumac Toma Kuruzović pročitao je svoju pesmu "Nedosanjani san", koju je napisao posebno za ovu priliku.
Pesma se završava stihovima:


Obogatio si nas radošću
Ovekovečio naše vreme i breme
Ljubav te vodila kroz sve gradove
Polazna stanica od našeg voljenog Beograda
Kroz noć, kroz dan, kroz dečački san
Spomenici, najlepše slike i istinite reči
Život je bio kao nedosanjani san
Tvoj odlazak večni nezaborav.

GRAD ŠARMA

U mnogobrojnim tekstovima posvećenim Beogradu u kojem je živeo gotovo pola veka Kapor je ukazivao na poseban duh ovog grada: "Beograd je u ideji koja oplođava svet gdegod da se prenese njegov duh. On je u nekom vicu, u slučajnom gestu, u urođenoj ležernosti sa kojom se primaju pobede i porazi, tamo gde je jedinica za merenje stila – šarm".

LIKOVNA KOLONIJA

Festival "Momin krug" odvijao se u subotu i na Adi Ciganliji, kod skulpture "Dafne", gde su u raznovrsnim programima učestvovali deca i mladi. U okviru likovne kolonije "Nestle Mali Momin krug" mališani su slikali na platnu inspirisani delom "Ada" Mome Kapora. Upriličena je i pričaonica u kojoj su čitane Kaporove priče za decu "Lero - kralj leptira". Stariji učesnici kolonije izveli su instalaciju za performansom "Ada - dereglija na Savi".

(Večernje novosti)
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.575
Objavljena knjiga intervjua Mome Kapora

Srpska književna zadruga danas je predstavila knjigu intervjua Mome Kapora od 1991. do 2000. pod naslovom "Sentimentalni rat i mir Mome Kapora" koju je objavila u koprodukciji sa Zadužbnom "Momčilo Momo Kapor" koju je osnovala udovica Ljilja Kapor.

3MdGOor.jpg


Izbor iz intervjua datih tokom ratnih godina načinili su u ime izdavača Ljilja Kapor i glavni urednik SKZ Dragan Lakićević i ovo je druga knjiga buduće trilogije pošto je 2013. štampana prva koja obuhvata period od 1970. do 1990. i bila je naslovljena "Sentimentalni prtljag Mome Kapora". Sledeća bi trebalo da se pojavi iduće godine i obuhvatio bi intervjue od 2000. do 2010. godine.

Priređivači su odabrali 34 intervjua ali su na kraju knjige objavili i spisak onih koje je dao u tom periodu, ali nisu stali u knjigu koja inače ima 430 strana. Takodje, pored beleške priredjivača knjiga je upotpunjena imenima novinara koji su razgovarali sa Kaporom kao i listom štampanih medija sa datumima u kojima su štampani intervjui.

Prema rečima Ljilje Kapor, kada je u ex Jugoslaviji započeo raspad zemlje, praćen ratnim sukobima, najpopularniji jugoslovenski pisac, rodom iz Hercegovine, odrastao u Sarajevu, Beogradjanin po stalnom mestu boravka već decenijama, a autor zagrebačke izdavačke kuće "Znanje", morao je da se opredeli.

O tome kao i razlozima zašte se opredelio za srpsku stranu Kapor je spremno odgovarao svima s kojima je razgovarao ali je davao i tumačenje rata, svedočio o vremenu u kome živi.
Kako je ocenila piščeva udovica "tokom te decenije menjao se duštveni poredak, sa njime i pisac, a mudrost, duhovitost, iskustvo i odgovornost zrače iz Kaporovih odgovora koji čine prilog poznavanju vremena i lika pisca".

Pošto je prvi intervju u knjizi vodila Ljiljana Habjanović Đurović 1991. za nedeljnik "Duga" naša najpopularnija spisateljica je kazala da joj je Kapor bio idol u mladosti i da da ga smatra učiteljem "sentimentlanog vaspitanja" a ostaće joj omiljen do kraja zivota jer se i danas vraća Kaporovom knjigama.

Njoj je ostalo u sećanju da je razgovor sa Kaporom vodila direktno bez da mu je poslala pitanja unapred a odgovori su bili tako besprekorno izgovoreni kao da ih je čitao."Nastojim da budem pisac poput Kapora, koga čitaoci vole, i koji se celoga života držao osnovnih vrednosti" istakla je Habjanović-Đurović.
Kako je ocenio Lakićević, Kapor je zaista velik i značajan pisac kome su književni kritičari zamerali "što je pisac lakih priča", a prva priznanja su stigla tek na kraju njegovog života.

Lakićević je podsetio da je Kapor tada dobio mesto i u elitnom "Plavom kolu" SKZ što bi i njegovog oca ubedilo da ima sina uglednog književnika. "Dve godine nakon Kaporove smrti profesor teorije književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu Ivo Tartalja je u svojoj zbirci studija objavljenoj u "Plavom kolu" jedan tekst posvetio poetici Kapora" istakao je Lakićević.


O druženju i prijateljstvu sa Kaporom govorio je i autor poslednjeg intervjua štampanog u novoj knjizi, Mišo Vujović pisan za "Glas Crnogoraca".

(Tanjug)
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.575
Posetite Kaporov atelje u Domu Vojske

Autor: Mondo.rs


Izložba “U ateljeu”, umetnički projekat čija je okosnica izlaganje autentičnog ateljea Mome Kapora, biće otvorena 20. marta u Velikoj galeriji Doma Vojske u Beogradu.

S6SJ9Me.jpg


Ona predstavlja i seriju slika iz čuvenog ciklusa "školice" i nekoliko najranijih radova sa Akademije ovog slavnog beogradskog umetnika. Likovni radovi Mome Kapora pripadaju privatnim kolekcijama i Zadužbine "Momo Kapor" koja je autor koncepta izložbe.

Na izložbi, koja će trajati mesec dana, posetioci će biti u prilici da osete duh Kaporovog stvaralaštva u izmeštenom ateljeu, vide boje kojima je slikao, kako su izgledale njegove palete.

"Nikаdа čоvеk nе mоžе sаznаti о nеkоm slikаru tоlikо mnоgо, а zа krаtkо vrеmе, аkо nе vidi njеgоv аtеlје, stаn ili kuću u kојој živi. Niјеdnа rеtrоspеktivnа izlоžbа, nе mоžе vаm оtkriti оnе mаlе, dirlјivе stvаri iz kојih sе čitајu umеtnikоvi dаni, njеgоv pоkrеt ili svеt njеgоvоg pоglеdа." - navela je Ljiljana Kapor, osnivač Zadužbine "Momčilo Momo Kapor".

Likovni radovi Mome Kapora, koje će posetioci biti u prilici da vide, su slike s motivom dečjih školica po kojima je Kapor bio prepoznatljiv i jedinstven u svetu. Biće izloženo 10-ak radova s ovim motivom, koje su rađene raznim slikarskim tehnikama, uključujući i "njojorške školice". Kapor je školice počeo da slika sredinom sedamdesetih godina, dok je povremeno živeo u Njujorku, i nastavio je da ih slika do kraja života. Inspiraciju je dobio, ugledavši na trotoaru jedne njujorške ulice prvi crtež svakog detinjstva, osetivši nostalgiju za Beogradom u kome je odrastao.

YmPvtzI.jpg


U knjizi "Uspomene jednoh crtača" taj momenat je opisao rečima - "kao da mu je neko dao tajni znak s neba i vratio ga u detinjstvo". O školicama je napisao:

"Škоlicа је, prе svеgа, pоziv nа igru – јеdinstеvеnа sintеzа crtеžа i pоkrеtа, prаvа uličnа umеtnоst kоја sе spоntаnо rаđа prеkо dаnа а iščеzаvа nоću pоd šmrkоvimа uličnih pоlivаčа ili pоd stоpаlimа prоlаznikа. Оnа је i primitivni trоtоаrski krst оd kоgа bеžе ulični dеmоni – umеtnоst nајsirоmаšniје grаdskе dеcе zа kојu niје pоtrеbnа drugа vrstа ulаznicе sеm kоmаdićа ciglе kојi sе kао žеtоn nа kоckаrskоm stоlu pоkrеćе skаkаnjеm nа јеdnој nоzi."

U okviru izložbe u Velikoj galeriji "Doma Vojske Srbije", predviđen je i prateći program u vidu kratkog filma sastavljenog od Kaporovi arhivskih video-zapisa i intervjua u kojima govori o slikarstvu. Ovaj film u produkciji Zadužbine "Momo Kapor" biće premijerno prikazan na otvaranju izložbe - 20. marta, a tokom izložbe publika će svakodnevno moći da vidi ovaj dvadesetominutni film. Na taj način, izložba "U ateleju" donosi atmosferu stvaranja Mome Kapora i predstavlja njegove različite vrste umetničkog izraza.

Na otvaranju koje je zakazano za 19 časova, biće predstavljena druga knjiga Kaporovih intervjua, "Sentimentalni rat i mir Mome Kapora", u izdanju SKZ i Zadužbine, koja predstavlja njegove sabrane odgovore koje je novinarima davao tokom devedesetih. Izabrane tekstove iz knjige govoriće glumica Rada Đuričin, dok će izložbu otvoriti naš poznati slikar Miloš Šobajić.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.575
“Svakoga dana pronalazio bi po koju zaboravljenu Uninu stvarčicu, iz koje bi ga nasmešeno gledale njene srneće oči. Kada je jedanput istresao madrac, pronašao je tri ukosnice, napukli češalj sa srebrnim zvezdama, četvrt čokolade punjene kokosom i do pola popušenu kutiju "Marlboroa". U kupatilu je otkrio ljubičasti ruž za usne i vatu. Fetišista! Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje? Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju? Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u "Esplanadi". Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše, i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka "?" i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima. Posle ljubavi ostaje rečenica: "Divno izgledaš, nisi se ništa promenila..." I: "Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona." I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: "Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena..." Ušao je u amfiteatar i kazao: "U našoj avangardi..." Poslala mu je poljubac. Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak - spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž. Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: "Ja ću prva u kupatilo!" - i pitanje: "Zar nećemo zajedno?" Ovaj put, ne. Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost kad u prolazu udahnem "Cabochard" na nekoj nepoznatoj, crnomanjastoj devojci. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli ( "Hvala što ne pušite!" - a pušili smo), i cvećarke koje jesu. Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama. Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene. Posle ljubavi, ne ostaje ništa. Sranje...”

― Momo Kapor, Una
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.337
Momo Kapor dobija svoju ulicu u Beogradu
Tanjug
Jedan deo Mačvanske ulice dobiće ime po Momi Kaporu, izjavio je gradski menadžer Goran Vesić.

368955_momo_ff.jpg



Vesić je rekao kako je grad Beograd zahvalan Novinarskom izdavačkom preduzeću "Politika" što je pokrenulo inicijativu da jedan deo Mačvanske ulice dobije ime po Momi Kaporu.


- Momo Kapor nije samo slikar, pisac i novinar, već je naprosto hroničar Beograda i ovim se ostvaruju naše ideje da svoje ulice dobijaju ne samo političari i vojskovođe - rekao je Vesić.

Gradski menadžer dodaje da se nada da će se tokom leta otvoriti ulica Momi Kaporu.

- Ja se nadam da ćemo tokom leta otvoriti ulicu Mome Kapora i to je samo početak jer će i drugi koji su deo života ovog grada i grad zadužili svojim umetničkim delima i stvaranjem, poput Zuke Džumhura i drugih, dobiti svoje ulice. Želim ovim putem da ohrabrim pojedince, medije, nevladine organizacije i sve druge da nam predlože ljude koji su zaslužni za Beograd, a koji su svoje delo izrazili kroz umetničku formu, da daju svoje predloge - rekao je Vesić.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.575
CITATI MOME KAPORA

Nama je ljubav bila sve...

U stvaralačkom opusu Mome Kapora nalazi se niz nezaboravnih misli koje su pravi mali vodič kroz život. Nije zgoreg podsetiti se nekih mudrih reči omiljenog pisca i slikara

CZxL0N5.jpg


Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima. Ovaj citat Mome Kapora samo je jedan od mnogih, nezaboravnih, kao mali vodič kroz život. Da se podsetimo mudrih reči legendarnog srpskog pisca:

* Osmehneš li se deci, ona uzvrate osmehom. Osmehneš li se odraslima, oni se pitaju: „Zašto se ovaj smeje?”

* Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako može bar jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih.

* Nama je ljubav bila sve, i još više od toga: zavera dvočlane grupe koja je odlučila da se odupre daleko nadmoćnijem neprijatelju, ničim drugim do slepom snagom svoje privrženosti.

* Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.

* Ima li tragičnijeg čoveka od onog koji je najzad dobio sve što je nekada želeo?

* Čovek može da nađe koliko god hoće prijatelja sa kojima će da priča, ali malo je onih sa kojima će da ćuti.

* Čemu bi uopšte život trebalo da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim! Neću da utucam ovaj svoj životić u nekom neprestanom čekanju. Šta radiš celog bogovetnog dana, samo nešto čekaš? Platu, večeru, proleće, letovanje, zimu, da provri ručak, da se ugreje peć, maturu, pa fakultet, pa muža, pa decu, pa unuke, pa kišu, pa sunce, pa da prestane vetar, pa da otplatiš kredit, pa da ti se očiste dosadni gosti iz kuće, pa da počne predstava, da počne neka televizijska masaža – i šta si radio? Ništa! Hoću da mi se sve dešava odmah. Evo sada!

* Teško onome kome se, posle mnogo godina pruži prilika da provede noć sa nekom od svojih najvećih ljubavi koju nikad nije takao! Ostaće bez ičega u srcu, siromašniji za jednu najlepšu bajku. Kada se uveri da se ne razlikuje od drugih žena, da nije ni bolja, ni lošija, tačnije da nije bila ni izbliza vredna onolike patnje, i da joj je svu vrednost koju je posedovala ustvari rasipnički poklanjala samo ta neuzvraćena ljubav. Hoću svoju ljubav natrag!

* Sem onog što nosite u glavi i umete rukama, ne posedujete ništa. Igrali smo se neko vreme na Zemlji, trudili se da igra bude fer-plej i otišli. Mi koji nemamo ništa, umiremo lakše i bez žaljenja. Zamislite kako je teško Rokfeleru da umre, a kako je to lako piljaru sa Čubure.

* Zbog čega je to baš šljivovica, a ne nešto drugo? U njenoj žestini skriven je karakter naroda koji je spravlja. Slovenska seta i melanholija i način na koji Srbin ume da potpuno iznenada, obuzet besom, prasne kao vatromet, da bi ga jarost brzo napustila a škrgut zuba sprale suze pokajnice. Ima u šljivovici i nečeg čisto pravoslavnog, što je razlikuje od ostalih pića na svetu. Kao i Rusi, srpski seljak se, pre nego što ispije čašu rakije, pobožno prekrsti. Da su kojim slučajem Srbi izmislili hrišćanstvo, sigurno bi, umesto crvenog vina, za pričešće, uz naforu, popili gutljaj rakije.

* Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo.

* Vi ste, zaista bogata zemlja – kazao je stranac umoran od čuda. I jesmo – odgovorio sam ponosno. Već duže od četrdeset godina, oni koji su na vlasti uporno kradu, a vidite, još dosta toga je ostalo!

* Ne treba se plašiti samoće. Ona je plemenita, ona je deo našeg života, baš kao i okupljanje. Ali nju ne može svako da izdrži! Ona nije za slabe, koji neprestano moraju da budu okruženi drugima da bi zaboravili koliko su slabi.

* Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života pre no što nam lekari zabrane pušenje, alkohol, hranu, kupanje, sunčanje i ljubav.

* Nije važno šta čovek pije, kaže mi prijatelj, već u koga gleda dok pije.

* Još pre deset godina odlazilo se do mesta na kojima se dobro jede:

danas se putuje tamo gde se dobro diše! Počeli smo da se negujemo, a

svež vazduh nam je postao opsesija. Da bi živeli koju godinu duže u ovom zagađenom svetu, trčimo poput ludaka po trim stazama, onim istim na kojima smo zabušavali dok smo služili vojsku, presecajući krivine i obilazeći sprave čim kapetan okrene glavu. Mučimo se po saunama dok

lipti znoj, plivamo u bazenima koji bazde po hloru, udišemo punim

plućima kao manijaci ono malo svežeg vazduha u zelenim oazama okruženim betonskom džunglom...

* Kako uopšte prevesti to malo, a tako značajno bre, na bilo koji svetski jezik? A, u njemu ima inata, ima prkosa, nežnosti i ležernosti, ima nečeg bundžijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono služi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje. U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - čini se, ono je naša suština... I da se nekim čudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!

(Večernje novosti)
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
02.05.2009
Poruka
29.557
Momo Kapor dobija ulicu u Beogradu
Mačvanska ulica na Vračaru, kod Hrama Svetog Save, poneće ime Mome Kapora, jednoglasno je odlučila gradska Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica.

IZVOR: TANJUG


Foto: YouTube Screenshot
O tom predogu, donetom na inicijativu lista "Politika", izjasniće se gradski odbornici na sednici Skupštine grada 8. juna, rekao je gradski menadžer Goran Vesić za taj list.

"Verujem da će se odbornici gradske Skupštine jednoglasno izjasniti o ovoj ideji jer su i opozicioni predstavnici u Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica glasali za ovaj predlog", rekao je Vesić, a prenosi u saopštenju Gradska uprava.

Vesić dodake da će posle toga, odluka treba da se objavi u "Službenom listu grada Beograda" i onda ostaje još da se naprave ulične table.

Gradski menadžer je zahvalio "Politici" na ovoj inicijativi i izrazio nadu da će i Kaporov veliki prijatelj Zuko Džumhur dobiti "svoju" ulicu.

Kolegijum lista "Politika" podneo je 13. aprila predlog Skupštini grada da po Momi Kaporu (1937-2010), slikaru, piscu i novinaru, dobije ime jedna beogradska ulica.

Uz isticanje njegovih zasluga za prepoznatljivost "kosmopolitskog duha srpske prestonice širom planete", "Politika" je obrazložila i da šarm beogradskog života koji je najbolje iscrtavao rečima i olovkom Momo Kapor postaje jedna od najvećih znamenitosti našeg grada.

Ideju je podržala i Ljiljana Kapor, supruga velikog umetnika, koja kaže da nije ni sumnjala da će odluka komisije biti jednoglasna.

"Momo je zaslužio da neka ulica na Vračaru ponese njegovo ime. Posebno sam zadovoljna što je u pitanju Mačvanska ulica nadomak Hrama Svetog Save", rekla je ona navodeći da je Momo Kapor najveći deo života upravo proveo na Neimaru, na Vračaru.

Sa devet godina stigao je iz Sarajeva na Neimar, u Hadži Melentijevu ulicu, navela je Ljiljana Kapor i dodala da je stanovao i u Kičevskoj i u Nebojšinoj ulici.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.575
HRONIČAR NOĆI I LJUBAVI: 10 najlepših ljubavnih citata Mome Kapora

Profesionalni gluvator, kako je sam sebe nazivao, bio je najveći umetnik u seciranju skeleta ljubavi. Kao reporter, kroz dvogled, zabeležio je sve što smo svi ponekad osetili, a nismo uspeli da formulišemo

7vbUaEx.jpg


Prošlo je četiri godine od smrti “najbeogradskijeg” pisca, hroničara noći i ljubavi, svakako jednog od najvećih srpskih književnika.


Momo Kapor (1937-2010) bio je kontradiktoran čovek: najbeogradskiji, a rođen u Sarajevu; pisac, a slikar; cinik, a romantik. Upravo zato su njegove priče toliko pune boja, pripovedane sa naročitim umećem skiciranja svakodnevnice u nešto fascinantno.


Kafane na Vračaru i dalje kao da samo čekaju da Momo uđe, a neke druge Une i dalje slamaju srca svojih profesora. Njegove knjige i dalje su među najčitanijima, možda zato što su pune ljubavi.


Stalno je Momo pričao o nekim ljubavima. Ponekad ushićeno, ponekad melanholično, najčešće u strahu da ne primetimo najzad kakav je to bio idelista!


Danas vas potsećamo na njegovih 10 najlepših citata.


- Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.

3k4q80L.jpg

"Una"

- A šta je to – ljubav? Kad gledaš u zvezde bez razloga i kad podeliš žvaku i kad pokloniš cvet i ustupiš ljuljašku u parkiću kada je na tebe red da se ljuljaš! Kad onome koga voliš daš jedan griz i kad podeliš sa njim gumu za brisanje na dvoje i kad mu das jedan liz! Kad nacrtaš srce i unutra upišeš vasa dva imena. Ako to nije ljubav, ja onda, stvarno ne znam šta je!

Em5j04U.jpg


- Često poželim tvoj hod, ali ne bih ga pratio. U daljini kao da si ti, i vidim sebe kraj tebe. Možda sam lud, jer davno sam shvatio da ti za mene nisi tu. A ja još uvek okušavam čudo na mestu naših susreta.

pfZJm5O.jpg


- Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo.


- Ljubav… Ona je teška kao bolest i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali.

QJG1QsE.jpg


- Kada smo zaljubljeni, onda oni koje volimo rastu u našim očima. Kada poželimo nekog drugog, onda se smanjuju. Svi ljudi na zemlji naviknu se na to posle izvesnog vremena i žive, uglavnom, bez ljubavi, a da im ništa naročito ne smeta.

kx35wIE.jpg


- Teško onome kome se, posle mnogo godina pruži prilika da provede noć sa nekom od svojih najvećih ljubavi koju nikad nije takao! Ostaće bez ičega u srcu, siromašniji za jednu najlepšu bajku. Kada se uveri da se ne razlikuje od drugih žena, da nije ni bolja, ni lošija, tačnije da nije bila ni iz bliza vredna onolike patnje, i da joj je svu vrednost koju je posedovala ustvari rasipnički poklanjala samo ta neuzvraćena ljubav. Hoću svoju ljubav natrag!

vEZPv6u.jpg

Foto: Momo Kapor – Beogradjanka


- Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života pre no što nam lekari zabrane pušenje, alkohol, hranu, kupanje, sunčanje i ljubav?

riUhh3e.jpg


- Zanimljivo je da ljubavna pisma čuvaju najčešće i najduže žene kojima život nije ispunio ono što su očekivale. Pisma izmešana sa fotografijama, na kojima su sve starije i sve neutešnije (fotografisani kaleidoskop poraza), poslednji su dokaz da su nekada bile voljene i tražene, da su ih vredni ljudi preklinjali za malo milostinje u obliku ljubavi.

v5PKGFQ.jpg


- Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce.


Izvor: Telegraf.rs
 
Top