Iz svega ovoga moramo se zapitati - da li je ateizam danas opravdana pojava, koja je nastala iz razloga neodgovornosti samih Hriscana koji propovedaju neke abnormalno neverovatne i pomalo smesne stvari, koje se kose sa zdravim razumom i ljudskom logikom, a o bibliji da ne govorimo.
Ono sto je otkriveno u bibliji - nije ni u kom slucaju suprotna nauci i naucnim otkricima, i Bog i biblija u tom smislu nisu odgovorni za pojavu ateizma, vec su to Hriscani koji propovedaju nesto sto se ne nalazi u bibliji, a sto je suprotno i samoj nauci.
Dakle, recimo da sam ja kojim slucajem ateista a ujedno i neko ko se bavi naukom - u ovom slucaju anatomijom, moj ateizam bi u svakom slucaju bio opravdan, jer saznanja koja sam primio putem naucnih otkrica - bi bila u sustoj suprotnosti sa onim sto govore Hriscani koji veruju u abnormalno neverovatne stvari koje se kose i sa naukom i sa zdravim razumom i rasudjuvanjem, a sa Hriscanske tacke gledista i sa biblijom.
U tom pogledu - sto se tice Mojsija, on nije mogao razgovarati sa Isusom na gori a da nije imao telo, jer bez tela i telesnih funkcija - to je ne moguce, i sama anatomija mnogo govori o tome.
Ljudska čula
Из Википедије, слободне енциклопедије
Ljudska čula omogućavaju čoveku prijem signala kroz specijalizovane nervne ili epitelijalne
ćelije, receptore. - RECEPTORI, koji funkcionišu pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim tipovima
ćelija gradeći
čulne organe, kao što su, na primer,
uho ili
oko. Registrovanje različitih signala je opšti proces koji podrazumeva pretvaranje energije stimulusa u akcione potencijale koji se prenose senzitivnim nervnim vlaknima do centralnog nervnog sistema, gde se obrađuju i prepoznaju.
Postoje 4 tipa čulnih receptora koji prepoznaju različite vidove energije: hemoreceptori, mehanoreceptori, termoreceptori i fotoreceptori.
Podela
Ljudi imaju 5 čula i to su:
- Koža kao čulni organ – mehanoreceptor
- Čulo ukusa – hemoreceptor
- Čulo mirisa – hemoreceptor
- Čulo sluha i ravnoteže – mehanoreceptor
- Čulo vida – fotoreceptor
Koža kao čulni organi
Specifične
nervne ćelije, čiji su nervni završeci smešteni u koži a osetljivi su na promene temperature ubrajaju se u
termoreceptore. Jedna grupa termoreceptora reaguje na sniženje temperature, a druga na povećanje - receptori za hladno i toplo. Receptori za hladno su smešteni odmah ispod
epidermisa, a receptori za toplo nešto dublje u koži, u
dermisu. Termoreceptori se nalaze u
hipotalamusu, gde registruju promene u temperaturi krvi koja cirkuliše i na taj način informišu
mozak o temperaturi tela. Stimulus koji izaziva oštećenje
tkiva, registruje se kao bol pomoću receptora koji se nazivaju
receptori za bol. To su slobodni nervni završeci koji su smešteni u celom telu, ali najviše pri površini.
Čulo ukusa
Čulo ukusa
Ukus je jedno od pet čovekovih
čula. Za osećaj ukusa zaslužni su takozvani pupoljci, koji se nalaze na jeziku. Ti pupoljci su uronjeni u epitel jezika, a građeni su od potpornih i receptorskih stanica iz kojih izlaze nervna vlakna koja se stapaju u živce, koji dalje vode podražaje u koru velikog mozga. Na površini
jezika, posebno na korenu jezika, nalaze se brojne bradavice, unutar kojih se nalaze pupoljci. Razlikujemo 4 vrste ukusa: gorko (na korenu jezika i nepcu), slatko (na vrhu jezika), slano (prednji deo jezika, iza dela za slatko) i kiselo (nepce i uz rub jezika). To su četiri osnovne vrste ukusa, ali čovek može razlikovati beskonačno mnogo ukusa, a u tome pomaže i čulo mirisa, koje nadopunjava impulse koji idu prema mozgu.
Čulo mirisa
Miris osećamo kada neka hemijska materija dolazi u dodir sa završecima određenih
živaca. Ova materija mora da bude u obliku
gasa ili
pare, inače ne bi mogla da putuje kroz vazduh. Ćelije čula mirisa nalaze se u sluzokoži nosa. One zauzimaju veoma malo područje u gornjem delu nosnih šupljina i postavljene su tako da prilikom disanja vazduh struji preko njih. Da bi nam nešto zamirisalo, ono mora da bude isparljivo, odnosno u pokretu, ili nam miris mora doneti neka materija koja je u pokretu. Kada miris dospe u određeno područje u nosu, on izaziva živčanu struju koja putuje do mozga gde se miris prepoznaje.
Čulo sluha
Pomoću sluha čujemo zvuke koji nas okružuju. Te zvuke čujemo preko
uva, koje služi kao levak za prikupljanje zvučnih talasa iz vazduha oko nas.
Talasi prolaze kroz
ušni kanal, i udaraju u bubnu opnu. Vibracije prolaze kroz duž tri sićušne kosti,
čekića,
nakovanja i
uzengije. Uzengija šalje vibracije u deo uha koji je ispunjen tečnošću i naziva se puž. Vibracije se talasasto prenose kroz tečnost i potresaju mikroskopski sitne dlačice koje izlaze iz nervnih ćelija. Dok se dlačice pomeraju, ćelije proizvode nervne signale, koji putuju duž slušnog nerva do mozga.
Čulo vida
Vid je jedno od pet čula kojem je organ
oko, a pomoću kojeg primećujemo, razaznajemo svetlo, boje, oblike i udaljenosti. Oko se sastoji od očne jabučice i očnog živca. U očnoj jabučici se nalazi i mrežnjača koju čine fotoreceptori, sinaptički povezani u niti očnog živca. Kada svetlost prolazi kroz sočivo i zenicu, dolazi do mrežnjače koja reflektuje obrnutu sliku onog što gledamo. Mrežnjaču čine štapići koji su osetljivi na intezitet svetlosti, i čepići koji su osetljivi na tri osnovne boje: crvenu, zelenu i plavu. Čepići mogu da budu podraženi u različitom broju odnosa, pa tako možemo videti i ostale boje. Kada svetlosni zraci pokrenu biohemijske reakcije u štapićima i čepićima, stvaraju se receptorski potencijali koji nervnim vlaknima u vidnom živcu prenose u vidno područje mozga koje interpretira primljene nervne impulse. Mozak iz oba oka dobija obrnutu sliku nego što ona zapravo jeste, pa je on usklađuje u sliku kakva je u stvarnosti.
Izvor - Wikipedia
