Masonski simboli ili Hriscanski? (da li Hriscanski obicaji imaju veze sa satanizmom?)

VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Neozbiljno je ponavljati, a ti me na toi navodiš.

Neka svako ode na temu u kojoj je to detaljno obrađeno, kao i na ovoj - pa neka se uveri u neosnovanost tvojih opaski.

LINK:

http://serbianforum.org/threads/crk...jihovo-mnogobozacko-i-okultno-poreklo.572534/

Da bi oisvežili temu imam samo jedno pitanje.

Da li su olimpijske igre koje su aktuelne u ovim danima - Hrišćanska manifestacija, i šta mislite o tome..?

Da li u ovom znaku ima nešto okultno ili pagansko?

 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.330
Neozbiljno je ponavljati, a ti me na toi navodiš.

Ja sam tvoje postove oborio dokazima, a ti ako mislis da su moji dokazi netacni, onda se dijalog nastavlja sa novim i podrobnijim dokazima sa tvoje strane, i tema se razvija u dijalogu, a ne na usmeravanju sagovornika i citaoca na ''prethodno receno'' i ponavljanju floskule ''dokazao sam''. To je neozbiljno i pokazatelj da ti imas ''pripremljen materijal'' da o temi ne znas apsolutno nista i da ''nemas dokaze'' jel nisi ni spreman da se uhvatis u kostac sa problemom.

Hvala tebi na ponavljanju, ali to sto ti radis je neozbiljno, i samo pokazatelj da te istina ''boli''.
Ja u takvoj diskusiji necu ucestvovati. Ti slobodno ostani u svojoj lazi, ali necu dozvoliti da druge usmeravas na iste, protiv toga cu se boriti, pa gde god da si postavio takav kopiran materijal...
 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
Mire je dao temu da umiri svoju savjest, jer se ljudi pred idolima i simbolima osjećaju moćno, a pred Bogom poniženo. Tako je i tema data ne da bi se dokazalo nekome da su simboli hrišćanski, nego radi usmjerenosti srca ka idolima i simbolima.

Prava pobožnost ljudi je usmjernost ka Bogu, što baš i nije ugodno ljudskom pokvarenom srcu.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Mire, ne boli mene nikakva navodna istina - jer ja sve te izgovore i kontraargumente već poznajem, i odavno sam ih obelodanio.

Moj stav je sasvim suprotan, da ti nisi spreman da se odrekneš laži i ljudskih filozofija, i da prihvatiš čunjenice.

Nema veze.

Nećemo više o tome.

Što se tiče olimpijade, ona je posvećena obožavanju paganskih Grčkih božanstava, i održavala se njima u čast.
To je satanizam u pravom smislu te reči, jer učesnici daju svoja telesa na oltar samom sotoni, i njemu u čast.

Priloženi znak predstavlja TRISKELU u nekoj izmenjenoj formi, okultni simbol koji predstavlja tri skrivene šestice, simbol antihrista ili sotone.

Krug je takođe okultni simbol.




TRISKELE







 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.330
Mire, ne boli mene nikakva navodna istina - jer ja sve te izgovore i kontraargumente već poznajem, i odavno sam ih obelodanio.

Moj stav ke sasvim suprotan, da ti nisi spreman da se odrekneš laži i ljudskih filozofija, i da prihvatiš čunjenice.

Nema veze.

Nećemo više o tome.

Što se tiče olimpijade, ona je posvećena obožavanju paganskih Grčkih božanstava, i održavale su se njima u čast.
To je satanizam u pravom smislu te reči, jer učesnici daju svoja telesa na oltar samom sotoni, i njemu u čast.

Priloženi znak predstavlja TRISKELU u nekoj izmenjenoj formi, okultni simbol koji predstavlja tri skrivene šestice, simbol antihrista ili sotone.

Krug je takođe okultni simbol.




TRISKELE








Kakve veze ima olimpijada sa temom?
Ako izuzmemo poreklo olimpijada danas nema nikakve veze sa paganizmom, sem sto su se zadrzali neki simboli i sto masonske i tajne organizacije implementiraju svoje simbole u sam logo, u svecanosti i ceremonije otvaranja i sl..

Rekoh da nemas sta da napises pa si sad skrenuo na olimpijadu koja veze sa temom nema..
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Napomenuo sam - da sam pomenuo olimpijadu da malo osvežim temu, jer ipak govori o masomskim simbolima.

Olimpijada i te kako ima veze sa mnogoboštvom, jer olimpijada ima poreklo u Grčkim igrama koje su se organizovale u čast Grčkih Bogova.
To bi trebao da znaš..

Античке олимпијске игре
Прави извори о настанку античких олимпијских игара су изгубљени у вихорима векова, али постоје многе легенде и предања о њиховом настанку. Једна легенда говори да је игре установио сам Зевс као прославу своје победе, у бици за власт над оцем Хроном. Друга каже да је Херакле победио у једној трци у Олимпији, па је одлучио да се на ту успомену сваке 4 године одржавају такве трке.

Међутим, осим игара у Олимпији одржавале су се и друге конкурентске, сличне игре. То су биле
Панатенеје, Питијске, Немејске и Истмијске игре, али су Олимпијске игре, сплетом политичких околности, надвладале. Све те приче у вези са античким играма доводе се у везу са старогрчким појмом олимпијског примирја, када су, према легендама, грчки полиси прекидале међусобна непријатељства за време трајања игара. А први веродостојан запис о одржавању Игара у Олимпији датира из 776. п. н. е., иако није сигурно да су то биле и прве игре у античкој Грчкој. Неки историчари су склони закључку да су се слична такмичења повремено одржавала чак и од 13. века пре нове ере. На почетку су игре биле углавном догађај локалног значаја, а до XV античких олимпијских игара одржавала се само једна дисциплина — трка на 1 стадиј (нешто мање од 185 m). Онда је додана трка на 2 стадија, а прва дугопругашка трка, на 24 стадија (у метричком систему 4.420 m), одржана је 720. п. н. е. Паусанија пише да су се на почетку спортисти такмичили обучени у лагану спортску опрему, као данас. А онда је, током једне трке, тркачу Орсипу из Мегаре – спала одећа. Он је наставио да трчи го. То је од осталих атлета убрзо оберучке прихваћено, па су се такмичари од тада такмичили голи.[1] Жене нису смеле да се такмиче, чак им није било дозвољено ни да буду гледаоци. Ипак, девојке су се смеле такмичити на Херајама, играма у част богиње Хере, које су се такође одржавале у Олимпији сваке четири године. За разлику од мушкараца, оне се нису такмичиле голе.

Убрзо се је почео повећавати и број спортова:
748. п. н. е. уведен је панкратион (комбинација бокса и рвања), 708. п. н. е. класично рвање и петобој, 688. п. н. е. песничење (као данашњи бокс), 689. п. н. е. године трке кочија, итд. Било како било, игре постају све важнији моменат у историји античке Грчке, достижући свој врхунац током 6. и 5. века п. н. е.

Олимпијске игре су још имале велики верски значај. Одржаване су у славу врховног бога Зевса коме је подигнута величанствена статуа у Олимпији. Број дисциплина убрзо је нарастао до двадесетак, а саме игре су се одржавале неколико дана. Олимпијски победници су ускоро постали особе свеопштег поштовања; ако је требало, рушили су се и делови градских бедема да би победници могли ући с пратњом приликом повратка у родни град (због олимпијског примирја градови нису смели ратовати), те били би опевани у песмама и подизали би им се споменици
[2]. Њихови успеси били су и материјално награђивани (разноразне бенефиције, ослобођење од пореза, итд). Усталио се ритам одржавања игара — сваке четири године, а време између прошлих и будућих игара названо је Олимпијадом. Стари Грци су те периоде — Олимпијаде користили и као једну од метода рачунања времена.

Игре су полако губиле важност током
римске владавине над Грчком, иако су и тада имале велики углед и значај. Прича се да је сам римски цар Тиберије маштао о наслову и части олимпијског победника, а и цар Нерон је радо посећивао олимпијска борилишта и учествовао у такмичењима. Нерон је учествовао у трци двоколица, али је пао и није завршио трку. И поред тога, Грци су га славили као победника, а Нерон их је заузврат ослободио пореза. Са појавом хришћанства, а поготово кад је оно постало државна религија (391. године) олимпијске игре су све више сматране слављењем паганских божанстава и остацима паганских ритуала, па је коначно 393. године римски цар Теодосије укинуо олимпијске игре, прекинувши тако готово 12-вековну историју овог спортског догађања.

IZVOR: vikipedija
 
Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.330
Napomenuo sam - da sam pomenuo olimpijadu da malo osvežim temu, jer ipak govori o masomskim simbolima.

Olimpijada i te kako ima veze sa mnogoboštvom, jer olimpijada ima poreklo u Grčkim igrama koje su se organizovale u čast Grčkih Bogova.
To bi trebao da znaš..

Античке олимпијске игре
Прави извори о настанку античких олимпијских игара су изгубљени у вихорима векова, али постоје многе легенде и предања о њиховом настанку. Једна легенда говори да је игре установио сам Зевс као прославу своје победе, у бици за власт над оцем Хроном. Друга каже да је Херакле победио у једној трци у Олимпији, па је одлучио да се на ту успомену сваке 4 године одржавају такве трке.

Међутим, осим игара у Олимпији одржавале су се и друге конкурентске, сличне игре. То су биле
Панатенеје, Питијске, Немејске и Истмијске игре, али су Олимпијске игре, сплетом политичких околности, надвладале. Све те приче у вези са античким играма доводе се у везу са старогрчким појмом олимпијског примирја, када су, према легендама, грчки полиси прекидале међусобна непријатељства за време трајања игара. А први веродостојан запис о одржавању Игара у Олимпији датира из 776. п. н. е., иако није сигурно да су то биле и прве игре у античкој Грчкој. Неки историчари су склони закључку да су се слична такмичења повремено одржавала чак и од 13. века пре нове ере. На почетку су игре биле углавном догађај локалног значаја, а до XV античких олимпијских игара одржавала се само једна дисциплина — трка на 1 стадиј (нешто мање од 185 m). Онда је додана трка на 2 стадија, а прва дугопругашка трка, на 24 стадија (у метричком систему 4.420 m), одржана је 720. п. н. е. Паусанија пише да су се на почетку спортисти такмичили обучени у лагану спортску опрему, као данас. А онда је, током једне трке, тркачу Орсипу из Мегаре – спала одећа. Он је наставио да трчи го. То је од осталих атлета убрзо оберучке прихваћено, па су се такмичари од тада такмичили голи.[1] Жене нису смеле да се такмиче, чак им није било дозвољено ни да буду гледаоци. Ипак, девојке су се смеле такмичити на Херајама, играма у част богиње Хере, које су се такође одржавале у Олимпији сваке четири године. За разлику од мушкараца, оне се нису такмичиле голе.

Убрзо се је почео повећавати и број спортова:
748. п. н. е. уведен је панкратион (комбинација бокса и рвања), 708. п. н. е. класично рвање и петобој, 688. п. н. е. песничење (као данашњи бокс), 689. п. н. е. године трке кочија, итд. Било како било, игре постају све важнији моменат у историји античке Грчке, достижући свој врхунац током 6. и 5. века п. н. е.

Олимпијске игре су још имале велики верски значај. Одржаване су у славу врховног бога Зевса коме је подигнута величанствена статуа у Олимпији. Број дисциплина убрзо је нарастао до двадесетак, а саме игре су се одржавале неколико дана. Олимпијски победници су ускоро постали особе свеопштег поштовања; ако је требало, рушили су се и делови градских бедема да би победници могли ући с пратњом приликом повратка у родни град (због олимпијског примирја градови нису смели ратовати), те били би опевани у песмама и подизали би им се споменици
[2]. Њихови успеси били су и материјално награђивани (разноразне бенефиције, ослобођење од пореза, итд). Усталио се ритам одржавања игара — сваке четири године, а време између прошлих и будућих игара названо је Олимпијадом. Стари Грци су те периоде — Олимпијаде користили и као једну од метода рачунања времена.

Игре су полако губиле важност током
римске владавине над Грчком, иако су и тада имале велики углед и значај. Прича се да је сам римски цар Тиберије маштао о наслову и части олимпијског победника, а и цар Нерон је радо посећивао олимпијска борилишта и учествовао у такмичењима. Нерон је учествовао у трци двоколица, али је пао и није завршио трку. И поред тога, Грци су га славили као победника, а Нерон их је заузврат ослободио пореза. Са појавом хришћанства, а поготово кад је оно постало државна религија (391. године) олимпијске игре су све више сматране слављењем паганских божанстава и остацима паганских ритуала, па је коначно 393. године римски цар Теодосије укинуо олимпијске игре, прекинувши тако готово 12-вековну историју овог спортског догађања.

IZVOR: vikipedija

Ima veze sa mnogobostvom, ali nema veze sa temom, jer mi ovde pricamo o ''vezi izmedju paganskih simbola i istih u Pravoslavlju(Hriscanstvu)''. Ti meni treba da dokazes: ''DA JE PRAVOSLAVLJE SVOJE SIMBOLE POZAJMILO IZ PAGANIZMA(MASONIZMA)" , sto nisi ucinio ja sam dokazao da su oni ''pozajmljivali iz Judaizma''.
A odakle su Judaisti pozajmili je nebitno(a o cemu si ti pisao)!
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Ti meni treba da dokazes: ''DA JE PRAVOSLAVLJE SVOJE SIMBOLE POZAJMILO IZ PAGANIZMA(MASONIZMA)" , sto nisi ucinio.)

:(

Nije lepo govoriti neistine, i zataškavati ono što je već izneseno.

ja sam dokazao da su oni ''pozajmljivali iz Judaizma''.
A odakle su Judaisti pozajmili je nebitno(a o cemu si ti pisao)!

Nije niko pozajmljivao od Judaizma, jer Judaizam nije imao nikakve mnogobožačke elemente, osim pojedinih učenja koja su u vreme Hrista preuzeli Helenizacijom, a to je učenje o besmrtnosti duše, i slično.

Sve što danas postoji u tradicionalnim crkvama - preuzela je Rimska crkva svojim otpadom sredinom 2 veka, i kasnije je to zvanično ustanovljavano na crkvenim saborima, čiju sam hronologiju dao, kao i istoriju ovog otpada...a ti kažeš da nikakvi dokazi nisu dati..
 
Natrag
Top